Страхови

[Deki992]

GLOBALNE MANIPULACIJE STRAHOVIMA

U današnje vreme nisu samo pojedinci ophrvani strahovima i anksioznošću već je i čitav svet je zahvatila epidemija strahova i panika. Straha od terorističkih napada, svinjskog gripa, globalne ekonomske krize i ko zna od čega još. Prirodni strahovi se prenaduvavaju i njime se manipuliše zarad nekih interesa i ciljeva.

Neki mediji i državni zvaničnici, naročito u zemljama koje imaju trupe u Avganistanu, preuveličavaju pretnje od terorizma ili spekulišu o terorističkim napadima i tako nesvesno samo čine uslugu teroristima protiv kojih se bore. Cilj terorista između ostalog jeste da ''igraju na kartu'' neizvesnosti i razbuktavaju globalnu paniku što podrazumeva osećanje straha i nesigurnosti za sopstveni život. Ranije je suština terorizma bila da se ubije jedan, a zastraše stotine. Danas terorističke organizacije mogu ubiti jednog, a zastrašiti milione uz medijsku podršku.

Neke stvari su izvan moći čovekove volje i njih ne možemo izmeniti ni kontrolisati kao što su nepravde u svetu, prirodne pojave i katastrofe, nesreće, opake bolesti, starost, smrt. Besmisleno je i glupo brinuti o takvim stvarima. Ako mislimo da ne možemo podneti život sa svim njegovim neizvesnostima pa i onim neprijatnim, onda će takve misli samo da nas obespokoje. I naravno, kako bi drugačije i mogao da se oseća čovek koji na takav način razmišlja o životu?

DOBRE MISLI SU OSNOV SPOKOJNOSTI

Misli su nam povezane sa emocijama i ponašanjem, kako razmišljamo tako ćemo se i osećati i ponašati. Prihvatanje neizvesnosti života podrazumeva racionalni stav: ''Brigom neću ništa sprečiti, biće šta bude i bez moje brige. Bolje da živim život i uživam u njemu, nego da trošim dane u iščekivanju nesrećnih okolnosti s kojima ću svakako izaći na kraj ako se i dogode''. Ljudi koji su verujući prepuštaju se božijem Promislu (poverenje u Boga). Koji nisu verujući bolje i korisnije za njih je da prihvate neizvesnost kao takvu. Često nismo gospodari života, ali možemo biti gospodari svog razuma koji bi nas vodio pravim putem.

Jasmina Leković
psiholog-psihoterapeut

 

izvor: http://www.psihoterapija-rebt.com/

[feeble]

Samo jos da nije ljubicasta pozadina, malo se tesko cita

[Deki992]

Samo jos da nije ljubicasta pozadina, malo se tesko cita

A nisam znao kako da skinem to, ako zna neko od admina neka popravi.

[lab_man]

strah od sutra je podvrsta straha od smrti...od toga se ne more pobeći...

[feeble]

Evo ovde sve, valjda ne skodi

 

 

Strah je čoveku urođen, pa i strah od života, posebno je izražen u nestalnim i prevrtljivim vremenima. Istovremeno strahovanja su proizvod čovekove mašte budući da je većina strahova neopravdana i da čovek strahuje od mnogih stvari koje mu se najverovatnije nikada neće ostvariti. A kako nemamo garancije za buduće događaje odvajkada smo prirodno skloni da tražimo znakove u snovima, ili negde kraj puta, ili na nebu kako bi nam nagovestili budućnost. Ljudi su oduvek pokušavali da nađu neko rešenje za ovaj prirodni strah od neizvesnosti.

U vekovnoj borbi protiv Turaka srpski narod je tražio znakove i znamenja koji bi predvideli budućnost ili nagovestili ishod neke teške bitke. Koliko je u ključnim momentima teška bila neizvesnost za naš narod svedoče iz Njegoševog ''Gorskog vijenca'' sledeći stihovi: ''Viđeste li čudo i znamenje, ka se dvije munje prekrstiše? Jedna sinu od Koma k Lovćenu, a druga sinu od Skadra k Ostrogu, krst od ognja živa napraviše...Pomoz, Bože, jadnijem Srbima, i ovo je neko znamenije''. Ognjeni krst na nebu je bio pozitivan znak, naoružavao ih je verom u pobedu, i tada sa optimizmom kreću u boj verujući svako ponaosob da će smrt izbeći njega, a oboriti neprijatelja mesto njega.

Znamenita Kosovska bitka 28. juna 1389. godine odigrala se na dan svetog Vida, koji u staroj narodnoj tradiciji ima vezu sa sudbinom ljudskom i pokušajima da se u nju pronikne. Tako se sudbonosna srpska bitka vodila na ovaj dan. Da li je ovaj dan namerno izabran jer je on na neki način sveti dan na koji se može dobiti nebeska pomoć u ratu ili je „sudbina“ tako odlučila teško je znati.

