Питајте професора и свештеника др Зорана Ђуровића

[Александар Милојков]

Сад ће да буде - Атанисје није (довољно) свет. 

[Adelaida]

A rec? U pocetku bese rec, i rec bese u Boga, i Bog bese rec. Koja rec?...

[grigorije22]

Сад ће да буде - Атанисје није (довољно) свет. 

Realno Crkva ga nije kanonizovala kao svetitelja. Ja sam mislio na one glavne predstavnike triju napoznatijih skola: Antiohijske,Aleksandrijske i Kapadokijske.

[Александар Милојков]

A rec? U pocetku bese rec, i rec bese u Boga, i Bog bese rec. Koja rec?...

 

Логос. Син Очев. Друга личност Свете Тројице.

[Александар Милојков]

Realno Crkva ga nije kanonizovala kao svetitelja. Ja sam mislio na one glavne predstavnike triju napoznatijih skola: Antiohijske,Aleksandrijske i Kapadokijske.

 

И, значи, то што говори нема никакву тежину? А оно што говоре они који су званично канонизовани, то је непогрешиво и непроменљиво? Е, па није, Григорије. Тај трип у себи мораш да склониш, ако мислиш да се бавиш теологијом.

[Adelaida]

Логос.

Logos je sinonim za rec. Meni je nejasno koja je to rec bila. Razumete? Shvatam tri lica Boga, ali ne znam postoji li neki konkretan odgovor koja je to rec bila... 

[Александар Милојков]

Logos je sinonim za rec. Meni je nejasno koja je to rec bila. Razumete? Shvatam tri lica Boga, ali ne znam postoji li neki konkretan odgovor koja je to rec bila... 

 

Син, Слово, Реч, Логос - све су то имена друге личности Свете Тројице. "У почетку беше Реч (у изворнику стоји Логос), указује на вечност Сина, на његово вечно јединство са Оцем - "и Реч беше у Бога" = Син је у Оцу, са Оцем. Дакле, не ради се о речи као о гласу, треперењу ваздуха или изразу. Реч је биће - Син Очев.

[Adelaida]

Hvala, jasnije  stalno mi je Logos = rec, pa me to onako malo zbunjivalo...mislila sam da je neka rec konkretno

[Александар Милојков]

Hvala, jasnije  stalno mi je Logos = rec, pa me to onako malo zbunjivalo...mislila sam da je neka rec konkretno

 

Читајте Пролог Јеванђеља по Јована до краја, па ће вам бити јасније.

[Guest]

Лично сам склон уверењу да душа не може да живи ван тела, али то не искључује култ светаца и веровање у загробни живот. Имам и неку хипотезу која би била у складу са Писмом, али о томе бих тек писао.

 

Jedva cekam text o tome. Veoma me zanima.

 

Akoi moze neki nagovestaj iz buduceg texta, neka mala exkluziva?  

[grigorije22]

И, значи, то што говори нема никакву тежину? А оно што говоре они који су званично канонизовани, то је непогрешиво и непроменљиво? Е, па није, Григорије. Тај трип у себи мораш да склониш, ако мислиш да се бавиш теологијом.

Zar je moguce da su svi Sveti oci gresili,koji su verovali da su Adam i Eva bukvalno jedan par? Ja mogu da shvatim kada su prirodne nauke u pitanju,ali ovo je nesto drugo.

[Александар Милојков]

Zar je moguce da su svi Sveti oci gresili,koji su verovali da su Adam i Eva bukvalno jedan par?

 

Нису грешили, тумачили су. И никада нису одбацивали позитивна знања времена којем су припадали. А ти то управо чиниш. 

[Ignjatije]

Хвала на појашњењу. Зато кратак одговор, заиста немам време. 

Не постоји нешто што би било "православни став". Код католика је бесмртност душе догматски дефинисана. На истоку то немамо. Имамо различите школе. Код апологета углавном имамо став да је душа по природи смртна али да може живети и без тела по Божијој благодати. Имамо затим гностичке групације које у доброј мери говоре о смрти душе, а да ће се само дух спасити. Душа и тело не, јер нису божанског порекла. Код дела Сиријских писаца се говори да душа спава са мртвим телом и чека васкрсење (Афрат, Јефрем итд.). Код "класичних" Отаца се говори о бесмртности душе, мада само један део говори о њеној природној бесмртности (али је и тада то условљена бесмртност јер је Бог може укинути: Августин, Амброзије, Кападокијци, Максим...). То је линија која је у свој спекулативни систем усвојила платоновске погледе. Нико не може да каже како то ови Оци не говоре, него да разуме, а може и да не прихвати јер то учење држи неписамским. Нема га ни у Симболу вере. Дакле, није обавезујуће.

Оно пак на чему сви који држе учење о бесмртности душе инсистирају је да она не може да достигне пуноћу блаженства без тела. Велики проблем остаје зашто је тело неопходно. Онда се излази са тезом тела као украса душе (Златоусти, Августин), и објашњава се како то тело неће малтретирати душу јер ће бити духовно (лагано, брзо, префињено...); убацује се као аргумент и тело звезда које су духови и имају светла тела која се хармонично крећу; слично и са анђеоским телима. Сва су она на неки начин "телесна", мада префињена и за нас невидљива. Ориген потпуну нематеријалност приписује само Богу. Неки пак и души (да би јој осигурали бесмртност по напуштању тела).

То би било укратко. Свако нека бира што му драго. Лично сам склон уверењу да душа не може да живи ван тела, али то не искључује култ светаца и веровање у загробни живот. Имам и неку хипотезу која би била у складу са Писмом, али о томе бих тек писао.    

 

Хвала пуно. оче. Одговор је веома детаљан и шаролик, а свако од мишљења поткрепљено навођењем аутора, отаца...

Ово није први пут да ми неки теолог каже како за конкретну тему не постоји званични православни став. Добро је што постоји могућност избора између различитих учења.

 

Не морамо за сада детаљаније. Биће времена, ако Бог да. Ово је сасвим довољно за почетак. Сличног сам мишљења као и ти, можда. Али отом-потом. Видим утицаје разних филозофија на поједине оце који су заговарали бесмртност душе... Мени је библијска порука мало другачија, не она суботарска, али не ни ова "званича".

Биће времена за дијалог. Мило ми је што ту постоји слобода бирања још увек у нашој Цркви.

[grigorije22]

Нису грешили, тумачили су. И никада нису одбацивали позитивна знања времена којем су припадали. А ти то управо чиниш. 

Na osnovu cega su tumacili,svojim umom? Jer ocigledno da je njihovo tumacenje pogresno. Zasto Sveti duh njima nije otkrio da je Adam mnostvo, nego smo morali da cekamo prevod masoretkskog teksta?

[Александар Милојков]

Na osnovu cega su tumacili,svojim umom? Jer ocigledno da je njihovo tumacenje pogresno. Zasto Sveti duh njima nije otkrio da je Adam mnostvo, nego smo morali da cekamo prevod masoretkskog teksta?

 

Изолујеш Оце. Оци нису тамо неки стари, добри људи којих више нема. Читај како су о Адаму писали Свети Силуан Атонски и Софроније Сахаров. Нађи, преведени су на српски. Видећеш како се Свети Силуан молио са сузама да Адам поново буде цео. Очито да је под Адамом подразумевао мноштво.