Православна порука, мисао дана....

[JESSY]

... Искушења! Што је мање трпљење, утолико већа изгледају искушења. И колико се човек више привикава да их трпи, она постају мања и он их без напора савлађује. И он постаје чврст као стена. ...
-Старц Јосиф Исихаст

[Bokisha]

Спомен падања пепела из ваздуха

ОВО се догоди у Цариграду 472. године за време цара Лава Великог и патријарха Генадија. Шестог новембра у подне сво се небо наоблачи тамноцрвеним облацима, и неприродно се смркну; и облаци добише неку огњену боју. И би тако четрдесет дана. И сви се људи страховито уплашише. И мишљаху, ако падне киша из таквих облака, то ће сигурно бити огњена киша која ће спалити сву земљу, као што је некада огњена киша спалила Содом и Гомор. И сви беху у великом страху и недоумици: јер очекиваху да из таквих облака падне огњена киша. Стога и цар и патријарх, са целокупним свепггенством и народом, сваки дан ношаху литије и са сузама мољаху Бога да одврати Свој праведни гњев. И човекољубиви Господ преокрену претњу ту у милост: нареди те облаци одаждише не огањ него пепео, застрашујући грешнике. A падаше тај страшни дажд од вечери до поноћи, и беше пепео црн и врео, и покри земљу више од педи, и спржи сваку травчицу и биљку. И би тада велики плач у људи, и горко ридање, и

Јецање из дубине срца, видећи такво наказање Божије и врло велика киша, која је затим много дана падала, једва узможе спрати тај пепео. А то прасликује наше грехе. Грех се налази у нама као пепео огњени и црни, и спржује клице и младице наших врлина. Зато треба да лијемо сузе као кишу, да покајнички уздишемо из дубине срца, и да горко ридамо из дна душе да би смо тиме спрали у нама врели пепео зла, а напојили добру земљу ума нашег и обрадили је да нам рађа врлине. И тако избавимо себе од осуде на пакао, који сагорева и душе наше и тела а стекнимо себи Царство Небеско

https://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=0&id=KKV

[Bokisha]

 

Недеља двадесет четврта по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Павши пред Спаситељеве ноге, Јаир је гласно пред свима молио Господа за исцељење своје кћери. И био је услишен. Ништа не рекавши, Господ је устао и пошао дому његовом. На путу ка Јаиру била је исцељена крвоточива жена, свакако, не без њене молитве, премда и није звала речима, нити падала пред ноге Господње. Она је имала само срдачну молитву вере. Господ је, пак, и њу услишио и исцелио. Ту се све извршило неприметно. Крвоточива се срцем обратила Господу; Господ је чуо вапај њеног срца и услишио молбу. И код жене и код Јаира молитва је по суштини једна, премда се и може направити разлика у степену. Такве молитве, пуне вере, наде и преданости, никада не остају без услишења. Понекад се чује: „Молим се, молим се, а молитва моја никако да се услиши“. Потруди се, међутим, да дођеш до мере молитве којој се не отказује, и увидећеш због чега није била услишена. Уколико будеш у молитвеном положају као Јаир, или у простом, обичном, као и сви остали, слично крвоточивој, у твом срцу ће се јавити права молитва, и несумњиво доћи до Господа, приволевши га на милост. Најважније је, дакле, доћи до такве молитве. Труди се и доћи ћеш. Сва молитвена правила имају за циљ да молитвенике доведу до такве мере молитве. Сви, који разумно проходе тај молитвени пут, долазе до свога циља.

http://www.voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj/sv-pis/b-s-d-sv-ni-l-srpsg/6546-n-d-lj-dv-d-s-c-vr-p-p-d-s-nici-isli-z-sv-i-d-n-u-g-dini-sv-i-f-n-z-v-rni

[JESSY]

Имамо толико послова, толико брига, толико искушења. Али ништа нас не спречава да их на неколико минута гурнемо устрану и да подигнемо руке ка Богу. Немогуће је да ништа не добијемо за узврат.

Старац Јефрем Филотејски и Аризонски

[goranger]

Сви космоси и сви светови сабрани, не могу човеку дати радост као само једно људско лице, јер се у том лицу човек присаједињује са вечношћу, оно постаје вечност онолико колика је наша жеља за вечношћу. Колико имамо смрти у себи толико то лице за нас нема живота. За Светитеље је свако лице извор живота. И као што човеково усавршавање у Христу има један крај а то је бескрај, тако ће се и у вечном животу људи усавршавати у љубави једних према другима, у радовању једних другима јер је и радост категорија која расте у вечности. У том вечном радовању Богу и ближњем, човек ће моћи да каже исто оно што је још старозаветни Бог рекао и што је у Новом завету Христос поновио, моћи ће да каже: Ја јесам!

+архим. Лука (Анић)

[Лапис Лазули]

пре 24 минута, goranger рече

Сви космоси и сви светови сабрани, не могу човеку дати радост као само једно људско лице, јер се у том лицу човек присаједињује са вечношћу, оно постаје вечност онолико колика је наша жеља за вечношћу. Колико имамо смрти у себи толико то лице за нас нема живота. За Светитеље је свако лице извор живота. И као што човеково усавршавање у Христу има један крај а то је бескрај, тако ће се и у вечном животу људи усавршавати у љубави једних према другима, у радовању једних другима јер је и радост категорија која расте у вечности. У том вечном радовању Богу и ближњем, човек ће моћи да каже исто оно што је још старозаветни Бог рекао и што је у Новом завету Христос поновио, моћи ће да каже: Ја јесам!

