Претражи Живе Речи Утехе

Vidim svašta. Jel zamro? Novi sam...

Prva četiri desantno-jurišna helikoptera Mi-24 koji su remontovani u Rusiji, isporučeni su Mađarskoj u ponedeljak 10. septembra. Njih je iz Sankt Peterburga, gde se nalazi 419. avijacijski remontni zavod, dostavio teški transporter An-124-100 iz sastava ruskih Vazdušno-kosmičkih Snaga čija je posada sletela u mađarsku vazduhoplovnu bazu Kečkemet. Sutradan, 11. septembra dva primerka u varijanti Mi-24P (evidencijski brojevi 335i 336) su kopnenim putem odnosno kamionima prevezeni na svoj matični aerodrom, vazduhoplovnu bazu Solnok gde će leteti u sastavu 86. helikopterskog puka. Druga dva isporučena helikoptera u verziji Mi-24V su stigla u Solnok 12. septembra. Nakon remonta mađarski Mi-24 moći će da lete 7 godina ili 1000 sati / Foto: Ministarstvo odbrane Mađarske U Rusiji će biti remontovano još 8 mađarskih Mi-24, po 4 Mi-24V i P a ugovor za remont ukupno 12 helikoptera, vredan oko 69,35 miliona evra potpisan je 31. oktobra 2017. godine. Prethodno su mađarski Mi-24 prizemljeni 2013. godine a prva 4 poslata su na remont 22. novembra 2017. Osim remonta helikoptera, ugovorom je predviđena i isporuka rezervnih delova kao i obuka odnosno osvežavanje znanja tehničkog osoblja i posada s obzirom da ti helikopteri u Mađarskoj dugo nisu leteli. Nakon izvršenih radova remontni zavod garantuje upotrebu ovih letelica još 7 godina ili 1000 sati naleta. Postoje informacije da će mađarski Mi-24 pretrpeti dodatne izmene odnosno da će biti osavremenjeni modernom elektronskom opremom što u zavodu u Sankt Peterburgu nije odrađeno jer su na snazi sankcije prema Rusiji. Za ovaj posao očekuje se potpisivanje ugovora sa trećom stranom kako bi se helikopteri ne samo modernizovali već i uskladili sa NATO standardima. Video snimci isporuke prva 4 remontovana mađarska Mi-24: Živojin BANKOVIĆ

Dragica Nikolić, supruga bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića izabrana je za počasnog člana ULUS-a, objavljeno je prilikom otvaranja Prvog Bijenala savremene crkvene umetnosti u Paviljonu "Cvijeta Zuzorić". Ovo je potvrdio i bivši predsednik ULUS-a, sada član Upravnog odbora, Dušan Rusalić, prenosi Kaleidoskop media, gde se može pogledati i mozaik Nikolićeve. Istovremeno, rad Dragice Nikolić - mozaik Presvete Bogorodice, izložen je na ovom bijenalu, na koje je konkurisalo oko 150 umetnika, a žiriranje je prošlo 95 autora. FOTO: NEBOJŠA RAUS / RAS SRBIJA Dragica Nikolić Pravo iz Statuta ULUS-a, rukovodstvo Udruženja iskoristilo je pod obrazloženjem "doprinosa likovnoj umetnosti" Dragice Nikolić, ali i njenom donacijom, kao i pokroviteljstvom nad donatorskom večerom 2014. godine, kada je Fondacija tada prve dame otkupila radove u vrednosti od više od dva miliona dinara, piše "Danas". - Dragica Nikolić pomogla je ULUS-u u dva najkritičnija trenutka i omogućila da ULUS nastavi da funkcioniše - objašnjava Rusalić, naglašavajući da je ranije Ministarstvo kulture opredelilo samo 500.000 dinara, a za operativne troškove "Cvijete" i Galerije ULUS u Knez Mihailovoj, potrebno je izdvojiti 380.000 dinara na mesečnom nivou. - Gospođa Nikolić se na amaterski način bavi mozaikom, što je veliki razlog da se donese odluka da postane počasni član ULUSA-a - rekao je Rusalić, i naveo da u "bliskoj istoriji nema dobrotvora tako privrženog kulturi". ULUS je formiran 1919. godine u vrlo impozantnom sastavu: Uroš Predić, Đoka Jovanović, Simeon Roksandić, Milan A. Milovanović, Branka Popović, Paško Vučetić, Ljubomir Ivanović, Beta R. Vukanović, Ana V. Marinković, Stevan Milosavljević, Kosta Miličević… Ubrzo su mu se priključili Moša Pijade, Marko Murat... https://www.blic.rs/vesti/politika/pocasna-titula-dragica-nikolic-se-sada-pronasla-u-ovom-zanimanju/57mppxr

