Страхови

[Иван ♪♫]

Страх је само средња вредност од пет ступњева: постоји брига, стрепња, страх, паника и ужас.

 

...ми, хришћани, не бисмо смели никакав страх да имамо...

...бригу треба трансформисати у промишљање, а страх треба трансформисати у опрез...

 

?

Čovek ne može pobeći od svojih osećenja, to je kao da beži od sebe samoga. Ne mogu se ona na silu transformisati snagom volje.

 

[ПЧЕЛИЦА]

Мислим да је суштина текста да страх није нешто неприродно човјеку! Страх, било какве природе,  и постоји јер треба да нас подсјети да је вријеме да се "уздигнемо" изнад извора наших страхова, а не да "хранимо" тај осјећај и остајемо у том стању...

[ego]

Mонах Арсенијe: О страху и страховима
 

У данашњој емисији "Огледало" емитујемо снимак са предавања монаха Арсенија, сабрата манастира Острог, аутора књиге "Бог и рокенрол", на тему "О страху и страховима". Предавање је одржано у Духовном центру Црквене општине Подгорица 11. марта 2012. године.

Преузмите аудио датотеку

http://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=562&Itemid=400

[Ljubičasta]

@ego,hvala ti za ovaj razgovor...bas mi je prijalo slusati ovog monaha. srcee

[JESSY]

Dobra vest je što strah ne postoji sam po sebi. Ono što se javlja kao strah u stvari je reakcija iz stanja nesigurnosti koja jedino postoji u odnosu na nešto drugo. Sama priroda straha zapravo je mentalna kreacija – slika/reč – koju pokušavamo da održimo stalnom kako bismo zaštitili voljenu sliku o sebi. To objašnjava da je koren straha zapravo deo nas, a ne nešto spolja. Otud, bežanje od straha jeste bežanje od sebe. I sve dok to ne uvidimo, nećemo prestati da pokušavamo da pobegnemo, što samo produbljuje konflikt i mizeriju. Napokon, kada direktno uvidimo da nema straha izvan nas samih, strah se rastapa u ništa. Ostaje nam da se nasmejemo raspršenoj iluziji, pre nego što zaboravimo da smo uopšte imali strah – da smo bežali od sopstvene senke.

 

http://www.lovesensa.rs/clanci/psihologija/zivot-bez-straha

[ego]

Има још занимљивих предавања оца Арсенија.

 

Монах Арсеније (Јовановић): "Шизофренија или светост“

У Духовном центру Црквене општине Подгорица монах Арсеније (Јовановић), аутор књиге "Бог и рокенрол“ одржао је, у недјељу 1. јануара 2012., предавање на тему "Шизофренија или светост“.

 

 

Преузмите аудио датотеку

 

[JESSY]

Ljubav je ono s čimе dolazimo na ovaj svet. Strah je ono štа naučimo u ovom svetu.

*****

Slabe i plašljive ljude strah nagoni da rade upravo ono čega se najviše boje. Andrić

[JESSY]

“Suoči se sa svojim najdubljim strahom. Poslije toga, strah gubi snagu. Nestaje i osnovni strah – strah od slobode. Najzad si slobodan.”

Jim Morrison

[Оливера Г.]

Hm, nisam baš ovu temu pratila od početka, pročitala sam par poslednjih postova, pa se unapred izvinjavam...Problem su duboko potisnuti strahovi, tj. kada npr. neko ima panične napade a ne zna zbog čega. Da li je u pitanju samo senzibilitet ili smo doživeli nešto tako bolno, da se i ne sećamo (detinjstvo npr.). Teško je boriti se protiv nepoznatog.

[JESSY]

Strah urusava Vasu licnost. Tera Vas u depresiju. Cepka Vam psihu na komade.

 

Strah se moze pobediti. Pobedicete strah, tako sto cete se suociti sa njim.

 

Ako kod sebe nalazite nedostatak hrabrosti da preduzmete potrebne korake
ka svom cilju, evo nekoliko predloga na koji način je možete uvećati:

 

- Strah imamo prema onome što nam je nepoznato. Umanjićete ga ako se što bolje upoznate sa onim što vas plaši.

- Drugo čega se veoma plašimo je poraz. „Šta ako ne uspem?“ Pronađite odgovor na to pitanje.

 

Treći način da povećate svoju hrabrost je da pojačate ono što vam
daje sigurnost. To može biti podrška vaše porodice.. ili prijatelja..
ili određena svota novca koju ćete uštedeti i imati u rezervi.. ili
priprema terena na koji želite da stupite… Pronađite koji element vas u
predstojećem poduhvatu najviše zastrašuje, i uradite kod sebe ojačanje
po tom pitanju.

