Питајте професора и свештеника др Зорана Ђуровића

[Zoran Đurović]

Оче, где се погребавају некрштена, тек рођена деца, каква је пракса уопште?

Надам се да ћу сутра одговорити. 

Иначе, проблем је што се здрави баве теологијом. Они имају своју визију. Теолошке приче су различите, зависе од нашег степена свести, тј. духовног нивоа. Најискреније, волео бих да ћутим о овом питању. Једино што са сигурношћу знам је да нико од смртника не зна одговор. Каква је судбина прерано умрлих? Тешко је питање... Само је св. Григорије из Нисе написао краћи трактат на ту тему. Колико ја знам нема неког другог оца који се бавио тим проблемом. У Западној цркви су углавном резервисали небиће за такве. Говори се о Адамовој кривици и да свако ко се рађа рађа се са кривицом, не заслужује да буде спашен (Амброзијастер, Тертулијан, Августин, Кипријан Картагински...). То што се неки гратис људи спашавају могу да захвале само милости (благодати) Божијој (Августин).

Оно што је важно, натерао си ме да прочитам Григорија, је то што се особа када се роди још се не сматра особом. То је врло слично ставу савремене психологије која говори о формирању личности. Она није дата самим рођењем. Неки оци су размишљали о томе када душа улази у плод. Говорили о четрдесетом дану... Неки су пак сперматозоид сматрали целом особом, да је то човек у малом, да женска вагина само служи као инкубатор. Да је та теорија исправна, онда би сваки мушкарац био геноцидан.

Надам се да сутра наставим... умор ме је стигао... поздрав!    

[Севастократор]

Оче Зоране, имам и ја једно питање, али је нажалост много профаније од било ког до сад, плашим се само да не буде преглупо... а опет ме живо занима. Ово је форум, на форумима обично као део „нетикете“ влада неформалнија комуникација и обраћање са „ти“, а онда одједном имамо форум попут овог, са доста дискутаната који су пријављени под крштеним именом, па су још ништа мање него свештеници, доктори наука, јавне личности, чланови друштва вредни сваког респекта, а не само тамо неки Миле Курбла са Палилуле. И онда се ликови попут мене, са тамо неким „никнејмом“ и неоткривеним ниједним личним податком нађу у дилеми кад вас виде на теми. Оштра реплика и Конан на аватару, кренуо би човек са „Е, видиш, Зоране, а ја мислим тако и тако...“, али некако не иде. Што каже један од модератора на претходним страницама, а са чиме морам да се сложим, нисмо са вама пиво пили или се дружили за време студија (да не кажем као он, овце чували), а опет, да једни другима персирамо, да не упадамо у неку иритантну куртоазију, или да испада да тражимо од човека без маске да персира маскама. Нисмо на једнак начин откривени, а опет дискутујемо и једни се другима обраћамо... Да ли на такве ствари уопште обраћате пажњу и да ли вам по том питању неке ствари сметају?

[Zoran Đurović]

Оче Зоране, имам и ја једно питање, али је нажалост много профаније од било ког до сад, плашим се само да не буде преглупо... а опет ме живо занима. Ово је форум, на форумима обично као део „нетикете“ влада неформалнија комуникација и обраћање са „ти“, а онда одједном имамо форум попут овог, са доста дискутаната који су пријављени под крштеним именом, па су још ништа мање него свештеници, доктори наука, јавне личности, чланови друштва вредни сваког респекта, а не само тамо неки Миле Курбла са Палилуле. И онда се ликови попут мене, са тамо неким „никнејмом“ и неоткривеним ниједним личним податком нађу у дилеми кад вас виде на теми. Оштра реплика и Конан на аватару, кренуо би човек са „Е, видиш, Зоране, а ја мислим тако и тако...“, али некако не иде. Што каже један од модератора на претходним страницама, а са чиме морам да се сложим, нисмо са вама пиво пили или се дружили за време студија (да не кажем као он, овце чували), а опет, да једни другима персирамо, да не упадамо у неку иритантну куртоазију, или да испада да тражимо од човека без маске да персира маскама. Нисмо на једнак начин откривени, а опет дискутујемо и једни се другима обраћамо... Да ли на такве ствари уопште обраћате пажњу и да ли вам по том питању неке ствари сметају?

