Novi argumenti protiv novog kalendara

[Hadzi Vladimir Petrovic]

 

O tačnosti Kalendara

 

Šta je vrjeme, a šta računanje vremena.

 

U raspravi o vremenu  i računanju valja razlikovati šta je ono ljudsko a šta ima ili može da ima Crkveni karkter i posljedice.

 

Ako pogresno računamo vrjeme može se desiti da dodjemo na liturgiji kada je prosla ili ranije ili da kasnimo a ipak stignemo a ni to nije šžbez duhovnih posljedica, ili kao što je u Srbalja običaj da Nova Godina dodje prije Božića, što je neprirodno.

 

Godina - krug zemlje oko suncabtraje 365 dana 6sati i ostatak, ostatak je proizveo 14 kila sekundi, ali stvarno nije bilo 14 dana jer se nije zemlja okrenula 14 puta oko sebe a to je dan (ne 24sata), sunce nije izlazilo i zalazilo, ljudu nisu islli na počinak i nisu služene 2 nedeljne liturijgije, a stvarno je proteklo 14 kila sekundi.

 

Koja je stvarnost starija ljudsko bazdarenje godine na mjesece sedmice dane sate i sekunde ili astronomska stvarnost okretanja zemlje oko sebe i sunca? 

 

Dan je okret zemlje oko sebe sa izmedju dva izlazka sunca, a godina je krug oko zemlje, čak i kada bi trajali svaki put u različitim duzinama i bez obzira na svako ljudsko bazdarenje i jedinice koje nisu u bića nego kategorije ljudskog uma, dan bi okret zemlje oko sebe, a godina okret oko sunca 

 

Šta je ono što razmjeravanju vremena ima ili nema eshatološki karakter?

Subota odnosno nedelja svakako ima, dan i noć takodje, mjesečeve kruznjen takodje, a sekunda ili astronomska stvarnost ostatka možda i nemaju ili su se razlike mogli prevazići tako što se naprimjer u okviru novogodišnjeg slavlja zaustave kazaljke dok zemlja ne doleti u "početni položak" odnosno da mi sačekamo zemlju a ne da jurimo za vremenom (računom) koje je dekretom otišlo 14 dana ispred. Prosto ne da zaustavimo vrjeme, nego da zaustavimo racunanje vremena dok ne prodje "ostatak"

 

Računanje vremena iz ovih eshatoloških razloga ne može biti nebitno.

Čujemo vrjeme je stvorena kategorija, pa i ljevo i desno su stvorene kategorije i to od nas stvorene ne od Boga, ali za stvarno vrijeme mi ne možemo ni da tvrdimo da je stvoreno kao što tvrdimo za npr kamen? 

Šta je dakle vrijeme i kakav je njegov odnos sa vječnošću odnosno sa nestvorenim energijama?

Bez obzira na razlikovanje vječnosti i vremena, postoji i njiova povezanost, život vječni nije zamrznuto vrjeme nego vječno "vrjeme" tok nestvorenih energija njihovo kretanje pored Suštine i njihovo kretanje u odrzavanju i spasenju stvorenog.

 

Dakle za vrjeme je neophodno kretanje, tamo gdje nema kretanja samo tamo nema vremena, a tamo gdje se nestvoreno kreće tamo je vječnost.

Osim kretanja energija mi u Bogu ispovjedamo i kretanje suštine, odnosno radjanje i ishodjenje što su fundamentalna kretanja uz drugovrsno energetsko, stvaralačko krenjene energija. 

Prostor opet na fundamentalnijem nivou od kategorije, predstave, nabačaja je distanca medju bićima, a kada distance nestane nastaje Tijelo, ili najfundamelnije u Svetoj Trojici razlikovanje ( ipostasi)

 

U palom stanju jasno je da ono što postoji je samo vječno sada, odnosno sada postoji na bitno drugačiji način od "prošlog" i "dolazećeg", odnosno i prostor i vrjeme su neko ništa, odnosno ono "palo" je ništa, a korjen "prostora i vrjemena" su kretanje i razlikovanje.

