Утробно чедоморство

[Млађони]

E sad,bas me zanima odgovor na ovu poruku

 

Zato sto nema licnost nema svest. Isto kao sto jedan spermatozoid nije pripadnik ljudske vrste. 

Na svako tvoje pitanje kako i zasto, prvo se zapitaj ima li to o cemu pricas lichnost. Posto biti covek po meni prvenstvno znaci imati licnost. 

 

Po meni da bi nesto bilo nazvano ljudskim bicem - personom, mora imati bilo kakve tragove ljudske lichnosti. Bez toga, ne moze. 

 

I to je moj stav ponovljen vec pedeset puta. Sta god da me pitas, sam odgovori pitanje ima li lichnost.

 

To sto ce biolog da nazove skup celija ljudskim bicem, meni ne znaci nista dok taj skup celija nema lichnost, to onda nije osoba, individua u punom smislu te reci, osim ako nisi materijalista - za materijaliste to je osoba. 

 

ebrion - teba da dosegne odredjen period i imace

Covek u komi - teba da se probudi

Oba nemaju,i za oba treba nesto da se desi da imaju.

 

 

Opet ne razumes, covek u komi je upravo to - covek (lichnost) koji je trenutno u nekom nizem stadijumu svesti. 

Embrion je embrion, nikad nije imao lichnost do coveka se jos nije doslo, vec tek treba da krene da dobija i gradi lichnost.

 

Da bi nesto bilo ubistvo morao bi da ugasis vec postojecu lichnost, ali nije isto ubistvo sprecavanje nastanka lichnosti.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Sprecavati nastanak licnosti u samom njegovom zacecu? Ovde govorim o procesu kad svi mozemo da tvrdimo da se od embrijona procesom radja licnost?

Sto je sprecavati? Zasto? Ko ima hrabrosti da ukida jedan proces zivota?

[Wlof]

Naravno jer spermatozid je deo vec jednog pripadnika iste vrste,ima 21 hromozom, a ne 42. niti se razvija,niti ima jedinstveni DNK kao ziota recimo. Pa i je ovo debeli strawman

 

Po tebi,a meni tako puca kako ti gledas stvari,mene zanimaju cinjenice.

 

To sto neces da prihvatis sta biologija kaze pokazuje samo koliko si tvrdoglav i neracionalan

O da, i sam si rekao da je pitanje osobe filozofija,dok mi ovde bricamo o ljuckom bicu,organizmu sto je pitanje biologije. I ovo ti je strawman.

Pa isto tako,od tog skupa zivih celija nastaje svest,bez toga ne moze...bez biologije ne moze,bez ljudske genetike ne moze. Samo ono sto cini coveka moze da se razvije u coveka,samo organizam koji je ljudsko bice moze da dobije svest koji mi imamo.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Samo ono sto cini coveka moze da se razvije u coveka,samo organizam koji je ljudsko bice moze da dobije svest koji mi imamo.

Bas tako i jedino.

[cloudking]

 

 

Pa isto tako,od tog skupa zivih celija nastaje svest,bez toga ne moze...

 

Pa i taj skup zivih celija nastaje od spermatozoida, jel to znaci da i sprematozoid ima licnost?

[Млађони]

Ono sto cini coveka nije indeticno kao i covek. Postoji jedna religija zove se Janizam po njima je mastrubacija greh jer covek nastaje od sperme. 

[Dona]

Pa verujem da bi se abortus prepolovio da ocevi te dece Zele to dete. Nego su danasnji muski mamini sinovi i teski panjevi koji nisu nauceni odgpvornosti! Kladim de da otac zaceca pristane na dete da te majke ne bi à ortirale. À abortiraju jer ne mogu Same samohrana majka u danasnje vreme je pravo junastvo,nema veze siromastvo. Nema te devojke koja ne bi rado bila zaprosena i rodila!

À to dete d ima 's mime da ga othranil. I vec mi se smucilo da svi osudjuju majke! Pa nisu Same zacele! Mamini sincicici bi provoda, i ne bi da im se "upropasti " zivot 's nekom tamo bebom! Za moj pojam majke koje se usude doneti dete na svet same su svetice! Da ne kazemo kolko je ptedrasuda, najblizi ne bi "kopile", oca xaceca boli uvo, à drzave takodje ne podrzavaju ovaj cin. Nego

Osle godine moraju da rade à skuplje jaslice nego plata! Alo, ove zene ne mogu bez podrske?'s obzirom da je svet tolko okrutan, jedino preventiva resenje ili da se i tatice malo obrazuju i pocnu postovati i zenskog telo i tudj zivot!

