Утробно чедоморство

[Marjanovic]

Дуго сам размишљала да ли да пишем или не и ма колико тешко мислим да је ипак боље да напишем своје искуство које ће можда некоме и променити став, а ја ћу себи мало олакшати душу бар на моменат.

 

Абортус – цео свој зивот сам била против ове интервенције (сем ако је у питању силовање, здравље и слично), нисам разумела тада како се људи одлуче да прекину трудноћу? Зашто немају наде да ће бити добро? Сећам се једне реченице коју је изговорила једна моја пријатејица када је одлучила да прекине трећу трудноћу “знам да ти је тешко да разумеш моје разлоге, али не можеш да разумеш нешто што не доживиш”.

 

Године су прошле од тада, и ја сам родила два прелепа анђела која сада имају 3 и 2 године. Престала сам да радим пред крај прве трудноће, онда је убрзо дошла и друга, тако да сам сво своје време посветила њима, да им што више пружим пре него што се вратим на посао. Око њих двоје немам никакву помоћ и још увек нисам имала ни један једини дан слободан, али жао ми није јер и то ће све проћи и биће лакше када још мало порасту.

 

Мој проблем почиње пре осам месеци када сам сазнала да сам трудна по трећи пут, то је био такав шок да нисам могла да се саберем данима; не зато што је то било лоше већ што је било у тешком моменту. У моменту када сам била на измаку снаге, преморена, исцеђена као лимун, када је мој супруг имао фазу депресије због многих проблема. Плакала сам јер сам желела да задржим бебу, а онда сам плакала јер нисам знала како ћу уопште моћи ја да изађем на крај са двоје мале деце, бебом и свим осталим проблемима и тако данима сам убијала себе. Данима смо муж и ја разговарали, желели смо да је задржимо а опет услови су нам били равни нули и то нас је сваки пут копало 2 метра испод земље од страха, а како ћемо? Затим смо одлучили да задржимо бебу па како нам буде, али 2 дана после тога сам добила поруку да требам почети да радим и опет смо били на мукама. Тешка срца смо одлучили да прекинемо трудноћу. Плакала сам сваки дан пре интервенције, када сам отишла тамо дрхтала сам, у себи се извињавала својој беби, када ми је анестезиолог промашила вену први пут – тада сам помислила да требам да изађем и одустанем од абортуса али на жалост нисам.

 

Направила сам највећу грешку у свом животу, јер ко сам ја да одлучујем да прекинем један живот, да му не дам шансу да живи као што сам је и ја добила? Не знам шта сам уопште тада мислила, али очигледно да сам била у тоталном трансу, страху, или не знам ни ја ком стању већ! Од тада нема дана да не помислим колико ми је жао што сам такав избор направила, нарочито када погледам своју децу, не могу себи да опростим што сам била толико слаба и себична; ја која толико обожавам своје пилиће, са којима обожавам да се играм, забављам, смејем, свакодневно шетам…не знам како сам могла, али јесам и са тим ћу морати да живим до краја живота само се надам да цу научити да се носим са овим осећајем кривице који ме прогони.

 

Један искрен и од срца савет свим женама од мене јесте да ако имају и најмању дилему око абортуса да то ни случајно не раде! Ако имате дилему и ако дубоко у срцу осећате и поред свих тешкоћа и недаћа да то не треба да урадите, немојте јер ћете се покајати и тешко је заиста живети са тим осећајем. Мени је јако жао зато што нисам послушала своје срце већ разум, данас 8 месеци касније бих дала све на свету да могу вратити време и исправити грешку али то је немогуће; једино што могу да извучем из овога је једна животна лекција коју никада нећу заборавити.

 

Преузето: http://www.najboljamamanasvetu.com/mame_pisu_post/abortus-tezina-odluke-i-kajanje/

[мирођија]

  Да, заиста јако тешка ситуација.

  Још један абортус, још једно кајање.

  Још једно сазнање да ништа не оправдава и не покрива то убиство.

 

  И сазнање да треба проживети још један сваки нови дан, са сећањем на најгори моменат у животу мајке.Са  сећањем на прекид трудноће.

