Зашто Бог допушта страдање невиних, нарочито деце?

[NinaD]

Том детету је Господ као и свима дао слободу, али га је крвник, користећи своју слободу за чињење зла, спречио да своју слободу упражњава. Мислим на убијену децу, преживела имају прилику да покажу своје изборе у животу. Волим да мислим да Господ зна да би то дете, да је поживело, своју слободу користило за добро, али ми је прилично лабаво мишљење да дете само бира да трпи.
Нико и не каже да све није по промисли Божијој. Рекох, мислим да Господ зна да би пострадало дете своју слободу користило за добро. Не укида Господ никоме слободу, али неко своју слободу користи за зло па својим злоделом одузме нечији живот. По овоме што ти кажеш, дете које је жртва абортуса имало је слободу и само изабрало да буде жртва. Мислим да Господ зна како ће ко од нас своју слободу да искористи, али ми то не знамо.
Можда си у праву. Не знам како да схватим да Бог уређује наше животе, а при томе да нам не укида слободу? Некако ми то не иде, али можда грешим.
Мислим да смо промашиле тему. Проблем је како се носити са чињеницом да Бог допушта да деца пате и трпе злостављање.

[Благовесник]

По Адаму људска природа је изабрала смрт тј. одуствовање истинског Живота тј. Бога.

И Бог, по ,дакле, допуштенју, облачи ,,своју слику - човека" у ,,кожне хаљине" - а то значи:

уместо да се човеков телесни живот преобразио у Живот, трансформисао се у преживљавање.

Овим је ограничено људско злоделање, да не буде вечно,

а и страдање људи, такође, да ни то не постоји заувек за човека.

Но, није ограничио слободни избор.  

Захваљујући томе страдање не траје вечно, него је случно - једном часу (тренутку).

Тако да на крају крајева то страшно страдање деце у свету показаће се као:

,,Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин (час је у Христовом речнику израз за страдање):

али кад роди дијете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човјек на свијет."

[Бартендаз]

"Боже,Боже мој,зашто си ме оставио"?
Ове речи исказују колико немоћ природе људске толико и видовитост.Јер човек страда.Но има ту једна тајна испод бола човечијега.Гле,једино ове речи могле су да разбију јерес,која је у доцнијим временима потресала цркву,а која је неправилно учила,да је Божанство страдало на крсту.Међутим,вечни Син Бижији зато се оваплотио као човек,да би као човек телом и душом могао у даном тренутку пострадати за људе и умрети за људе.Јер да је Боѕанство у Христу страдало,значи да е Божанство у Христу и умрло.А то се не да никако замислити.Удубите се што јаче у ове речи велике и страшне.Боже,Боже мој зашто си ме оставио? 
Вл.Николај Велимировић

[Divad]

"Да начинимо човека по својему обличју,као што смо ми"(1Мој 1;26).Бог ствара човека по свом обличју,сам Бог по својој природи је неограничен и не може се исказати његов облик тј. нема величину,тежину,облик итд.Када каже Бог "по својему обличју" мисли на слободну вољу и љубав.Та слобода је потпуно изражена и доказан када су Адам и Ева изабрали грех (утевши плод са дрвета познања добра и зла) неспречавајући им да једу са њега.И та слобода човека траје до дана данашњег и никада није нарушена.Што се тиче овог питања о патњи најлакше је одговорити народном пословицом:"Каква сетва,таква жетва."Ако човек ПО СВОЈОЈ СЛОБОДНОЈ ВОЉИ сеје зло и бира отуђеност од Бога одакле му право да каже Богу:"Зашто си тако немилосрдан?!"Одакле му то право?!Он сејући грех уништава природу и покушава да поквари речи Божије:"И виде Бог да је добро."(1Мој 1;21).Када би сви људи на планети поштовали на један дан поштовали закон Христов,али искрено,предани свим својим бићем тад би било мање страдања али да  се свет врати у првобитни облик моћи ће тек после Другог Хростовог доласка јер ће од Његовог чистог лица бежати грех и планета ће се потпуно очистити од греха.То је главни разлог патње људског рода ГРЕХ ништа нема горе од њега он је смрт за душу а и сами можемо видети његове последице и на људима и на природи.Ако неко умире од среброљубља како може помоћи сиромашном?Ако неко умире од стомакоугађања како ће помоћи гладноме?Ако неко умире од гневљивости како ће погледати на ближњег?Очистимо се браћо и сестре од греха и надајмо се у Његово обиље милосрђе не би ли нам ради молитава Богородице дао удела у Његовом све ближем Другом доласку.Праштајте и помените.

[ego]

Истина је да ово није одговор на постављено питање, али је коначно исходиште.
А оно је, ипак, најбитније.