[Јевсевије]

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=384734148276447&set=a.112248822191649.19985.112247168858481&type=1&theater

[Mironosica]

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=384734148276447&set=a.112248822191649.19985.112247168858481&type=1&theater

 

 

http://www.planetazdravlja.com/razvoj-bebe-u-stomaku-od-zaceca-do-rodenja/

[Wlof]

Pa i taj skup zivih celija nastaje od spermatozoida, jel to znaci da i sprematozoid ima licnost?

 

Nisam video uopste ovu poruku,pa da ne bude da nisam hteo da odgovorim.

 

Vec sam pisao o tome pre,spermatoziod je celija vec postojieceg ljudskog bica,isto kao dlaka ili slina.

Spermatozoid nema genetiku kao ljudsko bice,to jeste ima samo pola hromozoma,niti se razvija niti moze da se razvija u ljudsko bice (to jeste sam od sebe),niti ima licnost niti moze da ima licnost.

 

Spoj jajne celije i spermatozoida nastaje ljudsko bice. Niti je jajna celija niti je spermatozoid ljudsko bice pre toga. Mislim da je to veoma ocigledno.

[Marjanovic]

Дуго сам размишљала да ли да пишем или не и ма колико тешко мислим да је ипак боље да напишем своје искуство које ће можда некоме и променити став, а ја ћу себи мало олакшати душу бар на моменат.

 

Абортус – цео свој зивот сам била против ове интервенције (сем ако је у питању силовање, здравље и слично), нисам разумела тада како се људи одлуче да прекину трудноћу? Зашто немају наде да ће бити добро? Сећам се једне реченице коју је изговорила једна моја пријатејица када је одлучила да прекине трећу трудноћу “знам да ти је тешко да разумеш моје разлоге, али не можеш да разумеш нешто што не доживиш”.

 

Године су прошле од тада, и ја сам родила два прелепа анђела која сада имају 3 и 2 године. Престала сам да радим пред крај прве трудноће, онда је убрзо дошла и друга, тако да сам сво своје време посветила њима, да им што више пружим пре него што се вратим на посао. Око њих двоје немам никакву помоћ и још увек нисам имала ни један једини дан слободан, али жао ми није јер и то ће све проћи и биће лакше када још мало порасту.

 

Мој проблем почиње пре осам месеци када сам сазнала да сам трудна по трећи пут, то је био такав шок да нисам могла да се саберем данима; не зато што је то било лоше већ што је било у тешком моменту. У моменту када сам била на измаку снаге, преморена, исцеђена као лимун, када је мој супруг имао фазу депресије због многих проблема. Плакала сам јер сам желела да задржим бебу, а онда сам плакала јер нисам знала како ћу уопште моћи ја да изађем на крај са двоје мале деце, бебом и свим осталим проблемима и тако данима сам убијала себе. Данима смо муж и ја разговарали, желели смо да је задржимо а опет услови су нам били равни нули и то нас је сваки пут копало 2 метра испод земље од страха, а како ћемо? Затим смо одлучили да задржимо бебу па како нам буде, али 2 дана после тога сам добила поруку да требам почети да радим и опет смо били на мукама. Тешка срца смо одлучили да прекинемо трудноћу. Плакала сам сваки дан пре интервенције, када сам отишла тамо дрхтала сам, у себи се извињавала својој беби, када ми је анестезиолог промашила вену први пут – тада сам помислила да требам да изађем и одустанем од абортуса али на жалост нисам.

 

Направила сам највећу грешку у свом животу, јер ко сам ја да одлучујем да прекинем један живот, да му не дам шансу да живи као што сам је и ја добила? Не знам шта сам уопште тада мислила, али очигледно да сам била у тоталном трансу, страху, или не знам ни ја ком стању већ! Од тада нема дана да не помислим колико ми је жао што сам такав избор направила, нарочито када погледам своју децу, не могу себи да опростим што сам била толико слаба и себична; ја која толико обожавам своје пилиће, са којима обожавам да се играм, забављам, смејем, свакодневно шетам…не знам како сам могла, али јесам и са тим ћу морати да живим до краја живота само се надам да цу научити да се носим са овим осећајем кривице који ме прогони.