[Срђан Ранђеловић]

 

 

Европски парламент је на својој седници од 10.12.2013. г. у Стразбуру одбио да прихвати спорни извештај – „Estrela-Bericht – 2013\2040(INI)“ - назван тако по социјалистичкој португалској чланици Европског парламента, Едит Естрела. Са малом већином од 334 против 327 гласова одбијен је њен предлог о сексуалном и репродуктивном праву жена. Таква иницијатива је одбијена и због вишеструких формалних погрешки у процедури подношења иницијативе, као и начина на који је до њега дошло, односно којим је стављен на агенду (дневни ред) рада пленума Европског парламента.

 

Што се садржине ове иницијативе тиче, он је би високо проблематичан у етичком смислу. Као црвена нит провлачи се кроз овај „Естрела-извештај“ постојано довођење у питање, односно маргинализација људских права као што су људско достојанство, право на живот и слобода савести. У њему се пропагира наводно право на абортус (чедоморство), сужење права родитеља при сексуалном васпитању деце и омладине, као и слобода пропагирања хомосексуалности омладине. Ове тачке те иницијативе се у тој мери тешке повреде хришћанског морала да су за многе чланове Парламента биле a priori неприхвативе. Пленум Европског парламента је овај „Естрела-извештај“ још у октобру већином гласова одбио. Но иницијативнa група је настојала да закулисним махинацијама и непрозирним „о-рук-притиском“ са незнатно модификованим текстом прокрчи себи пут до пленума.

 

И Немачка бискупска конференција са надбискупом Робертом Цолићем и Аустријска бискупска конференција са кардиналом Кристофом Шенборном је пастирским саветом заснованим на фундаментима хришћанског морала предложила члановима Европског парламента да категорички одбију такву иницијативу, што је данашњим вотумом, на срећу, пошло за руком да такве, саблажњиве идеје изникле из патоса феминистичких слобода и псевдолибертинизма, надамо се, заувек ad acta одложи и препусти заслуженом забораву.

 

 

Протођакон Зоран Андрић, Минхен

 

 

 

СПЦ

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[cloudking]

Kad abortus izjednacavate sa cedomorstvom, niste dali na tezini problemu abortusa nego ste za nijansu obesmislili cedomorstvo...

[Рада.]

Da ne pokrećem novu temu iskopiraću u ovu   Rodila se beba koja je preživela abortus: Mama se boji da joj je lekovima dugoročno oštetila zdravlje

24. 05. 2014. 07:58 |

Ljubica Krstić | Foto: Fejsbuk / Shannon Skinner; Anthony Hunt; Daily Mail

 

Beba čija je majka pokušala da abortira u osmoj nedelji trudnoće, ali nije uspela, došla je na svet pre malo više od tri nedelje. Malena Amelija Hant izgleda zdravo i veselo, a nije ni svesna kroz koliku je borbu morala da prođe da bi došla na svet. Njena majka Šenon Skiner (20)  kaže da ne zna šta će od griže savesti što je pokušala da prekine trudnoću.

 

 

Amelija je na svet došla 1. maja, i težila je 3 kilograma i 100 grama

- Ne mogu da prestanem da je mazim, nikada ne želim da je spustim - priča Šenon za "Dejli Mejl" nežno predajući bebu svom partneru i ocu deteta, Antoniju Hantu (24). Njihova starija ćerka Lejsu (14 meseci) nežno ljubi mlađu sestru u čelo.

 

Ova srećna pordica danas uživa, ali ne tako davno, prolazili su kroz pravu dramu. Njihova priča je protutnjala svetskim medijima pre nekoliko meseci, kada je Šenon saznala da je i pored abortusa, ona i dalje u drugom stanju. Iako tada nisu želeli drugio dete, ovaj mladi par je sada presrećan.

Mali borac: Amelija nije želela da odustane od života

 

- Zovemo je načim čudom od deteta, jer jednostavno ne znamo kako je mogla da preživi. Mora da je žarko želela da bude ovde. Kada je gledam kako spava, ne mogu da podnesem pomisao na to da je ona mogla da nikada ne bude tu. Dugo sam osećala grižu savesti, ali sada samo osećam olakšanje - priznaje majka.

