Православна чуда

[Bokisha]

Повратак у живот

Грчки медији објавили су вест о два чуда новопројављених светогорских светитеља, Пајсија Светогорца и Порфирија Кавсокаливита, које је пренела агенција „Агион Орос“. У питању је исцељење тешко повређеног дечака, кога су лекари буквално обрисали са листе живих.

Грчки медији су недавно објавили вести о два чуда новопројављених светогорских светитеља, Пајсија Светогорца и Порфирија Кавсокаливита, које је пренела агенција „Агион Орос“. У питању је исцељење тешко повређеног дечака кога су лекари буквално обрисали са листе живих.

22. априла ове године, 16-годишњи Димитрије Николопулос је пао са крова базена у граду Ксантос и осам дана провео у стању коме. Лекари централне болнице града Кавала (где је пацијент хитно превезен) веровали су да је младић умро, и нису давали практично никакве шансе за његов опоравак.

Популарни грчки лист "Еспресо" је контактирао Димитријевог оца Василија Николопулоса и свештеника Јована Марелиса који су рекли да је отац Јован благословио дете, када је био у јединици интензивне неге, и молио за његово исцељење. Новинари су објавили обиман материјал о чудесном излечењу дечака до којег су дошли захваљујући интервјуима са поменутим лицима али и другим сведоцима.

Све је почело тиме да су очајни родитељи чули од пријатеља за свештеника Џона Марелиса, старешину цркве Светог Ђорђа у Ксантосу, који је чувао монашку капицу Старца Пајсија Светогорца.

"Закључио сам да нисам имао времена да донесем скуфију Старца Пајсија јер је у том тренутку било у далеко у граду Алекандруполису. Најбоље решење у овој ситуацији било је да затражим од игуманије манастира свете Ане, који је подигао Порфирије Кавсокаливит а налази се у близини Ксантоса, да ми да део одежди које се налазе у овом манастиру. Отишао сам у Кавалу где је повређен Димитрије, и почео да се молим за његово исцељење. Дечак је био сав унакажен, "- каже отац Јован.

Током молитве отац Јован је затражио од лекара и медицинске сестре да му дозволе да реликвијом додирне Димитријеву главу. У тим тренуцима сви су молили за опоравак детета.

"Рекао сам: "Христос васкрсе", јер се све то дешавало у васкршњем периоду. У твом тренутку, медицински уређаји повезани са младом човеком у коми почели су слати звучне сигнале што је указивало да се нешто дешава са пацијентом" - наставља своје сведочење свештеник.

Сутрадан, отац Јован је позвао Василија  Николопулоса, дечаковог оца. Детаље тог разговора отац детета је пренео и новинарима: "То је чудо! Дечак је почео да помера руке и ноге! Лекари су препознали да је оно што се догодило - невероватно. Због тешких повреда главе и мозга лекари нису рачунали на опоравак пацијента. Међутим, Димитрију се у  потпуности повратила свест. У мозгу су се у потпуности обновиле функције. Ми смо доживели чудо јер смо се молили заједно. Наш син је спасен!".

Информације о чуду потврдиле су и монахиње манастира Порфирија Кавсокаливита.

Скоро две недеље пре овог догађаја у болници у Кавали догодило још једно дивно чудо. У болници 22-годишњем мушкарцу је дијагностикована "клиничка смрт". Родитељи младића положили су сву наду у Бога и молитвеном посредовању Светог Пајсија. У болницу је донета скуфија (монашка капа) Пајсија Светогорца и – младић је потпуно оздравио.

Информација о овом чудесном догађају потврђена је у болници града Кавале.

http://www.prijateljboziji.com/_Povratak-u-zivot/74898.html

 

[Bokisha]

Неми проговорили, слепи прогледали

Манастир Тумане налази се у жижи интересовања православних верника, туриста, намерника… О њему се пише, снима, говори. Овде су чудеса свакодневна појава. Ко год је дошао са вером, примио је благослов и помоћ од светих Зосима и Јакова чије се мошти чувају у Манастиру, о чему најбоље сведоче примери живих људи.

Сведочења многих сагласна су у једном, да су свети Зосим и Јаков помогли небројено пута и исцелили за медицину отписане. Скривен у густим шумама надомак Голупца, манастир Тумане броји пуних шест векова непрекидног постојања. Време настанка, личност ктитора и живот средњовековне светиње остали су тајна за историјско памћење.