 

VERA ILI BRIGA

 

Mada, istina je da u stvarnosti mi garancije ni za šta nemamo, ali zato imamo ono što je zaista najvažnije kad je u pitanju naša budućnost a to su nada i vera. Da li nam neko garantuje da ćemo sutra osvanuti? Desi se da čoveka snažno zaboli u grudima i kraj, a do malopre je bio živ. Nije dobro previše misliti i brinuti o tome šta će biti i kako će biti, jer biće šta bude. Na mnoge stvari ne možemo uticati, ne možemo ih sprečiti jer kad bismo mogli nesreća i opakih bolesti ne bi ni bilo.

Briga vodi u depresiju i suprotnost je veri ''a bez poverenja u Boga ostaje samo strah'' kaže starac Pajsije Svetogorac i još kaže ''kada čovek pokušava da stvari uredi samo logikom, sav se smuti. Treba Boga da pretpostavi svakom svom delu. Da ništa ne čini bez poverenja u Njega, jer će u suprotnom osećati strepnju, mozak će mu biti premoren, a i psihički će se loše osećati''. Možemo slobodno reći da je zdrava vera i poverenje u Boga brana protiv strahova i depresija.

Hrišćanstvo uči da ništa ne biva bez Božije Promisli. Krajnji cilj božanskog Promisla je čovekovo spasenje. Duhovno zdrav čovek u svemu vidi zamisao Božiju za svoje spasenje. Shvata ljubav Božiju i u radosti i u žalosti, u bolu i u veselju, u tzv. sreći i u tzv. nesreći. Može da vidi ljubav Božiju u muci i u oskudici. I onda kad prolazimo kroz velika iskušenja, Bog upravlja našim životom Svojim nestvorenim Promislom. (iz knjige ''Pravoslavna psihoterapija'' Jerotej Vlahos)

Ako smo stalno zauzeti razmišljanjem šta bi sve strašno moglo da se desi mira nikad nećemo imati, a život će nam biti tegoban i prolaziti u brigama i strepnji, u stvari u traćenju života, umesto u življenju i trošenju života koji je dar od Boga na dobro i lepo.

 

Brigama ne možemo sprečiti spoljašnje događaje. Kako se oseća čovek koji stalno brine da se ne desi nešto užasno? Kako bi se drugačije mogao osećati nego uznemireno. Može li se bilo ko drugačije osećati sa takvim mislima? Naravno da ne može jer naše misli utiču na naše emocije i ponašanje. I otac Tadej o tome govori u mudroj knjizi koja nosi naziv ''Kakve su ti misli takav ti je život'

 

STRAH PONIŠTAVA SLOBODU

 

Ljudi mogu biti prestravljeni razmišljanjem o životu i tada mogu razviti panične napade, depresije, opsesivno-kompulzivni poremećaj. Zbog potrebe za kontrolisanjem životnih situacija dešava se da ljudi razviju kompulzivne (prisilne, prinudne) radnje (uključuju i isključuju televizor mnogo puta, proveravaju po nekoliko puta električne uređaje, da li su vrata zaključana, prečesto i prisilno peru ruke, kupuju sve i svašta za ''ne daj Bože'', zatvaraju vrata po tri puta za redom, kucaju u drvo, dodiruju dugme, izgovaraju magijske formule, zavezuju i odvezuju pertle nekoliko puta itd.).

Čovek sa kompulzivnim potrebama ima osećaj da ako ne ponavlja neke stvari određen broj puta da će se nešto strašno desiti, a uveren je da ako neke radnje ponavlja određen broj puta da će izbeći nešto od kakvog zla koje mu je eventualno pretilo. Ovo je u temelju magijskog mišljenja koje navodi da se ponavljajućim, prisilnim radnjama može na magijski način sprečiti neka nesreća, ali u stvarnosti to tako ne funkcioniše. Kompulzivne radnje su u stvari nesvrsishodne, besmislene, ničemu ne vode i ništa se njima ne postiže.

Jednostavna životna mudrost kaže da niko ne zna šta će biti u narednih sat vremena, a pogotovo ne sutra, za godinu, pet ili deset, niti kada će ko od nas napustiti ovaj svet. Zato da ne bismo bili ophrvani brigama o neizvesnoj budućnosti u kojoj nemamo garanciju za ono što će se desiti najbolje bi bilo za nas da prihvatimo neizvesnost života sa svim njegovim i lepim i prijatnim, i ružnim i neprijatnim stranama, a ne uzaludno trošiti energiju na brige o tome šta bi moglo da se dogodi. Kada život prihvatimo kao takav, neizvestan, u nas neće biti stepnje već ćemo osećati smirenost jer ponoviću, kako razmišljamo tako ćemo se i osećati i ponašati (npr. kao oni ljudi koji misle da mogu sprečiti neku katastrofu ponavljajući neke radnje). A na svu tu priču o neizvesnosti imamo i izreku koja kaže ''Kad bi čovek znao gde će pasti tu bi seo''. Kad bismo znali gde nas vreba neka loša prilika mi bismo je zaobišli, ali ne možemo unapred znati i zbog toga je besmisleno i nelogično brinuti.