Међусобни пријатељи не и требало да се персирају на форуму. Особе потписане именом и презименом ваља персирати, односно поштовати што су се представили. Зато су једне тежине непристојности на њихов рачун него на анонимусове. О осталоме нека воде рачуна модератори. 

Такође сам свестан тога да делује болно када неке ставим на место које им припада. Ко дође у цркву на исповест, са њиме другачије поступам. Но, показало се да је и овај метод плодоносан. Има "конвертита". То су они који се смире и размисле о ономе што сам им рекао.   

[Volim_Sina_Bozjeg]

O. Zorane blagoslovi.

 

Buduci da si i slikar, vrlo me zanima, sta mislis o jednoj mojoj misli, koja mi govori, da se recimo napise knjiga o istoriji Crkve ali na nacin, koji nisam video do sada.

Dakle knjigu bi pratili i crtezi za sve bitnije stvari koje su se izdesavale u toku 2000 godina istorije Crkve. Nema Hrista bez Crkve a nema ni knjige istorija Crkve, koja bi bila bogata sa crtezima ilustracijom i kao takva (skoro pa ozbiljna slikovnica) ulazila u lakse pamcenje laika, koji nemaju privilegiju, da studiraju Bogoslovstvo.

 

Jedna slika govori hiljadu reci a nepoznavanje istorije Crkve hiljadu zabluda.

 

Narod se udaljava od Crkve, jer je trenutno Crkva previse "elitisticka", to moze da se vidi cak i na ovom forumu. Prepucavanja i pametovanja dokonih umstvovanja u svojim "revniteljskim podvizima" zasluzuju zaborav.

 

Crkva treba da je istinska radost i duznost Crkve jeste da se na prost nacin priblizi narodu. Ovakav projekat po meni dobija itekako veliki smisao, buduci da su Crkvene knjige preteske, za ovaj svet.

 

Danas pise samo onaj svestenik ili monah, koji konkurise, da mu se tekstovi citaju na nekom narednom vaseljenskom saboru.

 

Mislim da bi ti umeo da nacrtas sa odredjenom umetnickom slobodom, sve jako bitne istorijske cinjenice, koje bi narod lako zapamtio a kad bi se vec malo i zainteresovao za odredjen dogadjaj, mogao bi da ga i ozbiljnije i obuhvatnije prostudira u odredjenim izvorima, koje bi ti predlozio.

[Zoran Đurović]

O. Zorane blagoslovi.

 

Buduci da si i slikar, vrlo me zanima, sta mislis o jednoj mojoj misli, koja mi govori, da se recimo napise knjiga o istoriji Crkve ali na nacin, koji nisam video do sada.

Dakle knjigu bi pratili i crtezi za sve bitnije stvari koje su se izdesavale u toku 2000 godina istorije Crkve. Nema Hrista bez Crkve a nema ni knjige istorija Crkve, koja bi bila bogata sa crtezima ilustracijom i kao takva (skoro pa ozbiljna slikovnica) ulazila u lakse pamcenje laika, koji nemaju privilegiju, da studiraju Bogoslovstvo.

 

Jedna slika govori hiljadu reci a nepoznavanje istorije Crkve hiljadu zabluda.

 

Narod se udaljava od Crkve, jer je trenutno Crkva previse "elitisticka", to moze da se vidi cak i na ovom forumu. Prepucavanja i pametovanja dokonih umstvovanja u svojim "revniteljskim podvizima" zasluzuju zaborav.

 

Crkva treba da je istinska radost i duznost Crkve jeste da se na prost nacin priblizi narodu. Ovakav projekat po meni dobija itekako veliki smisao, buduci da su Crkvene knjige preteske, za ovaj svet.

 

Danas pise samo onaj svestenik ili monah, koji konkurise, da mu se tekstovi citaju na nekom narednom vaseljenskom saboru.

 

Mislim da bi ti umeo da nacrtas sa odredjenom umetnickom slobodom, sve jako bitne istorijske cinjenice, koje bi narod lako zapamtio a kad bi se vec malo i zainteresovao za odredjen dogadjaj, mogao bi da ga i ozbiljnije i obuhvatnije prostudira u odredjenim izvorima, koje bi ti predlozio.

Брате, имам ја доста таквих идеја, али морам прво на лото да добијем паре, јер ме нико не би платио да се тим бавим...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Брате, имам ја доста таквих идеја, али морам прво на лото да добијем паре, јер ме нико не би платио да се тим бавим...