О манастиру, како то само народна љубав може, говори до данас живо предање… О славном Обилићу, Косовском боју и светом старцу, пустињаку Зосиму, пристиглом са далеког Синаја. Данас се манастир Тумане налази у жижи интересовања православних верника, туриста, намерника… О њему се пише, снима, говори. Прелеп природни амбијент у којем се налази, чиста и брза планинска река, сама манастирска црква попут горостасног сведока времена, мали зоо-врт, древна испосница, необична гостопримница! Све су то, чини се, потенцијални разлози оживљавања древне светиње. Међутим, тајна се крије у нечему много дубљем…

Два светитеља чудотворца

У манастирској цркви чувају се нетрулежне мошти двојице светитеља, Преподобног Зосима Синаита, на чијем гробу је и настао манастир, као и Преподобног Јакова Новог, готово нашег савременика, ученика Светог владике Николаја. Сваког дана затећи ћете многобројне људе како се моле и вапе за помоћ крај моштију туманских светитеља. Сведочења многих сагласна су у једном, да су свети Зосим и Јаков помогли небројено пута и исцелили за медицину отписане. У овом светом манастиру чудеса су свакодневна појава, ко год је дошао са вером, примио је благослов и помоћ од светитеља. Примери живих људи најбоље нам говоре о томе.

Унука проговорила, бака прогледала

„Посетили смо Манастир Тумане са ходочасничком групом половином јуна 2017. Мојој унуки Д., која није могла да говори, прочитана је молитва код моштију светитеља. Потом, на радост свих, девојчица је проговорила. Понела сам из манастира воду са извора Светог Зосима. Прочитала сам да је светац помогао многима који су имали проблеме с видом. Умила сам се водом и вид се повратио на око на које нисам видела”, забележила је Сузана из околине Лесковца.

Исцељење од тешког напада гастритиса

Мина С. из Београда болује од тешког облика гастритиса. Сваки напад завршавао се код лекара, уз инфузију и обавезну терапију. „Око Петровдана 2017, мене је једне вече ухватио озбиљан напад гастритиса. Дете нисам имала коме да оставим. Помолила сам се Светом Зосиму Туманском, за кога сам иначе веома везана, и попила сам неколико капи светог уља од његових мостију. После неколико минута, бол се умирио и све је само од себе прошло, што се до тада никада није дешавало.“

Уз помоћ светитеља пробудио се из коме

„Услед погоршања здравственог стања, три дана сам био у коми. Моја ћерка је чула за манастир Тумане и позвала је братију да се за мене помоле Светом Зосиму. Сутрадан, неочекивано сам се пробудио. То се десило крајем јуна 2017. и чим сам се опоравио, дошао сам светитељу у манастир да се захвалим”, посведочио је Драган Ј. из Смедеревске Паланке.

Циста нестала помазивањем уља светитеља

И. В. из Београда је 23. јула 2017. записала: „Неколико година сам на леђима имала цистичну израслину попут куглице. Пре извесног времена, почела је да се увећава и боли. Помолила сам се туманским светитељима и болно место у знаку крста помазала уљем од њихових моштију. Куглица се размекшала и смањила и готово се у потпуности повукла.“

Силом светитеља проблематични младеж је нестао

„На лицу ми се појавио младеж, који се непрестано ширио. Дошао сам у манастир Тумане. Ту ми је прочитана молитва код светитеља и замолио сам га да ми помогне да ми се тај младеж уклони. Када сам дошао кући из манастира, приметио сам да ни младежа, нити трага од њега, на месту где је био нема”, посведочио је Тома из околине Свилајнца. Ова и многа друга сведочења, која из дана у дан попуњавају летопис манастира, јасни су сведоци народне вере и љубави. Осећајући благодат светиње, манастир Тумане назвали су „ђердапским Острогом“. Многи долазе тужни, а одлазе радосни. Сигурно је, ко једном дође и осети благослов Божји, туманској светињи увек се враћа. 

