Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'преминуо'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. JESSY

    Преминуо Иван Тасовац

    Директор Београдске филхармоније Иван Тасовац (55) изненада је преминуо након што му је позлило, потврђено је РТС-у. Директор Београдске филхармоније преминуо је вечерас у свом дому у Београду. Екипа Хитне помоћи је покушала реанимацију. Иван Тасовац је рођен је 1966. године у Београду. Дипломирао је и магистрирао клавир на Конзерваторијуму „Петар Иљич Чајковски“ у Москви, у класи професора Сергеја Дорењског. У дванаестој години дебитовао је као пијаниста са оркестрима Београдске и Загребачке филхармоније. Током професионалне пијанистичке каријере наступао је као солиста и са оркестрима у Италији, Швајцарској, Шпанији, Ирској, САД, Русији, Белгији, бившим југословенским републикама и другим земљама. Био је директор Београдске филхармоније од марта 2001. до септембра 2013. године. У том периоду реконструисана је зграда Београдске филхармоније, обновљени су инструменти у великом делу оркестра, оркестар је подмлађен, ангажовани су најквалитетнији музичари који су се вратили са школовања у иностранству и др. Током његовог мандата, знатно је унапређена институционална и регионална сарадња. Поред запажених међународних гостовања оркестра широм Европе, на његову иницијативу, на јесен 2014. године, реализована је прва турнеја у историји Београдске филхармоније у САД. Београдска филхармонија под његовим вођством дочекала је 90. рођендан, који је, иако без сопствене концертне дворане, прославила великим концертом у сали Kоларчеве задужбине. Рад Филхармоније обележила су бројна гостовања великих светских имена. Остале су запамћене и бројне промотивне кампање, попут оне под слоганом „Хвала што не долазите“, као и расписивање тендера за избор диригента Филхармоније. Покренуо је Фондацију Београдске филхармоније „Зубин Мехта“ 2004. године, која се сматра зачетником и главним промотером модела финансирања културе кроз сарадњу приватног и државног сектора у Србији. Реализацији бројних циљева и пројеката ове фондације доприноси и Фондација „Амерички пријатељи Београдске филхармоније“, основана 2012. године у Њујорку. Као признање за допринос култури у Србији, које је показао предводећи Београдску филхармонију, био је позван да буде један од главних говорника на дебати „Однос културе и економског развоја“, која је у седишту Уједињених нација у Њујорку одржана у јуну 2013. године. На позицији министра културе и информисања Републике Србије налазио се од септембра 2013. до августа 2016. године. Влада Републике Србије поново је именовала Тасовца за директора Београдске филхармоније, 24. јануара 2017. године. Тасовац је био и члан жирија међународних конкурса, водио је мајсторске курсеве пијанизма у Италији, Русији и бившој Југославији. Добитник је награда "Disrupton" за 2004. годину, коју додељује представништво адвертајзинг мреже TBWA онима који раде другачије од уобичајеног, мењају правила и разбијају устаљене каноне; добитник је повеље „Буди добар и покажи то другима“ коју додељује Пословна школа за односе се јавношћу за у периоду јул–децембар 2004. године и добитник је годишње награде за 2005. годину, коју додељује „Самсунг“. Добитник је награде „Допринос године Европи 2009“. Недељник Време га је изабрао за личност 2011. године. https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/461/svet-poznatih/4532123/preminuo-ivan-tasovac.html
  2. (Фото Н. Неговановић) Познати радијски и телевизијски водитељ Милан Миња Субота (1938-2021), аутор чувене емисије „Музички тобоган”, преминуо је данас у 83. години од тешке болести, а за собом је оставио веома богату и плодну каријеру свестраног аутора, који је углавном компоновао музику за децу. Миња Субота је био српски композитор, певач, музичар, забављач, сценариста и фотограф, али пре свега славно ТВ лице, подсећа Танјуг. Жанрови који су обележили његово стваралаштво су поп, џез, рок, шансона, забавна, као и музика за децу. Био је аутор и водитељ дуговечне дечије серије „Музички тобоган” на РТС-у и великог броја других ТВ серијала – „Од главе до пете”, „Игре без граница”, „Жељотека”, „Све играчке света”, „Музички балон”, „Недељно поподне”, „Звездана журка”, „Дете је човек важан”. Рођен је 8. новембра 1938. у Сарајеву, и има диплому инжењера електротехнике, али се цео живот бавио креативним уметничким и медијским пословима који су га прославили. Породица Субота је српска православна фамилија из Петровог поља у Далмацији, а Мињин отац Анте, пореклом из Дрниша у Петровом пољу, рођен је и живео у Сплиту. Године 1942. породица Субота прелази у Загреб, а након рата, селе се у Београд. Основну школу и гимназију, Миња је завршио у Београду, где је завршио нижу и средњу музичку школу „Станковић”. На Електротехничком факултету у Београду добио је диплому инжењера електротехнике. Веома продуктиван и свестран у свом уметничком изражавању, има образовање и у области фотографије. Као композитор, написао је многе песме забавне музике и шансоне а као вокални солиста снимио је велики број плоча из ове области у Југославији и Русији. Композиције су му извођене на многим фестивалима – „Дечје Београдско пролеће” (у периоду од 1963. до 2019.), „Песма лета”, „Фестивал кантаутора” Нови Сад, смотре у Сплиту, Скопљу, „Фестивал ЈНА”, „Карневал фест” у Цавтату. Снимао је за децу, некад у сарадњи са славним колегама као што су Љубивоје Ршумовић, Драган Лаковић, Злата Петковић – „Миња и Ршум”, „Плави чуперак”, „Деца су украс света”. Компоновао је и циклус песама „Још нам само але фале” на стихове споменутог песника Љубивоја Ршумовића. Аутор је и водитељ ТВ серијала „Музички тобоган” који је емитован чак 18 година и представља рекордну серију по гледаности и популарности на домаћем и регионалном телевизијском програму. Захваљујући том серијалу, наши најпознатији композитори снимали су на стихове песника за децу преко 150 композиција, од којих су многи данас класици. Такође, често је компоновао многе песме на стихове доказаних песника – „Разболе се лисица”, „Деца су украс света”, „Ишли смо у Африку”, „Рекао сам брези и тополи”, „Телефонијада”, „Поврћијада”, „Коло”. Његове песме и данас су толико популарне да су одавно саставни део музичког образовања ученика млађег школског узраста. Субота се бавио и добротворним радом, у коме је организовао на стотине хуманитарних концерата, уметничких програма и манифестација. Почасни је грађанин Крушевца са титулом „Витеза од Чарапаније”, због преданог рада са децом. Објавио је и једну књигу „Како смо забављали Тита” 2006. године. Као музичар обављао је функције председника Савеза естрадних уметника Југославије и Србије, и низ година био је у управним одборима Удружења композитора Србије и Удружења музичара џеза, забавне, поп и рок музике Србије. Био је члан и програмског савета „Змајевих дечјих игара”. Учествовао је у раду многих жирија на највећим музичким манифестацијама у земљи и иностранству. Миња Субота је водио Дечији културни центар у Београду, до одласка у болницу 11. септембра, где је данас преминуо након тешке болести. Био је ожењен новинарком Бранком Јеремић Субота која је преминула пре три године, а из тог брака имају сина Милоша. Преминуо Миња Субота - Политика Online WWW.POLITIKA.RS Познати радијски и телевизијски водитељ Милан Миња Субота (1938-2021), аутор чувене емисије „Музички тобоган”, преминуо је...