Хахаха потпуно сам веровао у овакав одговор, од речи до речи. Подржавам

[Марјанн]

Оче, сусрео сам се питања, како објаснити која је смисла са Божје стране саздати некога ко не жели бити са Богом? Дали ово доводи у питање савршенство Бога...? Ако имате и друга можна импликација овог питања молио бих за ваше мишљење. Хвала.

[Zoran Đurović]

Pomaze Bog, htio bih da vas pitam da li je ispravno pred Bogom stupiti u brak ako je covjek imao polni odnos prije braka?

Да.

[Zoran Đurović]

Оче, сусрео сам се питања, како објаснити која је смисла са Божје стране саздати некога ко не жели бити са Богом? Дали ово доводи у питање савршенство Бога...? Ако имате и друга можна импликација овог питања молио бих за ваше мишљење. Хвала.

Има смисла. И злотвори имају своју улогу. Његош пита да ли би могли да се виде паметни а да нема глупих? Но, ми не знамо зашто је све Бог тако створио; Августин је рекао да не зна зашто требају жабе и пауци... Ми сада то знамо, јер је би постојао овај биолошки ланац. Ми имамо систем који како-тако функционише. Због зла се виде врлине племенитих. Да ли се не би виделе у супротном? Не знам. Шта су требали сви ти диносауруси и пре њих пикаје и алге? Систем функционише, тако да је вероватно ок. Могао је Бог и да нас створи као видео игрицу, пакмене, али мислим да смо са овом варијантном задовољнији. - Једном речју, нема одговора. Рационалног, математичког. Још не знамо откуд универзум и како заиста функционише. Ту смо да живимо и да имамо поверење у доброту Творца, а обдаренији умом од нас да нам објашњавају ово што си питао. Неки комплетнији одговор имаш у Лајбницовој Теодикеји, али нису сви задовољни њиме.    

[Zoran Đurović]

Аво, како иде оно учење код римокатолика о спавању душе и чистилишту? Ако може само у кратким цртама.

http://www.udruga-bas.hr/index.php/razmatranja-duhovnost/duhovnost/razno/item/659-pakao/659-pakao

Нема спавања.

Овде су католици доследнији од нас јер не говоре о међу стању. Душе иду у рај или пакао. После се само сви облаче у тела за време општег суда, али иду тамо где су били.   

[Ћирило]

1. ПИТАЊЕ: ШОВИНИЗАМ И ЕТНОФИЛЕТИЗАМ - ПОВЕЗНИЦЕ И РАЗЛИКЕ, МОГУЋА РЕШЕЊА

Поштовани авво, међу словенским народима је управо задњих деценија дошло до праве експлозије међунационалне мржње, па чак и међу православнима. Блаженопочивши епископ будимски Данило је за шовинизам рекао следеће: "На пример, идеја Достојевског о руском народу као христоносцу у умовима незрелих људи претвара се у простачки шовинизам. Достојевски се надао да ће његова замисао постати стварност. А ми смо видели да се десило нешто сасвим обрнуто; како је руски народ зајашио сатана путем комунизма. То не значи да се визија Достојевског никад неће остварити. Важно је нешто сасвим друго – важно је то да смо ми већ спасени, да је наше спасење и наша победа већ иза нас после Васкрсења, и у том смислу сви народи треба да приђу том Источнику живота. Треба да чврсто знамо да смо грађани Небеског Јерусалима, и да је центар Православне Церкве само Небески Јерусалим. А на земљи смо полицентрични. Канонска организација наше Церкве је полицентрична – свака помесна Церква има свој Синод, итд. Зато нације морају бити зреле и одговорне за чистоту вере, да макар јерархија не оболи од шовинизма. Шовинизам – то је нешто од старог света, а ми смо НОВА ТВАР у Христу, где нема Јелина ни Јудеја, роба и слободнога. Постоји неко фарисејство у томе да своју нацију сматраш бољом од других. Ту се крије велика опасност. Зато је идеологија Трећег Рима_, да тако кажем, веома опасна. Ако кажеш – Трећи Рим, зашто се не вратити Првом, јер је Други пао? Цариград је пао као Други Рим. У том смислу нам је досадио ваш Други Рим; ништа није испало од Ивана Грозног и његовог Трећег Рима. У близини Москве био је манастир који треба обновити, који се звао Нови Јерусалим. То је много лепше и привлачније него Трећи Рим. Ми тежимо Небеском Јерусалиму и већ смо грађани Небсског Јерусалима кроз Причешће, јер је свака Литургија сједињења небеске Церкве, Небеског Јерусалима, са нашом парохијом. Није важно на ком језику свештеник каже: „Примите, једите…“ Важно је да ли је православан или није. Ако је православан, тада се Небески Јерусалим спаја са земаљском Церквом, јер Христос присуствује и на небу и на земљи истовремено. Зато је наше јединство само у телу Христовом. Ми смо једно тело Христово. Зато је Церква Једна, Света, Саборна и Апостолска. То је светост Христова, Он је једини Свети, Он све сабира, Он је послао апостоле и дао им мисију. То је наша мистика јединства у телу Христовом, а не некакав римски патријарх, отпао од Церкве, који је за католике постао јединство церкве у личности једнога човека у Риму. То је хула на Христа кад је Пије IX у XIX веку рекао: „Ја сам предање“ Замислите каква претензија! Код нас је Свето Предање присуство Св. Духа, Који сабира свако поколење у истини."