Мошти Светог Нектарија

Благословом Божјим и љубављу архиепископа михаловско-кошицког Георгија, манастир Тумане добио је на дар честицу моштију Светог Нектарија Егинског, широм света познатог чудотворца и исцелитеља од карцинома и леукемије. Владика је доневши мошти братству манастира на дар рекао да је њихова мисија у свету да се пронесе слава Божја и слава Светог Нектарија и да кроз њих људи добијају исцељења. Владика је такође поручио да је део моштију Светог Нектарија у манастиру Тумане сигурно највећи део који се у Србији чува, те да се нада да ће народ долазити у ту светињу да се, поред моштију великих чудотвораца туманских Зосима и Јакова, поклања и моштима Светог Нектарија. Архиепископ Георгије даривао је мошти Светог Нектарија манастиру у знак чудесног избављења и спасења од сигурне смрти молитвама Светог Зосима Туманског Чудотворца. Мошти Светог Нектарија сваке недеље ће бити изношене верном народу на благослов и целивање после Свете литургије.

Извор: alo.rs

http://www.prijateljboziji.com/_Nemi-progovorili,-slepi-progledali/81787

[JESSY]

ИСЦЕЉЕЊА КОД КИВОТА СА МОШТИМА СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ

1572. године један грађанин града Владимира, по имену Теодул, који је дуго година био мучен злим духом, исцелио се чим је био донет до врата обитељи у којој су биле Мошти Светог Александра Невског.

* * *

Слепа жена из оближњег села Красног, крај Моштију Светог Александра Невског је одмах прогледала.

* * *

Једна раслабљена је видела како јој се Свети Кнез јавио крај кивота, узео је за руку и заповедио јој да устане и да иде. Раслабљена је тада устала и, сасвим здрава, отишла својој кући, хвалећи Бога.

* * *

Једне недеље, слеп човек по имену Давид, из Владимира, стајао је крај Моштију Светог Кнеза, усрдно се молећи. Када је било читано Еванђеље, угледао је необичну светлост, а када је, потом, био покропљен светом водицом ‒ прогледао је!

 

СВ. АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ ИСЦЕЉУЈЕ ЧОВЕКА ОД ПОМРАЧЕЊА УМА

10. марта 1706. године Свети Александар Невски је излечио сељака Атанасија Никитина из села Угрјомово из Владимирске области. Човек је био изгубио разум и није препознавао
никог од родбине. Свети Кнез му се јавио и рекао му да оде у његов храм где ће се исцелити.

Родбина је повела Атанасије и он је дошао к себи пре него што је и пришао кивоту Свечевом: целивао је Мошти Свечеве са сузама радосницама, потпуно свестан и нормалан.

 

СВ. АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ ИСЦЕЉУЈЕ ОД ТИФУСА

Једна Рускиња се половином двадесетог века разболела од пегавог тифуса.

У најтежим тренуцима јављао јој се Божији угодник Св. Александар Недвски, који јој је помагао, давао јој да пије и олакшавао јој муке.

Када је одлазио, ова простосрдачна жена га је упитала: „Ко си ти, угодничићу Божији? Не одлази!“

А Свети Кнез јој је одговорио: „Више ти нисам потребан ‒ оздравићеш, а када ти поново затребам, само ме зови и доћи ћу, и опет ћу ти помоћи“.

Ускоро је ова жена, на опште запрепашћење лекара, оздравила, иако се оздрављење од тифуса дешава у једном од хиљаду случајева.

Када се потпуно опоравила, ова жена је кренула по храмовима, истражујући иконе Светитеља да би препознала свог добротвора. Када је видела икону Св. Александра Невског, схватила је ко јој је помогао да оздрави од тифуса.

И касније је Свети Кнез слушао њене молитве: пошто су јој тешко умирали прво свекрва, а затим и супруг, одмах након искрене молитве њему, Светом Кнезу, Господ је душе њихове брзо узимао к Себи.

Свети благоверни велики кнеже Александре Невски, моли Бога за нас!

 

http://svaleksandarnevski.com/isceljenja-kod-kivota-sa-mostima-sv-aleksandra-nevskog/

[obi-wan]

https://www.facebook.com/dean.savicic.9/posts/1810913678977503?__tn__=C-R

...

Године 1705. на Преображење, село Маркопуло на Кефалонији напада гусар Барбароса, монахиње тада почињу да моле Богородицу да их претвори у змије како не би биле заробљене.

По предању, њихове молитве бивају услишене и гусаре је по доласку на острво и у цркву, дочекало мноштво змија које су гмизале по зидовима, иконама, поду, крововима...

Од тада па све до данашњега дана, на Преображење, у цркви Пресвете Богородице у селу Маркопуло на Кефалонији појављује се мноштво змија.

