Jump to content

Доћи ће смрт и имаће твоје очи

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Гости

На мом фб профилу Ињац и Рилах добише комплименте!

Један пише: Kakva carska prepirka na forumu... ima dva pregenijalna momenta: prica Zeljka o "tesenju" i ova matematika

Zoran Djurovic: Да, те су нај :)))

- Onako imaju oreol genijalnosti

...da ne kazem auru jer to nije pravoslavno srbski

- Anja Weber: Željko je moj urednik:) - objavljuje mi tekstove..

- Ne znam coveka al' je neka teska kraljina

---ал је нека тешка Крајина  :)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 224
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Где нема туге због смрти, нема ни радости због васкрсења...Шта је ту толико нелогично?

Nemoj sad ti nelegicno ovo ono, opet ce da koriste svoju logiku :)

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovo je sad nejasno, u kom to smislu Isus nije dao odgovor na smrt. 

Није одговорио на питање: unde malum? Јеванђаља нису догматски трактати. Исус нигде није поставио философско-теолошко питање о пореклу зла или да је говорио шта је смрт. Све што знамо је да је плакао над умрлим, да је исцељивао болне. Плашио се и своје смрти. Реално. Није се смејао над њом као Велизар, чији став ја бих препознао као психолошку реакцију на огроман страх од смрти. Како је лепо приметио Ернст Бекер: Хиндуизам и будизам не желе живот: тврде да не желе оно што највише желе.

Ипостас Исуса Христа је Логос. Он добро зна шта је смрт, да она нема лепо лице. Зато плаче за Лазаром. Користи слику: заспао је. Сада ће неко, неопрезан, да излети са: ето, смрт је само пролазна станица, један сан. - Ко плаче над неким ко само спава? Подразумева се да је Исус знао да ће га привремено васкрснути, јер је на даљинну знао за његову смрт и рекао је да иде да га оживи. Марта запева иако зна да ће сви једног дана устати (зато не стоји аргумент да се требамо радовати јер од васкрсења Христовог све је другачије; ништа није другачије; надамо се само да ће то друго ускоро доћи), њу не теши идеја о васкрсењу. Лазар је већ заударао, не тело његово. Не разумем ове који се према телу односе као према привеску. Живот није Холивуд. Ништа спектакли. Морали су да уклоне камен са гроба, да расплету покојника.

А људско зло докле иде? - срушио им је њихова веровања којих су се држали као пијан плота, и онда су гледали Лазар да оладе (Јн.  12, 10). Свештенство је видело у држању закона оно што ће гарантовати поредак егзистенције и трајања народа. Цела структура се држала на томе. Нису имали учење о бесмртности душе. Никакву наду нису полагали у то. Тек је полако почињало да се намеће васкрсење, али које је идеја по свој прилици иностраног порекла.

Како су Јевреји у Закону видели Бога, тако га сада виде неки у бесмртности душе. Њима Бог, а још мање Исус треба. Замишљају есхатон у мухамеданском кључу. Можда и њима Бог додели неку хурију, иако нису били муслимани, али су били поштене кршћанске душе.        

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да додам. Исус није дао одговор. Ни његова смрт није одговор, у смислу да га ми не видимо сада. Његов одговор је опште васкрсење а оно је резервисано за неки будући дан. Тако мој омиљени светац, Августин, се жали јер као млад није разумео Павла (апостола, не срБског патријарха), мислећи да је овај говорио о старом човеку који трпи страсти као о некоме кога више нема, јер је сада дошла благодат. Сазревши, схватио је да и крштени страдају од страсти. Благодат је нешто друго. Не уклања ти страст. Као што Исусова смрт није уништила смрт.

Треба, даље, разумети и жанр житија. Он велича свеца. Представља га као хероја јер је то добро за младе генерације (леп пр. је и наш Велизар). Доста се ту лаже. Са друге стране, има ретких случајева где Тројица прославе ради и користи других да ентузијазам и храброст некима да се суоче са осмехом мучеништву. Такви, наравно, нису већи од Исуса који се плашио. У Исусу видимо тај ужас смрти, у Авакуму радовање што учествује у његовој победи над смрћу.

Опет мало опреза. Радосно страдање није ексклузивно хришћанска ствар. Срећемо је и код злотвора, скотова, како сам их назвао у тексту. Насео сам једном приликом на поделу о мучеништву неког блиско-источног "хришћанина", који је сав радосан ишао на вешање. После ми један богомудри млади теолог скрену пажњу да је то био најобичнији криминалац који је због неког убиства, силовања (томе слично) био обешен. Проверио сам у светским медијима, и јесте тако; но, у питању је пропагандни рат, тако да су тог  лика неки "фини" кршћани фалсификујући потурили за нашег страдалника. Мени, лично, се стомак окреће од тога. Али има доста "отечествених" који мисле да су сва средства дозвољена.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тако мој омиљени светац, Августин, се жали јер као млад није разумео Павла (апостола, не срБског патријарха), мислећи да је овај говорио о старом човеку који трпи страсти као о некоме кога више нема, јер је сада дошла благодат. Сазревши, схватио је да и крштени страдају од страсти. Благодат је нешто друго. Не уклања ти страст.

 

Наравно да не уклања, него их надилази. Благодаћу човек надилази страсти. Са малом багодаћу човек је у борби а са великом благодаћу страсти су ништавне, но док год је човек жив ту су искушења.  Ипак за велику благодат је потребна велика љубав, а не велики аскетизам како већина мисли и како житија презентују. Ипак има доста добрих ствари у житијима пре свега о духовном животу, али да би ту човек разбрао шта је шта или сам мора бити опитан у духовном животу или имати неког ко ће да га руководи ко је искусан.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Проверио сам у светским медијима, и јесте тако

 

И мене су зезнули, ладно сам се прекрстио кад сам видео видео. Мада ми није деловао као надахнут човек већ више као неки крелац, али сам сам себи разагнао "неверне мисли" рекавши "Ко си ти да судиш?!".

 

На крају није мој суд ни толико лош, јер сам на прву лопту провалио да лик није мученик Христа ради већ себе ради.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нису имали учење о бесмртности душе.

 

Шта је онда наручје Авраамово?

Од куд онда оне приче о убогом Лазару које је Христос приповедао?

Саул и призивање мртвих?

Мислим ако у народу Јудеском није постојала представа о бесмртности душе од куд ове слике и приче?

Знам ја да је код Семита закон и васкрсење поента вере а код индоевропљана за законом нема потребе јер су душе одувек бесмртне. Међутим мислим да су сви народи имали представу о души без обзира на то шта им је било примарно у религији.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...