Ћирило

https://drive.google.com/file/d/0B4-fsETqCN7_cXdCdVRHbjBHNEE/view?usp=sharing Препев са јеврејског масоретског текста познатог српског протестантског стручњака за библијске језике др Александра Бирвиша (+2015). Може ли овај препев послужити као молитвеник? Више као књижевно дело, као једна песмарица за побожна размишљања у слободно време.

Нажалост нисам довољно паметан да бих могао да активно промишљам ваша писања. Лахка ноћ!

За прво, не, никако! И они у Љуљацима и у Барајеву итд., не сматрају себе некаквом екслузивом као неки други, већ пуноправним делом Српске православне цркве. Проблем је управо у онима "званичнима" који себе сматрају екслузивом. "Тко би гори, ето је доли, а тко доли, горе устаје". Ваљало би да се у будућности уз какву антинатовску и антиеу организује и каква анти герила за "званичне", све у пакету.

Ево мало теолошке акробатике. Рецимо, чита неки неправославац писанија вас модерниста и помисли: Што бих приступао Православној цркви кад се могу спасити и ван ње? Можда се такав оправда пред Богом на рачун наших модерниста који заузму његово предвиђено место? Срећа па "чекиста" Бићанић није на вези јер бих већ летео са форума!

Изузеци се не примењују нашироко. У свеопшту Божију спасењску "амнестију" не верујем. Зашто би Бог спасавао оне који то не желе? Све је већ сада понуђено као на пладњу, ко воли нек изволи?

Све овде лепо пише: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/VanCrkveNemaSpasenjaMaksimov/VanCrkveNemaSpasenjaMaksimov.htm Један од главних мисионара у СПЦ, др Станоје Станковић је превео ову отрежњујућу књигу. Или он по вама модернистима греши. Зашто уопште проповедати, ако се може спасити и изван Цркве Христове?

Постоје изузеци, попут крштења у крви и сл. Сви ви који опонирате нама традиционалистима, што још увек ходате теолошки као акробате на жици над амбисом све то добро знате.

Има све код светих отаца, тамо све пише, немам ја ту шта да додајем: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/VanCrkveNemaSpasenjaMaksimov/VanCrkveNemaSpasenjaMaksimov14.htm Уосталом, пише и у Светом писму (Јован 3:5): "Одговори Исус: заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије." Јеретици не могу Светог Духа задржати. За ће благодат Светог Духа да трпи јерес? Благодат се губи и за ситнице, а јерес није ситница!

Померање граница спасења изван једне свете, саборне и апостолске Цркве Христове.

Јадна наша деца шта све трпе од папистичких идолопоклоника. Што говорио свети Козма Етолски, за све је римски папа крив. Е', што неће земља да се отвори па да прогута тог архијеретика који је одвојио Запад од Цркве Христове и претечу антихриста и његову државицу са лица земље да не погане свет својом мржњом! Амин, амин, амин!

СПЦ: Нападнути ученици православне гимназије у Загребу http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/SPC-Napadnuti-ucenici-pravoslavne-gimnazije-u-Zagrebu.sr.html БЕОГРАД - Српска православна црква (СПЦ) саопштила је да је ученике Српске православне опште гимназије у Загребу 6. новембра напала група вршњака из оближње загребачке школе. „Физичком нападу је претходило вређање на националној основи у аутобусу јавног превоза, а настављено је гађањем камењем на улици и по уласку у двориште Гимназије”, наводи се у саопштењу.Додаје се да нико од ученика није повређен. „Камење је бацано на ученике и преко ограде школе. На тај начин разбијено је стакло на улазним вратима Гимназије и Духовног центра у коме станује митрополит загребачко-љубљански, господин Порфирије”, саопштила је СПЦ. Додаје се да је о инциденту упозната полиција, којој је уступљен видео материјал забележен камерама видео надзора школе. Бета објављено: 10/11/2015

Не постоје никакви расколници "артемијевци". Ради се о делу клира и верника Српске православне цркве који се не мире са неким догматским и кадровским решењима наметнутим у СПЦ задњих година и због тога су се ПРИВРЕМЕНО засебно организовали. Кад се наведени проблеми реше СПЦ ће бити богатија многим новооснованим манастирима и богомољама.

