Православна порука, мисао дана....

[Лапис Лазули]

Сад људи трпе невоље, зато што траже само љубав других према себи. А правилно је да нас не занима да ли нас људи воле, већ да ли ми сами волимо Христа и људе. Само тако ће се испунити наша душа.

 

старац Порфирије

a tek kad vidis primer nekoga ko tako radis shvatas koliko zapravo propustas.Divna pouka.

[JESSY]

Свети праведни Јован Кронштатски:
„Упитаћу те, човече, осећаш ли ти духовну глад и жеђ за тим да окусиш животни, натприродни клас и зрно (грожђа) дводелно, природно-животно − Тело и Крв Христа Животодавца, истински небески Хлеб који даје живот свету? Ако не осећаш ту спасоносну глад, онда то значи да си духовно мртав. Здрав човек или онај који почиње да оздравља, природно осећа глад и жеђ. Колико је само тих мртваца у Русији, у Православној Цркви, који не осећају ту спасоносну жеђ? – Тама најмрачнија! Безброј интелектуалаца се уопште не причешћује, већина људи приступа врло ретко, многи само једанпут у години. А Господ свакодневно позива: Примите, једите... пијте из ње сви... (Мт. 26, 26−27) – и нема оних који једу и оних који пију!“.

[Лапис Лазули]

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=176136286089089&id=100010781559542

[Pancakes]

[Данче*]

Неке људе сусретнемо у тренутцима "када засијају" па их прецењујемо. А неке сретнемо у тренутцима "када погреше" па их подцењујемо, али Бог нас цени такве какви јесмо са манама и врлинама. Заиста смо некима чудни а некима чудесни! Ето, истог човека може се различито посматрати али Бог свакога од нас види у истини,( а не како ми сами себе видимо или пак како нас други виде) љуби нас и свакога на ту и такву безрезервну љубав позива! Та нико није толико од злата, да у њему не би било блата. И нико није толико од блата да у њему не би било злата! А ако не љубимо брата то је знак да нема у нама праве и спасоносне љубави Божије.Зато, о Боже, што је Твоје у нама нека расте и процвета,а што није нека се промени и преобрази. Чисто срце створи нама Боже и Дух постојан, обнови у нама.

[Bokisha]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти? (Јак.2,14). Пут ка вери је покајање. А у покајању шта треба говорити? "Сагреших, али нећу више. Heћy више да грешим, нeгo ћy да живим по заповестима". Као што са стицањем вере покајање не престаје, већ је прати до краја, тако и решење - живети по заповестима - остаје на снази и при вери. Због чега онај који верује, уколико је вери пришао правим путем, тј. путем покајања, бива ревностан у испуњавању заповести и вршењу добрих дела? Па, вера му даје снажне побуде: она му пружа и благодатне силе кроз Свете Тајне. Тако вера садејствује делима (Јак.2,22). Опет, и дела усавршавају веру. Јер, док неко на делу не учини оно у шта је поверовао, дотле вера као да није вера. Она постаје очигледна само на делу. И не само очигледна, него постаје и снажнија. Дела дејствују повратно на веру и учвршћују је.

http://eparhijaniska.rs/%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE/154-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BA-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8-%D0%BF%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8

[Bokisha]

Љубав није слепа

Протојереј др Љубивоје Стојановић

Не смемо заборавити ми хришћани колика је моћ молитве, колика је моћ праштања. И, ону основну чињеницу да љубав увек остаје, како би рекао апостол Павле у Химни љубави. Јер је гарант те љубави – Бог, и она је неистрошива. И, немојмо да сумњамо да ћемо, тиме што волимо и оне који нас не воле, бити наивни, истрошени, испражњени, да ћемо бити неки слабићи. Да би човек могао да воли и оне који њега не воле, он треба да буде много храбар, сигуран и остварен. Само остварен човек, који је сигуран и спреман да се до краја несебично дâ, може да воли безусловно, безрезервно и неизмерно. То није оно слепило, како кажу људи: "љубав је слепа"; та љубав није слепа. Она је свевидећа: она види и зло, и промашај, али не мрзи, него тражи начина како да поправи то зло. Дакле, та љубав није слепа, она је свевидећа.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2016-02-08/26.html