  3. Грчки композитор и политички активиста Микис Теодоракис, који је одиграо кључну улогу у подизању свести о глобалном положају Грчке током војне диктатуре крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века, преминуо је у 97. години. Михаил Микис Теодоракис рођен је 29. јула 1925. године на острву Хиос у Грчкој. Од најраније младости фасциниран музиком, самоук је написао песме још као дете без икаквог инструмента. Сећање на Микиса Теодоракиса – Музика из филма „Грк Зорба“ У Пиргосу и Патрасу је узимао прве часове музике, а у Триполису је основао хор и с њиме одржао први концерт када је имао 17 година. Студирао је музику у Атини, а касније у Паризу. Теодоракисов опус креће се од узбудљивих песама заснованих на великим грчким песничким делима, од којих су многе деценијама левичарске химне, до симфонија и филмских остварења. Компоновао је можда најпрепознатљивију грчку музику на међународном плану, сиртаки из филма Грк Зорба (1964), док су његове песме изводили познати уметници, попут „Битлса“, Ширли Беси и Едит Пјаф. Његова музика важан је део филмова „З“ (1969), који је освојио награду БАФТА за оригиналну музику, Федра (1962) и Серпико (1973), за који је номинован за Греми 1975. године. За награду aмеричке Академија за дискографску уметност и науку Тедоракис је био номинован и за музику из филма Грк Зорба девет година раније. У политици је заступао левичарске ставове и био је противник војне хунте. Године 1990. изабран је за посланика грчког парламента на листи Нове демократије, странке умерене деснице, а касније и министар (1990-1992) у влади Константиноса Мицотакиса.
  4. Глумац Милан Лане Гутовић умро је пре сат времена на Војномедицинској академији у Београду. Информацију о његовој смрти потврдио је син глумца, Саша Гутовић, преноси Бета. Извор
  5. МИРОСЛАВ Лазански преминуо је данас у 71. години у свом дому у Београду. Мирослав Лазански био је српски је писац, новинар и војнополитички коментатор. Рођен је у Карловац, 18. септембар 1950. Од 2016. до 2019. године био је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије. На функцију амбасадора Републике Србије у Руској Федерацији именован је средином 2019. године. У Карловцу је завршио основну школу, у Требињу средњу, а у Загребу правни факултет. Као новинар је писао за тамошње листове Полет, Вјесник, Данас и Старт. У фебруару 1991. прешао је у Београд и почео да пише за дневни лист Политика. Осим тога, писао је и за листове Политика експрес, НИН, Вечерње новости, загребачки Старт, Катимерини, Diamond weekly и Securitarian. Написао је седам књига и аутор је десетак телевизијских серијала. Извештавао је из ратова у Авганистану, Бејруту, Чеченији, Заиру, Либану, из ирачко-иранског сукоба, током операције Пустињска олуја, за време рата у Босни и Херцеговини, Словенији, Косову и Метохији, Либији итд. Интервјуисао је, између осталог, команданте НАТО снага генерала Бернарда Роџерса (октобра 1982) и генерала Џона Галвина (1990). Такође је интервјуисао маршала Совјетског Савеза Сергеја Ахромејева (1982), команданта Варшавског пакта Виктора Куликова (1986), министра одбране Совјетског Савеза маршала Дмитрија Јазова (1988), комаданта ратне морнарице СССР, адмирала флоте Владимира Чернавина, председника Сирије — маршала и врховног комаданта Сиријске арапске армије — Башара ел Асада (2016), те још тридесетак других министара одбране и начелника генералштаба различитих армија широм света. Колумниста је дневних новина Политика где махом пише о војним и геополитичким темама. На изборној листи кандидата Српске напредне странке за посланике у Скупштини Србије за изборе 2016, нашао се у групи нестраначких личности на листи коју предводи Александар Вучић. Именован је за амбасадора Србије у Москви у јулу 2019. године и тада престао да пише колумне за „Политику”. Лазански је преминуо у свом дому у Београду у 71. години од последица срчаног удара. https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1023721/evo-bio-miroslav-lazanski-ambasador-srbije-rusiji-iznenada-preminuo-71-godini
  6. PREMINUO VLADIKA ATANASIJE JEVTIĆ: Umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački izgubio bitku sa virusom korona WWW.NOVOSTI.RS UMIROVLJENI episkop zahumsko-hercegovački Atanasije Jevtić preminuo je danas u 18 i 50 na kovid odeljenju Opšte bolnice... Преминуо епископ Атанасије Јевтић RS.SPUTNIKNEWS.COM Епископ Атанасије умро је од последица корона вируса.