 

Iako su sada presrećni sa svoje dve male devojčice, ovaj par još uvek ne može da bude potpuno miran. Naime, potrebno je da prođe i do četoro godine kako bi lekari sa sigurnošću mogli da kažu da li su lekovi koje je Šenon uzela za prekid trudnoće prozrokovali neke dogoročne probleme u razvoju. Ona za sada izgleda odlično i sasvim je zdrava, ali roditelji se brinu za budućnost.

 

 

- Želim da verujem da je ona savršena, i instinkt mi govori da je ona u redu, što bi bilo još jedno čudo. Ali čak i da postoje neki problemi za koje još uvek ne znamo, to neće promeniti ljubav koju osećamo prema njoj - priča Šenon.

 

Amelija je sada voljeno dete, ali roditeljima je vidno neprijatno kada treba da priznaju da je ne tako davno situacija bila nešto drugačija. Kako će ikada moći da priznaju svojoj devojčici istinu o njenom dolasku na svet?

 

Roditelji nisu mogli da veruju da je plod i dalje tu

- Zaista ne znam šta ćemo joj reći. To je nešto što se dešava jako retko, i nadamo se da će shvatiti sve kada bude dovoljno odrasla. Ono što treba da zna jeste da je voljena i željena. Kada bismo ponovo dobili priliku, sve bismo uradili drugačije, ali tada smo mislili da radimo ispravnu stvar - priznaje Antoni, nežno milujući bebu.

 

Šenon se nada da će njena ćerka shvatiti koliko je posebna, i da njena majka nije želela da abortira, već je samo slušala lekarske savete, i kako je silno plakala kada je mislila da je abortus jedini izlaz.

 

Ona je slučajno ostala u drugom stanju nedugo nakon što je rodila prvo dete.

 

 

 

 

S obzirom na to da je prvi porođaj bio jako težak, te je Šenon završila sa ozbiljnim povredama unutrašnjih organa, ona je poslušala savete doktora i odlučila se za medicinski abortus.

 

Šenon je zbog treumatičnog prvog porođaja želela da abortira, ali nije uspela i sada je zahvalna

- Nakon što se Lejsi rodila, želela sam da se sterilišem, jer je porođaj bio jako traumatičan. Bila sam ubeđena da ne želim više dece, ali rečeno mi je da sam previše mlada da bih donela tu odluku. Kada sam saznala da sam ponovo u drugom stanju, prvi instinkt mi je bio da je zadržim, ali krenula sam da razmišljam o Lejsi i kako ne bi bilo fer prema njoj da se meni nešto desi i kada bi ostala sama - priseća se majka.

 

Srećna porodica na okupu

Ona je u tom periodu patila i od post-porođajne depresije, koja je uticala na njenu četvorogodišnju vezu sa Antonijem, i on se iselio iz stana kako bi joj dao malo prostora. Kada mu je saopštila da je u drugom stanju, svega dve nedelje nakon razlaza, oboje su se složili da bi bilo neodgovorno doneti dete na svet u ovakvim okolnostima. Ona se tada odlučila za medicinski abortus, koji se obavlja lekovima.

 

Ipak, sudbina je odličila drugačije, i nova beba je ponovo okupila porodicu pod istim krovom. Ona je ugradila kontaceptivni implant, kako nikada više ne bi morala da prolazi kroz neželjenu trudnoću, a roditeljima sada samo ostaje da ćekaju i vide da li su lekovi za abortus naškodili njihovom detetu ili ne.

 

http://zena.blic.rs/Porodica/23586/Rodila-se-beba-koja-je-prezivela-abortus-Mama-se-boji-da-joj-je-lekovima-dugorocno-ostetila-zdravlje

[ines]

  On 23. 8. 2013. at 20:52, Marjanovic рече

 

Дуго сам размишљала да ли да пишем или не и ма колико тешко мислим да је ипак боље да напишем своје искуство које ће можда некоме и променити став, а ја ћу себи мало олакшати душу бар на моменат.