 

Један искрен и од срца савет свим женама од мене јесте да ако имају и најмању дилему око абортуса да то ни случајно не раде! Ако имате дилему и ако дубоко у срцу осећате и поред свих тешкоћа и недаћа да то не треба да урадите, немојте јер ћете се покајати и тешко је заиста живети са тим осећајем. Мени је јако жао зато што нисам послушала своје срце већ разум, данас 8 месеци касније бих дала све на свету да могу вратити време и исправити грешку али то је немогуће; једино што могу да извучем из овога је једна животна лекција коју никада нећу заборавити.

 

Преузето: http://www.najboljamamanasvetu.com/mame_pisu_post/abortus-tezina-odluke-i-kajanje/

[мирођија]

  Да, заиста јако тешка ситуација.

  Још један абортус, још једно кајање.

  Још једно сазнање да ништа не оправдава и не покрива то убиство.

 

  И сазнање да треба проживети још један сваки нови дан, са сећањем на најгори моменат у животу мајке.Са  сећањем на прекид трудноће.

[Срђан Ранђеловић]

 

 

Европски парламент је на својој седници од 10.12.2013. г. у Стразбуру одбио да прихвати спорни извештај – „Estrela-Bericht – 2013\2040(INI)“ - назван тако по социјалистичкој португалској чланици Европског парламента, Едит Естрела. Са малом већином од 334 против 327 гласова одбијен је њен предлог о сексуалном и репродуктивном праву жена. Таква иницијатива је одбијена и због вишеструких формалних погрешки у процедури подношења иницијативе, као и начина на који је до њега дошло, односно којим је стављен на агенду (дневни ред) рада пленума Европског парламента.

 

Што се садржине ове иницијативе тиче, он је би високо проблематичан у етичком смислу. Као црвена нит провлачи се кроз овај „Естрела-извештај“ постојано довођење у питање, односно маргинализација људских права као што су људско достојанство, право на живот и слобода савести. У њему се пропагира наводно право на абортус (чедоморство), сужење права родитеља при сексуалном васпитању деце и омладине, као и слобода пропагирања хомосексуалности омладине. Ове тачке те иницијативе се у тој мери тешке повреде хришћанског морала да су за многе чланове Парламента биле a priori неприхвативе. Пленум Европског парламента је овај „Естрела-извештај“ још у октобру већином гласова одбио. Но иницијативнa група је настојала да закулисним махинацијама и непрозирним „о-рук-притиском“ са незнатно модификованим текстом прокрчи себи пут до пленума.

 

И Немачка бискупска конференција са надбискупом Робертом Цолићем и Аустријска бискупска конференција са кардиналом Кристофом Шенборном је пастирским саветом заснованим на фундаментима хришћанског морала предложила члановима Европског парламента да категорички одбију такву иницијативу, што је данашњим вотумом, на срећу, пошло за руком да такве, саблажњиве идеје изникле из патоса феминистичких слобода и псевдолибертинизма, надамо се, заувек ad acta одложи и препусти заслуженом забораву.

 

 

Протођакон Зоран Андрић, Минхен

 

 

 

СПЦ

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[cloudking]

Kad abortus izjednacavate sa cedomorstvom, niste dali na tezini problemu abortusa nego ste za nijansu obesmislili cedomorstvo...

[Рада.]

Da ne pokrećem novu temu iskopiraću u ovu   Rodila se beba koja je preživela abortus: Mama se boji da joj je lekovima dugoročno oštetila zdravlje

24. 05. 2014. 07:58 |

Ljubica Krstić | Foto: Fejsbuk / Shannon Skinner; Anthony Hunt; Daily Mail

 

Beba čija je majka pokušala da abortira u osmoj nedelji trudnoće, ali nije uspela, došla je na svet pre malo više od tri nedelje. Malena Amelija Hant izgleda zdravo i veselo, a nije ni svesna kroz koliku je borbu morala da prođe da bi došla na svet. Njena majka Šenon Skiner (20)  kaže da ne zna šta će od griže savesti što je pokušala da prekine trudnoću.

 

 

Amelija je na svet došla 1. maja, i težila je 3 kilograma i 100 grama

- Ne mogu da prestanem da je mazim, nikada ne želim da je spustim - priča Šenon za "Dejli Mejl" nežno predajući bebu svom partneru i ocu deteta, Antoniju Hantu (24). Njihova starija ćerka Lejsu (14 meseci) nežno ljubi mlađu sestru u čelo.