  7. АРХИМАНДРИТ Јована Радосављевића који је био на служби у Епархији врањској, преминуо је од последица коронавируса у Новом Саду где се лечио више недеља. Архимандрит Јован је рођен 1927. године и један је од ученика владике Николаја Велимировића. Милисав (касније Јован) био је Николајев ученик све док нацисти нису заробили владику и пребацили га у логор Дахау. Замонашио се 1950. године у манастиру Рача, а касније је прешао Призрен, након што је за епископа рашко-призренског постављен Павле каснији Патријарх Српске православне цркве. Управо га је Патријарх Павле охрабрио да заврши богословију, а затим и Православни богословски факултет. Његово име се помињало као име великодостојника који је требало да извуче једну од три коверте у којој се налази име новог патријарха Српске православне цркве. Последњих година које је провео у врањској Епархији уживао је велико поштовање верника и свештенства. https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/984764/preminuo-arhimandrit-jovan-radisavljevic-izgubio-bitku-virusom-korona
  8. Са надом у вјечни живот и васкрсење Епархија бихаћко-петровачка обавјештава своје вјернике и цјелокупну јавност да је дана 7. децембра 2020. године, на спомен свете великомученице Екатерине у Манастиру Глоговцу пострадао дугогодишњи монах и сабрат Манастира Глоговца Стефан (Ачић). Монах Стефан, у свијету Миодраг Ачић рођен је у Инђији 1. августа 1958. године од оца Драге и мајке Милке. Основну и Средњу Школу за кувара завршио је у Инђији. Послије окончаног школовања ступа у радни однос у својој струци у Хотелу „Војводина“ у Новом Саду. Посао кувара обављао је и по приморју, на бродовима, чак и у далеком Ираку. Свој коначни животни пут и циљ Миодраг налази у Манастирској тишини Манастира Илиња гдје бива замонашен на светог првомученика и архиђакона Стефана 2007. године. Тим поводом Миодраг умире за овај свијет а рађа се Стефан, и добија име по светом архиђакону и првомученику Стефану чије ће име носити часно и достојно, те ће га оправдати кончином свога живота. У свезу Епархије бихаћко-петровачке монах Стефан ступа 2012. године и бива причислен братству Манастира Глоговца. Иза тихог, повученог, смиреног монаха, одјевеног у оветшалу расу крила се широкогруда душа препуна љубави према сваком човјеку. У понедјељак 7. децембра 2020. године на спомен свете великомученице Екатерине засијао је још један мученик, монах Стефан, пострадавши у здањима светогеоргијевске Обитељи Глоговчке. О опелу и сахрани оца Стефана јавност ће бити накнадно обавјештена. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије са свештенством и монаштвом Епархије бихаћко-петровачке упућује искрено саучешће сестри почившег Монаха Стефана Мири и свим његовим сродницима. Вјечан ти спомен драги у Христу Оче Стефане. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  9. Преминуо последњи Србин у Дечанима Бошко Ћирић (58), једини Србин који је живео у Дечанима, пронађен је мртав у свом стану и верује се да је смрт наступила ненасилно, потврђено је Спутњику у манастиру Високи Дечани. Ћирић је последњих месеци био лошег здравља, а сахраниће да дечански монаси на православном гробљу које се налази у близини манастира. © Фото : Facebook/Bosko Ciric (Ćira) Ћирић је рођени Дечанац, а свој завичај је морао да напусти у јуну 1999. године. Вратио се пре десетак година и прве три године, док није повратио стан у центру вароши, боравио је у дечанском манастиру. Албанци су га поштовали и никада није имао проблем зато што је Србин. Ћирићев нестанак су полицији пријавили његови пријатељи, пошто се неколико дана није јављао на телефон. Уз судско одобрење и у присуству Унмика и Кфора, у Ћирићев стан су провалили ватрогасци и њега затекли мртвог на поду. Тело је већ било у фази распадања и пребачено је у Клинички центар у Приштини где ће бити обављена обдукција. https://srbin.info/drustvo/preminuo-poslednji-srbin-u-decanima/?lang=lat#
  10. МАДРИД - Прослављени српски фудбалер и тренер Радомир Антић, преминуо је данас у 72. години, саопштио је његов некадашњи клуб „Атлетико Мадрид”. Антић је живео у Мадриду, са Атлетиком је освојио историјску дуплу круну 1996, а током тренерске каријере водио је и „Барселону” и „Реал Мадрид”. Био је селектор Србије и одвео државни тим на Мундијал 2010. године. Као играч наступао је за Слободу из Ужица, Партизан, Фенербахче, Сарагосу и Лутон. Политика Online - Преминуо Радомир Антић WWW.POLITIKA.RS МАДРИД - Прослављени српски фудбалер и тренер Радомир Антић, преминуо је данас у 72. години, саопштио је његов некадашњи клуб „Атлетико Мадрид”. Антић је живео у...