[Рапсоди]

Љубав није слепа

Протојереј др Љубивоје Стојановић

Не смемо заборавити ми хришћани колика је моћ молитве, колика је моћ праштања. И, ону основну чињеницу да љубав увек остаје, како би рекао апостол Павле у Химни љубави. Јер је гарант те љубави – Бог, и она је неистрошива. И, немојмо да сумњамо да ћемо, тиме што волимо и оне који нас не воле, бити наивни, истрошени, испражњени, да ћемо бити неки слабићи. Да би човек могао да воли и оне који њега не воле, он треба да буде много храбар, сигуран и остварен. Само остварен човек, који је сигуран и спреман да се до краја несебично дâ, може да воли безусловно, безрезервно и неизмерно. То није оно слепило, како кажу људи: "љубав је слепа"; та љубав није слепа. Она је свевидећа: она види и зло, и промашај, али не мрзи, него тражи начина како да поправи то зло. Дакле, та љубав није слепа, она је свевидећа.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2016-02-08/26.html

Много волим његово богословље/ беседе /.Слушала пар пута његова предавања...........

[Bokisha]

Кад те људи увреде

Свети владика Николај

Јесу ли те људи увредили? Јесу ли ти се непријатељи осветили а пријатељи те изневерили? Не тугуј, него се сети Христа! Он је трпео више увреда, непријатељи су се њему страшније светили, а у последњем часу сви су Га пријатељи напустили. Он је праштао и био је увек спокојан. Кад је на крсту издисао, молио је Бога, да опрости онима који Га на крст заковаше! Како је то пространа и велика душа!

Опрости и ти! Мање су увреде, које ти подносиш. Освета је у мојим рукама, рекао је Бог. Сети се, да има пуно створова теби равних, који од тебе посведневно примају увреде. Ти то не осећаш, али они знају и трпе. Христос никога није увредио. Он је мрава на путу обилазио, па је ипак драговољно сносио многе увреде од људи. А ти не можеш да отрпиш увреде, ти, који их са сваком стопом наносиш своме ближњему. Треба да знаш, да погрешке, које према теби чине људи, чине их из слабости своје, и онда ће ти лако бити опростити им. Научи се, да сажаљеваш грешнике, а не да их осуђујеш. Онај који греши сажаљења је достојан, јер он греши зато, што не може себе да савлада, да не греши. То су људи слабе воље, од малена рђаво упућени. Они сами највише пате од свога греха. Место срчбе на њих, боље је пружи им какав добар савет. Није јунак, који може да учини зло, него, који га може да отрпи. Ко опрости већи је од онога, који се наљути. Ко претрпи до краја, биће спашен. Само онда, кад се будеш навикао да трпиш и опрашташ људима, само онда моћи ћеш да се молиш Богу, да Он теби опрости.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2016-02-10/26.html

[Снежана]