 

Абортус – цео свој зивот сам била против ове интервенције (сем ако је у питању силовање, здравље и слично), нисам разумела тада како се људи одлуче да прекину трудноћу? Зашто немају наде да ће бити добро? Сећам се једне реченице коју је изговорила једна моја пријатејица када је одлучила да прекине трећу трудноћу “знам да ти је тешко да разумеш моје разлоге, али не можеш да разумеш нешто што не доживиш”.

 

Године су прошле од тада, и ја сам родила два прелепа анђела која сада имају 3 и 2 године. Престала сам да радим пред крај прве трудноће, онда је убрзо дошла и друга, тако да сам сво своје време посветила њима, да им што више пружим пре него што се вратим на посао. Око њих двоје немам никакву помоћ и још увек нисам имала ни један једини дан слободан, али жао ми није јер и то ће све проћи и биће лакше када још мало порасту.

 

Мој проблем почиње пре осам месеци када сам сазнала да сам трудна по трећи пут, то је био такав шок да нисам могла да се саберем данима; не зато што је то било лоше већ што је било у тешком моменту. У моменту када сам била на измаку снаге, преморена, исцеђена као лимун, када је мој супруг имао фазу депресије због многих проблема. Плакала сам јер сам желела да задржим бебу, а онда сам плакала јер нисам знала како ћу уопште моћи ја да изађем на крај са двоје мале деце, бебом и свим осталим проблемима и тако данима сам убијала себе. Данима смо муж и ја разговарали, желели смо да је задржимо а опет услови су нам били равни нули и то нас је сваки пут копало 2 метра испод земље од страха, а како ћемо? Затим смо одлучили да задржимо бебу па како нам буде, али 2 дана после тога сам добила поруку да требам почети да радим и опет смо били на мукама. Тешка срца смо одлучили да прекинемо трудноћу. Плакала сам сваки дан пре интервенције, када сам отишла тамо дрхтала сам, у себи се извињавала својој беби, када ми је анестезиолог промашила вену први пут – тада сам помислила да требам да изађем и одустанем од абортуса али на жалост нисам.

 

Направила сам највећу грешку у свом животу, јер ко сам ја да одлучујем да прекинем један живот, да му не дам шансу да живи као што сам је и ја добила? Не знам шта сам уопште тада мислила, али очигледно да сам била у тоталном трансу, страху, или не знам ни ја ком стању већ! Од тада нема дана да не помислим колико ми је жао што сам такав избор направила, нарочито када погледам своју децу, не могу себи да опростим што сам била толико слаба и себична; ја која толико обожавам своје пилиће, са којима обожавам да се играм, забављам, смејем, свакодневно шетам…не знам како сам могла, али јесам и са тим ћу морати да живим до краја живота само се надам да цу научити да се носим са овим осећајем кривице који ме прогони.

 

Један искрен и од срца савет свим женама од мене јесте да ако имају и најмању дилему око абортуса да то ни случајно не раде! Ако имате дилему и ако дубоко у срцу осећате и поред свих тешкоћа и недаћа да то не треба да урадите, немојте јер ћете се покајати и тешко је заиста живети са тим осећајем. Мени је јако жао зато што нисам послушала своје срце већ разум, данас 8 месеци касније бих дала све на свету да могу вратити време и исправити грешку али то је немогуће; једино што могу да извучем из овога је једна животна лекција коју никада нећу заборавити.

 

Преузето: http://www.najboljamamanasvetu.com/mame_pisu_post/abortus-tezina-odluke-i-kajanje/

 

To su velika iskušenja....ispovedite se u manastiru pred svetim moštima jednom, kada budete smogli snage...

[Blaža Željko]