  11. Глумац Десимир Станојевић преминуо је јутрос у Београду у 69. години. Гледаоци ће га памтити по улози у једној од најпопуларнијих серија РТС-а "Срећни људи". Десимир Станојевић почео је да игра у Народном позоришту у Нишу 1970. године. За две деценије у том позоришту одиграо је више од 80 улога. Деведесетих година се сели за Београд и каријеру наставља у Позоришту на Теразијама. Игра у мјузиклима "Ивкова слава", "Цигани лете у небо", "Маратонци трче почасни круг". Десимир Станојевић је оснивач омладинског позоришта "Трећа половина" у Нишу. Заслужан је за извођење првог мјузикла у историји нишког позоришта, "Виолиниста на крову". Такође је заслужан за постављање мјузикла "Цигани лете у небо" у нишком Народном позоришту. Десимир Станојевић ће највише остати упамћен по улози Вукашина Голубовића у једној од најпопуларнијих серија РТС-а "Срећни људи". Станојевић је остварио и неколико улога на филму. Био је део оставрења "Лагер Ниш", "Полицајац са Петловог брда", "Новогодишња прича", "Бићемо прваци света"... Добитник је више глумачких награда и признања. Десимир је иза себе оставио две ћерке Нину и Соњу. Преминуо глумац Десимир Станојевић WWW.RTS.RS Глумац Десимир Станојевић преминуо је јутрос у Београду у 69. години. Гледаоци ће га памтити по улози у једној од најпопуларнијих серија РТС-а "Срећни људи".
  12. Радијски водитељ Зоран Модли умро је у 71. години у Београду после краће и тешке болести. Био је дугогодишњи водитељ и аутор бројних емисија на три програма "Радио Београда". Први је водио емисију из авиона, док пилотира. Аутор је "Пилотске књиге". Зоран Модли је био један од најпознатијих српских радио-новинара и диск-џокеја. Рођен је 1948. године у Земуну, где је ишао у гимназију. Завршио је Вишу ваздухопловну пилотску школу, био је пилот и пилотски инструктор. Почео је каријеру диск-џокеја почетком седамдесетих година 20. века у београдским дискотекама. Издао је плочу "Зоран Модли и летећа дискотека" и био је уредник једне рубрике у музичком магазину Џубокс. Модли је са Бором Ђорђевићем почетком 1975. године основао групу "Хајдук Станко и јатаци", у којој је био певач, али су имали само два сингла, "На путу за Стамбол" и "Анђелија, чувај се Турака". Био је веома популаран радио-водитељ током осамдесетих када је имао емисију "Вентилатор 202", у којој је кроз тада чувену "Демо топ 10 листу" на "Двестадвојци" скоро целу деценију активно промовисао младе домаће рок групе. "Вентилатор 202" био је уједно и прва радијска емисија посвећена рачунарима и првим комјутерским програмима. Модли је преко радија пуштао нешто што је личило на шуштање и крчање. То су, заправо, били нови компјутерски програми које су код својих кућа снимали на касете они слушаоци који су тада имали ране моделе првих рачунара у Србији ("Спектрум", "Комодор 64", "Галаксија"). Оставио је неизбрисив траг својим чувеним шпицама и џингловима који су у то време били заштитни знак "Двестадвојке". Емисију "Модулације" Модли почиње на Радио Пингвину у мају 1993. године. Емитује "Модул топ-тен" врх листу МОД датотека, рудиментарне рачунарски створене музике. Ова емисија се 1995. године сели на Радио Београд 202, а 1996. године добија награду "Дискоболос" за најбољу радио и ТВ емисију о рачунарима. Убрзо се опет враћа на Радио Пингвин уз нови назив "Модулације – The Next Generation", а потом прелази на "МИП радио", где остаје до 1999. године, када се емисија гаси. Од 2000. покреће емисију "ЗАИР" (Закон акције и реакције) која је годину дана емитована на Радио Београду 202, а потом на београдској Радио Лагуни и на више независних радио-станица у Србији и региону. Од 2002. године прави технолошки искорак јер се емисија спрема унапред у кућним условима и на рачунару, а прослеђује се мрежи локалних радио-станица путем интернета, а може се преузети са Модлијевог сајта. Модли се трудио да буде иновативан и први је водио емисију из авиона, док пилотира. После више од 20 година проведених у "Јату", где је управљао "боингом 727", наставио је пилотску каријеру као капетан у приватној авио-компанији "Принц авијејшн", све до 15. јула 2010. године, када је доживео удес на аеродрому Брач склизнувши са писте млазним пословним авионом. Авион је изгорео, али су посада и путници изашли неповређени. После тог удеса, Модли је напустио каријеру пилота. До детаља је описао свој последњи лет у првом поглављу "Пилотске књиге". Модли је писао и књиге намењене популаризацији пилотског позива. Објавио је седам књига о пилотској професији, летењу и авионима. Информација о времену и месту сахране Зорана Модлија биће накнадно објављена. Сарадња са "Радио Београдом" Модли је сарадњу са Радио Београдом започео као гимназијалац 1965. у емисији "Састанак у 9 и 5" на Другом програму. Радио је као сарадник у емисијама Првог програма – "Вече уз радио" и "Ново, актуелно, занимљиво", када је написао низ текстова за песме Лоле Новаковић, Драгана Антића, Дијега Варагића и друге звезде шлагерске музике. Најдуже је сарађивао са Радио Београдом 202. Писао је текстове за водитеље вечерњег програма, а касније је, као већ познат диск-џокеј, 1979. године покренуо авангардну емисију "Вентилатор 202". Био је активан на више приватних радио-станица, да би се вратио Радио Београду 202 са емисијама "Модулације" и "ЗАИР". Заслужан је и за неке од иновативних и пионирских подухвата "Двестадвојке", од којих је најчувенија емисија "из ваздуха" коју је, летећи изнад Београда, водио из авиона. Преминуо Зоран Модли WWW.RTS.RS Радијски водитељ Зоран Модли умро је у 71. години у Београду после краће и тешке болести. Био је дугогодишњи водитељ и аутор бројних емисија на три програма "Радио Београда". Први...
  13. Naturalist and presenter David Bellamy dies at 86 WWW.BBC.COM Tributes are paid to the "larger-than-life" TV broadcaster, scientist and conservationist.