Овако нешто немају ни Руси, ни Бугари (нарочито Стари завет) а нас Србље боље да и не помињем: http://www.bibliaortodoxa.ro/ Свака част православна браћо Румуни: Sfânta Evanghelie după Matei Capitolul 5 1. Văzând mulţimile, Iisus S-a suit în munte, şi aşezându-se, ucenicii Lui au venit la El. 2. Şi deschizându-şi gura, îi învăţa zicând: 3. Fericiţi cei săraci cu duhul, că a lor este împărăţia cerurilor. 4. Fericiţi cei ce plâng, că aceia se vor mângâia. 5. Fericiţi cei blânzi, că aceia vor moşteni pământul. 6. Fericiţi cei ce flămânzesc şi însetează de dreptate, că aceia se vor sătura. 7. Fericiţi cei milostivi, că aceia se vor milui. 8. Fericiţi cei curaţi cu inima, că aceia vor vedea pe Dumnezeu. 9. Fericiţi făcătorii de pace, că aceia fiii lui Dumnezeu se vor chema. 10. Fericiţi cei prigoniţi pentru dreptate, că a lor este împărăţia cerurilor. 11. Fericiţi veţi fi voi când vă vor ocărî şi vă vor prigoni şi vor zice tot cuvântul rău împotriva voastră, minţind din pricina Mea. 12. Bucuraţi-vă şi vă veseliţi, că plata voastră multă este în ceruri, că aşa au prigonit pe proorocii cei dinainte de voi. 13. Voi sunteţi sarea pământului; dacă sarea se va strica, cu ce se va săra? De nimic nu mai e bună decât să fie aruncată afară şi călcată în picioare de oameni. 14. Voi sunteţi lumina lumii; nu poate o cetate aflată pe vârf de munte să se ascundă. 15. Nici nu aprind făclie şi o pun sub obroc, ci în sfeşnic, şi luminează tuturor celor din casă. 16. Aşa să lumineze lumina voastră înaintea oamenilor, aşa încât să vadă faptele voastre cele bune şi să slăvească pe Tatăl vostru Cel din ceruri. Sfânta Evanghelie după Ioan Capitolul 1 1. La început era Cuvântul şi Cuvântul era la Dumnezeu şi Dumnezeu era Cuvântul. 2. Acesta era întru început la Dumnezeu. 3. Toate prin El s-au făcut; şi fără El nimic nu s-a făcut din ce s-a făcut. 4. Întru El era viaţă şi viaţa era lumina oamenilor. 5. Şi lumina luminează în întuneric şi întunericul nu a cuprins-o. 6. Fost-a om trimis de la Dumnezeu, numele lui era Ioan. 7. Acesta a venit spre mărturie, ca să mărturisească despre Lumină, ca toţi să creadă prin el. 8. Nu era el Lumina ci ca să mărturisească despre Lumină. 9. Cuvântul era Lumina cea adevărată care luminează pe tot omul, care vine în lume. 10. În lume era şi lumea prin El s-a făcut, dar lumea nu L-a cunoscut. 11. Întru ale Sale a venit, dar ai Săi nu L-au primit. 12. Şi celor câţi L-au primit, care cred în numele Lui, le-a dat putere ca să se facă fii ai lui Dumnezeu, 13. Care nu din sânge, nici din poftă trupească, nici din poftă bărbătească, ci de la Dumnezeu s-au născut. 14. Şi Cuvântul S-a făcut trup şi S-a sălăşluit între noi şi am văzut slava Lui, slavă ca a Unuia-Născut din Tatăl, plin de har şi de adevăr. 15. Ioan mărturisea despre El şi striga, zicând: Acesta era despre Care am zis: Cel care vine după mine a fost înaintea mea, pentru că mai înainte de mine era. 16. Şi din plinătatea Lui noi toţi am luat, şi har peste har. 17. Pentru că Legea prin Moise s-a dat, iar harul şi adevărul au venit prin Iisus Hristos. 18. Pe Dumnezeu nimeni nu L-a văzut vreodată; Fiul cel Unul-Născut, Care este în sânul Tatălui, Acela L-a făcut cunoscut. Epistola întâia către Corinteni a Sfântului Apostol Pavel Capitolul 13 1. De aş grăi în limbile oamenilor şi ale îngerilor, iar dragoste nu am, făcutu-m-am aramă sunătoare şi chimval răsunător. 2. Şi de aş avea darul proorociei şi tainele toate le-aş cunoaşte şi orice ştiinţă, şi de aş avea atâta credinţă încât să mut şi munţii, iar dragoste nu am, nimic nu sunt. 3. Şi de aş împărţi toată avuţia mea şi de aş da trupul meu ca să fie ars, iar dragoste nu am, nimic nu-mi foloseşte. 4. Dragostea îndelung rabdă; dragostea este binevoitoare, dragostea nu pizmuieşte, nu se laudă, nu se trufeşte. 5. Dragostea nu se poartă cu necuviinţă, nu caută ale sale, nu se aprinde de mânie, nu gândeşte răul. 6. Nu se bucură de nedreptate, ci se bucură de adevăr. 7. Toate le suferă, toate le crede, toate le nădăjduieşte, toate le rabdă. 8. Dragostea nu cade niciodată. Cât despre proorocii - se vor desfiinţa; darul limbilor va înceta; ştiinţa se va sfârşi; 9. Pentru că în parte cunoaştem şi în parte proorocim. 10. Dar când va veni ceea ce e desăvârşit, atunci ceea ce este în parte se va desfiinţa. 11. Când eram copil, vorbeam ca un copil, simţeam ca un copil; judecam ca un copil; dar când m-am făcut bărbat, am lepădat cele ale copilului. 12. Căci vedem acum ca prin oglindă, în ghicitură, iar atunci, faţă către faţă; acum cunosc în parte, dar atunci voi cunoaşte pe deplin, precum am fost cunoscut şi eu. 13. Şi acum rămân acestea trei: credinţa, nădejdea şi dragostea. Iar mai mare dintre acestea este dragostea. Apocalipsa Sfântului Ioan Teologul Capitolul 3 7. Iar îngerului Bisericii din Filadelfia scrie-i: Acestea zice Cel Sfânt, Cel Adevărat, Cel ce are cheia lui David, Cel ce deschide şi nimeni nu va închide şi închide şi nimeni nu va deschide: 8. Ştiu faptele tale; iată, am lăsat înaintea ta o uşă deschisă, pe care nimeni nu poate să o închidă, fiindcă, deşi ai putere mică, tu ai păzit cuvântul Meu şi nu ai tăgăduit numele Meu. 9. Iată, îţi dau din sinagoga satanei, dintre cei care se zic pe sine că sunt iudei şi nu sunt, ci mint; iată, îi voi face să vină şi să se închine înaintea picioarelor tale şi vor cunoaşte că te-am iubit. 10. Pentru că ai păzit cuvântul răbdării Mele, şi Eu te voi păzi pe tine de ceasul ispitei ce va să vină peste toată lumea, ca să încerce pe cei ce locuiesc pe pământ. 11. Vin curând; ţine ce ai, ca nimeni să nu ia cununa ta. 12. Pe cel ce biruieşte îl voi face stâlp în templul Dumnezeului Meu şi afară nu va mai ieşi şi voi scrie pe el numele Dumnezeului Meu şi numele cetăţii Dumnezeului Meu, - al noului Ierusalim, care se pogoară din cer, de la Dumnezeul Meu - şi numele Meu cel nou. 13. Cine are urechi să audă ceea ce Duhul zice Bisericilor.