 

 

Познато је из црквене историје да је управо због национализма много деценија трајао раскол између Бугара и Фанара, па и данас имамо пример раскола између Македонаца и Београда и дела Украјинаца и Москве.

 

2. ПИТАЊЕ: АПОСТОЛАТ ПРАВОСЛАВНИХ НА ЗАПАДУ - МОГУЋА РЕШЕЊА

Из интервјуа који је публициста Владимир Димитријевић водио са теологом Жан-Клодом Ларшеом:

5. Упркос свему, на Западу има искрених људи који траже Бога. Да ли Православна Црква у наше време може да одговори на жеђ данашњег човека за Христом? Какво је њено сведочење у ери глобализма?

ОДГОВОР: Сматрам да међу западњацима заиста постоји жеђ за духовношћу. Она се, на жалост, не може утолити ни у католицизму, ни у протестантизму који су секуларизовани, тако да се људи често обраћају далекоисточним религијама, нарочито будизму или њиховим дериватима.

Православље би могло да одигра своју улогу, јер оно има изузетно богату духовност засновану на исихастичкој традицији. За то би  такође била потребна воља православних Цркава. Ове су, нажалост, на Западу, потпуно окренуте према својим сународцима и имају етноцентричко схватање своје функције. Оне, авај, немају никакву апостолску ни мисионарску делатност у земљама где се налазе. Када наступају изван својих заједница, то бива или на екуменистичним скуповима, где се све хришћанске конфесије  и све вере налазе на истом нивоу и релативизиране су, или у званичним социјалним оквирима, где дају конформистичке изјаве, плитке и празне, без соли коју је Христос тражио да ставимо у своје речи. Православне Цркве у дијаспори врло ретко служе на језику земље домаћина, и тиме скоро потпуно онемогућују сваки приступ домаћег становиштва, док је порука Педесетнице да иду и проповедују Јеванђеље народима на њиховом сопственом језику…

Поштовани авво Зоране, молим вас за ваше коментаре?

[Zoran Đurović]

1. ПИТАЊЕ: ШОВИНИЗАМ И ЕТНОФИЛЕТИЗАМ - ПОВЕЗНИЦЕ И РАЗЛИКЕ, МОГУЋА РЕШЕЊА

Поштовани авво, међу словенским народима је управо задњих деценија дошло до праве експлозије међунационалне мржње, па чак и међу православнима. Блаженопочивши епископ будимски Данило је за шовинизам рекао следеће: "На пример, идеја Достојевског о руском народу као христоносцу у умовима незрелих људи претвара се у простачки шовинизам. Достојевски се надао да ће његова замисао постати стварност. А ми смо видели да патријарх, отпао од Церкве, који је за католике постао јединство церкве у личности једнога човека у Риму.

 

Познато је из црквене историје да је управо због национализма много деценија трајао раскол између Бугара и Фанара, па и данас имамо пример раскола између Македонаца и Београда и дела Украјинаца и Москве.

 

2. ПИТАЊЕ: АПОСТОЛАТ ПРАВОСЛАВНИХ НА ЗАПАДУ - МОГУЋА РЕШЕЊА

Из интервјуа који је публициста Владимир Димитријевић водио са теологом Жан-Клодом Ларшеом:

5. Упркос свему, на Западу има искрених људи који траже Бога. Да ли Православна Црква у наше време може да одговори на жеђ данашњег човека за Христом? Какво је њено сведочење у ери глобализма?

