Страхови

[Бојан Сарачевић]

Одлично предавање. Као да си знао да ми је потребно. :229229229:

[Arsenija]

Ljudi sa ozbiljnim psihijatrijskom problemima nemaju nikakvo molitveno iskustvo,neki nikad nisu ni pomislili da Bog možda i postoji.Kako da nekoga sa problemom lepo zamoliš da se moli Bogu koji za njega ne postoji?

To je u praksi nemoguće.Ako se ne preduzme medikamentozno lečenje,suicid je često preteća opasnost.

Naravno molitva pomaže ljudima koji veruju i koji su relativno zdravi.

Ne treba se olako slagati sa mišljenjem koje je vladalo nekada davno u zemlji snova.

Medicina napreduje,to je Božja volja.Na našu sreću danas možemo pomagati ljudima i lekovima.

[Душка]

Ljudi sa ozbiljnim psihijatrijskom problemima nemaju nikakvo molitveno iskustvo,neki nikad nisu ni pomislili da Bog možda i postoji.Kako da nekoga sa problemom lepo zamoliš da se moli Bogu koji za njega ne postoji? To je u praksi nemoguće.Ako se ne preduzme medikamentozno lečenje,suicid je često preteća opasnost. Naravno molitva pomaže ljudima koji veruju i koji su relativno zdravi. Ne treba se olako slagati sa mišljenjem koje je vladalo nekada davno u zemlji snova. Medicina napreduje,to je Božja volja.Na našu sreću danas možemo pomagati ljudima i lekovima.

То је тачно што се тиже озбиљних психичких проблема, ја само говорим какво је моје искуство... Ја вјерујем , заправо ЈА ЗНАМ да Бог постоји и ето помогао ми је опет, и опет, и опет...

[JESSY]

Raymond Carver, Strah

 

Strah od policijskog auta što se zaustavlja pred mojom kućom.

Strah da zaspim noću.

Strah da ne zaspim.

Strah od nadiranja prošlosti.

Strah da sadašnjost izmiče.

Strah od telefona koji zvoni u gluho doba noći.

Strah od gromova i oluja.

Strah od čistačice s mrljom na obrazu.

Strah od pasa za koje su mi rekli da ne ujedaju.

Strah od tjeskobe!

Strah da ću morati identificirati tijelo mrtvog prijatelja.

Strah da ostanem bez para.

Strah da ih imam previše, premda ljudi u ovo neće povjerovati.

Strah od psiholoških profila.

Strah od kašnjenja i strah da ću stići prije ostalih.

Strah od rukopisa moje djece na kuvertama.

Strah da će ona umrijeti prije mene, i da ću se osjećati krivim.

Strah da ću morati živjeti s majkom u njenoj starosti,

i mojoj.

Strah od zbrke.

Strah da će ovaj dan završiti u nesretnom tonu.

Strah da ću se probuditi i naći da si otišla.

Strah od nevoljenja i strah od nedovoljnog voljenja.

Strah da će se ono što volim pokazati pogubnim za one koje volim.

Strah od smrti.

Strah od predugog života.

Strah od smrti.

To sam već rekao.

[JESSY]

Страх од везивања (блискости) - имате ли га?

 

Ana Filip

Strah od bliskosti ima svoja mnoga lica i naličja, često nije u fokusu sam strah, već elementi koji mogu proizići iz same bliskosti.

 

Da bismo razumeli strah od bliskosti, pre svega treba da definišemo sam pojam bliskosti. Bliskost predstavlja osećaj povezanosti koji se stiče kroz otvorenu komunikaciju, ekstravertnost, jednu opštu dostupnost i otvorenost ka svetu, a česti uslovi za njeno ostvarivanje mogu biti osećaj poverenja kao i dopadanje.

Formula osobe koja se plaši bliskosti može zvučatu „Vezati se za drugog, znači otvoriti se za drugog. Imati poverenja“, problem nastaje ako nemamo poverenja.

Ako ne verujemo drugima, strepimo od mogućeg odbacivanja, prevare, razočarenja ili moguće kritike ne možemo ostvariti bliske emocionalne odnose. Centralna misao može biti da će nas drugi odbaciti kad nas bolje upoznaju, i strah postaje jako sredstvo odbrane od moguće „izdaje“.