 

Pošto se kretanje i razlikovanje protežu i na stvoreno i na nestvoreno odnosno na svu Crkvu, način njegovog brojanja, od Rodjenja, do konačnog dana ili od stvaranja nikako ne može biti beznačajan.

 

Razlika u dvije sedmice izgleda beznačajna, ali ta bi sw bolje oslikavala da je samo jedan dan, pa da onda kada je pravoslavnima nedelja, katolicima bude npr. ponedeljak. 

Argument: da u eshatologiji nema brojanja dana jer je to jedan Osmi dan ima samo vazenje u "prvom krugu" i jednak je argumentu da nema istorije jer istorija je spoj vremena i eshatologije (vječnosti).

Odnosno kao što zemaljska Crkva ima Nebo, tako i Nebeska Crkva ima zemlju, odnosno postoji samo jedna nebozemna Crkva.

Vječnost utiče na vrjeme i vrjeme utiče na vječnost i ako može važi i obrnuto da vječnost ne utiče na vrijeme, i vrjeme ne utiče na vječnost, ali ovo potonje je palo stanje i može da važi u paloj Crkvi.

Odnosno rapored nas u Liturgiji i raspored praznika i bogosluženja i raspored nebeskih tjela- dana, godina, meseci nisu bez značaja, pa i raspored zvjezda na nebu. 

Stanje je takvo  živimo u paralenim univerzumima i naši susreti su uvjek u pravo vrjeme na pogresnom mjestu i u pogresno vrijeme na pravom mjestu samo zato što je neko želio da mu bude tačan sat, pa je po njemu srazmjeravao nebeska tjela

[Justin Waters]

Шта је у овом тексту аргумент против новог календара? 

[Јанко]

И ја чекао поенту и не дочекао.

Биће да има још, ако је цитирао...

У међувремену док чекамо разјашњење чије су ове мисли, баш ме занима да ли су одлуке 1.ВС. на линији "старог" или "новог" календара, обзиром да се инсистирало на АСТРОНОМСКОЈ ТАЧНОСТИ.

Зато је била обавезна Александријска Црква да сваке године произноси датум Васкрса (опсерваторија у Александрији је давала ту прецизност, уосталом ту је Созиген и створио Јулијански календар.  То НИЈЕ аргумент ЗА исти, већ би пре био аргумент да би, да је остало да Александрија пази на време а не да се рачуна по Дионисијевим таблицама, Новојулијански календар био пронађен много пре Грегоријанског јер би се брзо приметила одступања календара од астрономских дешавања).

Наизглед, Божић са 1.ВС. нема ништа.

Но, ако је он установљен тог датума (између осталог) и из јасног разлога разјашњавања "праслика" које је Бог као човекољубив дао чак и паганима (Римљанима бог сунца уместо Сунца Правде, Словенима храст уместо Христа итд), и ако је чак и време прослављања симболички утврђено у трећи дан "напредовања сунца" (дакле трећи дан након краткодневнуце) - онда је Миланковићев календар са прецизни(ји)м рачунањем Васкрса и Божића управо повратак првим одлукама ВС од којих смо временом одступили.

Још три ствари.

Прва, аргумент да је Јулијански календар "освештан богислужбеном употребом" је сам по себи никакав. Тако онда сваки може бити освештан временом и употребом у Цркви, па и овај прецизнији тзв Новојулијански.

Друго, као дете Цркве увек ћу славити онако како каже моја помесна Црква, но то не значи да не могу имати своје мишљење које је другачије(од кога?!?) по овом питању.

Треће и последње се односи управо на ову реч "другачије". Наступајуће 2023. ће бити тачно 100 година (!!!) како је НАША помесна Црква предложила Васељени Миланковићев календар. Од тада потиче и обележавање у нашим црквеним календарима "стари" (Јулијански) и "нови" (Новојулијански, тј Миланковићев) календар. Празници по Грегоријанском су посебно одвојени да се стави јасна разлика.

