Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'вазнесењској'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у храму Светог Вазнесења Господњег у центру Београда (улица Адмирала Гепрата број 19) ће у суботу 24. децембра 2022. године после празничног бденија, беседити ђакон Стеван Јовановић из жарковачке Вазнесењске цркве. Тема предавања је "Молитва и академско богословље". Сви су добродошли на молитву и предавање у наставку, поручује братство Вазнесењског храма. Извор: Радио "Слово љубве"
  2. Братство Световазнесењског храма у центру Београда, на челу са старешином, протојерејем Арсенијем Арсенијевићем, позива вас на духовну трибину у среду, 23. новембра 2022. године, на којој ће беседити проф. др Здравко Пено, редовни професор на Православном богословском факултету у Фочи. Тема излагања уваженог проф. Пена биће "Брак и родна равноправност", а почетак је у 18 часова. Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"
  3. Циклус редовних духовних трибина у Вазнесењском храму у центру Београда, наставља се са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, предавањем свештеника Бошка Савића, пароха Световазнесењског храма у среду 09. новембра 2022. године од 18 часова. О. Бошко говориће на тему "Мучеништво - сведочанство истините вере", а предавање ће бити одржано у светом храму. Сви су добродошли. Извор: Радио "Слово љубве"
  4. У оквиру редовних духовних сабрања уторком која се одржавају у Вазнесењском храму у центру Београда, 25. октобра 2022. године беседиће протојереј-ставрофор Милорад Голијан, свештеник Епархије сремске у пензији. Драги и од многих душа вољени прота, овога пута ће беседити на тему "Страх од смрти и како га превазићи", а предавање ће почети у 18 часова. Подсећамо да се у Вазнесењском храму свакога уторка од 17 сати служи молебни Канон св. Деспоту Стефану Лазаревићу, па братство храма позива све на молитву и предавање у наставку. Извор: Радио "Слово љубве"
  5. У оквиру редовних духовних сабрања уторком у Вазнесењском храму у центру Београда, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија беседиће архимандрит Стефан (Вучковић) игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој Гори. Предавање на тему "Вера и невера" почеће у уторак 18. октобра 2022. године у 18 часова, после Молебног Канона св. Деспоту Стефану Лазаревићу. Сви сте добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"
  6. У новом циклусу трибина које се годинама одвијају у парохијском дому Вазнесењског храма у центру Београда (улица Адмирала Гепрата 19), у уторак 4. октобра 2022. године у 18 часова, биће представљена нова књига Зорице Ковачев, ризница поука свештеника и монаха, која носи назив "Хлеб живота - записи са предавања". О књизи ће говорити протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Богословије Свети Арсеније Сремац у Сремским Карловцима. Улаз је слободан. Сви су добродошли! Ауторка је своју нову књигу представила у емисији "Слово" Радија "Слово љубве", коју можете чути помоћу линка http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=35574 Извор: Радио "Слово љубве"
  7. Протојереј др Зоран Ранковић, Декан Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду, беседиће вечерас, 23. маја 2022. године, у Парохијском дому Вазнесењског храма у центру Београда. Тема предавања драгог госта биће "Свети Кирило и Методије - просветитељи Словена". Предавање почиње у 19 часова, после празничног бденија, сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"
  8. Вазнесењска црква у центру Београда организује духовно вече на тему "Благовести као тајна откривења Господа Исуса Христа". Беседиће јереј мр Бошко Савић. Сабрање ће бити у четвртак, 7. априла, од 18 часова. Вазнесењски храм се налази у Улици адмирала Гепрата. Добро дошли! Извор: Радио Слово љубве
