Ко је био Димитрије Љотић? Његова кратка биографија

[Raymond Red Reddington]

Познат је разлог зашто је то тако, тј. зашто +Атанасије критикује Љотића.

Јел зато што није упао на хиландар на почетку каријере?

[Vasa L.]

Ovo na primer ko da je juce izgovoreno, toliko aktuelno da je to strasno!

 

Kosovo, Rusija, nemci....

 

 

 

[marko_13]

Јел зато што није упао на хиландар на почетку каријере?

 

На Хиландар није "упао" јер је из четничке породице. 

[Баба]

Ајмо вако ми смо данас окупирана земља, зависна од политике и одлука запада. НАТО нас је победио и ставио под контролу. Послали су своје људе овде као некад Шицера да диктирају услове мира и рата и економије и политике.

 

И сад имате Миту Љотића и Недића негда и имате ове наше политичаре данас.

Направите паралелу.

Само да напоменем данас нема партизана али ту су неке групе хулигана и томе слично, што јако личи на партизанштину онога времена.

 

Е сад шта ја оћу да речем, Мита је говорио оно што је морао као и Недић али не све него само донекле.

Однекле је ипак он заговарао неку српску традицију, чувао економију, извукао наше жандарме из обевезе да иду на источни фронт и пре свега био Хришћанин.

 

Погледајте данашње колаборационисте.

Све што причају причају за паре, радо хоће да увале Србију у НАТо и да шаљу Србе на "источни фронт" ( исламске земље а можда у догледној будућности и Русија). Никога не занима српска традиција нити чување економије, и нико није Хришћанин.

 

 

Ко је ту заправо већи колаборациониста?

[Grizzly Adams]

Тешка су то времена била. Не правдам никако грешке које су правили, али питање је ко би од нас мог`о боље...

 

Много су већи злотвори били комунисти и оне битанге које су српски народ натерале у бесмислен рат да гине безвезе.

[Љотићевац]

Случајно сам на ову тему налетео разгледајући подфорум историја. На питање из наслова теме најбоље ће одговорити његове речи:

Љотић о фашизму и нацизму:

''И фашизам и хитлеризам (нацизам) почивају на чисто паганским концепцијама старог Рима и старих Германа. Фашизам је деификација – обожење државе. Фашисти кажу: Држава је полубожанство, она је свемоћна и апсолутна''. А ми кажемо: ''Не дај Боже да она то буде. То је оруђе народне судбине, али није божанство и није апсолутна вредност којој дугујемо обожавање. Изнад државе постоје бескрајно веће ствари којима и држава мора да служи.''
Хитлеризам је деификација – обожавање расе. А гледати у држави или раси божанство, значи не видети га тамо где оно само може бити, значи стварно примити једно атеистичко-нехришћанско схватање света. Страшна је диктатура људи који над собом Бога признају. Како тек мора бити страшна диктатура људи који над собом ни Бога не признају!
(...)
Ми, пак, као Словени и Хришћани на таквим схватањима не можемо да стојимо.''

Мало даље у истом тексту, Љотић понавља:

''...Отуда је и могуће да фашизам прогласи за светињу своју себичност, а хитлеризам свој тевтонски бес. Разуме се да из овог дубоког корена избија читав низ схватања која нас – Словене и Хришћане морају делити од фашизма и хитлеризма''.

Када су Немци од Љотића и Недића тражили да пошаље један добровољачки одред на Источни фронт, Љотић је то одбио одговоривши:
 

''Ми не можемо никога послати на Источни фронт, јер ми нисмо ваши савезници. Напротив, ми смо ваши робови... Совјети су савезници наших савезника, а самим тим и нашег краља... Ја знам да Совјети нису искрени савезници ни Американцима, ни Британцима, ни Французима, а камоли нашем краљу и нама. (...)Ми ћемо се и даље у нашој земљи борити противу комуниста, југословенских поданика, које сматрамо главним непријатељем Хришћанства и човечанства''.

Љотић о Јеврејима:

''Треба разбијати Јеврејске планове, а не Јеврејске главе''.

Љотић о демократији:

''Хајде народе у циркус. Уписуј се у демократију. Гледај и уживај у циркусу. Када се будеш после представе освестио немој кривити никога, па ни циркуског газду. Он ти је нудио пет минута уживања, па је право да после тога гладујеш.''

''Демократија је старија сестра комунизма, из исте породице, од истог индивидуалистичког оца. И комунизам и демократија разбијају заједницу: комунизам кроз борбу класа, а демократија кроз грађански рат политичких странака.''