"Ах, радости моја", говорио је, "тамо је такво блаженство да се то описати не може! Када би ти знао каква сладост животвори душу праведнога на небесима, одлучио би да у овом пролазном животу са благодарношћу подносиш жалости, прогоне и сваку клевету. Чак и када би наша келија била пуна црва и када би нам ти црви изједали тело целога живота, требало би свом вољом својом на то пристати, само да се не лишимо оне небеске радости коју је Бог припремио онима који га љубе... Какву сам радост и сладост небеску ја тамо окусио, немогуће је казати!" Свети Серафим Саровски

"Све муке земаљаког живота према слави рајској изгледаће као кап слане воде у реци сладости. Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно уготови Бог онима који Га љубе (1. Кор. 2, 9). Земаљски живот је према ономе животу као сенка од дрвета према дрвету. Сенка личи на дрво, но није дрво. Тако и земаљско битисање људско личи на живот но није прави живот." Свети Николај Жички

[Никола Ђоловић]

Нешто слично је добро рекао и Веља.
Али есхатолошки стадијум не решава тренутну агонију историје, нарочито за дете које нема свест ни о себи а камоли о Богу.

[draganzzz]

Ma sve je to ok sto se tice eshatona i krajnjeg suda,
nego vrtimo se u krug upravo na "trenutnoj agoniji" patnje kod zlostavljanja,
gde realno teologija i nema neki "jak"odgovor.
Jako je klizav teren i sa slobodom i slobodnom voljom koja se poteze i gde treba i gde ne treba.
 

  Цитат

 "Колиба" Vilijem Pol Jangа? Ако ниси, прочитај је. Можда ће ти се свидети а можда ћеш добити и одговор, на ову тему, којим ћеш бити задовољна.

Procitao sam nedavno, sta znam... americki bestseler, ali OK dotice se eshatona i kranjeg suda za USA prilike i nije lose.

Rec je naime o zlostavljanju i ubistvu trogodisnje devojcice i gubljenju vere i svojevrsnom "borenju i rvanju sa Bogom njenog oca".
Otac dobija u postanskom sanducetu jednog dana "pismo od Boga" da se nadju u istoj onoj kolibi gde je dete i zlostavljano i ubijeno. Tu pocinju razgovori sa Tri lica i moze se reci da je ishod tih dijaloga,
pozitivan eshatoloski pristup i sa pravoslavne tacke gledista.
Medjutim problem trenutne boli i patnje nije ni pomenut a kamoli dat smislen odgovor u toj knjizi.
Knjiga u svakom slucaju moze da se procita i generalno nije losa.
Inace, citao sam negde i intervju sa ovim piscem koji brutalno iskreno prica o seriji zlostavljanja nad njim,
u njegovoj mladosti koje je pretrpeo u porodici kao i u decijem sirotistu kasnije.
Nekoliko puta je bio na granici samoubistva i iscupao se nekako na kraju; strasno.

[NinaD]

Moja baka, tatina mama, rodila je jedanaestoro dece (pominjala sam je već). Petoro je umrlo u starosti do dva meseca, a jedna devojčica je imala pet godina. Pričali su kako deda nije dao da se kuka i plače po kući uz reči "Bog dao, Bog uzeo". E sad, deca nisu bila zlostavljana, bilo je to pre Drugog sv.rata, možda je zbog toga bilo lakše prihvatiti, ali možda ima istine i u tome da su oni tada manje pametovali i bezrezervnije verovali. Ne znam. Najteže je neutešnim roditeljima da u toj situaciji ostanu čvrsti u veri i kažu "neka bude volja Tvoja" i budu mirni sa tim. To je ono što mogu da razumem, a kako im pomoći, mislim samo molitvom. Zato valjda svi i kažu, kad se nešto tako strašno desi, "ne daj Bože nikome". Svi osećaju i znaju da nema goreg iskušenja od toga.

[kirios1]

nece dete da trpi zlo, nego je nemocno da ga ne trpi

[anajrim]

  Цитат

nece dete da trpi zlo, nego je nemocno da ga ne trpi

...slazem se,vec sam ja eto malo slobodna da tako naglas razmisljam i svasta nesto pitam...i evo jedno pitanje za tebe...da li mislis da tu postoji neki red,ili neke predispozicije,u smislu zasto bas to dijete,a ne neko drugo dijete?

[Никола Ђоловић]

  Цитат

nece dete da trpi zlo, nego je nemocno da ga ne trpi

A jos manje odrastao covek...

To samo pokazuje nemogucnost da covek prihvati bol kao posve normalan stadijum...

[NinaD]

  Цитат

To samo pokazuje nemogucnost da covek prihvati bol kao posve normalan stadijum...

Бол боли прихватали га ми или не. Када је о одраслим људима реч, питање је да ли бисмо затајили Господа да бол престане, или бисмо трпећи и даље сведочили веру. "Господе, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова. Нека буде воља Твоја." Не уведи нас Господе у искушење, то изговарамо у молитвама јер ко од нас сме рећи "ја сам чврст и нећу пасти". 

[Дијана.]