  9. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и током марта месеца су настављене редовне духовне трибине уторком у Вазнесењском храму у центру Београда. Тако ће у уторак 22. марта 2022. године од 18 часова, на тему "Сведочење вере" говорити протојереј др Зоран Ранковић, Декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Предавање почиње после молитвеног Канона св. Деспоту Стефану Лазаревићу који се служи испред посебне иконе и кивота са честицом моштију овог Божијег угодника. Сви су добродошли на молитву и духовно предавање. Извор: Радио "Слово љубве"
  10. Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански г. Јустин служиће сутра свету Литургију Пређеосвећених дарова у Вазнесењском храму у центру Београда, сазнаје радио "Слово љубве". Јутрење почиње у 7 сати, након тога су Часови, а Литургија у наставку почиње око 8 сати и 30 минута. Извор: Радио "Слово љубве"
  11. У среду и четвртак, 24. и 25. октобра 2018. године, у оквиру вечерње службе од 17 часова биће служена служба светим мученицима, а мошти ће бити изнешене верном народу на поклоњење и целивање. После повлачења српске војске и дела становништва преко Старе Србије и Албаније на Крф, дошло је до стравичних злочина на окупираном делу наше земље у Сурдулици и њеној околини. Бугарске окупационе власти су вршиле злочине над виђенијим Србима, посебно из Источне Србије, Вардарске Македоније и са Косова. Убијен је велики број свештеника, свештеномонаха, учитеља, судија, трговаца, официра, деце, а међу њима и Митрополит скопски Викентије (Крџић), Епископ призренски Никифор (Перић), игуман манастира Светог Прохора Пчињског Владимир (Протић) са целокупним братством. Сурдулица је последње место пре бугарске границе, где су Срби спремани да буду интернирани и ангажовани на тежак и присилан рад у Бугарској. Али, по тајним списковима из места из којих су слати заробљеници, многи нису прешли границу већ су скончали у околини Сурдулице. То сведоче места где су после рата пронађени остаци побијених Срба: Дубока долина (на улазу у Сурдулицу из правца Владичиног Хана), Влашки дол (на путу за село Алакинце), Калифер (код данашњег Санаторијума према селу Ћурковица), Попов мост, Занкова ливада, Радичева њива, Тршина ливада и многа друга. Савезничке комисије су 1918. године, по завршетку рата, посетиле Сурдулицу и у Паризу 1919. године, на француском језику објавиле документа о бугарским злочинима. Доказана су свирепа убиства Срба цивила од стране бугарске окупационе војске. Амерички новинар Вилијам Драјтон даје посебан извештај, а др Арчибалд Рајс даје процену од три хиљаде убијених, наводећи локације, начин убијања и имена непосредних извршилаца. Ово су идентификоване жртве. Укупан и тачан број жртава је далеко већи. Посмртни остаци мученика су после рата у десетинама сандука похрањени у спомен-костурници, изграђеној у склопу спомен-школе за образовање ратне сирочади, изнад некадашњег сабирног логора за одвођење страдалника у Бугарску. Школу са костурницом освештао је тадашњи Патријарх српски Димитрије, у присуству краља Александра Карађорђевића и краљице Марије, бројних епископа и министара. До Другог Светског рата сваке године на Видовдан помен жртвама обележаван је светом Литургијом и парастосом. У априлу 1941. године Сурдулица поново пада под бугарску окупациону власт. Бугари су костурницу потпуно демолирали и оскрнавили, а у јесен 1943. године и сравнили са земљом. Кости побијених Срба тајно су закопане на старом сурдуличком гробљу, тако да нико од мештана није знао где се тачно налазе. После Другог светског рата комунистичка власт је затирала истину, па није било могуће покренути питање о обнови спомен-костурнице. То се десило тек крајем 80-их година 20. века, али се због ратова и распада СФРЈ стало са обновом. Историја спомен-костурнице у Сурдулици је историја српског народа у Вардарској Србији, Косову и Метохији, Источној и Јужној Србији - пуна несрећа, затирања и заташкивања злочина. На иницијативу председника Удружења „Стара Сурдулица“ проф. др Томислава Радојичића, са Грађевинског факултета у Нишу, обнова је почела крајем 2003. а завршена 2006. године. Почетком 2009. године, при изради породичне гробнице (породице Лакићевић и Хасал, преци мати Фотине, игуманије манастира Бешка на Скадарском језеру), на старом сурдуличком гробљу, пројавиле су се кости Сурдуличких мученика. До краја године оне су очишћене и похрањене у 18 сандука, а 29. маја 2010. године свечано су пренете у крипту обновљене Спомен-костурнице. Пренос моштију је пропраћен низом духовних и културних манифестација, а богослужење у храму Светог Ђорђа у Сурдулици било је централни догађај. По позиву Епископа врањског г. Пахомија, свечаности је присуствовао изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог Архијерејског Синода Српске Православнењ Цркве, Преосвећени Епископ браничевски г. Игњатије, који је са надлежним архијерејем, свештенством и монаштвом Епархије врањске служио свету Литургију и парастос мученицима. Тиме је, једним делом, дуг према недужно постарадалим Србима одужен са надом да су мученици коначно, после скоро једног века, нашли свој мир. Желећи да расветли и сачува трајни спомен српским жртвама над којима су за време окупације Србије искаљени гнев и мржња бугарског окупатора према свему што је било српско, Православна Епархија врањска, Институт за савремену историју из Београда, Народни музеј из Лесковца и Филозофски факултет из Ниша, организовали су октобра 2015. године међународни научни скуп у Сурдулици и Лесковцу, под називом „Бугарска окупација југа Србије (1915-1918) у Првом светском рату“. Сви радови и закључци тродневног скупа сабрани су и штампани у зборнику, а један од закључака био је и да се упути молба Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве у Београду да се Сурдулички мученици уврсте у Календар Светих. Са молбом Црквено-општинског управног одбора ЦО Сурдулица и Одлукама Савета и ЕУО Епархије врањске, Преосвећени Епископ врањски г. Пахомије доставио је 1. априла 2016. године на разматрање предлог Светом Архијерејском Сабору да се Сурдулички мученици приброје у Календар Светих Православне Цркве. На редовном заседању 24. маја 2017. године у Српској Патријаршији у Београду, Свети Архијерејски Сабор у Календар Светих уврстио је Сурдуличке мученике страдале у Сурдулици од бугарског окупатора - њих око 3000 из окупиране Србије од 1915. до 1918. године, међу њима и Митрополит скопски Викентије (Крџић), Епископ призренски Никифор (Перић) и игуман манастира Светог Прохора Пчињског Владимир (Протић) са целокупним братством. За дан празновања одређен је 29. мај, дан када су 2010. године њихове свете мошти похрањене у обновљену спомен-костурницу. Тропар, глас 8: Свете Цркве предивни украси, учитељи побожности, живота јеванђелског узори, свештеномученици Викентије и Владимире, и сви Сурдулички мученици, Христа крвљу посведочисте, Њега сада молите усрдно за спасење душа наших. Кондак, глас 8: Ходите, верни, да достојно прославимо претке своје, што вери и роду до смрти дивно служаху; нож и пламен смирено претрпеше и у Царству Христовом венац мученика примише. Са пољима и горама пчињским од срца им ускликнимо: Радујте се, Свети мученици Сурдулички, похвало рода нашега! СВЕТИ СУРДУЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС! протојереј Небојша Стојадинов и протојереј Синиша Пиљановић, Епархија врањска Извор: Српска Православна Црква