  14. Преминуо глумац Зоран Ранкић Данас је у Београду у осамдесет четвртој години, после дуже и тешке болести преминуо познати српски глумац и књижевник Зоран Ранкић, саопштили су из Удружења књижевника Србије, преноси Танјуг. Ранкић је био најпознатији по улогама Николе Калабића у мини ТВ серији „Последњи чин” и Жарка Попаре у ТВ серији „Срећни људи”, емитованим на ТВ Београд и РТС-у. Ранкић је рођен у Дервенти (БиХ) 1935. године. Био је првак Београдског драмског позоришта, сатиричар, драмски писац, редитељ, афористичар и песник. Остварио је 26 улога на филму и телевизији и више стотина на радију, а био је познат и по изванредним интерпретацијама поезије на бројним књижевним вечерима. Ранкић је био члан Удружења драмских уметника Србије, Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије, Удружења књижевника Републике Српске и почасни члан Београдског афористичарског круга. Позоришну каријеру започео је у Народном позоришту у Сарајеву, чији је био члан до 1960. године. У малом позоришту Сарајево био је од 1971. године, у Савременом позоришту Београд од 1961-1975. године, а у Београдском драмском позоришту од 1975-1999. године. Прву телевизијску улогу добио је у филму „Сектор Д” 1962. године, а наредне године појавио се у телевизијској серији „Шест свечаних позивница”. Аутор је драмских дела „Калемегданци” и „Скретница”. „Калемегданци” су, у његовој режији постављени на сцени Београдског драмског позоришта. Ранкић је аутор збирки песама „Аорист” и „Ексер” (2006). Објавио је и књиге афоризама: „До виђења, како сте?”, „Афоризми” „Балкански нервчик” „Овде киша, али и Србија” и „Код цара у подне”. Афоризме је објављивао у дневним новинама и часописима „Рефлектор”, „Експрес Политика”, „Вечерње новости”, „Политика”, „Отаџбина”, „Кафане”... Више од 15 година био је стални сарадник „Ошишаног јежа”, у којем је објављивао афоризме у рубрици „Балкански нервчик”. У „Вечерњим новостима” је осамдесетих година прошлог века имао сатиричну рубрику „Афоризми једног глумца” Политика Online - Преминуо глумац Зоран Ранкић WWW.POLITIKA.RS Данас је у Београду у осамдесет четвртој години, после дуже и тешке болести преминуо познати српски глумац и књижевник Зоран Ранкић, саопштили су из Удружења...
  15. Деспот (9) је боловао од булозне епидермолизе и готово да није излазио из куће због отворених рана „ДЕЧАК лептир” Деспот Лазић, који је боловао од неизлечиве болести коже, преминуо је вечерас, незванично сазнају “Новости”. Апел за помоћ деветогодишњаку одјекнуо је широм земље, али и по иностранству. На жалост, он је ипак изгубио битку са опаком болешћу. Деспот је боловао од булозне епидермолизе и готово да није излазио из куће због отворених рана. Његови родитељи апеловали са да његово стање варира, а у последњемапелу за помоћ “Блиц фондације” наводи се да је био у јако лошем стању. - Деспот је лоше, молимо се Богу и уздамо у лекаре. Тешко је, али не губимо наду – рекла је мајка дечака Софија Лазић. Преминуо Деспот Лазић: "Дечак лептир", који је дигао Србију на ноге изгубио најважнију битку | Друштво | Novosti.rs WWW.NOVOSTI.RS Деспот (9) је боловао од булозне епидермолизе и готово да није излазио из куће због отворених рана
  16. Бањалука - У Бањалуци је данас након дуже болести преминуо пензионисани генерал-пуковник Војске Републике Српске Манојло Миловановић. Миловановић је током рата у БиХ био начелник Генералштаба Војске Републике Српске. Био је министар одбране Републике Српске од 1998. до 2001. године, те члан Сената Републике Српске од 2009. године Генерали Ратко Младић и Манојло Миловановић Миловановић је рођен 21. новембра 1943. године у селу Ламинци код Градишке. Завршио је Војну академију, а у некадашњој ЈНА. Одликован је са више ордена. У Војсци Републике Српске одликован је Орденом Немањића и Орденом Карађорђеве звезде Републике Српске првог реда. Пензионисан је 22. децембра 2000. године, преноси Бета. Политика Online - Преминуо ратни начелник Генералштаба ВРС Манојло Миловановић WWW.POLITIKA.RS Бањалука - У Бањалуци је данас након дуже болести преминуо пензионисани генерал-пуковник Војске Републике Српске Манојло Миловановић. Миловановић је током рата...