Već godinama unatrag se medijski (ali i na osnovu konkretnog) najavljuje mogućnost da se potencijali srpske vazduhoplovne industrije, pre svega u segmentu remonta borbenih i (srednjih) transportnih helikoptera, angažuju i "zaokruže" u vidu "helikopterskog servisnog centra" koji bi bio zadejstvovan na aerodromu Batajnica u okviru Vazduhoplovnog zavoda "Moma Stanojlović", odnosno njegovih ("Mominih") kooperanata. Pored ruskih, najava nabavke nekoliko helikoptera konzorcijuma "Erbas" za potrebe Vojske Srbije i republičkog MUP-a je takođe rezultirala (na marginama) i "pričom" o mogućem "servisnom centru" (takođe u "Momi") i za helikoptere ovog konzorcijuma, odnosno njihovog nativnog proizvođača, francuskog "Aerospesijala" čije lake jurišne helikoptere tipa "Gazela" naša vojska (i MUP) koristi još od početka 70-ih i čija je licencirana proizvodnja uoči početka "balkanske klanice" u najvećem "osvojena" u mostarskoj fabrici "Soko". Prema izjavama pojedinih zvaničnika Vojske Srbije, naši remonteri bi angažovali prvenstveno dugogodišnje iskustvo, bez obzira na veliko rasipanje kadra zbog hronične besparice, dok bi i sami proizvođači negde morali angažovati određena sredstva kako bi se poboljšali uslovi rada, jer su mnogi pogoni devastirani još tokom NATO agresije i do sada se "našim snagama" nisu uspeli vartiti na predratni nivo. Pored medisjkih najava i neke činjenice govore u prilog tome, a naročito poslednja vest da je makedonsko RV, za razliku od prethodnih godina gde su svoje transportne helikoptere remontovali u Hrvatskoj i Ukrajini, krajem prošle godine dve letelice poslali na remont u Batajnicu. Na fonu napred rečenog i agencijska vest koju su danas objavili mediji iz BiH (Republike Srpske) daje izvesnu nadu da sve ovo nije medisjki spin. Uostalom, videćemo... Orao: Ugovor s Rusima, Vojska Srbije prvi partner Bijeljinski "Orao", koji se bavi remontom turbomlaznih motora i proizvodnjom specijalnih alata, nastavlja saradnju sa glavnim poslovnim partnerom Vojskom Srbije Do kraja meseca očekuju potpisivanje ugovora s ruskom firmom ''Klimov'' za remont helikopterskih motora. Ovaj program im garantuje opstanak u narednih 20 godina. ''Orao'' obezbeđuje egzistenciju za 390 radnika. I iskusni majstori, koji će uskoro okončati radni vek, i mladi, koji u ovim proizvodnim pogonima stiču prva radna iskustva, veruju u budućnost firme koja se postepeno orijentiše i usavršava za civilne programe. "Idemo, napredujemo, širimo se, svaki dan pravimo nešto novo, kupujemo mašine, tako da usavršavamo proizvodnju", priča Boban Mrda, najstariji majstor. Bojan Starčević ističe da je četiri godine čekao posao, da je bio na Birou, a da sada ovde radi dve i po godine. "Najavljuju se neki novi projekti u 'Orlu' i verujem da je to budućnost za sve radnike, naročito za nas mlađe, da steknemo znanje, tu praksu", naglašava Marko Kapetina, diplomirani mašinski inženjer. Zbog kašnjenja u dostavi motora i naplati potraživanja od poslovnih partnera, prošla godina bila je teška za "Orao", ali sada imaju pune ruke posla. "Vršimo remont turbomlaznih motora. To je vojni program i zavisi od politike. Naša delatnost je 85 odsto izvoza", kaže Milan Prica, direktor firme "Orao" a.d. Bijeljina. Remont helikopterskih i turbomlaznih motora za MiG-ove put je ka sigurnoj budućnosti. Za ovaj program detaljno se pripremaju već drugu godinu. Obećana im je pomoć za kupovinu licence koja košta 2,9 miliona evra. "Nemamo drugog izbora. Sva ova sredstva koja remontujemo se pomalo gase, dosta su zastarela, iako imamo i tu posla za narednih deset godina. Osvajanjem generalnog remonta helikopterskih motora i motora za MiG 29 bi šire otvorilo vrata i obezbedilo posao za duži period", dodaje Prica. U firmi dolazi do smene generacija pa će uporedo s prijemom 12 novih majstora i nekolicine inženjera biti imenovana i kompletna nova uprava. Ove godine planiraju i nabavku dve mašine za obradu metala elektroerozijom, vrednosti 600.000 maraka, čime bi ostvarili značajne uštede jer trenutno za ove poslove koriste usluge firmi u Italiji, Mađarskoj i Srbiji.