Како је једна турска породица открила православље Недеља, 09. децембар 2007. Аутор: В. „Катимерини тис Кириакис“ Ахмед и Неџла су само неки од више хиљада Турака који су задњих година променили веру, и међу реткима су који то не крију. Причају о свом духовном трагању које их је довело до Православља, и о томе како је бити хришћанин у Турској. Турска штампа објашњава недавна масовна крштења у земљи као „повратак коренима“ оних турских грађана који су грчког или јерменског порекла. Да ли су национални корени имали одлучујућу улогу код ваше одлуке да постанете хришћани? Ахмед: Порекло игра улогу у одређеним случајевима, али не и код нас. Ја сам рођен у Кападокији а моји преци су дошли са Кавказа. Колико знам, у мојој породици није било хришћана. Улазак у Православну цркву је плод мог личног избора. Неџла: Мајка ми је из Кавале, а отац је Понтијац. У мојој породици неки говоре на ромејском (локални грчки дијалект исламизираног становништва). Напуштање ислама и моје примање православља није везано за било које порекло. „Ромејски етнос“ Турски идентитет је историјски толико тесно везан уз ислам да многи Турци никако не могу да схвате да неко може истовремено бити Турчин а немуслиман. Како се ви осећате по том питању? Н.: Истина је да те многи не сматрају за „Турчина“ ако исповедаш другу веру, а нарочито ако си хришћанин или јудаиста. Они сматрају да ако си друге вере да си и друге националности. А.: Узроке треба потражити у историји. Османлијска традиција је била да се становништво дели на етничке групе – милете, и то на основу религије. На пример, сви православни су чинили „православни етнос“ (милет) и администрација није придавала никакву важност њиховим националним коренима, тј. да ли су Бугари, Срби или Грци. У Кападокији, одакле потичем, оно што је становнике делило на Ромеје и Турке је била религија. Православни у области Талас, мом родном крају, говоре турски језик као матерњи и чак служе свету литургију на турском. Оно што их је чинило делом „ромејског етноса“ је њихова припадност Православној цркви. У турској историји има и другачијих примера. У прошлости се догађало и да су поједина турска племена примала хришћанство, нарочито међу турском дијаспором. Постоје Турци хришћани у средњој Азији, православни Гагаузи у Румунији (заправо у Републици Молдавији, прим. преводиоца), а и у самој Турској су хиљаде примиле хришћанство. Ја сам сада хришћанин, али и стопостотни Турчин и мој матерњи језик је турски. Осим тога, подела становништва по религијском кључу је данас застарела. Људи се још увек ишчуђавају када чују да је неко Турчин а хришћанин, али то полако почиње да се мења. – Чиме се професионално бавите? Н.: Студирала сам дијететику и бавим се волонтирањем. А.: Био сам менаџер у неколико великих државних монопола (државних предузећа без конкуренције на тржишту) и живео једно време у САД-у. Онда сам се бавио бизнисом у Белгији… Пут до православља – Ахмед-беј [1], да ли ваша одлука да примите православље има везе са временом када сте живели и радили у хришћанским земљама? А.: – Не, тло за то је било припремљено много раније. Нажалост, у Турској се хришћанство представља као нешто што долази „извана“. То је грешка, јер Православље је део историје ове земље. То је видљиво и из повластица које је Мехмед Освајач дао (Цариградској) Патријаршији. Прве представе о хришћанству добијају се још у детињству, али кроз призму ислама. Многи муслимани исказују велико поштовање према хришћанима а то поштовање следи из тога што сам Куран прихвата Исуса као пророка. Муслимани генерално исказују поштовање и према Пресветој Богородици. Вероватно сте већ имали прилику видети мноштво муслиманских верника по ромејским (грчким) црквама у Граду (Цариграду тј. Истамбулу). Они се долазе поклонити свецима и траже помоћ (за различите проблеме). (Из наведенога је видљиво да) у Турској одраније постоје (какви-такви) темељи за примање хришћанских порука. Ако и постоје проблеми, њихове узроке треба потражити у двема странама – образовању које се добија и незнању. На пример, многи муслимани не разумеју смисао Свете Тројице и мисле да ми верујемо у три бога и да је хришћанство политеистичка религија. Не говорим ово да бих критиковао (ислам), већ ово узимам просто као пример дезинформације. Не осећам да имам право да критикујем ислам, религију коју сам напустио. [2] – Неџла ханум, да ли је ваша (духовна) потрага започела у Турској? Н.: – Да, и то још док сам студирала. Моја породица је била у целини религиозна, али то не значи да се баш буквално придржавала свих прописа ислама. Сами смо се идентификовали (доживљавали сами себе) као муслимани, па тако и ја, све док се за време студија у Анкари нисам почела удаљавати од ислама. Родитељи су ми допустили приличну слободу што се тиче религије. Са остављањем ислама, осетила сам празнину коју је требало попунити. Читала сам, и трагала сама. Кренула сам путем који ме