  12. Са благословом Преосвећеног Епископа врањског г. Пахомија, делић моштију Светих сурдуличких мученика трајно ће се налазити у Вазнесењској цркви у центру Београда, као посебан дар том светом храму и грађанима Београда. У среду и четвртак, 24. и 25. октобра 2018. године, у оквиру вечерње службе од 17 часова биће служена служба светим мученицима, а мошти ће бити изнешене верном народу на поклоњење и целивање. После повлачења српске војске и дела становништва преко Старе Србије и Албаније на Крф, дошло је до стравичних злочина на окупираном делу наше земље у Сурдулици и њеној околини. Бугарске окупационе власти су вршиле злочине над виђенијим Србима, посебно из Источне Србије, Вардарске Македоније и са Косова. Убијен је велики број свештеника, свештеномонаха, учитеља, судија, трговаца, официра, деце, а међу њима и Митрополит скопски Викентије (Крџић), Епископ призренски Никифор (Перић), игуман манастира Светог Прохора Пчињског Владимир (Протић) са целокупним братством. Сурдулица је последње место пре бугарске границе, где су Срби спремани да буду интернирани и ангажовани на тежак и присилан рад у Бугарској. Али, по тајним списковима из места из којих су слати заробљеници, многи нису прешли границу већ су скончали у околини Сурдулице. То сведоче места где су после рата пронађени остаци побијених Срба: Дубока долина (на улазу у Сурдулицу из правца Владичиног Хана), Влашки дол (на путу за село Алакинце), Калифер (код данашњег Санаторијума према селу Ћурковица), Попов мост, Занкова ливада, Радичева њива, Тршина ливада и многа друга. Савезничке комисије су 1918. године, по завршетку рата, посетиле Сурдулицу и у Паризу 1919. године, на француском језику објавиле документа о бугарским злочинима. Доказана су свирепа убиства Срба цивила од стране бугарске окупационе војске. Амерички новинар Вилијам Драјтон даје посебан извештај, а др Арчибалд Рајс даје процену од три хиљаде убијених, наводећи локације, начин убијања и имена непосредних извршилаца. Ово су идентификоване жртве. Укупан и тачан број жртава је далеко већи. Посмртни остаци мученика су после рата у десетинама сандука похрањени у спомен-костурници, изграђеној у склопу спомен-школе за образовање ратне сирочади, изнад некадашњег сабирног логора за одвођење страдалника у Бугарску. Школу са костурницом освештао је тадашњи Патријарх српски Димитрије, у присуству краља Александра Карађорђевића и краљице Марије, бројних епископа и министара. До Другог Светског рата сваке године на Видовдан помен жртвама обележаван је светом Литургијом и парастосом. У априлу 1941. године Сурдулица поново пада под бугарску окупациону власт. Бугари су костурницу потпуно демолирали и оскрнавили, а у јесен 1943. године и сравнили са земљом. Кости побијених Срба тајно су закопане на старом сурдуличком гробљу, тако да нико од мештана није знао где се тачно налазе. После Другог светског рата комунистичка власт је затирала истину, па није било могуће покренути питање о обнови спомен-костурнице. То се десило тек крајем 80-их година 20. века, али се због ратова и распада СФРЈ стало са обновом. Историја спомен-костурнице у Сурдулици је историја српског народа у Вардарској Србији, Косову и Метохији, Источној и Јужној Србији - пуна несрећа, затирања и заташкивања злочина. На иницијативу председника Удружења „Стара Сурдулица“ проф. др Томислава Радојичића, са Грађевинског факултета у Нишу, обнова је почела крајем 2003. а завршена 2006. године. Почетком 2009. године, при изради породичне гробнице (породице Лакићевић и Хасал, преци мати Фотине, игуманије манастира Бешка на Скадарском језеру), на старом сурдуличком гробљу, пројавиле су се кости Сурдуличких мученика. До краја године оне су очишћене и похрањене у 18 сандука, а 29. маја 2010. године свечано су пренете у крипту обновљене Спомен-костурнице. Пренос моштију је пропраћен низом духовних и културних манифестација, а богослужење у храму Светог Ђорђа у Сурдулици било је централни догађај. По позиву Епископа врањског г. Пахомија, свечаности је присуствовао изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог Архијерејског Синода Српске Православнењ Цркве, Преосвећени Епископ браничевски г. Игњатије, који је са надлежним архијерејем, свештенством и монаштвом Епархије врањске служио свету Литургију и парастос мученицима. Тиме је, једним делом, дуг према недужно постарадалим Србима одужен