 

- Četvrti i najbolji način za uvećanje hrabrosti je: povećanje vere u
sebe. Ljudi su mnogo moćniji nego što su u stanju da u to poveruju.
Setite se samo koliko puta ste se našli zatečeni u nekoj situaciji, i
uspešno ste je prevazišli. Takođe, veru u sebe možete povećavati
postepeno: zadajte sebi svakoga dana mali cilj u oblasti u kojoj
verujete da niste dobri, i ostvarite ga. Kroz neko vreme, mali ciljevi u
njoj vam više neće biti zanimljivi. Polako ih povećavajte, i u jednom
momentu više nećete imati nikakvu nesigurnost u toj oblasti.

♦ Osećaj nedostojnosti. Svima nama su, od detinjstva, pa na ovamo, u um
usađene neke premisli o načinu na koji ovaj svet funkcioniše. Spram
njih, mi sebe postavljamo na određeno mesto u njemu. Te premisli nas
potpuno jednakom jačinom usmeravaju i kada su konstruktivne za nas, i
kada nisu. Veoma je dobro istražiti ih, naročito u ovom drugom slučaju.

Šta god da ste poželeli: shvatite da ste vredni toga. Vredni ste i
zdravlja, i bogatstva, i najiskrenije ljubavi, i življenja na kojoj god
tački planete da želite… Vredni ste svoje sreće, šta god ona za vas
podrazumevala!

[Srdjan Kotur]

Klasika-strah od prilaženja osobama suprotnog pola.

[JESSY]

Klasika-strah od prilaženja osobama suprotnog pola.

U doba elektronskih medija i multimedijalne komunikacije, komuniciranje u

realnom svetu kao da je na neki način „zakržljalo“. Posebno se to

ogleda u muško-ženskim odnosima, i sve je više muškaraca i žena kojima

uspostavljanje komunikacije sa suprotnim polom pretstavlja veliki

problem.

 

Većina muškaraca misli da je je za „osvajanje“ suprotnog pola važno

imati visoko samopouzdanje i dobre socijalne veštine (ili ti da budu

vešti sa rečima). Pa tako rečenica „Nemam dovoljno samopouzdanja.“ ili „

Nemam dobru „žvaku“. “, može biti jako pogubna za bilo kakvu vrstu

aktivnosti. Samopouzdanje je jedan precenjen koncept, obično ljudi sebi u

glavi postave kakvi bi trebali da budu da bi zadovoljili svoje ili

najčešće tuđe kriterujume i ako to nije tako onda oni nemaju

samopouzdanje i onda su „propali“. Suprotno od ovakvog koncepta je

koncept bezuslovnog samoprihvatanja gde prihvatamo da imamo i

mane i vrline, kao i svi ostali i ne trebaju nam nikakvi preduslovi da

bismo voleli sebe i bili zadovoljni sobom. Komunikacione veštine se

stiču u komunikaciji, ako stojimo,čekamo, ne pokušavamo i ne ostvarujemo

komunikaciju kako ćemo razviti svoje socijalne veštine? Svaki početak

je trapav, to znamo jer smo kao mali prvo padali kad smo učili da vozimo

bicikl a vremenom smo postali pravi znalci. Tako je i sa komunikacijom u

početku smo nespretni ali kroz greške učimo i ispravljamo se. Svaki

neuspeli pokušaj treba shvatiti kao nešto pozitivno jer to je korak

dalje od ne pokušavanja.

 

Često pogrešan stav koji neki muškarci imaju može da bude

parališući u prilaženju osobama suprotnog pola. Na primer, obično se

pristupa sa stavom ili tako reći zahtevom „Ja moram nju osvojiti!“ ili

„Moram da uspem!“. U ovakvim situacijama postoji prevelika želja da se

uspe po svaku cenu. Često se na ovu rečenicu nadovezuje „Ako ne uspem ja

sam „luzer“ ili „Ako ne uspem to će biti strašno za mene (čitaj: za moj

ego).“. Ove rečenice grade jedan novi problem o kome smo pisali a to je

strah od odbacivanja, pa se tako muškarac povlači u startu jer ga

preplavi strah od toga da će biti odbačen a to za njega ima značanje da

je neprivlačan, nesposoban, neadekvatan kao muškarac. Dakle, dolazi do

greške koja se naziva generalizacija u zaključivanju, gde odbijanje u trenutnojo situaciji znači da je ON neprivlačan generalno za sve

žene ovog sveta i da ne vredi ni pokušavati. Ali, kada bi malo manje

bio samokritičan onda bi shvatio da nije sve do njega i da ne prave sve

žene iste izbore niti sve imaju iste kriterijume što važi generalno za

sve ljude.