У нашем народу рефлексно се на појаву змије појављује негативан осећај.
А неретко се змија одмах убија јер се чини да представља опасност за човека.
Није ништа другачије ни у осталим деловима света, осим у Грчкој, на Кефалонији, највећем острву Јонског архипелага, које је име добило по митском, античком хероју Кефалосу, током 10-так августовских дана на овом месту верници се моле заједно са змијама.

Змије се сваке године појављују тачно на Преображење и у цркви се задржавају до Велике Госпојине, када се повлаче и нестају до следеће године.
Дакле, ако покушате да пронађете змије у неко друго доба године, у томе нећете успети.

Од Преображења број змија се свакодневно повећава и има их и у цркви и у читавој околини.
Верници тих дана иду по долини и око цркве, сакупљају змије како би их принели Пресветој Богородици.
Верници ове змије зову "агиофида", што у преводу значи "свете змије."

За време службе свештеници змије држе у рукама, змије пузе међу људима, по стасидијама, аналојама.
Змије се обавијају верницима око руку као нароквице и лижу им прсте, током литургије пузе по икони Пресвете Богородице и Распећу, такође и по хлебу спремљеном за литију.
Родитељи стављају деци змије на главу јер се верује да то доноси срећу и здравље.
Змије пузе чак и по Јеванђељу које свештеници читају на Литургији.

Ове змије као представници животињског царства, празнују заједно са верницима, подсећајући нас на рајски врт у коме су првостворени људи живели са животињама у једној породици.

Група научника из Аустралије је проучавала ове змије, али нису могли да их сврстају ни у једну од познатих врста.
Змије су сиве боје, танке, нису дуже од једног метра а кожа им је као сомот.
На главама им је изображен крст, као и на врху језика.
Такође змије су благо отровне, али у цркви се никада није десио нити један угриз.

Након Госпојинске литургије, верници одлазе својим кућама, а тада се до следеће године повлаче и змије, где, никоме није познато, као што није познато ни одакле долазе.

За 313 година, у два наврата змије се нису појавиле у цркви, 1940. и 1953. године.
1940. године дошло је до окупације Кефалоније а 1953. године Кефалонију је разорио катастрофалан земљотрес.

...

   

[Dominika]

Други дан нашег ходочашћа из Варшаве на Свету Гору Грабарку, поподне. Олуја за десне и леве стране пута, а ми идемо по сувом, асфалтом, као Израилци преко Црвеног Мора.

[Natasenka]

 

[grigorije22]

 

[grigorije22]

  On 15. 4. 2015. at 17:31, Agnostik рече

Ako toliko cuda ima u pravoslavnom svetu sto nijedno cudo se ne pokaze organizaciji skeptika CSICOPa ili Dzejmsa Rendija. 

 

Svetu bi se pokazalo da bog postoji i zaradilo bi se milion dolara. 

Expand  

Zato sto je Dzemjs Rendi bivsi madjionicar i prevarant koji ciljno bira koga ce da primi. Za koga zna da moze da ga raskrinka njega prihvati, za one koje to ne moze odbija bez pardona. I onda naravno se poteze taj argument kako niko nije uzeo milion dolara ili koliko se vec daje pa samim ti cuda i ne postoje.

[VaSa110]

  On 20. 3. 2019. at 8:21, grigorije22 рече

Zato sto je Dzemjs Rendi bivsi madjionicar i prevarant koji ciljno bira koga ce da primi. Za koga zna da moze da ga raskrinka njega prihvati, za one koje to ne moze odbija bez pardona. I onda naravno se poteze taj argument kako niko nije uzeo milion dolara ili koliko se vec daje pa samim ti cuda i ne postoje.

Expand  

A zato znači niko ne uze milionče. C c c c. Ajde navedi nekog ko je hteo ali nije mogo zbog ovog prevaranta.

[grigorije22]

  On 20. 3. 2019. at 8:30, VaSa110 рече

A zato znači niko ne uze milionče. C c c c. Ajde navedi nekog ko je hteo ali nije mogo zbog ovog prevaranta.

Expand  

Aquilius Cratus

Dzejms Rendi je obican madjionicar i nema veze sa nikakvom naukom ili naucnicima. Jednostavno

kod onog coveka sa navodnim parapsiho mocima kod koga prepozna trikove i isplanira kako ce

da ga razoblici njega prihvati a druge kod kojih ne prepozna kako izvode te neverovatne stvari

njih odbija bez obrazlozenja.

