Претражи Живе Речи Утехе

BEOGRAD i Banjaluka postigli su dogovor o još jednom važnom koraku ka zaštiti srpskog nacionalnog identiteta i jačanju zajedništva: skupštine Srbije i Republike Srpske trebalo bi 15. septembra, na Dan nacionalnog jedinstva, slobode i zastave, da usvoje usaglašeni Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma. Glavne odredbe ovog zakona, čiji je nacrt predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče u Beogradu uručio srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, imaju za ključni cilj da se neguje, očuva i promoviše ćiriličko pismo kao uporište našeg nacionalnog identiteta. Posebni akcenat stavljen je na pospešivanje njene šire upotrebe u javnom životu, s obzirom na istorijski, kulturni i identitetski značaj. Prema nacrtu zakona u koji su "Novosti" imale uvid, svi državni i lokalni organi u Srbiji i Republici Srpskoj, javna preduzeća, škole i fakulteti, kao i privredna društva sa većinski javnim kapitalom i udruženja koja deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou ubuduće će u svom radu biti obavezni da upotrebljavaju srpski jezik i ćiriličko pismo. Na to će biti obavezne i javne medijske ustanove RTS i RTV. Obavezna upotreba srpskog jezika i ćirilice, kao matičnog pisma, po nacrtu zakona, obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje naziva, sedišta, delatnosti, naziva robe i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, faktura, računa i potvrda. Takođe, kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logo ispisan na ćirilici. Osim što proširuje krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu - i to na sve one koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala - nacrt zakona predviđa i paket stimulativnih mera za privatni sektor. To se pre svega odnosi na privredne subjekte i sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, za koje se posebnim propisima mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice koji u obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćiriličko pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila. Vučić je nakon sastanka sa Dodikom naveo da su se saglasili da je saradnja između Srbije i RS izuzetna na svim nivoima i da srpski narod ne sme i ne može sebi da dozvoli bilo kakve sukobe i povratak u prošla vremena. - Naše zajedništvo i jedinstveno delovanje na polju ekonomije, kulture, obrazovanja, istorijskog sećanja nijednog trenutka ne sme biti dovedeno u pitanje - poručio je Vučić, i naglasio da je sa Dodikom vodio "suštinske razgovore o budućnosti celog regiona", a da su posebno razmatrali inicijativu "Otvoreni Balkan", ali i konkretne projekte, poput izgradnje dela auto-puta od Kuzmina do Bijeljine.

Šta podaci o tome ko su najprodavaniji pisci govore o nama? Da li je zgražavanje nad pevačima, starletama i ostalim popularnim autorima knjiga dobra ili loša praksa? Kako izabrati knjigu za sebe i izbeći književni konzumerizam? Ovo su neka od pitanja koja su potegnuta u razgovoru koji smiruje strasti prema brojnim temama i vraća nas izvornoj svrsi dobre knjige. „Epoha se najbolje može posmatrati prema onome šta je u knjigama, jer je u knjigama trag koji ostavljamo iza sebe, ono čime unapređujemo sredinu u kojoj živimo i što kao trag ostaje najplemenitije iza nas“, primetio je Hamović i osvrnuo se na Kamijevu opasku „Kada bi svet imao smisla, ne bi bilo potrebe da pišem“. Gospodin Hamović se osvrnuo i na fenomene takozvanih „estradnih književnika“, koji nekad ruše štandove na Sajmu knjiga. „Napraviću paralelu sa ekologijom. Živimo u vremenu u kom čistu vodu zatvaramo u cevi, a kanalizaciju puštamo da teče na sve strane. To je odlika ovog vremena. To nije simboličko određenje ovog vremena, nego materijalno, u kome je kanalizacija rasuta na sve strane. Svakim danom se sve više čudimo, ne uviđajući sopstvenu odgovornost za to“, primetio je Hamović i ukazao da društvo ima tabloidno postojanje onda kada postane mnogo bitnije ono što privatno, od onoga što je profesionalno. „Nije stvar da gledamo sve ove ljude kao na krivce koji su simbolički odredili jedan parakulturni prostor: Oni nisu bitni kao stvaraoci. Oni su proizvedeni i istaknuti u našoj društvenoj sredini kao privatna bića, kao neko ko pravi probleme i postaje interesantan kao negativni junak. Ali njegovo stvaralaštvo uopšte nije interesantno u kontekstu traga koji se ostavlja u vremenu“, rekao je i dodao da treba praviti razliku između književnosti i nečega što je samo tehnički knjiga. Zoran Hamović se osvrnuo i na najave o obustavljanju predstojećeg Sajma knjiga, ali i na „simbolično paljenje knjiga“ https://nova.rs/podcast/hamovic-o-estradnim-knjigama-kanalizacija-tece-svuda/