Митрополит Антоније Блум-

Међутим, дешава се,дешава се тако стално и међу нама - не само у љубави једног човека према другом, већ на пример, и када се сретну пријатељи: једног дана се због нечега са пријатељем може причати тако како човек никада није разговарао - до такве дубине, до такве пријемчивости, - до таквог разумевања, и човеково лице му се преобразило, а глас му је другачији и сав он је другачији, кавим га раније никада нисмо видели. А следећег дана га сретнеш и он је опет наизглед обичан, као да се угасила она светлост, као да се сунце мало удаљило, и витраж, разнобојан блистави прозор је поново постао сив, неприметан.
И овде се овом питању може прићи двојако - може се прићи са вером или без вере. Са вером - то значи да, видећи човека који је поново постао "као сви " можемо да се осмехнемо у души и да кажемо: То је обмана, ја знам какав је он у ствари, он ми је био показан, макар на један трен, у непоновљивој дубини и лепоти... Или се може, насупрот томе, погледати, слегнути рамена и рећи: Како ми је жао што сам се преварио, мислио сам да је овај човек нешто посебно, а у ствари није, то је било напросто моје расположење... И овде од нас зависи да ли ћемо сачувати увереност у ствари невидљиве или ћемо ради видљивог одбацити ово невидљиво које је толико битно. Бог не поступа тако према нама. Узмите два примера.
Сусрет Христа Спаситеља са апостолом Петром после Христовог Васкрсења. Петер га се три пута одрекао.Приликом њиховог првог сусрета могло се очекивати - с људске тачке гледишта - да ће га Христос упитати:"Зар то није срамота? Да ли се кајеш? Да ли молиш за опроштај? Да ли поново желиш да постанеш Мој ученик?" Христос то не говори. Он му каже:"Да ли Ме волиш више од оталих, више него што Ме други воле? Ако се сетимо другог места из Јеванђеља где Христос говори:"Коме се више опрашта он више воли"- онда је ово питање веома јако :"Да ли си ти, Петре свестан да теби треба да се опрости више него било ком другом ученику? Да ли си у стању да одговориш већом љубављу на већу љубав, на већи опроштај, на веће састрадање и милосрђе Божије?" И Петар каже: "Да. Волим те."- зато што у том тренутку сусрета он не може да се сети онога што се десило тако недавно, оне ноћи када су ухапсили Христа. Све што он сада доживљава јесте сусрет са Христом, жив усрет - о чему онда да се прича? Све остало је као кошмар, сан, бунило, прошлост. И Христос га поново пита исто оно: "Да ли Ме волиш као што пријатељ воли свог пријатеља, а не уопштено, општом, универзалном љубављу? (У грчком тексту је овде употрбљен други глагол.) Петар каже:"Да Волим." И трћи пут га Христос пита. Тада Петру постаје јасно да је сва очигледност против њега; да се на основу чињеница може доказати да је он издајник: како он може да говори о љубави? И овде Петар генијално, с генијалношћу духа, с генијалношћу срца одговара:"Господе - Ти све знаш.Ти знаш да Те волим."
Овде видимо како Христос одбија да прихвати доказ и гледа у дубину љуског срца и каже:"Да. Није поступио како треба: био је слаб - али он Ме воли".

[Bokisha]

Саветујте са кротошћу и љубављу

Старац Силуан Атонски

Брата треба саветовати са кротошћу и љубављу. Унутарњи мир се губи када се хвалимо или узносимо над братом и кад осуђујемо или поучавамо друге без кротости и љубави. Он се губи и кад превише једемо или се нехатно молимо. Али, ако стекнемо навику да се усрдно молимо за непријатеље своје и да их волимо, у душама нашим ће увек владати мир; а ако омрзнемо брата или га осудимо, наш ће се ум помрачити и изгубићемо мир и смелост пред Богом

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/26.html

[Снежана]

[Данче*]

Клеветник наноси штету истовремено тројици, јер вређа и оклеветаног, и онога коме говори и самог себе.

Св. Василије Велики

[Кратос]

[Bokisha]

Ако ко хоће

Архимандрит Пасије Хиландарац

Све оно што је заповеђено у Јеванђељу уствари је саветодавно. Господ никада никоме ништа није наметао: “Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш, па хајде за ммном”. Безмало читаво Јеванђеље може да се сведе на то “ако хоћеш”, у томе је његова суштина. Бог је, дакле, умањио своју моћ у односу на нас, да би нашу слободу што целоснијом сачувао. Кад је то тако, онда човек сноси једну невероватно велику одговорност како ће ту слободу да употреби. Ниједна од заповести које су нам дате није правног карактера: “Е, то чини, ово немој чинити”. Није то гомила сувопарних параграфа које ми треба да усвојимо без икаквог објашњења, јер “тако нам је остало од старих, тако треба”.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2016-02-12/26.html