Православна порука, мисао дана....

[Лапис Лазули]

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1097605290361378&substory_index=0&id=801655936622983

 

[Sofija_]

Muz i zena treba da budu kao ruke i oci.Kad ruka boli-oci placu, a kada oci placu-ruke bisu suze.

Sv.Jovan Zlatousti

 

Ljudi su u osnovi divni, ali se rdjavom navikom pokvare.

Patrijarh Pavle

[JESSY]

Када ти дође неочекивано искушење, немој кривити онога кроз кога је дошло, него тражи његов узрок [у себи], те ћеш наћи исправљење. Јер, преко једног или преко другог требало је да испијеш горку чашу судова Божијих.
свети Максим Исповедник

[Иван ♪♫]

Једна веома важна поука:

 

Хришћанин не треба да буде фанатик него да воли све људе. Онај ко се без расуђивања разбацује речима, па макар биле и исправне, чини зло. Не бацајмо се камењем на људе… у име хришћанства. Онај ко разобличује неког грешника пред другима, или са страшћу говори о некој личности, тога не покреће Дух Божији, него… други неки дух. Етос Цркве је љубав: разликује се суштински од правничког. Црква на све гледа са дуготрпљењем и гледа да помогне свакоме, што год да је учинио, колико год да је грешан.

Код појединих побожних хришћана видим неку чудну логику. У реду је њихова побожност, добро је њихово настројење према добру, али им је потребно и духовно расуђивање и ширина, како њихову побожност не би пратила ускогрудост, тврдоглавост (како народ каже: арбанашки инат). Основа свега је духовност, а из ње произлази духовно расуђивање, јер иначе остаје на штуром „слову закона“, а „слово закона убија“. Онај ко има смирења никада неће себе постављати за учитеља другима; такав човек више слуша и кад бива упитан за мишљење, одговара смирено. Никада неће рећи „ја“ него „помисао ми каже“ или „Оци кажу“, односно, говори као ученик. Онај ко мисли да је способан да исправља друге има много самољубивости у себи.

Старац Пајсије

https://www.facebook.com/StaracPajsije/photos/a.803770839744826.1073741828.801655936622983/1101218573333383/?type=3&theater

 

 

[Иван ♪♫]

Старац ми је једанпут рекао: "Једном су ми дошли младићи и девојке. То су била несрећна деца. Шта све они нису у свом животу испробали. Они су учинили све могуће телесне грехе, али ја их волим! "
Старац Порфирије није оправдавао преступе младих људи, - он их је карактерисао као телесне грехе, али уједно их је волео као драгоцене душе за које је Христос умро. Својом љубављу, он је, слично магнету, привлачио људе и постепено их лечио од служења телу. Такав родитељски однос Старца био је неправилно схваћен од неких моралиста, који су били разочарани оцем Порфиријем. Напредњаци су, напротив, ликовали, сматрајући да се Старац толерантно односи према телесним гресима. Ни једни, ни други нису схватили да је грех немогуће победити суровим осуђивањем грешника. Старац се успешно борио са грехом , волећи грешника и помажући му да схвати одговорност за свој пад и могућност свога, у Христу, ослобођења, како од падања, тако и од последица кроз покајање, опроштај и живот по Богу. Он је желео да уведе те душе у нови живот, а не да их растргне прошлошћу.

https://www.facebook.com/svetajelisavetafjodorovna/photos/a.1030793126939895.1073741828.1030752060277335/1402536189765585/?type=3&theater

 

[JESSY]

[Bokisd]

 Vrlo zanimljivo.

" Bogu nije ništa nemoguće, sem onoga ĉega On neće. - Šta hoće Bog to i moze; ali On neće sve ono što moze." ( Tertulijan ).
 

[Tumaralo.]

[Аурор]

[Данче*]

"Бако! Ћерка ми се верила! Удаће се за доброг момка, школован је и има добар посао!, саопштио је отац једном мудрој осамдесетогодишњој старици. Међутим, старица се није одушевила и није му на то ништа одговорила. Међутим, девојчин отац је поновио: -"Верила ми се ћерка! Момак је добар, школован има добру плату! Шта да ти кажем?" Бака је поново ћутала. А тај отац је и даље наставио: " Бако чујеш ли ме? Ћерка ми се верила! Момак је добар, школован, има добру плату..." Но, бака је сада одушевњеног оца упитала строго: "Дедер , ми реци, да ли тај момак, што ће оженити твоју ћерку, прихвата савете? Мудар и реалистичан одговор старице. Зашто? Човек који не прима савете од других показује да у себи гаји велики егоизам, гордост и томе слично. И ма колико да је расположен и љубазан у неком друштву, он не може да постане добар супруг, да у току читавог живота у миру живи са "другим полом". Његов велики егоизам захтева да све буде по његовом, газећи и презирући хладнокрвно свога супруга, односно своју супругу. Међутим, човек који прихвата савете од других људи показује да је смирен, да зна да попусти, да поштује мишљење другог човека, не жели да све буде по његовом, и стога је одговарајућа особа за доживотан, добар супружнички живот.

Архимандрит Василије Бакојанис

-Из књиге Брак духовни подвиг

[Tumaralo.]

"Смирење није засновано на осуђивању наше савести, већ на препознавању Божје милости и благодати."

- Свети Марко Подвижник

[АлександраВ]

1 hour ago, pedja257 рече

"Смирење није засновано на осуђивању наше савести, већ на препознавању Божје милости и благодати."

- Свети Марко Подвижник

Имамо исту мисао дана

[JESSY]

Ово је главна врлина и једна од највећих, неповређивање другога. Уместо да кажемо „Мислим, дакле постојим“, верујем да можемо рећи „Праштам, дакле постојим!"
Ако, онда, неко трпељиво подноси тешкоће које је Бог дозволио да га се дотакну – а тешкоће су благослов – ако свима опрости и нема ништа против никога, у једном трену, неочекивано, и без спољашњег узрока, како ава Исаак каже „ благослов Божији ће стићи. Тада се човек просветљује, и постаје светлост по благодати“.
архимандрит Василије Ивиронски

[JESSY]

Ево како ћеш знати да ли си жртва неправде, других људи, зависти, околности или било чега.. Ако си права жртва имаћеш радост, велику и непомутиву радост и мир у себи.. Ако се гушиш у "непрвди" коју ти људи и живот наносе, упамти добро, ти јеси жртва- али жртва свога карактера, своје сујете, самољубља и саможивости. 
Права жртва се не осећа као жртва, не осећа да је она та која трпи неправду. Жртва свога карактера и егоизма осећа увек бол, њу увек нешто повређује. Повредљивост је параметар великог "ега".
Престанимо да себе заробљавамо самообманом да ми страдамо на правди Бога ! Умишљене жртве никад неће имати радост живота ! "

Гервасије Агиорит
 

[Zero]

"Кад се лаж погребе, не устаје више. Али кад се истина погребе, она васкрсава."
Свети Владика Николај Велимировић - "Мисионарска писма"