ОДГОВОР: Сматрам да међу западњацима заиста постоји жеђ за духовношћу. Она се, на жалост, не може утолити ни у католицизму, ни у протестантизму који су секуларизовани, тако да се људи често обраћају далекоисточним религијама, нарочито будизму или њиховим дериватима.

Племенити,

1) Данило је свети човек и увек му се радујем када га се сетим. Он је душа од човека. О евхаристији говори отприлике исто што и ја. Такође о лудилу национализма и етнофилетизма. О папи је размишљао у превазиђеним категоријама. Дакле, то су глупости које имају везе само са неком доконцилском теологијом (до другог Ват. сабора).

2) Ларше је квалитетан теолог и философ, васпитаван на Јустину Поповићу и новијим источним теолозима, али је обраћеник. Зато је задрт и не могу се све његове ствари узети за озбиљно. Дакле, то је као ходање по минираном пољу. Ако би неко узео да по овим његовим критеријумима тумачи нашу српску ситуацију, онда би могао рећи: абортуси су нормалан производ православне културе, комунизам је близак православном етосу, неразумевање и непросвећивање своје вере је кул ствар јер је супротно само западни рационализам. То су будалаштине. Свет је глобализован. Ми данас имамо свеце католике и протестанте, па да се обрнемо на главу. Бог није православни зилот. Да у дијалогу исправљамо криве Дрине, то можемо и требамо. Но, идеја да нема православне проповеди на разумљивом језику и да то разрешава све проблеме, то су трућања. Ни путинизирана Русија данас није већински православна, иако је на папиру таква. Све што нам остаје је да сведочимо Христа, без обзира на ком језику.      

[Ћирило]

Племенити,

1) Данило је свети човек и увек му се радујем када га се сетим. Он је душа од човека. О евхаристији говори отприлике исто што и ја. Такође о лудилу национализма и етнофилетизма. О папи је размишљао у превазиђеним категоријама. Дакле, то су глупости које имају везе само са неком доконцилском теологијом (до другог Ват. сабора).

2) Ларше је квалитетан теолог и философ, васпитаван на Јустину Поповићу и новијим источним теолозима, али је обраћеник. Зато је задрт и не могу се све његове ствари узети за озбиљно. Дакле, то је као ходање по минираном пољу. Ако би неко узео да по овим његовим критеријумима тумачи нашу српску ситуацију, онда би могао рећи: абортуси су нормалан производ православне културе, комунизам је близак православном етосу, неразумевање и непросвећивање своје вере је кул ствар јер је супротно само западни рационализам. То су будалаштине. Свет је глобализован. Ми данас имамо свеце католике и протестанте, па да се обрнемо на главу. Бог није православни зилот. Да у дијалогу исправљамо криве Дрине, то можемо и требамо. Но, идеја да нема православне проповеди на разумљивом језику и да то разрешава све проблеме, то су трућања. Ни путинизирана Русија данас није већински православна, иако је на папиру таква. Све што нам остаје је да сведочимо Христа, без обзира на ком језику.      

Многопоштовани авво, искрених христољубаца и радиних људи попут Вас је јако мало у СПЦ. Са вама се слажем 99 одсто а нарочито у томе да је једино решење да сведочимо Христа.

Написаћу неколико реченица о томе како лично сагледавам ситуацију у СПЦ.

Међу нашим (већином привидно) оцрковљеним људима добар део је ушао у Цркву из националистичких побуда (југословенски комунистички режим је сузбијао исказивање српског родољубља) и међу тим људима се данас већином регрутују разни "зилоти". Са друге стране њима супротстављени (већина "екумениста", "новотараца" и сл.) се налазе људи којима је црква просто дошла као ухлебљење, или пак каријеристи или пак људи уцењени због разних својих неподопштина од разних тајних служби и такви су већином заузели руководећа места! Једна од одредница српског менталитета је свађалаштво и опозиционарство свему и свакоме. У таквој средини мало људи попут Вас ревнује за Христа.