U našoj narodnoj tradiciji na Vidovdan se mogla videti budućnost, tako da je taj dan obeležen devojačkim gatanjima, odnosno predskazivanjem budućnosti, kojima je cilj bio da ''vide'' za koga će se udati. Zato su devojke uoči praznika Vidovdana brale travu vid i modru vidu. Ubrano cveće bi stavljale pod jastuk i izgovarale magijske formule: ''O moj Vide, viđeni, o moj dragi suđeni, ako misliš jesenas (da me prosiš), dođi večeras, u prvi sanak na sastanak''. Ovo je narodno i simpatično nastojanje da se vidi budućnost, no danas imamo mnogo gorih oblika magijske svesti.

Opsednuti budućnošću, očajni, nesrećni pojedinci pokušavajući da doskoče neizvesnosti života odlaze kod ''čitača sudbine'' koji će im potanko ispričati ''ko ili šta ih čeka iza ćoška''. Veliki problem koji tu nastaje je sputavanje slobodne volje čovekove koja više nije slobodna već je ograničena i zarobljena u iščekivanju predviđene budućnosti. A ponašanje se organizuje u okvirima datih instrukcija šta i kako raditi da bi se ''proročanstvo'' ostvarilo. Gde je tu čovekova slobodna volja od Boga data? Nema je. Sva ponašanja i razmišljanja su usmerena na neki cilj koji je neko drugi nametnuo a ne sam čovek.

 

GLOBALNE MANIPULACIJE STRAHOVIMA

 

U današnje vreme nisu samo pojedinci ophrvani strahovima i anksioznošću već je i čitav svet je zahvatila epidemija strahova i panika. Straha od terorističkih napada, svinjskog gripa, globalne ekonomske krize i ko zna od čega još. Prirodni strahovi se prenaduvavaju i njime se manipuliše zarad nekih interesa i ciljeva.

Neki mediji i državni zvaničnici, naročito u zemljama koje imaju trupe u Avganistanu, preuveličavaju pretnje od terorizma ili spekulišu o terorističkim napadima i tako nesvesno samo čine uslugu teroristima protiv kojih se bore. Cilj terorista između ostalog jeste da ''igraju na kartu'' neizvesnosti i razbuktavaju globalnu paniku što podrazumeva osećanje straha i nesigurnosti za sopstveni život. Ranije je suština terorizma bila da se ubije jedan, a zastraše stotine. Danas terorističke organizacije mogu ubiti jednog, a zastrašiti milione uz medijsku podršku.

Neke stvari su izvan moći čovekove volje i njih ne možemo izmeniti ni kontrolisati kao što su nepravde u svetu, prirodne pojave i katastrofe, nesreće, opake bolesti, starost, smrt. Besmisleno je i glupo brinuti o takvim stvarima. Ako mislimo da ne možemo podneti život sa svim njegovim neizvesnostima pa i onim neprijatnim, onda će takve misli samo da nas obespokoje. I naravno, kako bi drugačije i mogao da se oseća čovek koji na takav način razmišlja o životu?

 

DOBRE MISLI SU OSNOV SPOKOJNOSTI

 

Misli su nam povezane sa emocijama i ponašanjem, kako razmišljamo tako ćemo se i osećati i ponašati. Prihvatanje neizvesnosti života podrazumeva racionalni stav: ''Brigom neću ništa sprečiti, biće šta bude i bez moje brige. Bolje da živim život i uživam u njemu, nego da trošim dane u iščekivanju nesrećnih okolnosti s kojima ću svakako izaći na kraj ako se i dogode''. Ljudi koji su verujući prepuštaju se božijem Promislu (poverenje u Boga). Koji nisu verujući bolje i korisnije za njih je da prihvate neizvesnost kao takvu. Često nismo gospodari života, ali možemo biti gospodari svog razuma koji bi nas vodio pravim putem.

 

Jasmina Leković

psiholog-psihoterapeut

 

izvor: http://www.psihoterapija-rebt.com/

[Deki992]

strah od sutra je podvrsta straha od smrti...od toga se ne more pobeći...

Ali mislim da ga svi manje-vise imamo.

Eto, ja prvi.