Sledeći tekst, koji sam kao komentar ostavio na facebook strani ŽRU, prosleđujem ovde kao zasebnu temu jer smatram da je od velike važnosti za zdravije živote i pojedinaca i zajednice u kojoj živimo ovde u Srbiji; ali prilično je opšte mesto i za mnogo šire područje. Naime na spomenutoj FB stranici postavljena je slika ultrazvuka na kojoj se vidi bebica u stomaku i molećiv apel na savest roditelja da se ne ubija to detence. Međutim, nemamo šta da budemo molećivi u ovoj važnoj životnoj temi; i pored toga što načelno nisam strog prema ljudskim slabostima i nije mi strano ništa što je za čoveka, ali tiranija nad bespomoćnim malim čovekom prevazilazi sve moguće tolerancije, razumevanja i opravdavanja. Nije to osuđivanje nikoga; neka se svako sa svojom savešću snalazi kako zna i ume i ja mu od Boga u tome želim zdravlja i uspeha; ovo je samo zaštita onih koji ne mogu da glasaju za ili protiv života! Nema tu šta da se apeluje ma koliko čovek ne mario za Crkvena gledišta i bio deklarativno neverujući; ima da se poštuju državni zakoni, a država mora urgentno to (život oplođene jajne ćelije)  da uzme u razmatranje jer se ne radi o "babskoj ili popovskoj priči" već o naučnom dokazu!

 

Uostalom da se ne ponavljam; moj je stav tamo iznesen sledeći:

 

"Bezbroj puta sam na raznim forumima vodio borbe sa kojekakvim "znalcima" i feministkinjama o abortusu kao strašnoj pošasti; ali bez sistemskih zakona to je borba sa vetrenjačama. Sistemi (državni aparati), ne samo u Srbiji već po celom "modernom" svetu, su bolesni u srži! Vođe i ministarstva širom planete misle da nešto znaju a slepci su koji bi da budu predvodnici! Pozivaju se u ovoj bolnoj temi na nauku; na neka prava žena na svoje telo (tretiraju fetus kao zub ili zubobolju) a nisu ni blizu toga da baš nauka kaže da je abortus "ubistvo sa predumišljajem"! Ne moraju da slušaju Crkvu - ionako im je to "degutantno" - ali medicina kao nauka im u oči kaže da je abortus zločin ništa drugačiji nego da sada ašovom, budakom i motikom iskasapite neku dvomesečnu bebu! U čemu je razlika?! Nema razlike! U čemu je dokaz da je ovo ubistvo a ne "čišćenje" (kako ga inače odvratno zovu)? "DETE IZ EPRUVETE" je krunski svedok! Pre nekog vremena materica jedne žene nije bila sposobna da jajnu ćeliju sprovede do mesta za oplodnju! Sama materica je bila zdrava ali je imala tu anomaliju tranzicije jajne ćelije. S toga su lekari izvadili jajnu ćeliju, oplodili je u epruveti .. i tu pred očima ljudi i kamera širom sveta počelo je čudo života. Jajna ćelija je počela da se deli progresivno na dve, četiri, osam, šesnaest, trideset dva ...i tako dalje! Počeo je SAMOSTALAN ŽIVOT ČOVEKA! Posle nekog vremena, kada su ustanovili da to majušno biće živi svoj život i da nije mrtvo telo ...vratili su ga u matericu koja je njegov "inkubator" - tj. samo prirodna sredina za normalan razvoj! Ali NAUČNA ČINJENICA je da oplođena jajna ćelija u epruveti već živi svoj autonomni život nezavisan i od oca i od majke!