довео до Православља. – Следи ли из овога да је и ваш пут до Православља резултат „домаћег“ опита, без утицаја из иностранства…? А.: Сваки утицај са стране хришћанства (какво је) у Америци и Европи може само штетити. Уопште се нисам осећао добро међу тамошњим хришћанима. Одвраћали су ме од хришћанства, јер су га претворили у психотерапију. Они иду недељом у цркву да би се растеретили. Циљ религије је да попуни једну другу празнину. У Европи се хришћанство претворило у вашар, без икакве везе са религијом. Да узмем за пример Рождество Христово (Божић), многи људи (тамо) честитају једни другима са „Срећни празници“, уместо „Срећно Рождество“. У Европи људи имају површну везу са хришћанством и немају знања о његовој духовној садржини. – Да ли се овдашњи хришћани разликују од европских? Н.: – Много смо ближи суштини и традицијама хришћанства. А.: – И много религиознији. Н.: – Барем се трудимо испуњавати све захтеве своје вере. Идемо у цркву сваке недеље, свако вече заједно читамо Свето писмо, молимо се заједно. – Да ли сте у контакту са месном ромејском (грчком) заједницом? А.: – У блиском смо контакту, јер се срећемо сваке недеље у цркви. У ромејској заједници има много симпатичних људи и са некима смо се спријатељили. Свако од њих се нуди да нам шта да. Литургије се служе у разним црквама (храмовима). Често идемо у цркву у Нихори. Лакис Вингас, председник верске општине, чак даје Неџли да чита „Отче наш“ на турском. Н.: – Да, читам за туркофоне вернике (смеје се). – Сигурно вам је тешко пратити целу службу на грчком? А.: – За сваку службу се унапред припремамо код куће, тако да би могли (активно) учествовати. Имамо двојезичко издање Новог завета, тако да можемо да пратимо службу и из турски текст. Важно је да се разуме, да би се могло (активно) учествовати… – Несрећни раскол којим се од Патријаршије одвојио папа Јевтимије током 20-их година прошлог века и оснивање „Турске православне цркве“ отежава увођење (и) турског језика у грчке парохије у Граду – нешто што су већ учиниле друге хришћанске деноминације. А.: – Да, тачно је тако… Надамо се да ћемо с временом дочекати да се у Православној цркви служи литургија и на турском језику. Данас се на турском чита само „Символ вере“. Потребно је решити и проблем који је направио папа Јевтимије – непријатељство између цркава је (просто) неприхватљиво. Сви православни би требали да се потчињавају Васељенској (Цариградској) патријаршији… [3] Поштују нашу одлуку – Да ли наилазите на негативне реакције у друштву због промене вере? Да ли се бринете због тога? А.: – Нисам доживео ништа негативно и не могу рећи да сам забринут. Н.: – Нисам се срела са негативним реакцијама. Породица ми је била изненађена, али поштују мој избор. – Шта мислите, да ли постоји много сличних људи у Турској који ће следити ваш пример и прећи на хришћанство? А. и Н.: – Да, има их много. – Како било, до данас их се мало крстило… Н.: – Истина је да има много више оних који су се крстили од оних који су то спремни „показати“ (јавно посведочити). Такви се боје реакције људи око себе. Они су тајни хришћани. А.: – Да, страх постоји. Али, то би требало да се промени, нарочито однос друштва према онима који су променили веру. У сваком случају, Православна црква не упражњава никакав прозелитизам. Заправо обратно, она поставља високе захтеве на оне који желе да промене веру. Мора се дуго ићи на веронауку и проверава се искреност жеље за променом вере. – Значи ли то да и није баш тако лако приступити Православној цркви? Н.: – Да, задњих година (нарочито), али ми ни не очекујемо много (по том питању). – Плашите ли се због напада на хришћане, као што су нпр. убиство оца Сантора (ркт.) у Трабзону и покољ хришћана у Малатији? Шта мислите, каква је позадина ових напада? А.: – Не верујем да ће тако нешто да се деси у престоници. Преговори Турске са Европском унијом видно мењају земљу. Турци постају све отворенији и толерантнији. Али уз све ове промене природна је и реакција неких екстремних кругова. Параноично противљење напретку се среће међу свим екстремистички настројеним круговима у свету, али ти су (увек) на периферији друштва. Превод са грчког на бугарски: Златина Иванова Превод са бугарског на српски: Ћирило Извор: Двери.бг [1] „Беј“ (старински „бег“ – некадашња племићко-војна титула у Османлијском царству, значи „велики“ а у данашњем смислу „одрасли“) је наставак који се у савременом турском језику додаје мушкарцима иза имена и значи господин, а женама се додаје наставак „ханум“ (старински израз код наших муслимана је „ханума“) и значи госпођа. [2] Овде се ипак види страх који је присутан код хришћана у Турској која је из године у годину под режимом премијера а сада председника Реџепа Тајипа Ердогана све мање секуларна земља. У исламу је казна за напуштање ове религије смрт. [3] Зато што је то према канонима територија за коју је надлежна Васељенска (Цариградска) патријаршија.

