Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[Милан Ракић]

Пошто је малено место и људи не долазе често на богуслужења она се одржавају само празницима и Недељом. Немамо јутарње и вечерње.

 

Онда лепо најавиш свештенику да хошеш да се исповедиш, ако већ не може другачије...

[lab_man]

Онда лепо најавиш свештенику да хошеш да се исповедиш, ако већ не може другачије...

definitivno jeste tako i u mom gradiću u kome sam odrastao i gde mi roditelji žive. Služi se samo Liturgija za praznike i nedelju. Pređeosvećena liturgija samo kada dođe Episkop. Tek u novije vreme je počelo sa jutrenjem i večernjem...ali nema bdenija i ostalih bogosluženja.

[Milos94]

Све то стоји али можда ми је боље да радим како и сви пред причешће
Нека свако ради по вери својој, не бих требао превише да размишљам да се не саблазним још.

[Милан Ракић]

Пошто су мања места у питању, тим пре и тим боље, пошто знате попа, лепо му најавите да хоћете да се исповедите и не видим проблем. Код мојих родитеља у селу, исти је такав случај као што и вас двојица описасте. Нема вечерњих и бденија, јутрења само у склопу празничних Литургија, а Литургије дакле недељом и празником... И онда смо пар пута жена и ја желели да се исповедимо и видели смо каква је његова пракса, а то људи у локалу знају, те смо и ми тако поступили. За Божић је дакле исповедао након службе за Бадње вече, за Васкрс, пре јутрења и плаштанице, а "обичним" празницима, недељом и сл. исповедање је вршио након отпуста, тј. након Литургије. Значи кад подели антидор и када се народ разиђе, тј. оде у парохијски дом на послужење, отац остане са онима који су желели да се исповеде и онда их исповеди и причести... Иначе "овако" и он врши такве исповести као и код Милоша... 

[Megidon]

Пошто је малено место и људи не долазе често на богуслужења она се одржавају само празницима и Недељом. Немамо јутарње и вечерње.

Да ли они не долазе зато што свештеник не служи или он не служи зато што они не долазе; питање је сад???

[Milos94]

Да ли они не долазе зато што свештеник не служи или он не служи зато што они не долазе; питање је сад???

У то заиста не бих улазио. Али што се доласка верника на богослужења (говорим о бројчаном стању) тиче није никако за похвалу. Долазе људи када им је слава и када су већи празници. Додуше у задње време повећава се и број верника који долазе и Недељом. На томе драгом Богу хвала!

Много пута се дешава овакав сценарио. Узећемо за пример празник Св.Саве и нека он пада на Суботу, тада црква буде пуна, сутра дан на Литургији неколико душа. Надам се да схваташ о чему говорим.

 

 

Пошто су мања места у питању, тим пре и тим боље, пошто знате попа, лепо му најавите да хоћете да се исповедите и не видим проблем. Код мојих родитеља у селу, исти је такав случај као што и вас двојица описасте. Нема вечерњих и бденија, јутрења само у склопу празничних Литургија, а Литургије дакле недељом и празником... И онда смо пар пута жена и ја желели да се исповедимо и видели смо каква је његова пракса, а то људи у локалу знају, те смо и ми тако поступили. За Божић је дакле исповедао након службе за Бадње вече, за Васкрс, пре јутрења и плаштанице, а "обичним" празницима, недељом и сл. исповедање је вршио након отпуста, тј. након Литургије. Значи кад подели антидор и када се народ разиђе, тј. оде у парохијски дом на послужење, отац остане са онима који су желели да се исповеде и онда их исповеди и причести... Иначе "овако" и он врши такве исповести као и код Милоша... 

Било би заиста лепо да таква пракса и код нас заживи, али  су људи такви да не мењају  навике тако лако. Бар је то мој утисак.

Надам се да ће се десити нешто што ће подстаћи људе да постану одговорнији за своје спасење а самим тим и духовнији.    

[Megidon]

.

[Megidon]

У то заиста не бих улазио. Али што се доласка верника на богослужења (говорим о бројчаном стању) тиче није никако за похвалу. Долазе људи када им је слава и када су већи празници. Додуше у задње време повећава се и број верника који долазе и Недељом. На томе драгом Богу хвала! Много пута се дешава овакав сценарио. Узећемо за пример празник Св.Саве и нека он пада на Суботу, тада црква буде пуна, сутра дан на Литургији неколико душа. Надам се да схваташ о чему говорим.

Знам доста таквих места где се тако ради. Али видео сам и то да у такво место дође ревностан свештеник па служи вечерње и јутарње сваки дан, црква звони два пута дневно и буде отворена, организује неко предавање или веронауку,обилази парохију и позива народ покреће разноразне пројекте, ходочашћа и мало по мало народ види да се нешто дешава и број верника у цркви се повећа десет пута. Није ни то довољно али је ипак један корак напред. Свештеник не може да каже нећу да служим јер нико не долази, он кроз богослужење треба да их привуче и треба да прође доста година да црквени живот у парохији заживи, ,,вера бива од проповеди, а проповед од речи Божије,,(рим. 10,17)

[Megidon]

Једном сам у епархији бачкој присуствовао свештеничкој исповести, где је владика Иринеј одржао поуку свештеницима кроз коју је апеловао да се не практикује такозвана ,,мала исповест,, него да се тој проблематици приступи са озбиљношћу и да се одвоји времена како би се сваки верник исповедио и посаветовао са свештеником. Понекад свештеник треба да да неку поуку, кроз исповест он упознаје свог верника и ствара однос са њим који је неопходан за духовни живот и верника и пастира. Ако свештеник нема лични однос са паством онда се губи смисао његове службе. Што се тиче опроштаја грехова сигурно онај који се искрено каје и прима опраштај. За цариника у Светом Писму који се ударао у прса и говорио: ,,Боже милостив буди мени грешноме,,, Христос је рекао да отиде оправдан кући својој.