У вези римокатолика: Други ватикански сабор је само привидно укинуо пирамидалну структуру у РКТЦ. Све реформе у том правцу су чиста козметика. А Бог није само милостиви човекољубац већ и праведан судија силан и дуготрпељив, сваки дан спреман на гнев (Пс 7:11). Нема ниједног светитеља у нашој Цркви који је ревновао за Филиокве или за римског папу као Христовог викара. Управо обратно, сви који су ревновали против наведенога су се посветили. Причао ми је један православни свештеник којег можда и познајете, службује у Риму али у другој (словенској) јурисдикцији, да је једном ушао у ркт храм и помолио се и да је осетио немир и изашао напоље и сео у башту оближње кафане и наручио кафу. Чаша воде коју је добио уз кафу се сама од себе распала на столу.

Ваши текстови и преводи су ужитак за читање. Свако добро

[Zoran Đurović]

У вези римокатолика: Други ватикански сабор је само привидно укинуо пирамидалну структуру у РКТЦ. Све реформе у том правцу су чиста козметика. А Бог није само милостиви човекољубац већ и праведан судија силан и дуготрпељив, сваки дан спреман на гнев (Пс 7:11). Нема ниједног светитеља у нашој Цркви који је ревновао за Филиокве или за римског папу као Христовог викара. Управо обратно, сви који су ревновали против наведенога су се посветили. Причао ми је један православни свештеник којег можда и познајете, службује у Риму али у другој (словенској) јурисдикцији, да је једном ушао у ркт храм и помолио се и да је осетио немир и изашао напоље и сео у башту оближње кафане и наручио кафу. Чаша воде коју је добио уз кафу се сама од себе распала на столу.

Драги мој, Тадеј је мени рекао да је 2 Ват. концил био 8 Васељенски сабор. Ја сам се тада саблазнио. Данас се не саблажњавам. То је ствар која нама предстоји. Дух Свети је тада проговорио. Одлуке које су тада донешене нису биле декларативне (нема никаквог смисла), али су после биле гушене. То је исправна перспектива. Победила је једна напредна опција, али ти имаш машинерију коју сачињавају ретроградни. Зато проблеми. И сам Јован Павле 2 је гушио концил, иако декларативно за њега. Око тога сам цитирао Кинга.

Видиш, код нас се сада дижу ови "отечествени", и лају о предстојећем свеправославном сабору без икаквих реалних карата у руци. То су наши старокатолици. Људи који не знају шта значи црква.

Опет, римски модел власти и равнања црквом је донекле сачуван. Само око тога се ми православни са њима препуцавамо. Мада и9 ми у кући имамо исти проблем (Москва-Цариград). Латини чекају док се ми договоримо. Ја се искрено надам, мада имам зебње, да се Путин и Франциско договоре око тога.  

[Ћирило]

Драги мој, Тадеј је мени рекао да је 2 Ват. концил био 8 Васељенски сабор. Ја сам се тада саблазнио. Данас се не саблажњавам. То је ствар која нама предстоји. Дух Свети је тада проговорио. Одлуке које су тада донешене нису биле декларативне (нема никаквог смисла), али су после биле гушене. То је исправна перспектива. Победила је једна напредна опција, али ти имаш машинерију коју сачињавају ретроградни. Зато проблеми. И сам Јован Павле 2 је гушио концил, иако декларативно за њега. Око тога сам цитирао Кинга.

Видиш, код нас се сада дижу ови "отечествени", и лају о предстојећем свеправославном сабору без икаквих реалних карата у руци. То су наши старокатолици. Људи који не знају шта значи црква.

Опет, римски модел власти и равнања црквом је донекле сачуван. Само око тога се ми православни са њима препуцавамо. Мада и9 ми у кући имамо исти проблем (Москва-Цариград). Латини чекају док се ми договоримо. Ја се искрено надам, мада имам зебње, да се Путин и Франциско договоре око тога.  

Најдражи авво, отац Тадеј је био у праву и нема ничега саблажњивог у његовој изјави. Није на сабору кроз саборске оце проговорио Дух Свети већ је сабор био видљива победа масонерије у римској цркви. За православне је Други ватикански сабор VIII васељенски сабор у толико што се одлуке донесене на њему имају под утицајем моћника овог света спровести и у православној цркви. А то што се римске папе донекле (колико могу) опиру одлукама Другог ватиканског сабора је зато што виде да је моћницима овог света институција римског папе све мање потребна и да се прилижава време нестанка папства.