Страхови

[ВИЛМА]

poenta je ne pridavati vaznosti, tj ignorisati, odseci po kratkom postupku, ne baviti se razmisljanjem uopste o tome, cim covek pocne da razmislja uplice se ponovo, znaci lepo na ignore i to onda izlapi

Овде си рекао, стилом "лако ћемо", "значи лепо на игнор"...

[DYNABLASTER]

kako drugacije da objasnim? da kazem muci se muci se i pokusavaj godinama, pa ce onda biti mozda? otkud ti znas kako ce individua to da resi, neko mozda i moze da resi preumljenjem i to odjednom, nisu svi ljudi isti

objasnio sam kako sam najbolje umeo, ja bolje ne umem...

a sto se tice pojedinih strahova, tu ne dozvoljavam da mi se petljas u savet, jer za odredjene strahove je to lako delotvoran "metod" da kazem, recimo napad tipa demona crne senke koji davi nocu i pritiska telo- to se hrani strahom i jedino tako moze da opstane, kad nema straha ta senka gubi snagu i iscili

[ВИЛМА]

Не желим да се расправљам са тобом, Ок, прихватам да можда неки заиста,заиста редак случај неурозе може да се реши тзв преумљењем, а да ли би то било трајно, нисам сигурна. Преуми се тог тренутк,а временом тај осећај препорода слаби, слаби, слаби...

a sto se tice pojedinih strahova, tu ne dozvoljavam da mi se petljas u savet, jer za odredjene strahove je to lako delotvoran "metod" da kazem

Ко ти се петља у савет ?

Треба да се јасно разграничи да сваки страх није и фобија, као што се често у жаргону банализује тај израз па се спомиње "имам фобију од овог, од оног". Фобија није тек тако неки пролазан страх, штрец,како год. Зна се шта је права фобија, са свим својим пратећим телесним симптомима.

[DYNABLASTER]

ne bavim se ja razgranicavanjem, ja samo odgovaram na zadatu temu "strah", al ako oces da tvoja bude poslednja onda tako reci, evo ja ovde vise necu da pisem posto je ovo izgleda tvoja teritorija

[ВИЛМА]

kako drugacije da objasnim? da kazem muci se muci se i pokusavaj godinama, pa ce onda biti mozda? otkud ti znas kako ce individua to da resi, neko mozda i moze da resi preumljenjem i to odjednom, nisu svi ljudi isti

objasnio sam kako sam najbolje umeo, ja bolje ne umem...

a sto se tice pojedinih strahova, tu ne dozvoljavam da mi se petljas u savet, jer za odredjene strahove je to lako delotvoran "metod" da kazem, recimo napad tipa demona crne senke koji davi nocu i pritiska telo- to se hrani strahom i jedino tako moze da opstane, kad nema straha ta senka gubi snagu i iscili

Заиста је тешко пратити твоје писање кад се сваки час едитујеш и накнадно додајеш делове реченица.

За овај пример који си навео пре бих рекла да је проблем психолошке а не демонске природе, и да тај неко треба да се обрати психијатру, макар само на разговор.

[DYNABLASTER]

nije psiholoski nego demonski koji se manifestuje uvek u istom prepoznatljivom obliku sa istom svrhom- a to je da plasi, ne moze ti nista, moze samo da plasi al se covek tolko uplasi da misli da mu nesto moze, e pa ne moze

a to za editovanje jeste, ja sam cak i ulozio protest sto tako kratko traje edit :lol: jer kako pricam uzivo tako isto i pisem

[ВИЛМА]

ne bavim se ja razgranicavanjem, ja samo odgovaram na zadatu temu "strah", al ako oces da tvoja bude poslednja onda tako reci, evo ja ovde vise necu da pisem posto je ovo izgleda tvoja teritorija

Није поента да "моја буде последња" него да се проблем не мнимизира и не представља у смислу "лако ћеш, само буди јак, моли се...". Мислим,то је тако озбиљан и мучан проблем, живети са страхом, свакодневно, да ме заиста јако љути кад неко то представља на баналан начин, као да је то само зуб који треба извадити и не боли више. Неко ће се повести за саветом да све "стави на игнор" и да се само препусти својим (ослабљеним) снагама, а онда ће временом да оде још дубље у болест и агонију. Ето,зато бурно реагујем на овакве савете.