Дакле, став наше цркве би требало да буде јасан - ми предложили, ми сматрамо да је исправнији, ми ЧЕКАМО да се саборно усвоји (читај, чекамо да Руси кажу Амин јер без њих, Грузијске и Јерусалимске нема саборне одлуке. Мислим да је јасно да би задње две поступиле исто као и РПЦ).

Ето, уз Хаџију да имамо још који прилог за созерцавање о овом питању.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 15 часа, Justin Waters рече

Шта је у овом тексту аргумент против новог календара? 

Pa eto na primjer ako i uzmemo astronomsko za mjerodavno: to da zbir sekundi u trajanju godine, odnosno ostatak  , npr 86460 sekunde odnosno 24 sata ne daje dan, jer nije bilo astronomskog okretanja zemlje oko svoje ose, pa samim time nije tačno da je prošlo astronomskih 14 dana razlike u kalendarima, i ako su prošle sekunde. 

Odnosno to što je zemlja odletila korak dalje u kruzenju oko sunca nije proizvelo novo okretanje oko svoje ose.

Kao i moje resenje da se zastavi računanje za Novu, i to vrjeme da bude praznik. Time bi računanje bilo sasvim tačno i azuriralo bi se na godišnjem nivou. 

пре 8 часа, Јанко рече

И ја чекао поенту и не дочекао.

Биће да има још, ако је цитирао...

У међувремену док чекамо разјашњење чије су ове мисли, баш ме занима да ли су одлуке 1.ВС. на линији "старог" или "новог" календара, обзиром да се инсистирало на АСТРОНОМСКОЈ ТАЧНОСТИ.

Зато је била обавезна Александријска Црква да сваке године произноси датум Васкрса (опсерваторија у Александрији је давала ту прецизност, уосталом ту је Созиген и створио Јулијански календар.  То НИЈЕ аргумент ЗА исти, већ би пре био аргумент да би, да је остало да Александрија пази на време а не да се рачуна по Дионисијевим таблицама, Новојулијански календар био пронађен много пре Грегоријанског јер би се брзо приметила одступања календара од астрономских дешавања).

Наизглед, Божић са 1.ВС. нема ништа.

Но, ако је он установљен тог датума (између осталог) и из јасног разлога разјашњавања "праслика" које је Бог као човекољубив дао чак и паганима (Римљанима бог сунца уместо Сунца Правде, Словенима храст уместо Христа итд), и ако је чак и време прослављања симболички утврђено у трећи дан "напредовања сунца" (дакле трећи дан након краткодневнуце) - онда је Миланковићев календар са прецизни(ји)м рачунањем Васкрса и Божића управо повратак првим одлукама ВС од којих смо временом одступили.

Још три ствари.

Прва, аргумент да је Јулијански календар "освештан богислужбеном употребом" је сам по себи никакав. Тако онда сваки може бити освештан временом и употребом у Цркви, па и овај прецизнији тзв Новојулијански.

Друго, као дете Цркве увек ћу славити онако како каже моја помесна Црква, но то не значи да не могу имати своје мишљење које је другачије(од кога?!?) по овом питању.

Треће и последње се односи управо на ову реч "другачије". Наступајуће 2023. ће бити тачно 100 година (!!!) како је НАША помесна Црква предложила Васељени Миланковићев календар. Од тада потиче и обележавање у нашим црквеним календарима "стари" (Јулијански) и "нови" (Новојулијански, тј Миланковићев) календар. Празници по Грегоријанском су посебно одвојени да се стави јасна разлика.

Дакле, став наше цркве би требало да буде јасан - ми предложили, ми сматрамо да је исправнији, ми ЧЕКАМО да се саборно усвоји (читај, чекамо да Руси кажу Амин јер без њих, Грузијске и Јерусалимске нема саборне одлуке. Мислим да је јасно да би задње две поступиле исто као и РПЦ).

Ето, уз Хаџију да имамо још који прилог за созерцавање о овом питању.

Kako gdje je argument, pa ima ih mnoštvo...