  17. Сценариста, драмски писац, редитељ и професор ФДУ Гордан Михић преминуо је у недељу, рано ујутру, после изненадне болести Сценариста, драмски писац, редитељ и професор ФДУ Гордан Михић преминуо је у недељу, рано ујутру, после изненадне болести. Тужну вест на твитеру је поделила његова ћерка Ивана Михић. - Осећајући дубоко огроман губитак саопштавамо вам да је у недељу 11.08.2019. године, рано ујутру, после изненадне болести, умро највећи српски сценариста, драмски писац, редитељ, професор Факултета драмских уметности у Београду, а пре свега најбољи супруг и отац - ГОРДАН МИХИЋ. Сахрањен је у најужем кругу породице на гробљу манастира Рајиновац уз благослов Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја - написала је Ивана, уз потпис "поносне што су биле његове, супруга Вера и ћерка Ивана". ГОРДАНОВА ДЕЛА Гордан Михић написао је бројне сјајне књиге по којима ћемо га памтити. Међу њима су: Пас који је волео возове (роман), 1983., Срећна Нова 1949. и драме Сироти мали хрчки (драма), Тераса на крову и други сценарији, Црна мачка, бели мачор; Купи ми Елиота (роман), Немањићи, рађање краљевине, Абсурдистан, Војна академија Освојио је и бројне награде: Прва награда за сценарио филма Освајање слободе, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 1979. Прва награда за сценарио филма Балкан експрес, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 1983. Златна арена за сценарио филма Срећна нова ‘49., Пула, 1986. Прва награда за сценарио филма Срећна нова ‘49, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 1986. Прва награда за сценарио филма Црна мачка бели мачор, 23. фестивал, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања 1999. Кристална призма за свеукупан допринос домаћем филму. Писао је сценарија и за филмове: Рањена земља, Она воли Звезду, Туђа Америка, Варљиво лето, Камионџије, Дом за вешање, Балкан експрес, Дошло доба да се љубав проба, Јагуаров скок, Сиви дом, И Бог створи кафанску певачицу, Бубашинтер, Кад будем мртав и бео, Заборављени, Почетни ударац, Танго аргентино, Дневник увреда, Отворена врата. Ivana Mihic‏Потврђен налог @Ivana_Mihic ПратиПрати корисника @Ivana_Mihic Још Сахрањен је у најужем кругу породице на гробљу манастира Рајиновац уз благослов Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја. Поносне што су биле његове, Супруга Вера и ћерка Ивана http://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:811872-Преминуо-сценариста-Гордан-Михић
  18. Преминуо легендарни водитељ РТС-а Светислав Вуковић Водитељ радијске емисије "Време спорта и разоноде" и аутор текстова за познате песме као што су "Љубав је само реч", "Одисеја", "Кад бих знао да је сама", "Поздравите мога тату" Светислав Вуковић преминуо је у 83. години. За новинарски и водитељски рад освојио је многа признања. Светислав Вуковић је рођен 3. фебруара 1936. године у Штитарици код Мојковца, где је и завршио основну школу. Нижу гимназију са малом матуром похађао је и завршио у Колашину. Четири разреда Више реалне гимназије завршио у Иванграду. Осми разред гимназије и велику матуру завршио је у Бијелом Пољу 1955. године. Сећање на Светислава Свету Вуковића, из емисије "Чаша воде са извора" "Био је и остао чаробњак лепог стиха" Државни секретар Министарства културе и информисања Александар Гајовић je, поводом смрти Светислава Вуковића, упутио његовој породици, колегама у Радио Београду и свима који су волели глас и ценили песнички и новинарски таленат творца "Одисеје" телеграм саучешћа. "Сећаћемо га се као ренесансног медијског великана који је имао дара и храбрости да се опроба у различитим телевизијским и радијским жанровима и у свима постигне успех. Добитник је многих награда и признања, а једно од највећих је наклоност коју је имао код публике. Био је и остао чаробњак лепог стиха. Наставиће да живи у текстовима најлепших забавних песама бивше Југославије", наводи се у телеграму. Правни факултет у Београду уписао 1955. године на коме је и апсолвирао. Првог новембра 1961. године, постављен је за спикера Радио Београда. Потом одлази на Радио-аутопут, најпре у Ниш а затим у Светозарево, па се сматра једним од оснивача те радио станице. Првог децембра 1967. године прелази у Други програм Радио Београда. Желећи да се огледа у радио изразу и ван спикерског посла, првог јануара 1975. године добија звање новинара-водитеља и води и пише сценарио за једну у то време од најслушанијих емисија на радију уопште "Сунце, море, бит и хит". Поред "Минимакса", "Пријатеља звезда" и "Дежурног студија" био је то један оних забавних програма средином седамдесетих који су учинили прекретницу у тој врсти радио програма. Један је од од четворице родоначелника тог новог занимања, односно облика новинарства у електронским медијима. У то време примљен је у Удружење новинара Србије. Пошто се указала потреба на Другом програму за спортском емисијом поверен му је програм суботом поподне "Музика, спорт, музика", а супервизор је био легендарни Радивоје Марковић. Светислав Вуковић Марта месеца 1978. године заједно са овом емисијом прелази на Први програм радија. Новембра 1978. добија звање уредника-водитеља, да би јула 1981. године преузео уређивање и вођење емисије "Време спорта и разоноде". За шеснаест година рада на том програму,поред уобичајеног уређивања и вођења, истичу се и ауторске серије. Најпре серија разговора под називом "Асови ЈУ фудбала" – својеврсна антологија великана фудбалске игре на просторима претходне Југославије која обухвата три генерације рођене у периоду од 1918. до 1948. године, од Фрања Велфла до Јована Аћимовића. Друга велика серија разговора насловљена је "Југословенске олимпијске легенде", о спортистима који су освајали олимпијска одличја за три Југославије. Од средине осамдесетих година поред емисије "Време спорта и разоноде" уређује и води и низ других емисија. Током свог четрдесетогодишњег рада опробао се у разним жанровима радио израза од спикера, преко извештача, репортера-водитеља, па до уредника емисија. Рад на телевизији Први наступи на београдској телевизији датирају још од 1961. године. Била је то серија научних програма у којима је скоро годину дана био водитељ. Светислав Вуковић После тога, почетком седамдесетих огдина следи