[Зорица Бубало]

A да пробаш да се мало информишеш како је у неком оближњем већем месту, па да одеш и бар једном се детаљно исповедиш.

Или се распиташ и одеш на исповест и посету у неки оближњи манастир.

Хоћу рећи ко жели и има потребу нађе начин.

Немој да идеш линијом мањег отпора. Мало се потруди.

 

Ајд па нека буде на здравље и спасење.

[Дијана.]

Знам доста таквих места где се тако ради. Али видео сам и то да у такво место дође ревностан свештеник па служи вечерње и јутарње сваки дан, црква звони два пута дневно и буде отворена, организује неко предавање или веронауку,обилази парохију и позива народ покреће разноразне пројекте, ходочашћа и мало по мало народ види да се нешто дешава и број верника у цркви се повећа десет пута. Није ни то довољно али је ипак један корак напред. Свештеник не може да каже нећу да служим јер нико не долази, он кроз богослужење треба да их привуче и треба да прође доста година да црквени живот у парохији заживи, ,,вера бива од проповеди, а проповед од речи Божије,,(рим. 10,17)

И свештеник има породицу, и ваљда има и црквењака, може њима да служи и да да примјер парохијанима. Довољно је ваљда једна душа да је ту и да одговара. Тужно је ако се служба скрати у нечему, и сретна сам увијек кад се служи ревно и ватрено и како треба. Има она поучна прича кад је свештеник видио празну цркву па ипак кренуо да служи, кад, наједном напуни се црква, сви поју, кад на крају, сви нестадоше, тј. вратише се горе... Има овдје један стари прота који служи петком акатист, и молитве за здравље, и парастос за упокојене, "за бадава сте примили за бадава и дајте", не пита за новац, можеш да оставиш ако хоћеш и колико можеш, и ту буде више људи него и на самој редовној литургији... Погледа те, примијети те, каже ти нешто, благослови те, осјетиш љубав и бригу, захвалиш Богу што постоји... Тако се придобија народ цркви и вјери...

За исповијест такође волим кад је мимо службе, али то што они исповиједају на служби или само читају разрешну молитву, то повлађују већини народа; ко жели више пажње, мора да затражи, да замоли након литургије кад свештенику одговара.. и он ће се обрадовати кад види то...

[Milos94]

A да пробаш да се мало информишеш како је у неком оближњем већем месту, па да одеш и бар једном се детаљно исповедиш.

Или се распиташ и одеш на исповест и посету у неки оближњи манастир.

Хоћу рећи ко жели и има потребу нађе начин.

Немој да идеш линијом мањег отпора. Мало се потруди.

 

Ајд па нека буде на здравље и спасење.

Потрудићу се да тако и урадим, хвала

 

 

И свештеник има породицу, и ваљда има и црквењака, може њима да служи и да да примјер парохијанима. Довољно је ваљда једна душа да је ту и да одговара. Тужно је ако се служба скрати у нечему, и сретна сам увијек кад се служи ревно и ватрено и како треба. Има она поучна прича кад је свештеник видио празну цркву па ипак кренуо да служи, кад, наједном напуни се црква, сви поју, кад на крају, сви нестадоше, тј. вратише се горе... Има овдје један стари прота који служи петком акатист, и молитве за здравље, и парастос за упокојене, "за бадава сте примили за бадава и дајте", не пита за новац, можеш да оставиш ако хоћеш и колико можеш, и ту буде више људи него и на самој редовној литургији... Погледа те, примијети те, каже ти нешто, благослови те, осјетиш љубав и бригу, захвалиш Богу што постоји... Тако се придобија народ цркви и вјери...

За исповијест такође волим кад је мимо службе, али то што они исповиједају на служби или само читају разрешну молитву, то повлађују већини народа; ко жели више пажње, мора да затражи, да замоли након литургије кад свештенику одговара.. и он ће се обрадовати кад види то...

Старом проти свака част, приводи нард Богу. Иако их има више у данима када нема Литургије може да се каже нека беседа о важности исповести и причешћа. Али опет свако то ради на себи својствен начин

[JESSY]

https://www.pouke.org/forum/topic/32799-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BE-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0/#entry1056676

[Milos94]

Хвала Jessy  и сви форумаши, били сте од велике помоћи Бог вам дао свако добро

[lab_man]

Пошто су мања места у питању, тим пре и тим боље, пошто знате попа, лепо му најавите да хоћете да се исповедите и не видим проблем. Код мојих родитеља у селу, исти је такав случај као што и вас двојица описасте. Нема вечерњих и бденија, јутрења само у склопу празничних Литургија, а Литургије дакле недељом и празником... И онда смо пар пута жена и ја желели да се исповедимо и видели смо каква је његова пракса, а то људи у локалу знају, те смо и ми тако поступили. За Божић је дакле исповедао након службе за Бадње вече, за Васкрс, пре јутрења и плаштанице, а "обичним" празницима, недељом и сл. исповедање је вршио након отпуста, тј. након Литургије. Значи кад подели антидор и када се народ разиђе, тј. оде у парохијски дом на послужење, отац остане са онима који су желели да се исповеде и онда их исповеди и причести... Иначе "овако" и он врши такве исповести као и код Милоша... 

ma, parohijani u mestu odakle su moji roditelji jedva su navikli i na malu ispovest. Nekada su se pričešćivali bez ikakve ispovesti. Takav bio običaj, valjda, a gradić udaljen od eparhijskog središta, pa Episkop dolazio jako retko i tako se taj običaj ukorenio...