Pored osećaja poverenja, jedan od uslova jeste i dopadanje. Naime, neophodno je da nam se neko dopada da bismo mogli sa njim emocionalno da se povežemo i da imamo poverenja da je ta naklonost obostrana. Kad ovaj preduslov ispunimo, postajemo sigurniji i možemo graditi blizak odnos s poverenjem. Mnogi, međutim, bliskost mešaju sa strašću, koja se prvenstveno odnosi na seksualnu privlačnost i zaljubljenost, što automatski ne podrazumeva nužno i poverenje. Kada je strast i zaljubljenost jaka, skloni smo idealizacijama, samim tim bivamo nesigurni i sumnjičavi. Dakle, pričamo o psihološkom dopadanju, a ne „hemiji“ i fizičkoj privlačnosti.

[JESSY]

Strah od otkrivanja/osećanje bezvrednosti

Neki autori navode kao glavni strah, činjenicu da će drugi, ako ih osoba pusti preblizu, uvideti da oni zapravo ne vrede.Osoba se oseća kao da nema one vrednosti kojima se predstavila, da će biti odbačena, kao i da ne zaslužuje da bude voljena. Upravo iz ovih ubeđenja strah od bliskosti predstavlja često strah od gubitka ljubavi, od odbacivanja kao i bola ostavljenosti.

Generalno, ljudi uvek žele da ostave dobar utisak i da se dopadnu drugima. Kada smatraju da će njihove „mane“ biti prepreka za građenje odnosa, pojedini ih jednostavno kriju, a „lažno predstavljanje“ zapravo predstavlja jednu zahtevnu igru sa ciljem odbrane zaštite od bola.

Ako obučemo odelo ovakve osobe, možda pomislimo ili osetimo da je lakše izbegavati bliskost, tako ostajemo sigurni i mirni. Ali, da proklestvo bude veće, vremenom saznajemo da se strahom i mnogo gubi, gubi se ljubav, osećanje koje nema alternativu.

[JESSY]

Površni odnosi kao odbrana

 

Zbog toga što stalno izbegavaju bliskost, ove osobe se u suštini osećaju usamljeno, prazno i nevoljeno. Time što izbegavaju da vole, oni zapravo lišavaju sebe mogućnosti da zaista budu voljeni od strane drugih, što za posledicu ima održavanje njihovog nesvesnog stava da oni zapravo i ne zaslužuju da budu voljeni i prihvaćeni. Osećanja usamljenosti, praznine i nesigurnosti, oni često nastoje da kompenzuju kroz stalno flertovanje, seksualne avanture i druge vrste samodokazivanja.

Ovakav način ponašanja ima kompenzatornu funkciju, ali je po prirodi površan i nikada ne može da osobi zadovolji suštinske želje da budena voljeni, prihvaćena i cenjena od strane drugih. Tako i flertovanje i seks bez emocija predstavlaju kompromis. S jedne strane, osoba od flerta i seksualnih avantura dobija privremenu potvrdu sopstvene vrednosti („Ako me drugi žele znači da vredim“) a, s druge strane, ne rizikuje da se upušta u dublji odnos u kome bi mogla biti povređena.

Problem sa ovom strategijom je u tome što ljudi ne mogu steći trajan i istinski osećaj da su voljeni, prihvaćeni i dostojni poštovanja ako se zaista ne vežu za nekog i ne dopuste tom drugom da ih upozna, razume i podrži, što osobu dovodi u začarani krug spoljašnjih potvrda s cenom njihove kratkotrajnosti, ponovnog nezadovoljstva i kompenzacije ponovi istim izvorima.

[Mилена КШ]

ne.

[JESSY]

Strah od gubljenja autonomije

Bliskost za neke predstavlja i rizik da se izgube u drugom, budu kontrolisani, da izgube individualnost, postanu zavisni gubeći sopstvenu samostalnost, stoga je sigurniji ostati zakopčan u svom sigurnom odelu „bez bliskosti“. Strah od gubitka individualnosti pogađa češće muškarce koji, iz tog razloga, mogu izbegavati bliske odnose, jer postoji pretnja od „gubitka sebe“.

Žene se, s druge strane, učestalije od muškaraca lažno predstavljaju, upravo iz straha od odbacivanja i povrede. Svi ovi strahovi se mogu maskirati navodnom nezainteresovanošću ili kratkotrajnim odnosima.

Strah od vezivanja predstavlja tendenciju da se ulazi u površne i kratkotrajne veze, neobavezne šeme ili “kombinacije”koje su postale obeležje današnjice. U ovakvim vezama osoba se emocionalno ne insvestira kako bi izbegla neprijatna osećanja, kao što su strah, stid, bes i konflikte za koje pretpostavlja da može imati ako se veže i dopusti sebi da oseti bliskost sa nekom osobom. Osobe koje imaju ovaj problem, često menjaju partnere, čim osete da može doći do vezivanja oni raskidaju, sklone su seksualnim avanturama, seksu bez emocija. Strah od vezivanja uključuje izbegavajuće ponašanje (strah generalno podstiče osobu na izbegavanje objekta kojeg se plaši), osoba nastoji da izbegne vezivanje i svaku vrstu initimizacije koja podrazumeva invenstiranje emocija i emocionalnu razmenu.