Da odsečem prst i stavim ga u tu epruveti posle samo dan-dva ima da istruli i usmrdi se; ali ova ćelija raste! Razvija se! Ne truli i ne smrdi jer je živa! Sa ovakvim dokazom, jezivo je da niko na svetu ne donese zakone koji bi zaštitili ove male ljude! Tretiraju ih kao miome, tumore ...ne znam šta sve ne; odstranjuju ih kao bolestan zub ...a sve vreme pričamo o zločinu! Zato, kako sam gore naveo, mora ovo pitanje da uđe u Skupštinu kao "zakonodavno telo" gde će se i ovaj dokaz ("dete iz epruvete") predočiti da se donesu zakonski akti koji bi abortus tretirali kao ubistvo sa predumišljajem! U protivnom sve je jedno odvratno licemerje! Nedavno je pronađena tek rođena bebica u senkrupu (septičkoj jami ili poljskom wc-u) i već se roditelj smatra krivim za njen život!? Pa u čemu je razlika ako to isto uradiš par meseci ranije?! Kada ljudi budu išli na decenijske robije zbog ovog surovog zločina neće više biti neželjenih trudnoća. Dobro će mladi razmisliti pre nego što se upuste u ljubavne avanture, koje nisu po sebi nerazumljive, ali brate: AKO SI ZREO ZA SEKS ...E PA IZVINI, ZREO SI I DA PODIŽEŠ ČOVEKA! Državu ne treba da interesuje ko je s kim legao u krevet; niti da li je to u zakonitom braku ili van, što je stvar kućnog vaspitanja; ali je Njena obaveza da zaštiti svakog građanina od tiranije - bio on visok dva metra ili dva centimetra, svejedno! Ona zato i postoji i zato ima Bogom dane aparate represije, sudstva i tome slično. (Što kaže Vladika Nikolaj za državu i prekršioca zakona: "Ako se čovek ne boji Boga ..boji se mača".) Od kako je sveta i veka države služe da čuvaju norme ljudskog ponašanja u okvirima koje su nam utkane u prirodu: "Ne čini drugom što ne želiš da drugi tebi čini" - za sve preko toga država mora da reaguje i mačem saseca divljaštvo i posunovraćene vrednosti u nečijoj glavi. Samo ovako, kao na gornjoj slici, pozivati se na savest - malo je bezpredmetno jer nije Jevanđelje svakome autoritet, pogotovo u sekularnim društvima. Ali ako se već ljudi hvataju za plitke ljudske norme i izgovaraju se nekakvim "ljudskim pravima" onda ima da poštuju i naučna dostignuća koja upravo svedoče da je abortus ubistvo sa predumišljajem! I to tek nastalo detence ima svoja prava koliko i ja! Oplođena jajna ćelija u epruveti je već čovek ...samo majušan i još ne zna da govori ... i svi smo mi jednom bili u uzrastu tog mališana!"

[Млађони]

spontani pobacaj kao ubistvo iz nehata......

 

 

  Цитат

Ali NAUČNA ČINJENICA je da oplođena jajna ćelija u epruveti već živi svoj autonomni život nezavisan i od oca i od majke!

 

 

Ali nije  ljudsko bice....

 

kad su ove teme, ljudi cesto ne shvataju da je ubistvo ODUZIMANJE COVEKOVOG ZIVOTA, individualne osobe, koja postoji.. a ne "nezavisnog ljudskog bica"

 

To sto je gomila celija sa novim dnk ne cini to novim ljudskim bicem... jer je za ljudsko bice potrebna svest, um.. mozak..

[Blaža Željko]

  On 28. 12. 2014. at 15:57, Млађони рече

Ali nije ljudsko bice.... kad su ove teme, ljudi cesto ne shvataju da je ubistvo ODUZIMANJE COVEKOVOG ZIVOTA, individualne osobe, koja postoji.. a ne "nezavisnog ljudskog bica" To sto je gomila celija sa novim dnk ne cini to novim ljudskim bicem... jer je za ljudsko bice potrebna svest, um.. mozak..

 

Naprosto, ta se ćelija umnožava, deli ...raste! Postoji kao život a ne gomila ćelija! I leš je gomila ćelija ...ali nije živ!? Naravno, potrebna joj je hrana koliko Vama ili meni da bi nastavila sa rastom zato su neophodni uslovi materice gde joj je prirodno okruženje! U idealnim uslovima, hipotetički, kada bi postojao idealan inkubator čovek bi od začeća do uzrasta kada dolazi na svet bio u njemu sasvim razvijen koliko i u materici. Prevremno rođena deca u sedmom mesecu sasvim se lepo razviju u inkubatoru do prirodnog tajminga za puno sazrevanje! Rezime: oplođena ćelija raste, živi! Nije samo gomila ćelija jer je to životno iskustvo i Vaše i moje! Ne može od leša postati živ čovek?! To bi bio Frankenštajn! Nije oplođena ćelija leš! Nju bi organizam odbacio kao nešto štetno! Ona je čovek! To smo u nekoj fazi bili i Vi ili ja!