https://www.pouke.org/forum/topic/38236-u-turskoj-porodici-u-parizu-mirotoci-ikona-presvete-bogorodice/

Где год се у Турској загребе испод површине наилази се на хришћанске трагове. Турци су добар и вредан народ, штета што им нема ко приближити право хришћанство. Од грчких етнофилетиста шта очекивати? Ипак верујем да хришћанство међу братским нам турским народом има будућност.

Адана, град у Турској, лепи оријентални град са благим зимама и не претоплим летима. Једино лоше је по за нас хришћане тужна судбина. Подаци са руске Википедије: Народности 1912. % Укупно 490.000 100,00% Јермени 205.000 41.8% Турци 78.000 15.9% Курди 58.000 11.8% Грци 40.000 8.2% Арапи 30.000 6.1% Асирци 20.000 4.1% Черкези 15.000 3.1% Језидиы 12.000 2.4% остали 32.000 6.5% Верски састав 1912. % Укупно 490.000 100,00% Хришћани 270.000 55.1% Муслимани 205.000 41.8% Остали 15.000 3% Град данас има око милион и шесто хиљада становника, све муслимана. Од тога су 1/3 Турци, 1/3 Курди и 1/3 Арапи.

Повратак Аврамов у Ханан – Аврам се одељује од Лота – Обећања Господња 1 Тако Аврам отиде из Египта к југу, он и жена његова са свим што је имао, а и Лот с њим. 2 Абрам беше богат стоком, сребром и златом. 3 Он крену од југа до Ветиља, до места где му пре бејаше шатор, између Ветиља и Гаја, 4 до места где је био олтар, који беше пре начинио, и онде Аврам призва име Гсподње. 5 Лот који иђаше с Аврамом имаше такође оваца и говеда и шатора 6 Али земља није била доста велика да би они могли остати заједно, јер благо њихово бејаше тако велико да не могаху живети заједно. 7 И настала је била свађа међу пастирима Аврамових стада и пастира Лотових стада. У то време у оној земљи живљаху Хананеји и Ферезеји. 8 Аврам рече Лоту: „Немојмо да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири, јер смо браћа. 9 Није ли сва земља пред тобом отворена? Одели се дакле од мене. Ако ћеш ти на лево ја ћу на десно, ако ли ћеш ти на десно ја ћу на лево.“ 10 Лот подиже очи и сагледа сву Јорданску равницу, коју је сву натапала река. Пре но што Господ затра Содом и Гомор, та је земља све до Сигора била као башта Господња, као земља египатска. 11 Лот изабра себи сву равницу Јорданску, и Лот отиде на исток. Тако се разделише један од другога. 12 Аврам оста у земљи Хананској, а Лот живљаше по градовима у равници, премештајући своје шаторе до Содома. 13 Становници Содомски беху неваљали и много Господу грешаху. 14 Господ рече Авраму, пошто се Лот одели од њега: „Подигни сад очи своје, па погледај с места где си на север и на југ, на исток и на запад; 15 јер целу земљу коју видиш даћу теби и потомству твоме до века. 16 Учинићу да потомства твога буде као праха на земљи; ако ко узможе избројати прах на земљи, моћи ће избројити и потомство твоје. 17. Устани и пролази ту земљу у дужину и у ширину, јер ћу је теби дати (и потомству твоме до века).“ 18 Абрам диже шаторе своје и дође и насели се до мамријских храстова, који су у Хеврону, и начини онде олтар Господу.

Постање, глава 12. Аврам — његов долазак у земљу хананску. Бављење у Египту 1 Господ рече Авраму: „Иди из земље своје и из рода свога и из дома оца свога у земљу коју ћу ти ја показати. 2 Од тебе ћу велики народ учинити и благословићу те и прославићу име твоје, и ти ћеш бити извор благослова. 3 Благосиљаћу оне који тебе благосиљају, и проклећу оне који тебе проклињу, и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.“ 4 Тада Аврам пође, као што му каза Господ, и с њим пође и Лот. Кад пође из Харана Авраму беше седамдесет и пет година. 5 Абрам узе Сару, жену своју, и Лота, сина брата свога, са целим благом које беху стекли и с робљем које беху добили у Харану. И пођоше да иду у земљу хананску, и дођоше у земљу хананску. 6 Аврам прође ту земљу до места Сихема, до Морехових храстова. У тој земљи бејаху тада Хананеји. 7 Господ се појави Авраму и рече му: Твоме породу даћу ову земљу. И Аврам начини онде олтар Господу који му се беше појавио. 8 После отиде оданде на брдо које је на истоку од Ветиља, и онде разапе свој шатор, тако да му Ветиљ беше са запада а Гај с истока. И онде начини Господу олтар и призва име Господа (који му беше појавио). 9 Оданде отиде Аврам даље на југ. 10 Али у оној земљи наста глад, и Аврам сиђе у Египат, да се онде склони, јер глад беше велика у земљи. 11 Кад се приближи да већ уђе у Египат, рече Сари, жени својој: "Слушај, знам да си ти лепа жена, 12 и ево шта ће да се деси: кад те Египћани виде, рећи ће: Ово му је жена, па ће мене убити а тебе оставити у животу. 13 Зато кажи да си ми сестра, да за љубав према теби ја будем примљен, и да ми се уз тебе живот очува." 14 Кад Аврам дође у Египат, видеше Египћани да му је жена врло лепа. 15 Видеше је и фараонови великаши и хвалише је пред фараоном и уведоше жену у двор фараонов. 16 Ње ради, он добро поступаше према Авраму и Аврам доби оваца и говеда, магараца, слуга и слушкиња, магарица и камила. 17 Али Господ пусти велика зла на фараона и на дом његов због Саре, жене Аврамове. 18 Тада фараон дозва Аврама и рече му: Шта ми ти то учини? Зашто ми ниси казао да ти је то жена? 19 Зашто си рекао: сестра ми је, те је ја узех за жену? Сад ето ти жене, узми је и иди! 20 И фараон нареди људима да испрате њега и жену његову са целом имовином њиховом, (и Лота с њим).