Љотић Добровољцима 15. Септембра '41. Године у Београду:

''Жао ми је ваше младости, јер ће многи од вас погинути... Али више од тога ми је жао што ћете и ви морати да убијате, јер у борбу идете... Ви сте добили оружје, али морате знати да је оно моћно и благословено једино у достојним рукама јунака и човека... Да се
не размећете њиме и да га никад не употребљавате као силеџије, насилници, или, не дај Боже, убице... Ви се борите да се успостави ред и мир у вашој земљи и да народ не страда више, да престане да даје бесциљне жртве. Али ви морате знати свој положај – свако јутро када се пробудите, ви себи кажите да сте робови.''

Мислим да је тврдња да је Љотић нациста и фашиста крајње безвезна. Ви процените. Постоји још гомила оваквих текстова...

На крају Љотићевог дела ''Закони живота'' имате много лепе текстове о Богу.

[antics]

Да, да, баш су дивни његови текстови о Богу. Само да занемаримо ситницу да је Пети добровољачки одред СДК под заповедништвом Марисава Петровића помагао Немцима приликом извршавања Крагујевачког масакра 21. октобра 1941.

 

Срамота.

[Љотићевац]

О ономе што се дешавало у Крагујевцу тада постоји неколико верзија и заиста је тешко рећи шта је истина. Чињеница је да су СДК учествовали у свему томе и да је Марисав Петровић имао негативну улогу. Чињеница је да су СДК у замену за мали број Срба предали Немцима групу од нешто више од 200 Цигана и Јевреја и да су из колона извлачили кога су хтели - пре свега Збораше. Након стрељања, по молби Марисава Петровића, велики део оних који су остали као таоци су пуштени кућама. Добровољци су морали да гарантују да нико од тих људи неће отићи у шуму, а Марисав је морао три пута да се закуне. По неким другим верзијама Добровољци су и пре и после стрељања покушавали да извуку што већи број невиних људи. Чињеница је исто тако, да су комунисти у том истом Крагујевцу као и у осталим градовима по ослобођењу стрељали хиљаде људи. По неким изворима само у Крагујевцу је по ослобођењу убијено више од 4000 људи. Пре свега, ово је тема о Димитрију Љотићу, а не о СДК. Не треба их раздвајати, али он није био њихов командант! Познато је да је желео да казни Марисава Петровића због његовог учешћа у томе.
 

[Sudija]

О ономе што се дешавало у Крагујевцу тада постоји неколико верзија и заиста је тешко рећи шта је истина. 

 

Činjenica!Još ako ovde dodamo dobro poznato komunističko friziranje stvar postaje još gora.

[antics]

Покушајем да релативизујете идеалистички покушавате да одбраните неодбрањиво. Нек вам буде, али крв српских жртава не треба багателисати, па макар ни да се очува светли лик (sic!) Д. Љотића. 

Може сад дрвље и камење на партизане и њихове историчаре (ал Шумарице су ванполитичка ствар, што вама промиче), можете сад да кажете како је сâм Љотић био против тога...  Можете шта 'оћете - али свеједно нећете успети да га прикажете као позитивца.

[МилошБГ]

Mene buni sto su i sveti vladika Nikolaj i patrijarh Gavrilo Dozic imale lepe reci za D.Ljotica. Isto sto me buni jeste i tolika propaganda o zlikovcu Ljoticu od strane komunista,jer kroz isto blato komunista prolaze svi njihovi protivnici. Opet sa druge strane postoje neke istorijske cinjenice.

 

O Ljoticevcima sam cuo i dosta dobrog i to od ljudi iz okolnih Valjevskih sela kojima su isti bili i prolazili kroz sela... Sad ne znam,uglavnom sto se Ljotica tice kod mene je jedan veliki znak "?"

[antics]

Нису ту у питању лепе речи, него пастирски напор светог владике Николаја. Нешто је он видео трагично у том човеку и покушавао је да га извуче... све до самог краја је владика покушавао да га извуче. Не кажем да Љотић као човек, можда и као интелектуалац није био потенцијал. Верујем да је владику жалостило на који начин човек може да расипа своје таленте.

[МилошБГ]

Pre svega sam mislio na govor sv.vladike Nikolaja na sahrani D.Ljotica.

[marko_13]

О мртвима све најлепше.

[Милан Ракић]

Па `ди је тај Љотић био 6-ог априла... Не тролујем... Не знам... Питам!?