Да ли деца испаштају због греха родитеља (трансгенерацијски образац) - ВИДЕО

[Ralex]

 

[Ralex]

 

Nauka otkriva da postoje zakonitosti u funkcionisanju naših ćelija koji su više duhovne nego materijalne prirode.

Na šta mislim; Moglo bi se reći da DNK u našim ćelijama ima dva režima rada. Kada je sve u redu, kada su naše misli blage i mirne DNK se razvije i omogućava kopiranje informacije kako bi se u ćeliji obavili svi procesi koji su neophodni za život ćelije, a šire i nas samih.

A kada smo uznemireni, brinemo, ljutimo se, gnevni smo, strah nas je....To je za DNK znak da je opasnost i ona se sklupča sprečavajući tako proizvodnju; Opasnost je i treba da se sagorevaju šećeri kako bi se obezbedila energija da se prevaziđe opasnost. Napao te lav beži ili se bori.

Ali ćelija ne zna da li je stvarna opasnost ili mi u svojoj mašti proživljavamo scenarije koji će se možda dogoditi i brinemo ili strahujemo bez stvarnog razloga. Ja sam znao da se po mesec dana u mislima svetim nekome ko me je povredio rečima.

Naše pogrešne (grešne) misli znaju da budu naš put u bolest pa u smrt jer ćelije zbog naših loših osećanja koje teraju DNK da se sklupča ne mogu da obave životne procese i razboljevaju se.

Naš DNK se kvari na dnevnoj bazi a preko noći se popravlja i to samo dok spavamo dubokim snom, To jest dok smo mi kao um koji proizvodi pogrešne misli isključeni.

 

Rađen je ogled gde su u petrijevoj šolji stavljene zdrava ćelija i ćelija raka da vide za koliko će ćelija raka da ubije zdravu ćeliju. A desilo se da je pored zdrave i ćelija raka ozdravila. Pa što se to ne dešava i u telu? E, u telu smo i mi koji svojim mislima proizvodimo sredinu koja zdravu ćeliju tera da postane ćelija raka da bi preživela.

Jer dok smo uplašeni zabrinuti mi lučimo adrenalin i druge hormone koji stvaraju nezdravu sredinu za život naših ćelija i to nas vodi u bolest.

Ovo nas dovodi do zaključka da postoje jasni zakoni života koji ako se krše vode u smrt.

Da lepe nežne misli pune ljubavi, milosti radosti daju život našim ćelijama a da gnevne, ljute, besne strašne....misli vode onoga ko ih neguje u svom umu u smrt.

I kada vidimo odakle dolaze te naše misli mi možemo videti da one dolaze od istine koja je u nama, Pa ako naša istina kaže da je situacija strašna, ili sudimo sud koji donosi ljutita osećanja onda mi radimo protiv zakona života.

Dakle kakva je naša istina takvim sudom sudimo, a kako sudimo takve misli imamo, kave misli takva osećanja a kakva osećanja takvo ponašanje. Jer kako se neko oseća tako će se i ponašati, takvog će duha biti.

Zabluda je istina nastala posle bluda, šta to znači? Pa još dok se spremamo da slažemo, ukrademo, damo mito doktoru.... mi u svom umu opravdavamo to svoje delo i tako gradimo zabludu u svom umu.

A kad se spremamo da učinimo neko dobro delo, da pomognemo bližnjima, da damo milostinju...mi opravdavajući to dobro delo u svom umu gradimo istinu. Plodovi istine su lepa osećanja, milost, ljubav, zahvalnost...A plodovi zablude su gnev, bes, ljutnja, strahovi,,,Što će reći da od istine koja je u nama zavisi da li umiremo ili živimo.

Ovaj uvod je bio neophodan da bi smo shvatili kako to deca ispaštaju zbog greha roditelja.

Roditelji kršeći zakone života, živeći u zabludi kvare na dnevnoj bazi svoj DNK, I živeći raspusno noćima duh koji je u njima ne stiže da opravi preko noći DNK koji su oni pokvarili. I takav pokvareni DNK oni predaju svojoj deci pa se rađaju deca sa deformitetima i podložna raznim bolestima jer njihov imuni sistem ne usled kvarova na DNK više ne može da se bori sa bolestima.

 

Ali ovo nije jedini način kako roditelji utiču na sudbinu svoje dece. Zašto kažem sudbinu? Zato što je sudbina posledica našega suda, pa kako sudimo tako mislimo tako utičemo na svoju DNk, ali kroz ponašanje utičemo i na to kako će okolina reagovati na nas. A sve to potiče od istine koja je u nama. 

Dakle kako to još roditelji utiču na našu istinu? Pa kroz vaspitanje koja nam daju naši roditelji oblikuju našu istinu, 

Onda i društvo kroz obrazovanje utiče na našu istinu, onda razna iskustva koja imamo takođe oblikuju našu istinu tako da na kraju kad dođemo u neke tridesete naša istina bude 90% zabluda. A naš život sasvim posivi i depresija i nezadovoljstvo ga razaraju a to dodatno opterećuje našu DNK i život naših ćelija.

I tu Dolazimo Do Isusa Hrista koji još pre 2000g objasnio šta treba da radimo da bi se uskladili sa zakonima života koje je Bog Otac postavio.

On je rekao ne brinite jer ko može brinući lakat rastu svom da doprinese. Kad ne brinemo mi nemamo osećanja koja alarmiraju na uzbunu.

Ne sudite da vam se ne bi sudilo. Kad sudimo loš sud o nekome mi imamo ghnev, bes, ljutnju i ponovo radimo protiv zakona života.

I sve ono šta je ON govorio na dubljem nivou vodi ka tome da se mi uskladimo sa zakonima života koji su tako uređeni da favorizuju život za zajednicu. Jer ne može zajednica da se gradi sa lažovima, lopovima, nasilnicima, kockarima, alkoholičarima, sebičnjacima...

Radeći dobra dela na koja nas je Hristos Pozvao, mi ćemo u svom umu opravdavati ta dobra dela i u našem umu će se nastaniti Hristos koji za sebe kaže da je On Istina, Dakle u našem umu će se nastaniti istina koja će biti uzrokom našeg blagog suda, blagih, mirnih misli, ...što će reći da će istina biti izvor života u nama jer Hristos je i Život.

I ako neko Hoće da svojoj deci ostavi ono pravo bogatstvo , koji će im dati zdravlje i dug život onda svakako mora da vodi računa o tome kakva će mu dela biti. Jer piše tamo negde u Pismu; U dela ruku svojih zaplešće se bezbožnik.