Evo malo o tome koliko je on istiniljubiv

http://www.debunkingskeptics.com/Page30.htm   

https://www.dailygrail.com/2008/02/the-myth-of-the-million-dollar-challenge/

[grigorije22]

 

[ines]

  On 8. 6. 2009. at 19:48, ribar рече

ЧУДОТВОРНА ИКОНА - БОГОРОДИЦА КАЗАНСКА  

Била је зима 1941. године. Немци су се приближавали Москви. Русија се налазила на ивици катастрофе. Тих дана скоро нико није веровао у победу. Нису знали шта да раде, видели су само пропаст, свуда је била само паника, страх, очајање. Када је почео велики Отаџбински рат, патријарх антиохијски Александар Трећи обратио се посланицом хришћанима целог света за молитвену и материјалну помоћ Русији. Тада је руској земљи остао само веома мали број истинских пријатеља. Постојали су велики молитвеници и у Русији, такви као јеросхимонах Серафим Вирицки. Хиљаду дана и ноћи се молио он за спасење земље и народа Русије у тим најтежим годинама, када су земљу притискали непријатељи. Али као и 1612. године Промислом Божјим ради пројављивања воље Божје и одређења судбине народа и земље Русије био је изабран пријатељ и молитвеник за њу из братске Цркве - митрополит Ливанских гора Илија (Антиохијска патријаршија). Он је знао шта значи Русија за свет; знао је и зато се увек молио за спасење руске земље, за просветљење народа. После апела Александра Трећег, митрополит Илија је почео ватрено и свим срцем да се моли за спасење Русије од пропасти, од непријатељске најезде. Одлучио је да се затвори и да моли Мајку Божју да му открије чиме се може помоћи Русији. Он се спустио у камено подземље, куда није допирао ниједан звук са земље, где није било ничега осим иконе Мајке Божје. Владика се тамо затворио, није јео, није пио, није спавао, већ се само клечећи молио пред иконом Мајке Божје испред које је горело кандило. Сваког јутра владици су доносили извештај са ратишта о броју убијених и о томе докле је дошао непријатељ. Након три дана бдења јавила му се у огњеном стубу Сама Мајка Божја и објавила да је изабран он, истински молитвеник и пријатељ Русије, да би пренео заповест Божју за земљу и руски народ. Ако све што је било заповеђено не буде испуњено, Русија ће пропасти. "У целој земљи морају бити отворене цркве, манастири, духовне академије и богословије. Свештеници морају бити враћени са фронтова и из затвора, треба да почну да служе. Сада се припремају да предају Лењинград; он се не сме предати. Нека изнесу", рекла је Она, "чудотворну икону Казанске Мајке Божје и нека је пронесу у литији око града, тада ниједан непријатељ неће ступити на његову свету земљу. То је изабрани град. Испред Казанске иконе треба одслужити молебан у Москви; затим она треба да буде у Стаљинграду, који се не сме предати непријатељу. Казанска икона треба да иде са војском до граница Русије. Кад се рат заврши, митрополит Илија треба да дође у Русију и да исприча о томе како је она била спасена". Владика се повезао са представницима Руске цркве и са совјетском владом те им пренео све што је било заповеђено. И сада се у архивама чувају писма и телеграми која је митрополит Илија слао у Москву. Стаљин је позвао митрополита лењинградског Алексија (Симанског), месточувара патријаршијског престола митрополита Сергија Страгородског) и обећао да ће испунити све што је пренео митрополит Илија, јер више није видео никакву могућност да спасе положај. Све се догодило онако како је било и проречено. Није било снаге да се непријатељ заустави. Била је страшна глад, свакодневно су умирале хиљаде људи. Из Владимирске саборне цркве изнели су Казанску икону Мајке Божје и обишли с њом у литији око Лењинграда - град је био спасен. Многима је и до дан данас несхватљиво како се одржао Лењинград, јер помоћи му није било: оно мало што су довозили била је само кап у мору. Ипак, град је издржао. Поново су се потврдиле речи које је светитељ Митрофан Вороњешки рекао Петру Првом о томе да је град св. апостола Петра изабрала Сама Мајка Божја и док је Њена Казанска икона у граду, и док постоје молитвеници, непријатељ не може ући у град. Ето зашто Петровграђани тако поштују Казанску икону Мајке Божје. Она је све време, од оснивања града, била његова Заштитница, као и целе Русије. Занимљиво је и то да је блокада Лењинграда била прекинута на дан празновања св. равноапостолне Нине, просветитељке Грузије. После Лењинграда Казанска икона је почела свој поход по Русији. И Москва је такође била спасена чудом. Пораз Немаца код Москве, то истинско чудо, јављено је молитвама и заузимањем Божје Мајке. Немци су панично бежали, гоњени ужасом, путем су остављали технику и нико од немачких и руских генерала није могао да схвати зашто се то догодило. Волоколамски пут је био слободан и ништа није сметало Немцима да уђу у Москву. Затим су Казанску икону превезли у Стаљинград.Тамо се испред ње одржавала непрестана служба - молебани и помени погинулих војника. Икона је стајала усред руске војске, на десној о бали Волге, и Немци нису могли да пређу реку какве год напоре улагали. Био је тренутак кад су браниоци града остали само на малом комаду земље уз Волгу, али Немци нису могли да их униште јер се тамо налазила Казанска икона Мајке Божје.