[DYNABLASTER]

pa ti si videla u mom savetu nesto cega nema, nisam bas tolko nepazljiv da dajem leve savete, a ko kako protumaci to je njegova stvar, ti si tu da dodas ako treba objasnjenje ili da strucno posavetujes, al to moze i lepsim tonom

[Александрида]

Evo jednog stručnog teksta vezanog za temu.Magda,hvala na objašnjenju o prisilnim mislima.

Suočavanje sa strahom

Mnogi me pitaju da li je moguće pobediti strahove? U samoj formulaciji ovog pitanja sadržan je uzrok problema. Odgovor je NE. Strahove ne možemo pobediti, možemo ih prevazići. Zašto? Ako govorimo o borbi, to podrazumeva da u konfliktu učestvuju bar dve strane. Pobeda jedne strane podrazumeva poraz druge. Znači ako govorimo o strahu, pobediti strah bi značilo izvojevati pobedu nad sobom, odnosno poraziti sebe. To je paradoksalno i stoga je nemoguće. Strah je deo nas, deo onoga ko se plaši. Onaj ko se plaši je u isto vreme subjekat i objekat straha. Dakle, onaj ko misli da strahove može pobediti, zapravo ne priznaje strah, ne priznaje da je on/ona taj koji se plaši. Tu je reč o poricanju straha. Onaj ko ne priznaje svoj strah nastoji da ga potisne, suzbije ili eliminiše na sve moguće načine. Problem je u tome što se strah (kao ni jedno drugo osećanje) ne može potisnuti u potpunosti. Obično se dešava suprotno, što ga više potiskuje to vam se on više vraća u jednom ili drugom obliku. Znači,potiskivanje straha je apriori osuđeno na neuspeh.

U ovom tekstu govorimo o tzv. neurotskim, iracionalnim strahovima a ne tzv. realnim strahovima (kao što su strah da će nas pregaziti auto koji sumano ide ka nama i sl.). Neurotski strahovi su podjednako realni s tim što postoji razlika u objektu straha. Neurotski strahovi obično su strahovi od određenih ideja i misli u koje osoba veruje (a procenjuje ih kao ugoržavajuće, opasne po sebe) ili osećanja kojih se osoba plaši.

Ako ne možemo pobediti strah, ako ga ne možemo potisnuti, šta onda možemo učiniti sa strahom? Bez obzira o kojoj vrsti straha je reč (fobijski strahovi, panika, slobodno lebdeći strah itd.) postoji samo jedan konstruktivan način za tretiranje straha. To je suočavanje. Za razliku od potiskivanja i negiranja, suočavanje sa strahom podrazumeva prihvatanje straha, odustajanje od izbegavanja i osvešćivanje onoga čega se bojimo. Suočavanje sa strahom podrazumeva sledeće:

Promenu stava prema strahu – podrazumeva prihvatanje sledećih ideja: da strah nije opasan već samo neprijatan, da se može podneti, da strah sam po sebi ne dovodi do bolesti (telesne niti duševne), da se strah može prevazići jedino suočavanjem i izlaganjem a nikada izbegavanjem i potiskivanjem, da strah nije izraz slabosti a da je suočavanje sa strahom izraz hrabrosti, da je strah normalna pojava i deo ljudske prirode, da je strah prolazan.

Dolaženje do saznanja čega se zaista bojimo – mi se nikada ne bojimo situacija (kao što su vožnja liftom, povišen puls, visina, javni nastup, upoznavanje, intervju za posao itd.) već značenja koje pridajemo tim situacijama. Značenja (očekivanja, predviđanja, zaključivanja o posledicama) su ta koja nas zastrašuju a ne same situacije. To znači da se mi najčešće plašimo ideja u koje verujemo a ne neposredne realnosti koja nas okružuje. Kada jednom otkrijemo i izgovorimo te ideje onda smo u stanju da na njih utičemo, menjamo ih ili ih korigujemo.