 

Ako sebi postavite gore navedeni zahtev, da vi morate, po svaku cenu

uspeti to će vam samo stvoriti dodatni pritisak, stalno ćete razmišljati

o tome, jednostavno nećete biti prisutni u komunikaciji, ponašaćete se

neprirodno što često može biti procenjeno kao „navalentno“ ili

„napadno“. Umesto postavljanja zahteva za uspehom, možete uspeh

postaviti sebi kao mogućnost —„Bilo bi lepo da uspem, a ako ne uspem to

nije smak sveta i to ne govori ništa loše o meni kao muškarcu“. Kada

biste ovako razmišljali onda bi napetost i anksioznost povodom

prilaženja značajno opala. Dodatno, možete postaviti sebi drugačiji

cilj; zamenite „uspeh“ sa „boljim upoznavanjem osobe“. Dakle, nije vam

cilj da uspete da osvojite devojku već vam je cilj da je upoznate da

vidite kakva je ona, i da li ona vama uopšte odgovara. Na ovaj način

ćete se lepo zabaviti, saznati nešto novo o devojci kojoj ste prišli,

proverili da li ispunjava vaše kriterijume i vežbali veštine

komunikacije sa suprotnim polom. Ovako primarno za vas opasnu situaciju

pretvarate u jednu vrstu igre,zabave i izazova—ne znate šta će se

dogoditi ali uvek možete malo da se zabavite i uživate u društvu

suprotnog pola.

[JESSY]

Ne postoje zapravo iracionalni strahovi. Oni koji tako izgledaju samo su
zamaskirani onim pravim, pretvoreni u neke simbole i značenja koja
možda izmiču našoj svesnoj proceni ali našem nesvesnom su jako logični i
razložni. Takođe je bitan i intenzitet. Sasvim je normalno da
strahujete za svoju decu, za svoje voljene, da ne želite da im se nešto
loše dogodi. Ali, ukoliko taj strah ometa vaš život i vašu svakodnevicu,
vreme je da se zapitate.

 

Važno je da budete svesni čega se i zašto plašite. Pogotovo kada su u
pitanju strahovi koji vam ograničavaju širinu života. Ovde je najviše
reč o strahovima koji se tiču ljubavi i odnosa sa drugima, kao i
strahovi koji se tiču rada i uživanja u radu. Dešava se da tih strahova i
nismo svesni i da ih doživljavamo kao neku nelagodnost, kao lenjost,
površnost, zaboravnost.

 

Pokušajte, za početak, da ih osvestite. Da razumete šta je to što vas
plaši i zašto vas toliko plaši da se ne usuđujete ni da pokušate, iako
bi pozitivan ishod doneo veliku promenu na bolje u vašem životu. Možda
je upravo ta promena ono čega se plašite. Možda iz ostajanja u lošoj
situaciji imate neku korist koju ne uviđate jer vam nikada nije palo na
pamet da o tome razmislite.

 

Može delovati teško i naporno, neprijatno, možda čak i bolno, ali
kada se pozabavite svojim strahovima i prevaziđete ih, otvaraju vam se
vrata sveta. Kada prevaziđete svoj strah otvaraju vam se mogućnosti da
živite lepše, bolje i srećnije. Možda iz straha dopuštate da život
prolazi pored vas umesto da ga živite punim plućima.

 

Naši strahovi su naš mali privatni zatvor. Da bismo živeli svoj život bolje,
srećnije, produktivnije i kvalitetnije, moramo naći način da ih
prepoznamo i da ih se oslobodimo. Sami ili iz tuđu pomoć, jer je život
samo jedan, i ako već možemo, zašto ga ne bismo živeli srećno i
produktivno?

[JESSY]

Na osnovu istrazivanja, najcesce fobije su:



aerofobija - bolestan strah od letenja,

agorafobija - bolestan strah od otvorenog praznog prostora,

bakteriofobija - bolestan strah od bakterija,

erotofobija - bolestan strah od fizicke ljubavi,

hematofobija - bolestan strah od gledanja krvi,

hipofobija - bolestan strah od konja,

hirofobija - bolestan strah od vode,

hodofobija - bolestan strah od putovanja,

kancerofobija - bolestan strah od raka,

kardifobija - bolestan strah od srcanih bolesti,

klaustrofobija - bolestan strah od zatvorenog prostora,

klinofobija - bolestan strah od odlaska u krevet,

mizofobija - strah od prljavstine, nescistoce,

niktofobija - bolestan strah od mraka, tame, noci,

nozofobija - bolestan strah od bolesti uopste,

partenofobija - bolestan strah od mladih devojaka,

pirofobija - bolestan strah od vatre,

talasofobija - bolestan strah od mora,

tanatofobija - bolestan strah od smrti,

toksofobija - bolestan strah od otrova,

tripanofobija - bolestan strah od injekcija,

zoofobija - bolestan strah od zivotinja,

ksenofobija - bolesna mrznja prema strancima,

[Душка]

Само да напоменем једну ствар. Ја сам имала много проблема са страховима разноразним, долазила сам у фазу да ме почиње гушити и почињем се сва трести, имала сам често нападе панике, али одлучила сам поразговарати са својим свештеником о томе. Никакве таблете ни хемију пробала нисам. Психијатар ми је падао на памет, али сам се радије одлучила за свештеника. Он је читао молитве за мене, ја сам се доста молила, разговарала са Господом, и ево већ дуги период нисам осјетила никакав страх, а камоли напад панике! Слава Богу на Небесима!