Preko puta manastirske crkve, na levoj obali Tumanske reke, desetak kilometara od Golupca nalazi se gostionica manastira Tumane. Smeštena je u nekadašnjoj vodenici koja je posle Drugog svetskog rata osposobljena za dobijanje električne energije, uz pomoć potoka koji je pokretao vodenični točak. Budući da je gostoprimstvo jedno od osnovnih načela svih pravoslavnih naroda, a posebno monaških zajednica i naših manastira, bratstvo manastira Tumane želelo je da se njihovi gosti ne opterećuju novcem i plaćanjem, već da im boravak probudi radost i utehu. Zbog toga u gostoprimnici ne postoje cene, već ljudi prema svojoj želji za hranu ili piće mogu ostaviti dobrovoljni prilog, koji služi za obnovu manastira. Jela su uvek u skladu sa crkvenim pravilom, te se u dane posta služi isključivo posna hrana, a može se uvek pojesti kuvano jelo, pastrmka iz manastirskog ribnjaka, hrana koja se u manastiru služi toga dana i jednostavni slatkiši poput pita i kolača spremljeni po starim monaškim receptima, pišu Priče sa dušom. Tu su i proizvodi sa manastirske ekonomije: vina i rakije, domaći sir i kajmak, domaći sokovi i drugi proizvodi vrednih monaških ruku. U kuhinji kuvaju dva profesionalna kuvara koji se nesebično trude da posetioci osete svu lepotu domaćinskog gostoprimstva. Iguman ovog manastira otac Dimitrije kaže da je vodenicu nagrizao zub vremena i neiskorišćenosti i da je dolaskom monaškog bratstva s jeseni 2014. godine počela obnova. Nakon uređenja crkve, konaka i porte, počelo se razmišljati na koji način najadekvatnije obnoviti nekadašnju vodenicu i prostor oko nje, koji je bio zarastao u korov i šiblje. Unutrašnjost vodenice bila je u izuzetno lošem stanju, a dotrajao krov pretio je svakoga trenutka da se sruši. Dobro procenivši situaciju, uz blagoslov nadležnog episkopa vladike braničevskog Ignjatija bratstvo se latilo velikog posla – kaže otac Dimitrije. Kako se broj gostiju uvećavao, a bratstvo nije stizalo da ugosti sve ljude, osmišljena je funkcija gostoprimnice, po uzoru na drevnu monašku i manastirsku praksu gostoljublja. Manastir Tumane je kao i većina srednjovekovnih manastira imao svoju gostoprimnicu, pa čak i gostionicu u Golupcu. - Ideja bratstva koja je naišla na izuzetan prijem kod naroda, sastojala se i do danas se sastoji u tome da posetilac može da se okrepi hranom i pićem u jednom duhovnom ambijentu, uz divan pogled na manastirsku crkvu, koji nas u svakom trenutku vraća kroz vekove i oživljava drevno predanje o Milošu Obiliću i njegovom susretu sa Svetim Zosimom. Tumanski svetitelji i drevno predanje postaju sastavni deo i njihovih života i porodica, te se svetinji sa radošću vraćaju – priča otac Dimitrije. U manastirskoj gostoprimnici obično rade prijatelji manastira, imajući želju da svojim boravkom u svetinji budu i od praktične koristi i pomoći. Kao i sam manastir, gostoprimnica je otvorena od 7 do 20 časova. Nije potrebno rezervisati mesta, osim za velike grupe, i svi su uvek dobro došli. Na insistiranje mnogih koji se krštavaju i venčavaju u manastiru može se prirediti i ručak, uz poštovanje poretka manastirskog života, ne remeteći mir svetinje. Posetioci manastira, prema Dimitrijevim rečima na prvom mestu su vernici i hodočasnici, turisti i mnogi drugi ljudi dobre volje, koji žele da sebi priušte sticanje duhovnog blaga i u naše vreme preko potrebnog boravka u nedirnutoj prirodi. - Tu su srednjovekovna svetinja sa moštima dvojice svetitelja i čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice, kao i mini-zoo vrt i pastrmski ribnjak. Nadasve najlepša i najznačajnija svetinja i prirodno zaštićeno dobro jeste isposnica Svetog Zosima nekoliko stotina metara od manastira, u gustoj bukovoj šumi. Zbog mnogobrojnih čudesnih isceljenja koja su se u njoj dogodila, molitvama Svetog Zosima, narod ovu svetinju naziva Đerdapskim Ostrogom -završio je iguman i pozvao sve da navrate do manastira. (Priče sa dušom/Nenad Blagojević) kurir