 

Ova srećna pordica danas uživa, ali ne tako davno, prolazili su kroz pravu dramu. Njihova priča je protutnjala svetskim medijima pre nekoliko meseci, kada je Šenon saznala da je i pored abortusa, ona i dalje u drugom stanju. Iako tada nisu želeli drugio dete, ovaj mladi par je sada presrećan.

Mali borac: Amelija nije želela da odustane od života

 

- Zovemo je načim čudom od deteta, jer jednostavno ne znamo kako je mogla da preživi. Mora da je žarko želela da bude ovde. Kada je gledam kako spava, ne mogu da podnesem pomisao na to da je ona mogla da nikada ne bude tu. Dugo sam osećala grižu savesti, ali sada samo osećam olakšanje - priznaje majka.

 

Iako su sada presrećni sa svoje dve male devojčice, ovaj par još uvek ne može da bude potpuno miran. Naime, potrebno je da prođe i do četoro godine kako bi lekari sa sigurnošću mogli da kažu da li su lekovi koje je Šenon uzela za prekid trudnoće prozrokovali neke dogoročne probleme u razvoju. Ona za sada izgleda odlično i sasvim je zdrava, ali roditelji se brinu za budućnost.

 

 

- Želim da verujem da je ona savršena, i instinkt mi govori da je ona u redu, što bi bilo još jedno čudo. Ali čak i da postoje neki problemi za koje još uvek ne znamo, to neće promeniti ljubav koju osećamo prema njoj - priča Šenon.

 

Amelija je sada voljeno dete, ali roditeljima je vidno neprijatno kada treba da priznaju da je ne tako davno situacija bila nešto drugačija. Kako će ikada moći da priznaju svojoj devojčici istinu o njenom dolasku na svet?

 

Roditelji nisu mogli da veruju da je plod i dalje tu

- Zaista ne znam šta ćemo joj reći. To je nešto što se dešava jako retko, i nadamo se da će shvatiti sve kada bude dovoljno odrasla. Ono što treba da zna jeste da je voljena i željena. Kada bismo ponovo dobili priliku, sve bismo uradili drugačije, ali tada smo mislili da radimo ispravnu stvar - priznaje Antoni, nežno milujući bebu.

 

Šenon se nada da će njena ćerka shvatiti koliko je posebna, i da njena majka nije želela da abortira, već je samo slušala lekarske savete, i kako je silno plakala kada je mislila da je abortus jedini izlaz.

 

Ona je slučajno ostala u drugom stanju nedugo nakon što je rodila prvo dete.

 

 

 

 

S obzirom na to da je prvi porođaj bio jako težak, te je Šenon završila sa ozbiljnim povredama unutrašnjih organa, ona je poslušala savete doktora i odlučila se za medicinski abortus.

 

Šenon je zbog treumatičnog prvog porođaja želela da abortira, ali nije uspela i sada je zahvalna

- Nakon što se Lejsi rodila, želela sam da se sterilišem, jer je porođaj bio jako traumatičan. Bila sam ubeđena da ne želim više dece, ali rečeno mi je da sam previše mlada da bih donela tu odluku. Kada sam saznala da sam ponovo u drugom stanju, prvi instinkt mi je bio da je zadržim, ali krenula sam da razmišljam o Lejsi i kako ne bi bilo fer prema njoj da se meni nešto desi i kada bi ostala sama - priseća se majka.

 

Srećna porodica na okupu

Ona je u tom periodu patila i od post-porođajne depresije, koja je uticala na njenu četvorogodišnju vezu sa Antonijem, i on se iselio iz stana kako bi joj dao malo prostora. Kada mu je saopštila da je u drugom stanju, svega dve nedelje nakon razlaza, oboje su se složili da bi bilo neodgovorno doneti dete na svet u ovakvim okolnostima. Ona se tada odlučila za medicinski abortus, koji se obavlja lekovima.

 

Ipak, sudbina je odličila drugačije, i nova beba je ponovo okupila porodicu pod istim krovom. Ona je ugradila kontaceptivni implant, kako nikada više ne bi morala da prolazi kroz neželjenu trudnoću, a roditeljima sada samo ostaje da ćekaju i vide da li su lekovi za abortus naškodili njihovom detetu ili ne.

 

http://zena.blic.rs/Porodica/23586/Rodila-se-beba-koja-je-prezivela-abortus-Mama-se-boji-da-joj-je-lekovima-dugorocno-ostetila-zdravlje