Претражи Живе Речи Утехе

...сви много гријешимо. (Јак. 3, 2) Човек је својим актом одбацивања Бога раскинуо везу између духовног и физичког света, и физички свет је заједно са собом потчинио ропству трулежности и смрти, заменивши законе љубави законима мржње и свеопштег непријатељства. Прва последица греха било је слабљење човекове природе у сваком смислу. Онемоћали дух није могао да сачува своју владавину над душом и телом. Кад је онемоћао унутрашње човек је пао и спољашње. Трудећи се у зноју лица свог морао је да ради за парче хлеба. Међутим, обично су човекове духовне очи слепе и он не види како му душа умире. Он је роб својих навика и склоности које су се у њему учврстиле, те нема снаге да се ослободи њихове власти. Св.прав. Јован Кронштатски каже: “И сам трептај срца у нестрпљивости је већ грех и унутрашње се кажњава истог часа.” Старац Алексеј Мечов грехом сматра и нестрпљиви покрет душе. А пошто ће се судити нашој души, а не телу, свака греховна мисао представља мрљу на одећи душе. У погледу жеља душа не може имати оправдања. Она је слободна да жели добро или зло и да следи своје осећање за истином или лажју. Бездан мисаоног греха лежи у дубини наше душе и у скривеним тежњама срца, скривеним од света, а најчешће и од нас самих, које Господ ипак види (скривена жеља ка самообожавању, скривено бунтовништво слуге који Бога осећа као јарам и противи Му се). Св. Петар Дамаскин пише: “Наши грехови по броју премашују морски песак, а по својој тананости су као прашина, многима су непознати. Грех је овладао ливадама душе укључујући њене најскривеније одаје.” Св.прав. Јован Кронштатски: “Нико нека не мисли да је грех нешто од мале важности; грех је страшно зло које душу убија и сада и у будућем веку.” Колико дубоко грех пушта корење у срцу грешника и у читавом његовом бићу! Он грешнику даје свој вид којим он види ствари потпуно другачије него што оне јесу по својој суштини ПРИКАЗУЈУЋИ ИХ У НЕКАКВОМ ЗАМАМНОМ ОБЛИКУ. По правилу, сви смо ми горди и веома високо ценимо себе, сваки успех у животу приписујемо својим заслугама и врлинама, задовољни смо собом, смејемо се туђим грешкама. Свт. Филарет, митрополит Московски пише: “Кад човекова душа ври огњем Божанске жеље овај духовни огањ истовремено јој служи и као делатна сила и као заштитни панцир.” Отшелник Диоки: “Онај чија душа није везана за Бога и којим влада било која страст постаје налик на животињу.” схиигуман Сава Остапенко (одломак из књиге "Покушај грађења хришћанског погледа на свет")

Пацијент Вукашин Црнчевић (19), који је тешко повређен након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, 1. новембра прошле године, како је за Nova.rs потврђено из више извора, преминуо је од последица повреда на Војномедицнској академији у Београду. Вукашин је почетком године пребачен из Универзитетског клиничког центра Војводине у Новом Саду, на Војномедицнску академију, како су писали медији, на захтев мајке. Након што је смештен на ВМА, био је у тешком стању, али стабилно, како су тврдили лекари. Последних неколико недеља је због комплексности повреда и општег стања лечен у Јединици интензивне неге Клинике за анестезиологију и интензивну терапију ВМА. „Опште стање пацијента је стабилно, али тешко и непромењено у односу на дан пријема у ВМА. Пацијент се свакодневно разматра конзилијарно на основу чега се спроводе мере лечења“, писало је у саопштењу ове здравствене установе крајем јануара ове године. Ђаци и наставно особље Средње школе „Светозар Милетић“, коју је Вукашин похађао, као и грађани Новог Сада, окупили су се испред школске зграде како би одали почаст настрадалом младићу. На згради Економске школе у Новом Саду истакнута је црна застава, а на вратима је постављена умрлица. https://nova.rs/vesti/drustvo/16-zrtva-pada-nadstresnice-u-novom-sadu-vukasin-19-preminuo-od-posleda-teskih-povreda-na-vma/