Постање, глава 11. Вавилонска кула 1 На целој земљи бејаше само један језик и речи су једнаке биле. 2 Како беху кренули ка истоку нађоше равницу у земљи Сенар и населише се онде. 3 И рекоше једни другима: Хајде да правимо опеке и да их на ватри испечемо. И опеке им служише уместо камена а паклина* уместо креча. *Паклина је укрућена, стврднута нафта из природног извора. 4 После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, чији ће врх до неба стићи, да стечемо себи име и да се не бисмо расијали по земљи. 5 Господ сиђе да види град и кулу коју зидаху синови човечји. 6 И Господ рече: Гле, ови су сви један народ и сви истим језиком говоре, и то они почеше радити! Сад им неће ништа сметати да учине, све што год науме. 7 Хајде да сиђемо и да им пометемо језик, да не разуме један другога што говори. 8 Тако их Господ расу оданде по свој земљи и они престадоше да зидају град (и кулу). 9 Зато се он прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи. Од Аврама до Јосифа Потомство Симово 10 Ово је потомство Симово. Кад роди Арфаксада, друге године после потопа бејаше Симу сто година. 11 После Арфаксадовог рођења поживе Сим пет стотина година и роди синове и кћери (и умре). 12 Арфаксад у тридесет и петој (135.) години свог живота роди (Кајинана. После рођења Кајинановог Арфаксад поживи триста и тридесет година и роди синове и кћери, после умре. Кајинан у сто и тридесетој години свог живота роди) Сала. 13 После рођења поживе Арфаксад (Кајинан) четири стотине и три (330) године и роди синове и кћери (и умре). 14 Сала у тридесетој (130.) години свог живота роди Евера. 15 После Еверовог рођења поживе Сала четири стотине и три (330) године и роди синове и кћери (и умре). 16 Евер у тридесет и четвртој (134.) години свог живота роди Фалека. 17 После Фалековог рођења поживе Евер четири стотине и тридесет (370) година и роди синове и кћери (и умре). 18 Фалек у тридесетој (130.) години свог живота роди Рагав. 19 После Рагавовог рођења поживе Фалек двеста и девет година и роди синове и кћери (и умре). 20 Рагав у тридесет и другој (132.) години свог живота роди Серуха. 21 После Серуховог рођења поживе Рагав двеста и седам година и роди синове и кћери (и умре). 22 Серух у тридесетој (130.) години свог живота роди Нахора. 23 После Нахоровог рођења поживе Серух двеста година и роди синове и кћери (и умре). 24 Нахор у двадесет и деветој (79.) години свог живота роди Тару. 25 После Тариног рођења поживе Нахор сто и деветнаест (129.) година и роди синове и кћери (и умре). 26 Тара у седамдесетој години свог живота роди Аврама, Нахора и Харана. 27 Ово је потомство Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Харана, а Харан роди Лота. 28 Харан умре пре Таре, оца свога, на постојбини својој у Уру Халдејскоме. 29 Аврам и Нахор се оженише. Жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој Мелха, која беше кћи Харана, оца Мелхе и Јесхе. 30 Сара беше нероткиња; она не имаше порода. 31 Тара узе сина свога Аврама и Лота сина Харанова, унука свога, и Сару, снаху своју, жену Аврама сина свога, и они пођоше заједно из Ура Халдејскога ка земљи хананској, те дођоше до Харана и онде се настанише. 32 Тара поживе двеста и пет година (у земљи харанској), и умре у Харану.

Постање, глава 10. Потомство од три Нојева сина 1 Ово је потомство синова Нојевих, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови после потопа. 2 Синови Јафетови: Гомер, Магог, Мадај, Јаван, (Елиса,) Тувал, Месех и Тирас. 3 Синови Гомерови: Асханас, Рифат и Тогарма. 4 Синови Јаванови: Елиса, Тарсис, Китим и Доданим. 5 Од њих произиђоше људи који се поразделише по острвима света, по својим разним местима, по језицима својим, по породицама својим и по народима својим. 6 Синови Хамови: Хус, Мисраим, Фут и Ханан. — 7 Синови Хусови: Сева, Евила, Савата, Регма и Саватака. — Синови Рагмини: Сава и Дедан. 8 Хус роди Неврода, који поста силан на земљи; 9 он беше добар ловац пред Господом (Богом); зато се и каже: Добар ловац пред Господом (Богом) као Неврод. 10 Он краљева најпре над Вавилоном, Орехом, Архадом и Халном, у земљи Сенар. 11 Из те земље изиђе Асур; он сазида Ниневију и Ровот град и Халах, 12 и, између Ниневије и Халаха, Дасем, велики град. 13 Мисраим роди Лудима, Анамима, Леавима, Нафтухима, 14 Патрусима, Хаслухима (од кога потичу Филистеји) и Кафторима. 15 Ханан роди Сидона, првенца свога, и Хета, 16 И Јевусеја и Амореја и Гергесеја, 17 Евеја, Арукеја и Асенеја, 18 Арадеја, Самареја и Аматеја. После се племена хананејска расејаше. 19 Границе Хананејске иђаху од Сидона, на страни од Герара до Газе, а на страни од Содома и Гомора, Адме и Севојима до Даса. 20 То су синови Хамови по породицама својим, по језицима својим, по земљама својим и по народима својим. 21 И Симу, оцу свих синова Еверових и старијему брату Јафетову, родише се синови. 22 Синови Симови беху: Елам, Асур, Арфаксад, Луд, Арам (и Кајнан). 23 Синови Арамови: Уз, Ул, Гетер и Мас. 24 Арфаксад роди (Кајнана, Кајнан роди) Салу, а Сала роди Евера. 25 Еверу се родише два сина: једном беше име Фалек, јер се у његово време раздели земља, а брату његовом беше име Јектан. 26 Јектан роди Алмодада, Салефа, Асармота, Јераха, 27 Адорама, Узал, Диклу, 28 Евала, Авимаила, Саву, 29 Офир, Евила и Јовава. Ти сви беху синови Јектанови. 30 Они пребиваху у земљи која иде од Мисе ка страни од Сафира, до источнога брда. 31 То су синови Симови по породицама својим, по језицима својим, по земљама својим и по народима својим. 32 То су породице синова Нојевих по племенима својим и по народима својим. Из њих произиђоше народи који се ширише по земљи после потопа.

