Jump to content

Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)


Колико се често исповедате код свештеника?  

93 члановâ је гласало

  1. 1. Колико се често исповедате код свештеника?

    • Једном седмично или чешће.
      2
    • Једном у две седмице.
      5
    • Једном месечно.
      6
    • Једном у два месеца.
      9
    • По једном/двапут у току сваког од 4 год. поста.
      20
    • Два пута годишње.
      10
    • Једном годишње.
      4
    • Једном у току неколико година.
      6
    • Како кад... врло променљиво.
      18
    • Не исповедам се.
      14
    • Не исповедам се. Шта је то исповест?
      1


Препоручена порука

Хвала Jessy  и сви форумаши, били сте од велике помоћи :) Бог вам дао свако добро :)

  • Волим 1

А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра

 

рода, сијече се и у огањ баца.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Пошто су мања места у питању, тим пре и тим боље, пошто знате попа, лепо му најавите да хоћете да се исповедите и не видим проблем. Код мојих родитеља у селу, исти је такав случај као што и вас двојица описасте. Нема вечерњих и бденија, јутрења само у склопу празничних Литургија, а Литургије дакле недељом и празником... И онда смо пар пута жена и ја желели да се исповедимо и видели смо каква је његова пракса, а то људи у локалу знају, те смо и ми тако поступили. За Божић је дакле исповедао након службе за Бадње вече, за Васкрс, пре јутрења и плаштанице, а "обичним" празницима, недељом и сл. исповедање је вршио након отпуста, тј. након Литургије. Значи кад подели антидор и када се народ разиђе, тј. оде у парохијски дом на послужење, отац остане са онима који су желели да се исповеде и онда их исповеди и причести... Иначе "овако" и он врши такве исповести као и код Милоша... 

ma, parohijani u mestu odakle su moji roditelji jedva su navikli i na malu ispovest. Nekada su se pričešćivali bez ikakve ispovesti. Takav bio običaj, valjda, a gradić udaljen od eparhijskog središta, pa Episkop dolazio jako retko i tako se taj običaj ukorenio... Just_Cuz_19

Господи возвах к Тебе, услиши мя. Да исправится молитва моя,яко кадило пред Тобою,водеяние руку моею,жертва вечерняя.Услиши мя, Господи.

post-4388-0-42760500-1422739834_zps9d7da834.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Дилема која ме мучи већ дуже времена и за коју бих волео да чујем мишљења осталих форумаша везана је за исповест. Наиме код нас у цркви свештеник врши исповест непосредно пред свету литургију, а то изгледа некако овако. Свештеник стане испред иконе Христа спаситеља и позива једног  по једног да клекне испред иконе, затим му постави епитрахиљ преко главе и пита га ? ''Да ли се кајеш за своје грехове?'' пошто би човек одговорио да се каје свештеник би му рекао ''Сети се у мислима грехова својих'' и затим би му прочитао разгрешну молитву. Моје питање је да ли је овакав вид исповедања греха ''исправан''. :)

 

Можда је свештеник прозорљив?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Mislim da nemaš razloga za strahom. :) Svi smo mi grešili, manje ili više, namerno ili nenamerno, direktno ili posredno... Neki manje neki više.

 

Ono što mislim da je najbitnije jeste iskreno kajanje i želja da više svoje grešne postupke ne ponoviš, barem ne one velike ako ih je bilo a one male svedeš na minimum. Ispovest i služi kao olakšanje čovekovoj duši, da grehove koje nosiš ne zadržiš zauvek u sebi da bi te kasnije proganjali i mučili.

 

 

Za početak mislim da je jako dobra i pozitivna stvar to što najpre znaš i shvataš da si grešio i gde si grešio, to je već sam po sebi veliki korak. A kada budeš spreman da olakšaš dušu povodom toga i ispovediš se, nikakav strah ne bi trebao da te sputava u tome. Ne treba da te vodi strah već iskrena ljubav i vera u Hrista, a verujem da ti tu ljubav i veru imaš. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mislim da nemaš razloga za strahom.


Било би ми много лакше, да кажем опуштеније, када бих се исповедао код неког свештеника којег не познајем. 
Знам да то није добро размишљање, а не знам да ли је грех тако мислити? 
Када се исповедамо наше грехе прима Сам Господ Исус Христос, знам то, али опет...
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Било би ми много лакше, да кажем опуштеније, када бих се исповедао код неког свештеника којег не познајем.

 

па можеш то да урадиш...

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

па можеш то да урадиш...

 

i kakva bi to ispovest bila... :.mislise. ...  Ja se svaki dan ispovedam u vazduhu....  a to zapravo nije ispovest. ...to je slično kao da nadješ nekog pustinjaka koga nikad više nećeš da vidiš i kažeš sve što imaš,posle se vratiš kući i praviš se fin ,a ovako ako je to tvoj sveštenik,njega ćeš verovatno vidjati do kraja života i on će te sećati na prvu ti ispovest i stare grehe ,tako da ne postoji velika šansa da se izgubiš u gordosti ili nekoj samoobmani...  

A ako je tvoj sveštenik nepouzdana ličnost,ono ima svakakvih sveštenika,ti odi kod nekog pristojnog čoveka,tj.sveštenika i ispovedi se...

A taj strah,to je nešto realno.

P.s. Šta ti ja ovo pričam kad se nisam ispovedala ,da mi je znati... joooj ... i ne znam da li ću ikad moći,ali ti moraš...   ...ti si valjda hrabar,a ne neka kukavica kao mi neki.

:351780:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Из моје лично искуство ти говорим: тако је било и самном први пут просто хтела сам да умрем у том трену поготово ја као жена што од стида,што од треме,што од страха.Али када погледаш у свог духовника/свештеника и видиш онај топао поглед љубави и саосећања у твом искреном покајању и када осетиш се лакшим после исповести више и не размишљаш о страху.По мени је јако важно трудити се да не поновимо грех ,па чак и ако паднемо важно је да одмах устанемо и кренемо даље јер то наш Анђео Чувар рачуна као труд.

Наш је само труд и молитва све остало је Божија благодат и милост према нама грешнима!

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није. Пристојан је и диван, свештеник за пример.

 

Onda idi i ispovedi se. Ne razmišljaj ništa,jer može da se desi da se predomisliš. Kaži sebi, " li ću danas da se ispovedim il me neće biti " ...Tako mora,il nikako. :good2:

:351780:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Из моје лично искуство ти говорим: тако је било и самном први пут просто хтела сам да умрем у том трену поготово ја као жена што од стида,што од треме,што од страха.Али када погледаш у свог духовника/свештеника и видиш онај топао поглед љубави и саосећања у твом искреном покајању и када осетиш се лакшим после исповести више и не размишљаш о страху.По мени је јако важно трудити се да не поновимо грех ,па чак и ако паднемо важно је да одмах устанемо и кренемо даље јер то наш Анђео Чувар рачуна као труд. Наш је само труд и молитва све остало је Божија благодат и милост према нама грешнима!

 

Evo,Danijela nije umrla,pa nećemo ni mi. :)

 P.s. A šta ako sveštenik neće da vas sluša.... ? :cmizdrenje:

:351780:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Evo,Danijela nije umrla,pa nećemo ni mi. :)

 P.s. A šta ako sveštenik neće da vas sluša.... ? :cmizdrenje:

 

Рачунај то као Промисао Божија тј.као провера твоје вере.

Мислим да сваки свештеник хоће да саслуша,бар ја немам лоше искуство! :)

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...