Prihvatanje da se strah ispolji u celosti – podrazumeva izlaganje situacijama u kojima osećamo strah, dopuštanje da se strah pojavi i ostajanje u situaciji dok strah ne prođe. Na taj način dokazujemo sebi da strah sam po sebi nije opasan, da ga možemo podneti i da to ako se plašimo ne znači nužno i da je sama situacija opasna. Da bi smo mogli da se oslobodimo straha moramo ga pustiti da se pojavi i prestane. Ovu proceduru je potrebno dosledno ponavljati, sve dok strah u potpunosti prestane da se javlja u tim situacijama.

Usvajanje strategija za suočavanje sa strahom – učenje šta možemo sve preduzeti i učiniti dok se suočavamo sa strahom. Možemo korisiti neke od tehnika disanja koje uvode u relaksaciju, možemo tokom izlaganja osporavti ideje kojima stvaramo strah i zameniti ih idejama koje su realističnije i kojima se ohrabrujemo.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog

[sqny]

Извини,грешком сам ти дала глас, а хтела сам да те цитирам.

Aj oprastam... idi i ne gresi vise .

Kapiram osecaj i odvratan je. Pogotovu kad svatis da pola sta vec verglas neki film u glavi a da nisi ni svestan, i pre noge sto se okrenes svatis da si to opet uradio. Meni se ovo desava kad sam bas uzbudjen, kad se poklopi gomila stvari, ili kad se zaljubim ... ali sve redje.

Koliko cesto ti se ovo desava? I jel ti pomaze to odvracanje?

[ВИЛМА]

Дидо, текст је одличан. Код лечења фобија постоји приступ "преплављивања" (кад се особа нагло излаже ситуацији која је фобично плаши) и приступ постепеног излагања објекту страха.Наравно,стручњак процењује који је метод бољи за конректну особу,јер неко од "преплављивања" може и да доживи инфаркт.

Сгну, кад си заљубљен, то су пријатне "присилне" мисли, од којих не бежиш,сигурно

Немам сад проблем са руминацијама, јер сам на терапији анксиолитиком и антидепресивом, али док нисам почела да пијем лекове,мислила сам да ћу или полудети или се озбиљно разболети од тих лоших опседајућих мисли, конкретно, мисли везаних за очекивање да се нешто лоше деси мени или некоме ко ми је близак.

А фобију од инфаркта имам јер ми је отац умро од трећег инфаркта. Кад прочитам или чујем да је неко имао инфаркт, почнем да се гушим,да ми "прескаче" срце, узнемирим се и само ослушкујем своје срце.

[sqny]

anksiolitici - to je ono za smirenje?

Jel ti smeta?

[ВИЛМА]

anksiolitici - to je ono za smirenje?

Jel ti smeta?

"За смирење" или седатив се одомаћило више за бенседин и бромазепам. Анксиолитик је лек са другачијим дејством, он инхибира рецепторе страха, тако да смирује у смислу да снижава осећај страха, а не стондира тело, као бенседин. Одличан је, ја пијем ксалол, и кажем сваки пут : да није тог лека, не знам да ли бих била жива.

[DYNABLASTER]

e da, za onaj moj savet protiv strasila, zaboravio sam da dodam da uz neplasenje i ne pridavanje znacaja treba molitva i vera, mislim to se podrazumeva

[Sinergija]

Човек који је у вери требало би да уме да се односи са страхом на начин који ће страх неутралисати,или макар скрајнути из жиже мисли и осећања.

Требало би да уме и да може.

И мени то делује врло једноставно, шта је вера у Бога ако не поверење да ће све бити баш како треба.

Шта је смирење,ако не прихватање да све јесте онако како треба да буде,

да су и наше невоље заправо путокази ка спасењу.

Међутим сведок сам да то није ни мало лако великој већини људи.

Уствари страх може да паралише човека на дуги низ година.

Сви текстови које сте овде поставили су добри,и могу се искористити,

али опет,знам сигурно да особе које не могу да се изборе са својим страховима и после читања оваквих текстова остају у истом стању.

Закључак је да је у таквим ситуацијама ипак неопходна стручна помоћ, али и да би човек потражио помоћ стручњака (духовника или бар психолога) треба да направи сам тај први корак који јесте препознавање (признавање) те своје паралисаности и жеља да се ослободи тога.

Мене занима како ми можемо да помогнемо својим ближњима да направе тај корак.

И како ће неко ко нема поверења у Бога имати довољно поверења у човека да би прихватио савет