Ноје и његови синови Постање, глава 9. 1 Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им: Рађајте се, множите се и напуните земљу (и владајте њоме). 2 Све звери земаљске, (и сва стока земаљска,) и све птице небеске, и све што гамиже по земљи и све рибе морске бојаће се вас и имаће страх од вас; оне су у ваше руке предане. 3 Све што се миче и живи служиће вам за храну; све ја то вама дајем, као и зелену траву. 4 Али не једите меса са животом његовим, то јест са крвљу његовом. 5 Јер ћу ја и ваше крви и сваког вашег живота рачун тражити; и од свакога ћу га живог створења тражити, и тражићу рачун живота човечјег из руке човека, човека који је брат његов. 6 Ко пролије крв човечју, његову ће крв пролити човек, јер је Бог по своме обличју створио човека. 7 Рађајте се, дакле, и множите се на земљи и намножите се на њој. 8 Рече још Бог Ноју и синовима његовим: 9 Ево постављам савез свој с вама и с потомством вашим након вас, 10 и са свим живим створењима што су с вама, од птица, од стоке и од свега зверја земаљскога што је с вама, то јест са свачим што је изишло из корабље, то јест са свим живим створењима земље. 11 Постављам савез свој с вама, и од сада неће ни једна пут изгинути од вода од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. 12 И рече (Господ) Бог: Ево знака савеза који утврђујем између себе и вас и сваког живог створења које је с вама, и до века за сва покољења. 13 Мећем дугу своју у облаке, да буде знак (вечног) савеза између мене и земље. 14 И кад ја навучем облаке на земљу видеће се дуга (моја) у облацима, 15 и опоменућу се савеза свога између мене и вас и сваког живог бића сваке врсте, и неће више бити вода од потопа да затру сваку пут. 16 Дуга ће (моја) бити у облацима, па ћу ја, гледајући је, опоменути се вечног савеза између Бога и (између земље) и сваког живог бића сваке врсте на земљи. 17 И рече Бог Ноју: то је знак савеза који утврђујем између себе и сваке пути на земљи. 18 Нојеви синови који изиђоше из корабље беху: Сим, Хам и Јафет. Хам је отац Хананов. 19 То су три сина Нојева, и њихово потомство насели сву земљу. 20 Ноје поче радити земљу и посади виноград. 21 И напив се вина, опи се, и откри се усред свог шатора. 22 Хам, отац Хананов, виде голотињу оца свога и каза то обојици браће своје напољу. 23 Тада Сим и Јафет узеше мантију и метнуше је на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свога, и како је лице њихово било натраг окренуто, то они не видеше голотињу оца свога. 24 Кад се Ноје пробуди од свог вина, дозна шта му млађи син учини, 25 и рече: Проклет да је Ханан и слугама браће своје слуга да је! 26 И још рече: Благословен да је Господ, Бог Симов, а Ханан да је слуга њихов! 27 Да рашири Бог Јафета, да у шаторима Симовима живи, а Ханан да је слуга њихов! 28 После потопа поживе Ноје триста и педесет година. 29 Сви дани Нојеви беху девет стотина и педесет година. Затим он умре.

Овај превод за који је већ раније стављен линк је јако леп за читање: http://ccat.sas.upenn.edu/nets/edition/

Примеры ошибок масоретского текста Библии http://azbyka.ru/forum/xfa-blog-entry/primery-oshibok-masoretskogo-teksta-biblii.1404/ Масоретский текст считается самым выверенным и часто мыслится как вообще лишенный ошибок. Возможно, кому-то будет любопытно увидеть, что это не так. Привожу некоторые интересные примеры. "ДЕТИ МЕЛХОЛЫ» И у Мелхолы (מִיכַל) , дочери Сауловой, не было детей до дня смерти ее. (2Цар.6:23). Однако дети у Мелхолы ошибочно указаны в другом месте: и пять сыновей Мелхолы (מִיכַל), дочери Сауловой, которых она родила Адриэлу, сыну Верзеллия из Мехолы, (2Цар.21:8). На самом деле женой Адриэла была сестра Мелхолы, другая дочь Саула – Мерова,см. 1Цар.18:19 (מֵרַב). … ЧЕРЕДОВАНИЕ БУКВ В НАЗВАНИИ ОДНОГО И ТОГО ЖЕ ДЕРЕВА Ошибка масоретского текста в порядке букв исходного одного термина: אַלְגּוּמִּיםи אַלְמֻגִּים. (красное дерево») И корабль Хирамов, <...> привез из Офира великое множество красного дерева (אַלְמֻגִּים) <...> никогда не приходило столько красного дерева (אַלְמֻגִּים) <...> (3Цар.10:11,12). Слово читается как АЛЬМУГГИМ. Однако в более поздней книге Хроник (2Пар) слово меняет написание: И слуги Хирамовы и слуги Соломоновы, которые привезли золото из Офира, привезли и красного дерева (אַלְגּוּמִּים) (2Пар.9:10). Здесь слово читается как АЛЬГУММИМ (упомянуто также в стихе 11). Наконец, оно же явно ошибочно упомянуто как название произраставшего на Ливане дерева: пришли мне кедровых дерев, и кипарису и певгового дерева (אַלְגּוּמִּים) с Ливана, <...> (2Пар.2:8). Перевод «певгового дерева» - вместо очевидного "красного дерева" - пытается подогнать понимание термина под реалии Ливана, поскольку ничего похожего на красное дерево во флоре Ливана нет. ТИПИЧНАЯ ОШИБКА: замена буквы ДАЛЕТ на похожую на нее по написанию букву РЕШ на примере одного и того же имени Внимание! – описываемая ошибка в Синодальном Переводе Библии скрыта, и обращаться нужно непосредственно к древнееврейскому тексту. Сыны Иавана: Елиса, Фарсис, Киттим и Доданим (דֹדָנִים). (Быт.10:4) 7 Сыновья Иавана: Елиса, Фарсис, Киттим и Доданим (в тексте – Роданим, רוֹדָנִים). (Пар.1:7).