Dakle, strah od eventualnog razotkrivanja sopstvenih nesigurnosti i slabosti, tj. raskrinkavanja u bliskosti, pokazuju oni ljudi koji u detinjstvu, vrlo verovatno nisu izgradili pozitivnu sliku o sebi, koji nisu sebe do kraja i bezuslovno prihvatili.

Kada kažemo bezuslovno, mislimo na prihvatanje bez obzira na učinak, što bi značilo, Ja sam dobar, Ja vredim i kada pogrešim, Ja zaslužujem ljubav i kada nisam dobar, i kada radim onako kako ja to želim.

[drvce]

Plasim se da mi ne metnu lisicine, a na nogah nedjve teske!

[JESSY]

Vaspitanje i strah od bliskosti

Nekada je i način vaspitanja uzrok, jer nam upravo roditelji nisu pokazali to bezuslovno prihvatanje (“Pile mamino, ajde da jedeš, mami za ljubav, ako ne budeš jeo mama te neće voleti, biće tužna!”) kroz ovakve poruke se detetu šalje jasna poruka da mamina ljubav može biti uslovljena, i da dete ne sme mamu da razočara.

Dete pravi unutrašnju sliku o sebi kao o značajnom, a i o majci kao više ili manje sigurnoj bazi. Tako formira model sebe. Njega mogu činiti očekivanja i lična uverenja o sebi samom. Takođe, formira i model drugih koji je skup očekivanja, verovanja deteta o verovatnom ponašanju drugih ljudi, i koliko oni mogu biti dostupni ukoliko od njih tražimo podršku i sigurnost, koliko zapravo vredi emocionalno se vezati. Ako ovako posmatramo stvari, dete zapravo ispituje teren koliko može da veruje, da se dopada s onim sadržajem koji ga čini baš onakvim kakvo jeste.

Upravo praksa i pokazuje da su oni koji se plaše da će njihova iskrenost u bliskosti biti iskorišćena ili zloupotrebljena, često imali to iskustvo sa roditeljima ili vršnjacima, koji su bili puni razumevanja, no nakon nekog događaja naprave obrt, te počne da zameraju isto ono što su ranije podržavali, jer roditelj postane ljut-dete nije uradilo onako kako je to druga strana očekivala.

Dakle, od suštinske važnosti za sposobnost uspostavljanja bliskosti jeste uvid u sopstvene vrednosti i kvalitete, tj. koliko smo vredni ljubavi, poverenja, bliskosti koju jedna veza može pružiti. Da bi bili srećni, potrebna nam je ljubav, osećaj pripadnosti, poštovanja, razumevanja kao i podržavanja, a sve ih “samo” možemo dobiti kroz bliskost.

[JESSY]

Kako smanjiti strah od bliskosti

 

Ono što se savetuje osobama koje imaju strah od bliskosti, jeste da nauče kako da budu manje osetljivi na kritiku, da poštuju i cene sebe pre svega, da prestanu da budu zavisni od tuđeg prihvatanja.Takođe se savetuje i kroz terapijski rad se ove osobe uče i načinu prevazilaženja stida. Potrebno je strpljenje u saradnji sa terapeutom, kao i neizostavna dozvola samom sebi sa ciljem promene dosadašnjih stavova, koji će nas učini sigurnijima u sebe, sa većim kapacitetima poverenja, i potrebom za vezivanjem, jer ako se vratimo se na osnovna načelo, koje glasi „dobijamo samo onda kada dajemo“, dobijamo šansu da postanemo srećniji, autentičniji.

Svima nama se dešava da su nam partnerski odnosi ogledalo bliskosti. Osećaj pripadanja koji se javlja kada smo u intimnoj vezi, za koji smo pomenuli da je jedan od ključnih osećaja, doprinosi osećanju sopstvene vrednosti, pritom ne proizilazi da ste vredni samo zato i kada ste u vezi sa drugim. Bliskost sa drugom osobom može osnažiti vaše samoprihvatanje koje već postoji. U daljem tekstu prikazaćemo neke činioce koji doprinose očuvanju i poboljšanju bliskosti u intimnim vezama.

[Jelena 76]

Ne.

[Mилена КШ]

ali druga strana ocigledno ima...

[ivona]

sjajna tema i sjajan i pedantan osvrt na tematiku!Odlčno i surovo ogledalo u jednom tekstu!