Славна Стаљинградска битка почекла је молебаном управо испред те иконе и тек после тога био је дат сигнал за напад. Икону су довозили на најтеже делове фронта, тамо где су биле критичне ситуације, на места где су биле припремане офанзиве. Свештенство је служило молебане, војнике су шкропили светом водицом. Како су сви са дирнутошћу и радошћу прихватали све то! Дошло је време славне руске старине! Какви су били молитвеници на руској земљи! И Мајка Божје је њиховим молитвама терала непријатеље, уносећи ужас у њих. Приче о чудесним случајевима чуле су се и од многих бораца на ратишту, рачунајући ту и оне који нису веровали у Бога. Треба испричати о једном таквом сведочанству заузимања и помоћи Мајке Божје. Догодило се то за време напада на Кенигсберг 1944. године. Ево шта прича официр који се налазио у самом центру догађаја битке за овај град-тврђаву:

"Наша војска је већ била потпуно преморена, а Немци су још увек били јаки, губици су били огромни и тасови на ваги су се колебали, могли смо тамо да доживимо страшан пораз. Наједном видимо: дошао је командант фронта, са њим много официра, а са њима свештеници са иконом. Многи су почели да се шале: Ево довезоше попове, сад ће они да нам помогну... Али командант је брзо прекинуо све шале, наредио је свима да се построје и да скину капе. Свештеници су одслужили молебан и пошли са иконом на линију фронта. Ми смо са недоумицом гледали: куда они иду овако? Све ће их побити! Немци су тако страшно пуцали да је то био прави ватрени зид! Али они су спокојно ишли у ватру. И наједном је пуцњава са немачке стране у једном тренутку прекинута. Тада је био дат сигнал - и наша војска је почела општи напад на Кенигсберг с копна и с мора. Догодило се нешто невероватно: хиљаде Немаца је гинуло и хиљаде њих се предавало! Како су затим сви заробљеници причали: пред сам руски напад "на небу се појавила Мадона" (тако они називају Богородицу), Коју је видела сва немачка армија, и свима је оружје апсолутно отказало послушност - нису могли да испале ниједан метак. Онда је наша војска, пробивши жичане препреке, лако сломила отпор и заузела град који је до тада био неприступачан, а ми трпели велике губитке. За време овог јављања Немци су падали на колена и многи су схватили о чему се ради и Ко помаже Русима!". И још једна чињеница. Кијев - мајку руских градова - ослободила је руска војска 22. октобра - на дан празновања Казанске иконе Мајке Божје (по црквеном календару, или 4. новембра по новом). И то је било веома значајно за руски народ: одатле је почела Русија, ту се догодило крштење руског народа, који је заувек изабрао хришћанство и православну веру. Сва истинска сила и сва истинска срећа руског народа је у православној вери! Двадесет хиљада храмова Руске православне цркве је било отворено у то време. Тада се молила сва Русија! Молио се чак и Јосиф Стаљин, о чему постоје сведочанства.

Света православна Црква празнује икону Мајке Божије Казанске 21/8. јула.

www.spc-innsbruck.at

Expand  

Bogorodica mi je preko te svoje ikone(preko kopije te ikone) iscelila oko, prije otprilike 3 godine....ne postoje reči kojima mogu dovoljno zahvaliti za njeno Zastupništvo...Premilostiva Majka! 

[ines]

 

[grigorije22]

Ovim cudom se potvrdjuje da Bog nije Bog mrtvih, nego živih.

 

[grigorije22]