Још један текст који иде у прилог Септуагинти користећи древне кумранске рукописе. Септуагинта и масоретский текст Древнецерковное предание настойчиво говорит о том, что в конце первого века н.э. высшим иудейским руководством был искажен еврейский текст Священного писания Ветхого завета, преимущественно мессианские места.[41] Цель этого беспрецедентного в истории акта очевидна: убедить еврейский народ в том, что Иисус Христос – не Мессия и что, следовательно, нужно ждать другого. Так появился т.н. масоретский текст. Однако Церковь приняла не его, а греческий перевод LXX-ти (Септуагинта). В результате возникла полемика, длившаяся 18 с половиной столетий, об аутентичности греческого и масоретского текстов.[42] Только находка библейских рукописей в Кумране, относящихся к домасоретской редакции, смогла разрешить этот спор И. Амусин пишет: «Высказывалось также мнение, что в основе греческого перевода Библии иной, отличный от масоретского текст оригинала. Однако, подтвердить эту последнюю догадку, оказавшуюся, как теперь выяснилось, правильной, разумеется, было невозможно».[43] И вот, первые результаты. «Как было уже сказано, библейские рукописи кумраны датируются переводом III в. до н.э. – II в. н.э. Следовательно, они примерно на 1300 лет старше самой древней из известных до сих пор рукописей Библии и предшествуют составлению канона.[44] Кроме того, эти рукописи позволяют проследить эволюцию библейского текста на протяжении более трехсот лет. В этом прежде всего и заключается значение кумранских находок библейского текста... «Прежде всего отмечается существенное отличие между библейскими рукописями, найденными в Кумране и в пещерах Вади Мурабб`а».[45] В то время, как кумранские рукописи, написанные до 69 г. н.э. в большей или меньшей мере расходятся с масоретским текстом, рукописи из Вади Мурабб`а, напротив, весьма близки к масоретской традиции. Это подтверждает факт составления канона в конце I в. н.э.[46] в Ямнии. «Отрывок из книги Исход обнаруживает интересное совпадение деталей с текстом Септуагинты и расхождение с масоретским текстом. Так, например, в масоретском тексте Исхода (1,5) сообщается, что всех потомков Иакова, переселившихся в Египет, было «семьдесят душ». Кумранский фрагмент в соответствии с Септуагинтой сохранил число «семьдесят пять». Любопытно, что в «Деяниях апостолов» (7,14) указывается то же число 75».[47] «Наибольшее значение имеют опубликованные и тщательно исследованные Ф. Кроссом отрывки из кн. Самуила...[48] Значение этих отрывков определяется тем, что известный до сих пор текст кн. Самуила (масоретская редакция) имеет много расхождений с греческим текстом Септуагинты. Кумранские же тексты кн. Самуила ближе к Септуагинте, чем к масоретской редакции. Кросс показал, что в небольшом отрывке из 1 Сам. 23, 9-17 (т.е. в 8 стихах) в 13 случаях имеется полное совпадение с текстом Септуагинты и лишь в 4 случаях – совпадения с масоретским текстом. Любопытно и другое. Как известно, в Библии имеется книга Хроник,[49] содержащая пересказ исторических книг Библии, в том числе и книг Самуила. В этом пересказе имеются расхождения с основным текстом книг Самуила. Кумранские же отрывки в этих случаях воспроизводят текст книг Самуила более близкий к тому, который использовали авторы Хроник, чем к традиционному тексту Самуила, т.е. дошедшему до нас масоретскому тексту».[50] Касаясь найденной книги пророка Исайи, Амусин пишет: «При сопоставлении с масоретским текстом свиток обнаруживает более тысячи расхождений, неодинаковых по своему значению».[51] Изучение библейских рукописей Кумрана свидетельствует, что «часть из новых чтений, как показывают предварительные наблюдения, хорошо исправляет масоретский текст»,[52] который имеет «множество расхождений»[53] с кумранскими рукописями. На отличие масоретского текста от кумранского указывает в своей работе и К.Б. Старкова. Анализируя, например, текст пророка Аввакума, она пишет: «Текст, передающий речь пророка Аввакума, имеет, как известно, ряд отличий от масоретской версии». «Число разночтений в сравнении с масоретским текстом достаточно многочисленно».[54] Вся совокупность уже проделанной по этому вопросу работы позволяет, по словам Амусина, современным специалистам и критикам библейского текста говорить о необходимости «бесчисленных исправлений» масоретского текста. Наиболее ярким примером необходимости таковых является известное мессианское место из 21-го псалма 17-й стих, который в кумранских рукописях читается: «пронзили руки мои и ноги мои», а в масоретской версии: «как лев». Кумранские тексты, таким образом, при сравнении оказались cущественно ближе к Септуагинте, нежели к масоретскому тексту, принятому на Западе после Реформации. Для Православной Церкви этот факт является ценным, поскольку он подтверждает подлинность того текста Библии, который у нее всегда был принят (у нас славянский перевод).