[cloudking]

  On 28. 12. 2014. at 16:46, Blaža Željko рече

Naprosto, ta se ćelija umnožava, deli ...raste! Postoji kao život a ne gomila ćelija! I leš je gomila ćelija ...ali nije živ!? Naravno, potrebna joj je hrana koliko Vama ili meni da bi nastavila sa rastom zato su neophodni uslovi materice gde joj je prirodno okruženje! U idealnim uslovima, hipotetički, kada bi postojao idealan inkubator čovek bi od začeća do uzrasta kada dolazi na svet bio u njemu sasvim razvijen koliko i u materici. Prevremno rođena deca u sedmom mesecu sasvim se lepo razviju u inkubatoru do prirodnog tajminga za puno sazrevanje! Rezime: oplođena ćelija raste, živi! Nije samo gomila ćelija jer je to životno iskustvo i Vaše i moje! Ne može od leša postati živ čovek?! To bi bio Frankenštajn! Nije oplođena ćelija leš! Nju bi organizam odbacio kao nešto štetno! Ona je čovek! To smo u nekoj fazi bili i Vi ili ja!

U nekoj fazi smo bili i sprematozoidi...

[Ненад Р.]

Млађони , сви смо ми били та гомила ћелија , па наши родитељи нису дирали ту гомилу ћелија и захваљујући томе даровали су нам живот који живимо .

По мени је једини оправдани разлог за абортус јесте , ако је живот мајке угрожен. Ја сматрам да су сви остали разлози не оправдани . 

Када би се бар мањи део жена одвратило од своје намере за абортусом , то би се осетило по наталитету на нивоу наше земље.

[Млађони]

  On 28. 12. 2014. at 16:46, Blaža Željko рече

Naprosto, ta se ćelija umnožava, deli ...raste! Postoji kao život a ne gomila ćelija! I leš je gomila ćelija ...ali nije živ!?

 

Zivotg u tvojoj definiciji su sve zive gomile celija, biljka, kokoska, crv, ili prosto celije u tanjircetu.....

 

I gomila celija su zivot.. .medjutim pravo na zivot nema svaki zivot..

 

  Цитат

Ne može od leša postati živ čovek?! To bi bio Frankenštajn!

 

 

 ni od 70 % tih oplodjenih celija ne postane ziv covek i bez abortusa...majke ih ispiske, telo odbaci... nikad ne postanu zivi ljudi...

 

  Цитат

 

Nije oplođena ćelija leš!

 

 

Nije ni crv, pa ga zgazimo i ne nazivamo to ubistvom sa predumisljajem...

[Млађони]

  On 28. 12. 2014. at 17:05, Ненад. рече

Млађони , сви смо ми били та гомила ћелија , па наши родитељи нису дирали ту гомилу ћелија и захваљујући томе даровали су нам живот који живимо .

 

 

 ja i ti nikad nismo bili ta gomila celija.. vec smo ja i ti nastali iz te gomile celija.... dok je to bilo samo gomila celija ni ja ni ti nismo postojali...vec ce da nastanemo iz toga..

 

to ti je isto kao da si rekao - i ja i ti smo nekad bili spermatoziod, znaci mastrubacija je genocid..

 

  Цитат

 

По мени је једини оправдани разлог за абортус јесте , ако је живот мајке угрожен. Ја сматрам да су сви остали разлози не оправдани .

 

 

Po ovoj terminoologiji iz prvog posta to je ubistvo iz samoodbrane..

[Blaža Željko]

  On 28. 12. 2014. at 17:05, Ненад. рече

По мени је једини оправдани разлог за абортус јесте , ако је живот мајке угрожен. Ја сматрам да су сви остали разлози не оправдани .

Slažem se; ali i tada sve to mora da se reguliše sa krajnjom pažnjom i uz konzilijum mnogih stručnjaka. Ali je sve sasvim tačno što ste rekli.

[Млађони]

  On 28. 12. 2014. at 17:14, Blaža Željko рече

Slažem se; ali i tada sve to mora da se reguliše sa krajnjom pažnjom i uz konzilijum mnogih stručnjaka. Ali je sve sasvim tačno što ste rekli.

 

 

znaci ubistvo..... iz samoodbrane

 

ja bih voleo tebe da pitam, jel oduzimanje svakog zivota - ubistvo?

 

Jel je to definicija kojom se vodis?