са надом да су мученици коначно, после скоро једног века, нашли свој мир. Желећи да расветли и сачува трајни спомен српским жртвама над којима су за време окупације Србије искаљени гнев и мржња бугарског окупатора према свему што је било српско, Православна Епархија врањска, Институт за савремену историју из Београда, Народни музеј из Лесковца и Филозофски факултет из Ниша, организовали су октобра 2015. године међународни научни скуп у Сурдулици и Лесковцу, под називом „Бугарска окупација југа Србије (1915-1918) у Првом светском рату“. Сви радови и закључци тродневног скупа сабрани су и штампани у зборнику, а један од закључака био је и да се упути молба Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве у Београду да се Сурдулички мученици уврсте у Календар Светих. Са молбом Црквено-општинског управног одбора ЦО Сурдулица и Одлукама Савета и ЕУО Епархије врањске, Преосвећени Епископ врањски г. Пахомије доставио је 1. априла 2016. године на разматрање предлог Светом Архијерејском Сабору да се Сурдулички мученици приброје у Календар Светих Православне Цркве. На редовном заседању 24. маја 2017. године у Српској Патријаршији у Београду, Свети Архијерејски Сабор у Календар Светих уврстио је Сурдуличке мученике страдале у Сурдулици од бугарског окупатора - њих око 3000 из окупиране Србије од 1915. до 1918. године, међу њима и Митрополит скопски Викентије (Крџић), Епископ призренски Никифор (Перић) и игуман манастира Светог Прохора Пчињског Владимир (Протић) са целокупним братством. За дан празновања одређен је 29. мај, дан када су 2010. године њихове свете мошти похрањене у обновљену спомен-костурницу. Тропар, глас 8: Свете Цркве предивни украси, учитељи побожности, живота јеванђелског узори, свештеномученици Викентије и Владимире, и сви Сурдулички мученици, Христа крвљу посведочисте, Њега сада молите усрдно за спасење душа наших. Кондак, глас 8: Ходите, верни, да достојно прославимо претке своје, што вери и роду до смрти дивно служаху; нож и пламен смирено претрпеше и у Царству Христовом венац мученика примише. Са пољима и горама пчињским од срца им ускликнимо: Радујте се, Свети мученици Сурдулички, похвало рода нашега! СВЕТИ СУРДУЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС! протојереј Небојша Стојадинов и протојереј Синиша Пиљановић, Епархија врањска Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. Свечаној академији присуствовали су многобројни верници као и представници црквеног, културног и јавног живота Београда који је 1405. Свети деспот Стефан прогласио својом престоницом. Академију су појањем молитве Оче наш и тропара светитељу отворили г. Небојша Мастиловић, теолог, композитор и појац, и гђа Јелена Јеж, диригент, новинар и водитељ Радија Слово љубве. Потом се многобројној публици обратио познати писац г. Лука Мичета који је своје надахнуће нашао у средњевековној Србији, светој лози Немањића и Светом деспоту Стефану коме је посветио своје дело - биографију првог Београђанина. Он је представио живот Светог Стефана са посебним освртом на улогу Деспотове мајке - кнегиње Милице. Глумац Бранислав Платиша је својим аутентичним наступом и гласом казивао најзначајније Деспотово књижевно дело „Слово љубве“, један од најлепших текстова српске средњевековне, али и ван народних и временских оквира - Богом надахнуте књижевности – оне која велича Христолику љубав и жртву, а које је настало 1409. године руком и срцем Светог Деспота. Велику радост и част присутнима је учинио и наредни гост академије протојереј Сретен Лазаревић, архијерејски намесник и парох румски, који је надахнуто беседио о Светоме Деспоту, истакавши да је Свети, иако су биле још теже околности него сада, решавао искушења литургијским животом и угледањем на свете претке. Вече је казивањем песама о Манасији, Светог владике Николаја и Васка Попе, улепшала глумица Драгица Ристановић, а песникиња Маријана Пилиповић