Mozes ga zvati i strahom od neizvesnosti. Na primer, koliko ljudi ceka rezultate nekog pregleda, efekat neke terapije, brinu se da ne dobiju otkaz, da l ce dati ispit, da l ce dete da se rodi zdravo itd.... Treba se boriti sa tim.

Meni je ovaj tekst "pojasnio" mnoge stvari. Tako kratko a tako istinito i smirujuce.

 

 

@feeble 

Hvala

[lab_man]

Ali mislim da ga svi manje-vise imamo.

Eto, ja prvi.

Mozes ga zvati i strahom od neizvesnosti. Na primer, koliko ljudi ceka rezultate nekog pregleda, efekat neke terapije, brinu se da ne dobiju otkaz, da l ce dati ispit, da l ce dete da se rodi zdravo itd.... Treba se boriti sa tim.

Meni je ovaj tekst "pojasnio" mnoge stvari. Tako kratko a tako istinito i smirujuce.

 

 

@feeble 

Hvala

ma, svi smo mi živa bića koja želimo to i da ostanemo...

[МилошБГ]

Strah obrazu kalja ugled cesto

 

strah je normalna emocija,samo hrabro,moze se prevazici i uvideti da je bio bezrazlozan. Bog daje svakome onoliko koliko moze da podnese,nikada nece pretrpati tu prikolicu,samo sto ces to tek na kraju shvatiti. Par puta sam bio u krizama,kad sam mislio da je Gospod ipak precerao,ali kad se zavrsilo shvatio sam da je ipak milostiv i da daje svakome onoliko koliko moze podneti,daje i utehu.

[Mini Mi]

Ali mislim da ga svi manje-vise imamo.

Eto, ja prvi.

Mozes ga zvati i strahom od neizvesnosti. Na primer, koliko ljudi ceka rezultate nekog pregleda, efekat neke terapije, brinu se da ne dobiju otkaz, da l ce dati ispit, da l ce dete da se rodi zdravo itd.... Treba se boriti sa tim.

Meni je ovaj tekst "pojasnio" mnoge stvari. Tako kratko a tako istinito i smirujuce.

 

 

Била сам мишљења да Смајлији немају проблем да се изборе са свим тим. Кад оно - и они дрхте

Иначе, потпуно се слажем са твојим судом о тексту и хвала што си га поставио.

[Deki992]

daje i utehu

 

To je bitna stavka, verovanje u tu utehu. Kako god da bude u zivotu, bitno je da nas Bog ne "ostavi" ili, da ne izgubimo mir.
Kada covek ima unutrasnji mir, sve je daleko lakse.  

[Volim_Sina_Bozjeg]

Nemam više strah, ne vredi,možda ga ja i hoću ponovo da ne otupim ili poludim ali ta jedna vera u večnost i bezbrižnost koju deca pozanju najviše, mi je prosto zamenila strah od nepoznatog ili strah od smrti ili bilo kakve vrste kočnice.

 

Čak  i kad govorim o strahu Božjem kojeg svi imamo, više volim da kažem da je to strahopoštovanje,ne zbog gneva no da me ne zaboravi dok tvori sve novo u večnosti nama darovanoj.

 

Čovek nije Bog ali vera u večnost po daru iliti blagodati zamenjuje svaku vrstu straha i usadjuje u srce bezbrižnost deteta koji voli svog Oca i veruje mu da je apsolut.

 

Ponekad budući stvoreni i bol je dobar odnosno bolji je nego ne biti stvoren opšte.

 

Ljubav prema Životu ili ludost, ne bi umeo reći sada.....

[Zayron]

Vazda nekako bilo,

vazda nekako bude,

nekako to dopadne.

 

Vždycky nějak bylo,

vždycky nějak bude.

nějak to dopadne.

 

"Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo,

pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu.

Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo,

kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo.

Tak i vezda bude da nekak ne bude,

kakti biti bude bilo da bi biti bilo."

 

Miroslav Krleža

Balade Petrice Kerempuha,

Khevenhiller

[Biky83]

strah od sutra je podvrsta straha od smrti...od toga se ne more pobeći...

Zivot treba ziveti, a ne treba mnogo pametovati i razmisljati.....

Shvatila sam da sto covek vise razmislja o svemu, mnogo se opterecuje tim i nikada nece biti srecan....jednostavne stvari i male stvari cine zivot lepsim .

Trebamo ceniti ono sto imamo a ne traziti ono sto nemamo, s tim u vezi , ne traba gledati mnogo daleko u buducnost, jer ce nas neizvesnost jos vise muciti.

Manje razmisljanja=manje brige !

[ВИЛМА]

Neki psihijatri kažu da je strah od smrti ustvari strah od života.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Neki psihijatri kažu da je strah od smrti ustvari strah od života.

Dodao bi da je nekima smrt čak i spas. (potpuni strah od života)