серија емисија о ствараоцима југословенске забавне музике "Чезнем да сам са вама". Били су то портрети Радослава Граића, Војкана Борисављевића, Ђела Јусића, Мојмира Сепеа, Александра Кораћа и других. Био је и косценариста и водитељ серије. Познат је и по серијама "Сећаш ли се оног сата", "Сабори у Србији", "Чаша воде са извора". На телевизији је водио или преносио и концерте озбиљне, забавне и народне музике, као и емисије и директне преносе значајних државних празника и историјских датума. Био је водитељ Драгачевског Сабора, Омладинског фестивала у Суботици, Београдског џез фестивала, Месама, фестивала народне и забавне музике, Вуковог сабора у Тршићу, Сабора народног стваралаштва у Тополи... Заступљен је са неколико песама у "Антологији црногорског пјесништва за дјецу", Антологији "Ризница српског песништва за децу", Антологији "Најлепше љубавне песме написане на српском језику" и Антологији светске дечије поезије "Плави зец". Са десет песама заступљен је и у Антологији "Љубав је само реч" (по његовој чувеној песми), у којој су најлепше љубавне песме компоноване од стране најпознатијих југословенских аутора ове врсте музике. Од 1965. године па до данас написао је готово хиљаду текстова за разне музичке жанрове: сериозне, забавне, староградске, дечје, народне музике. Освајао је је награде и признања на фестивалима у Београду, Загребу, Опатији, Љубљани, Скопљу, Приштини, Новом Саду, Будви. Изашао је це-де са најпознатијим мелодијама: "Љубав је само реч", "Одисеја", "Ја те волим", "Маестро и виолина", "Кад бих знао да је сама" и многим другима које су певали најпознатији југословенски певачи. Награде и признања Добитник је многих награда и признања за новинарски и водитељски рад. Припала му је Годишња новинарска награда Радио-телевизије Београд 1982. године за серију емисија "Девијације у спорту". Такође, добио је годишњу награду Радио-телевизије Београд за водитељство 1993. године као и две награде за радио водитељство 1983. и 1988. године. Освојио је и Оскар популарности "Радио ТВ ревије" за емисију "Време спорта и разоноде". Награда за животно дело Радио-телевизије Србије припала му је 1999. године, а 2000. године је био најбољи водитељ РТС-а. Био је дугогодишњи председник Удружења радника естрадне делатности Србије и потпредседник удружења Естрадни уметници Србије. Имао је бројне функције у новинарској организацији Радио-телевизије Србије. Пензионисан је 2000. године, после 43 године проведене у РТС-у. Време сахране биће накнадно објављено. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3612612/preminuo-legendarni-voditelj-rts-a-svetislav-vukovic.html
  19. Преминуо Момир Булатовић Од ИН4С - 30/06/2019 Момир Булатовић Некадашњи предсједник Црне Горе и савезни премијер Момир Булатовић преминуо је данас у селу Раћи, у Кучима. Према незваничним информацијама, срчани удар је био кобан за Булатовића, пише Борба. Момир Булатовић је био један од ријетких доследњих политичара на овим просторима, који се истински борио за заједништво Србије и Црне Горе. Био је први изабрани, од народа, предсједник Црне Горе
  20. Преминуо српски историчар уметности, академик Динко Давидов недеља, 19.05.2019. у 19:59 (Фото Т. Јањић) Академик Динко Давидов, познати српски историчар уметности, преминуо је у суботу, 18. маја, у Београду у 89. години, саопштила је Српска академија наука и уметности. Академик Динко Давидов рођен је 4. октобра 1930. године у Сивцу (Бачка). Дипломирао је на катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Љубљани. Био је кустос Галерије Матице српске од 1965. до 1978, научни саветник Балканолошког института САНУ од 1979. и директор Галерије Српске академије наука и уметности од 2001. до 2009. У том периоду у Галерији САНУ је приређено 40 изложби са каталозима, а 24 каталога потписао је као уредник. Аутор је изложбе и посебног издања каталога „Светогорска графика” (Београд 2004). Основна област рада академика Давидова била је српска уметност од 17. до 19. века. За дописног члана САНУ изабран је 2000. године, а за редовног 2006. Аутор је књига „Сентандреја - српске повеснице” (2011), „Помени давних сеоба - знамења српске повеснице” (2017), Геноцидиум тотале” (2019). Приредио је више значајних издања, између осталих, „Српска графика XVIII века - нова сазнања” (1986), „Манастир Шишатовац” (1989) и „Поствизантијска уметност на Балкану” (2003). Добитник је Вукове награде за науку за дело „Сентандрејска саборна црква” 2001. године. Место и време сахране Академик Динко Давидов биће накнадно објављени, преноси Танјуг.
  21. Преминуо академик Петар Омчикус Сликар и члан САНУ Петар Омчикус преминуо је у 93. години, потврдили су за РТС његови сарадници. Омчикусово дело обухвата велику већину сликарских жанрова, а карактерише га дух Медитерана. Омчикус је рођен 1926. године у Сушаку код Ријеке. Од 1937. живео је у Београду. После Другог светског рата је започео сликарске студије на Академији ликовних уметности, код професора Ивана Табаковића. Петар Омчикус Заједно са супругом, сликарком Косом Бокшан, напустио је студије сликарства и одлази у Задар, у коме постаје један од оснивача Задарске групе, у којој су се налазили и Мића Поповић, Вера Божичковић, Бата Михаиловић, Љубинка Јовановић. После шестомесечног боравка у Задру, вратио се у Београд и прикључио се Групи Једанаесторица, а своју прву самосталну изложбу приредио је 1951. године. Непосредно после тога, Петар Омчикус 1952. године са Косаром Бокшан напушта Југославију и дефинитивно се сели у Париз. Од 1965. године повремено бораве у Вела Луци на Корчули где организују бројне међународне сусрете уметника, филозофа и критичара. Учествовао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Почеци Омчикусовог стваралаштва везују се за неколико уметника, сви из класе Ивана Табаковића, која се на неколико месеци окупила у Задру 1947. године начинивши тада прву југословенску уметничку комуну – Задарску групу. Излазак из академских атељеа у природу отворио је овим уметницима нове путеве слободног стваралаштва на којима ће, на различите начине, остати током укупног стваралаштва. У каснијим периодима Омчикус је тематизовао сликарство према портретима, цртежима Београда, фантастичном реализму и скулптури.