Ovo je moje razmišljanje, ali ne znam da li ću ga uspjeti izraziti, da li će "riječ poniziti misao". Ma, Dostojevski je najžešće, najbritkije, i najdublje iskazao suštinu pitanja dječije patnje. "Šta vrijedi pakao ako su oni mučeni" (samim tim i raj, dakle cijela koncepcija, užasna, bogohulna pomisao, ili bolje rečeno osjećanje)  i da li je sva ta rajska tvorevina i pravedna Zemlja vrijedna suze jednog djeteta, (jer su ona nevina, jer nisu pojela jabuku saznanja) - sa kategoričkim odgovorom NE, s čim se slaže i Aljoša, dakle hrišćanstvo. To je pitanje pred kojim naš um ostaje nemušt a srce očajno. Ajmo se odreći svih formula, pa i hrišćanskih, i priznati da tu ima nešto što mi u tom Božijem domostroju ne možemo pojmiti, a eto, pokušavamo, samo se sa drugim nepojamnostima Božanstva lakše mirimo. Slobodno biranje trpljenja i žrtve u slavu Hrista i radi budućeg carstva je svojstveno samo razvijenom razumu, a nema ga kod djece i slaboumnih, tako da su oni samo žrtve po prinudi od tuđeg zla, tj.zloupotrebe tuđe slobode. Zašto, otkud, čemu, patnja nevinih, bolje da se i ne zapitamo, jer izgubićemo vjeru. Jer mi (odrasli,odgovorni) stradamo po pravdi, a oni u čistoti, čista žrtva, bezgrešna. "Otrijeće svaku suzu od očiju njihovih" - to sigurno, i to tim više što je patnja bila nezasluženija,samo što to djeca ne znaju, ne osjećaju, kako je ovde dobro primijećeno, a bol, strah, osjećaju... A ljubav Božija je u tome da On plače i pati u toj maloj djeci, zaista, kao i zbog svake nevine patnje uopšte. Pa na to nas nije stvorio! A Ljubav Božija je i ako se neko sa strane umiješa i spriječi/umanji zlo, i tu je opet naša sloboda, naša moć...
Meni je odgovor za to u drugoj riječi Dostojevskog: "Svi smo za sve krivi" - od naše nesavršenosti, bukvalno sviju, dolaze sva zla. Ko to brine o porodici, koja instanca društva to na najpozitivniji način kontroliše porodicu? Pa i sama Crkva naša mogla bi više tu da se angažuje, i uopšte u milosrdnoj ili socijalno-zaštitnoj ulozi.Nije Bog namijenio, ma ni dopustio, neću to da vjerujem, da mala četvorogodišnjakinja u Beogradu prije 6 godina bude na najbrutalniji način mučena i umorena, nego je cijelo društvo (ili čovječanstvo) toliko bolesno da se može tako nešto desiti (toliko neodgovorna majka, pa kako je ona odrastala, pa i sam zločinac, šta je njega determinisalo, pa gdje je bila majčina porodica, pa komšiluk, pa CSR, pa cijela zajednica, bolesno društvo) - jer znali su, morali su znati, morali su prijaviti, spriječiti, zaštititi malo stvorenje, ali ne, nisu....   "Budite mudri kao zmije a bezazleni kao golubovi", jedino oružje protiv zla.

[Sinergija]

Слажем се са Дијаном и Достојевским "Сви смо криви за све".

Човек узрокује и дозвољава патњу другог,човек је креирао свет у коме једни луде од свог изобиља а други пате у немаштини и болести.Овакав поредак не можемо назвати Божјим промислом.Више ми личи на промисао оног другог.А човек прихвата зло из генерације у генерацију. Та деца,као најневиније жртве људског пада ,то су вапаји човечанства које грца у болу својих погрешних избора.

Ђаво је своје изабрао,сада само даје предлоге,а човек бира.

Мало по мало,од Адама до нас,сви смо бирали све више зла и узимали са тог ђавољег послужавника и дошли до ситуације која је скоро безнадежна:живимо у свету где безброј невиних створења пате на најужасније начине а ми смо беспомоћни.Зато кажем,та њихова патња је опомена свима нама ,да смо превише заблудели,више него што можемо да поднесемо.На нама је да се освестимо и уз Божију помоћ покушамо да нађемо начин да поправимо то стање,колико год успемо,боље је него да седимо и кукамо како смо беспомоћни,јер Бог нам је обећао помоћ на добром путу.Стога,нисмо беспомоћни.

[SANJA]

  Цитат

Овакав поредак не можемо назвати Божјим промислом.Више ми личи на промисао оног другог.А човек прихвата зло из генерације у генерацију. Та деца,као најневиније жртве људског пада ,то су вапаји човечанства које грца у болу својих погрешних избора.

  Цитат

не, него родитељ, кад мало боље погледаш, под условом да је у питању освешћивање. кад је у питању слава Божја, онда је Он тај који одабере да се пројави на некоме.како ми то меримо, мислим да је сасвим неважно и недостојно Бога.

Znači, đavo je odabrao baš to dete da pati?

I sad jedno pitanje: kako ta deca da oproste roditelju?