+архим. Лука (Анић)

divna pouka, misao. 

[goranger]

Пост је одрицање од мрсне хране, злих помисли, лоших сећања.
То је једна јако лоша дефиниција поста. 
Немојте мислити о ружичастом слону. О чему сад мислите?
Дакле, немојмо говорити о посту као негацији, није важно шта пост није. Рецимо шта пост јесте.
Јачање воље. Сагледавање и осмишљавање себе, својих мисли, жеља, поступака. Стицање храбрости да признамо и поправимо своје недостатке. Окретање ка Богу. Молитва, права, искрена, она која нагони на плач, па на осмех. Сусрет са ближњим. Сусрет са онима који ће нам тек постати ближњи. Тихо жртвовање себе зарад другог и Господа. Проналажење нових лепота самог живљења. Радовање свом крсту. Захвалност Господу за парче хлеба на длану, за близину вољених, захвалност за могућност да другима будемо узданица. Захвалност Господу на Њему Самом и на нама самима. 
То је тек део онога шта је пост.
Није, дакле, толико важно читати има ли на кексима млеко у праху, питајмо се има ли нас пред лицем Божијим.
Не паничимо ако смо заборавили, па постили на уљу, кад је требало постити на води, паничимо ако смо човека повредили или заборавили.
Можемо ми мерити минуте пре поноћи, у које бисмо појели рибљу паштету пре сутрашњег Причешћа, али не можемо измерити своје дане на земљи и шансе које су пред нама.
Пост је загледање у те шансе, понирање у себе, и дружење са  Христом и светима. Ето светих свуда око нас, скупљају се сваке недеље пред Путиром.
Не причајмо како се одричемо овога или онога, јер су та “одрицања” тако споредна да их не треба ни помињати. Пост је пут задобијања благодати, освајања врлина, Богаћења и проналажења себе.
 

[goranger]

пре 1 сат, goranger рече

Пост је одрицање од мрсне хране, злих помисли, лоших сећања.
То је једна јако лоша дефиниција поста. 

autor: avdenago

[JESSY]

 У време искушења или унинија постоји један сигуран излаз и мирно решење – кротост. Једино тим путем душа долази до Истине, која све решава, благотворно делује и даје истинску слободу. У супротном, у твојој души ће се развити тама и немир. Твој ум ће доносити погрешне претпоставке, што је погубно, будући да грешан ум све приказује у погрешном светлу. У том случају се све животне ситуације чине горким и безнадежним, и ти у њима не видиш величанствено присуство спасоносног Промисла Божијег.

игуманија Арсенија

[Bokisha]

Гле, човек си хришћанине! Хришћанине, срце твоје то је престо Божји, престо на коме ти стално жртвујеш душу своју Господу Христу. Приносиш је на жртву. А савест, то је тамјан којим кадиш чудесног Господа Исуса! Молитве, то је истина, та осећања твоја нека буду свеће које горе пред Господом Христом. Мисли твоје нека буду муње светог живота! Покајање твоје нека буде ђакон душе твоје! Љубав твоја јеванђелска нека буде свештеник твој, а смирење нека буде владика.

св Ава Јустин

[Bokisha]

Бдење над собом

Севастијан картагински

Човек, на њиви своје душе, не треба да се труди у празно, већ да бди над собом како не би дошли лопови: свет, ђаво, плот и смрт и покрали све. Долази свет-узима данак, привлачи богатством, раскошем, славољубљем. Долази сатана-последње односи: чистоту, целомудрије, невиност, страх Божији. Долази старост и смрт, човек жели да пожње нешто на својој њиви, и никакав плод не добија. Само је понегде у греховном животу била намера да учини неко добро дело. И жали човек што је проживео свој век не задобивши добра дела за будући живот. И смрт је дошла и нема се времена за покајање, за сузе и молитве.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-12-07/26.html

[Bokisha]

Племе моје сном мртвијем спава

Старац Сава псково-печерски

Свет се налази у стању дремежа, греховног сна, спава. Бог га буди ратовима, поморима, пожарима, бурама рушилачким, земљотресима, поплавама, неродним годинама... Авај! Не чује он глас Божји! Људи почивају на одру лењости и заслепљености, а о спасењу су и заборавили да размишљају. Немају кад: треба се жалити, спавати, судити друге, а других има доста, па се нема времена за размишљање о својој души и вечности!

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-12-10/26.html

[Bokisd]

" Pocetak greha jeste pohot, pocetak spasenja i carstva nebesnog jeste ljubav."

Sv. Antonije Veliki

[JESSY]

Боље је о себи чути што рђаво, него о другима говорити рђаво.

Свети Григорије Богослов

[Bokisha]

Лакше је мирно посматрати

Требало би да нам је теже да осуђујемо људе, него да их мирно посматрамо, као што посматрамо како ветар њише гране дрвећа, или како тече река. Међутим, очевидно је да је човеку тешко да гледа без осуде. Шта радити? Треба се постепено учити томе да најпре осудимо себе због тога што осуђујемо ближње, потом да се уздржавамо од осуде речима онда када се покрене помисао на то, а затим да зауставимо и саму помисао на осуду другога. Онај ко довољно познаје и осуђује себе, тај нема времена да осуђује друге. 

Свети Филарет Московски

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-12-14/26.html