  22. Чувени дечији песник, прозни и драмски писац Добрица Ерић преминуо је у 82. години после дуге и тешке болести. Добрица Ерић је рођен 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Прву збирку песама објавио 1959. а до данас више од стотину књига. Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, више од 40 књига за децу. Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. Заслужни је уметник града Београда, а дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности. Blic.rs
  23. Чувени дечији песник, прозни и драмски писац Добрица Ерић преминуо је у 82. години после дуге и тешке болести. Добрица Ерић је рођен 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Прву збирку песама објавио 1959. а до данас више од стотину књига. Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, више од 40 књига за децу. Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. Заслужни је уметник града Београда, а дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности. Blic.rs View full Странице
  24. Данас је у Београду, у 69. години, након дуге и тешке болести, преминуо проф. др Слободан Жуњић, један од наших најистакнутијих филозофа друге половине 20. и првих деценија 21 века. Слободан Жуњић (1949-2019) Проф. Жуњић је био несвакидашња личност у нашој филозофској средини. Био је јединствен, пре свега, по ширини своје филозофске културе и вансеријској ерудицији. Био је историчар филозофије који је изванредно познавао готово све периоде повесног развоја филозофског мишљења и полихистор какав се ретко среће чак и у културама далеко развијенијим од наше. Рођен је 20. октобра 1949. године у Приштини, али је детињство и већи део живота провео у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а као хумболтов стипендиста, у два наврата је боравио у Немачкој. Академску каријеру је започео на Институту за међународни раднички покрет, а затим је прешао на београдски Филозофски факултет. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, као и на универзитетима у Пенсилванији и Род Ајленду. Своје радове је објављивао на српском, немачком, енглеском и француском језику. Аутор је више књига и десетине студија, од којих посебно треба поменути – Аристотел и хенологија (1988), Мартин Хајдегер и националсоцијализам (1992), Службе Мнемосини (2007), Модерност и филозофија (2009), Историја српске филозофије (2009, 2014), Филозофија и њен језик у два тома (2012), Логика и теологија (2012), Филозофија и постмодерност (2013), Прирок и суштаство у четири тома (2013), Хајдегер и пресократовци (2015), Фридрих Ниче између модерне и постмодерне (2017) и др. Поред ауторских радова, објавио је и неколико књига превода – Фрагменти елејаца (1984), Страх и дрхтање Серена Кјеркегора (1975, 2002), први том чувене Коплстонове Историје филозофије (1991, 1999), докторску дисертацију Димитрија Матића О путу којим се филозофија Фихтеа, Шелинга и Хегела развила из Кантовог спекулативног истраживања (2016) и др. За четворотомну студију Прирок и суштаство – историја појмовне логике код Срба (2013) добио три престижне награде: прва је награда „Никола Милошевић“, коју додељује Други програм радио Београда за најбољу књигу из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије; друга је „Награда града Београда“ за највећа достигнућа у 2013. години у области друштвених и хуманистичких наука; а трећа је „Награда за издавачки подухват године“, коју додељује Новосадски салон књига. А прошле године је Академија наука и умјетности Републике Српске организовала научни скуп посвећен његовој Историје српске филозофије, а потом публиковала и зборник реферата Српска филозофија или филозофија код Срба (2018). Време и место сахране биће накнадно саопштени. http://www.otacnik.com/2019/03/1949-2019.html?spref=fb&fbclid=IwAR1n_PYW3WsavNfF-KmItAbhJIt7s4Sl4UaALy5e7-jKDa_AHDsKlQbeBB0
  25. Данас је у Београду, у 69. години, након дуге и тешке болести, преминуо проф. др Слободан Жуњић, један од наших најистакнутијих филозофа друге половине 20. и првих деценија 21 века. Слободан Жуњић (1949-2019) Проф. Жуњић је био несвакидашња личност у нашој филозофској средини. Био је јединствен, пре свега, по ширини своје филозофске културе и вансеријској ерудицији. Био је историчар филозофије који је изванредно познавао готово све периоде повесног развоја филозофског мишљења и полихистор какав се ретко среће чак и у културама далеко развијенијим од наше. Рођен је 20. октобра 1949. године у Приштини, али је детињство и већи део живота провео у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а као хумболтов стипендиста, у два наврата је боравио у Немачкој. Академску каријеру је започео на Институту за међународни раднички покрет, а затим је прешао на београдски Филозофски факултет. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, као и на универзитетима у Пенсилванији и Род Ајленду. Своје радове је објављивао на српском, немачком, енглеском и француском језику. Аутор је више књига и десетине студија, од којих посебно треба поменути – Аристотел и хенологија (1988), Мартин Хајдегер и националсоцијализам (1992), Службе Мнемосини (2007), Модерност и филозофија (2009), Историја српске филозофије (2009, 2014), Филозофија и њен језик у два тома (2012), Логика и теологија (2012), Филозофија и постмодерност (2013), Прирок и суштаство у четири тома (2013), Хајдегер и пресократовци (2015), Фридрих Ниче између модерне и постмодерне (2017) и др. Поред ауторских радова, објавио је и неколико књига превода – Фрагменти елејаца (1984), Страх и дрхтање Серена Кјеркегора (1975, 2002), први том чувене Коплстонове Историје филозофије (1991, 1999), докторску дисертацију Димитрија Матића О путу којим се филозофија Фихтеа, Шелинга и Хегела развила из Кантовог спекулативног истраживања (2016) и др. За четворотомну студију Прирок и суштаство – историја појмовне логике код Срба (2013) добио три престижне награде: прва је награда „Никола Милошевић“, коју додељује Други програм радио Београда за најбољу књигу из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије; друга је „Награда града Београда“ за највећа достигнућа у 2013. години у области друштвених и хуманистичких наука; а трећа је „Награда за издавачки подухват године“, коју додељује Новосадски салон књига. А прошле године је Академија наука и умјетности Републике Српске организовала научни скуп посвећен његовој Историје српске филозофије, а потом публиковала и зборник реферата Српска филозофија или филозофија код Срба (2018). Време и место сахране биће накнадно саопштени. http://www.otacnik.com/2019/03/1949-2019.html?spref=fb&fbclid=IwAR1n_PYW3WsavNfF-KmItAbhJIt7s4Sl4UaALy5e7-jKDa_AHDsKlQbeBB0 View full Странице
×
×
  • Креирај ново...