је надахнула све присутне ауторском песмом о Светом Деспоту којом је најавила песничко сабрање посвећено овом светитељу за следећу годину. Сабранима се обратио и пуковник Стевица Карапанџин, управник Медија центра „Одбрана“, оснивач савремене верске службе у Војсци Србије и аутор кодекса части Војске Србије. Пуковник Карапанџин је произнео слово о хришћанском војнику у којем је подвукао разлике између војничког кодекса части и етичког кодекса других професија. Програм академије водила је гђа Бојана Јовановић, новинар и водитељ Радија Слово љубве. На крају, у порти Вазнесењске цркве, витезови Свибора су показали своје витешке вештине мачевања, гађања и борбе. У име братства цркве, домаћин, јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењског храма, захвалио је свим учесницима академије и вернима који су се окупили у великом броју и најавио за следећу годину, осим песничког, витешко и уметничко сабрање. Извор: Српска Православна Црква
  14. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, братство цркве Вазнесења Гoсподњег у центру Београда и Радио Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке, a по сценарију и идеји г. Драгана Тадића, приредили су у навечерје празника, 31. јула 2018. године, после бденија, свечану академију посвећену Светом деспоту Стефану у Вазнесењској цркви. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Свечаној академији присуствовали су многобројни верници као и представници црквеног, културног и јавног живота Београда који је 1405. Свети деспот Стефан прогласио својом престоницом. Академију су појањем молитве Оче наш и тропара светитељу отворили г. Небојша Мастиловић, теолог, композитор и појац, и гђа Јелена Јеж, диригент, новинар и водитељ Радија Слово љубве. Потом се многобројној публици обратио познати писац г. Лука Мичета који је своје надахнуће нашао у средњевековној Србији, светој лози Немањића и Светом деспоту Стефану коме је посветио своје дело - биографију првог Београђанина. Он је представио живот Светог Стефана са посебним освртом на улогу Деспотове мајке - кнегиње Милице. Глумац Бранислав Платиша је својим аутентичним наступом и гласом казивао најзначајније Деспотово књижевно дело „Слово љубве“, један од најлепших текстова српске средњевековне, али и ван народних и временских оквира - Богом надахнуте књижевности – оне која велича Христолику љубав и жртву, а које је настало 1409. године руком и срцем Светог Деспота. Велику радост и част присутнима је учинио и наредни гост академије протојереј Сретен Лазаревић, архијерејски намесник и парох румски, који је надахнуто беседио о Светоме Деспоту, истакавши да је Свети, иако су биле још теже околности него сада, решавао искушења литургијским животом и угледањем на свете претке. Вече је казивањем песама о Манасији, Светог владике Николаја и Васка Попе, улепшала глумица Драгица Ристановић, а песникиња Маријана Пилиповић је надахнула све присутне ауторском песмом о Светом Деспоту којом је најавила песничко сабрање посвећено овом светитељу за следећу годину. Сабранима се обратио и пуковник Стевица Карапанџин, управник Медија центра „Одбрана“, оснивач савремене верске службе у Војсци Србије и аутор кодекса части Војске Србије. Пуковник Карапанџин је произнео слово о хришћанском војнику у којем је подвукао разлике између војничког кодекса части и етичког кодекса других професија. Програм академије водила је гђа Бојана Јовановић, новинар и водитељ Радија Слово љубве. На крају, у порти Вазнесењске цркве, витезови Свибора су показали своје витешке вештине мачевања, гађања и борбе. У име братства цркве, домаћин, јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењског храма, захвалио је свим учесницима академије и вернима који су се окупили у великом броју и најавио за следећу годину, осим песничког, витешко и уметничко сабрање. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Креирај ново...