Npr, da za Crkvu , odnosno Crkveni kalendar,  fundementalno kretanje nije astronomsko nego :

1.kretanje suštine u Svetoj Trojici,

2. kretanje energija,

3.Crkvena kretanja: npr upokoji se moj duhovnik Varnava i ode u angeoske horove, ili antifionsko pjevanje angela. Ili molitve,

4.astronomska kretanja,

5. naše računanje vremena, a to je kalendar, kad kažeš sekunda to je neki kalendar.

nego postaviću još nesto što nspisah neki dan, sli rekoh da ne smaram, evo:

Kao odgovor Bokiju koji citira Tadeja: šta će Bogu kalendar:

Bog je u Crkvi, a Crkvi treba kalendar, a i ti si u Crkvi i treba ti da znaš kad je Božić, a kad Vaskrs kad je nedelja i kad je 9 sati pa počuninje liturgija. 
Sveti Tadej je govorio vjerovatno radi mira i uzimajući u obzir starokalendarske jeresi, možemo reći da je kod Boga uvjek liturgija pdnosno uvjek Vaskrs uvjek, Preobrazenje, uvjek sveti Sava i uvjek sveti Nikola, ali ne možemo reći da nema kretanja jer šta su naše molitve nego pokusaji - nekad i uspjesni da se Bog pokrene na ovo ili na ono, i čime to pokusavamo da uradimo?

Slično ake ne isto je sa nasim jezikom, ali u Boga nema jezika. Da li to znači da je pored apdolutnog razlikovanja izmedju jezika, mišljenja i Logosa nemoguća korelacija, i komunikacija  upravo preko nestvorenih logosa- energija, logosa, koji su u osnovu stvorenog i mogu da se jave u formi nadahnutog "mišljenja" i budu artikulisane u npr srpskom jeziku, i obrnuto naše molitve kako uče Oci sa usnog, jezičkog nivoa mog doći na umni, gdje se više čovjekovih prirodnih sila zahvata molitvom, do umno srdačnih, ba do boagodatnih sinergijskih molitava koje su svemoćne jer na neobičan mačin čovjek upravlja božanskom silom saglasno ipostasima, te bez problema prevazilazi zakone pale prirode iz samog njenog osnova, iz onog u početku bi svjetlost, svjetlost bješe u Boga i Bog bješe svjetlost.

Dakle Bog pokreće stvoreno i nadahnjuje vremena bića a vremena bića pokreću Boga, tako da postoji sihronicitet izmedju vječnog i vremenog, kalendar može da bude i u nekoj mjeri sigurno jeste izraz tog sihroniciteta i simetrije, kao neko oblikovanje vremena, Tarkovski, drama, liturgija.
Moguć je potpuno tačan astronomski kalendar u kome nema sedmične podjele jer za razliku od dana, mjeseci i godina, sedmični krug nema astronomsko utemeljenje, bez tog kruga ne bi bilo ni nedelja, ili da umjesto sedmičnih ciklusa stavimo dekade, pa da nedelja bude svakih 10 ili 13 dana, to bi bilo astronomski tačno, i kako onda primljenjivati zapivjest 6 dana radi a sedmi odmaraj? ili Koji je taj sedmi dan, petak muhamedanci, subota jevreji, nedelja hrišćani, ali ne ista nedelja.

 

[Justin Waters]

пре 25 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Pa eto na primjer ako i uzmemo astronomsko za mjerodavno: to da zbir sekundi u trajanju godine, odnosno ostatak  , npr 86460 sekunde odnosno 24 sata ne daje dan, jer nije bilo astronomskog okretanja zemlje oko svoje ose, pa samim time nije tačno da je prošlo astronomskih 14 dana razlike u kalendarima, i ako su prošle sekunde. 

Odnosno to što je zemlja odletila korak dalje u kruzenju oko sunca nije proizvelo novo okretanje oko svoje ose.

Kao i moje resenje da se zastavi računanje za Novu, i to vrjeme da bude praznik. Time bi računanje bilo sasvim tačno i azuriralo bi se na godišnjem nivou. 

Опет не разумијем. Обртање земље око своје осе је једно, а револуција око сунца је друго. Ни једно ни друго није савршено и сваке "године" и сваког дана ротација се завршава другачије. Тј тамо гдје је почело у референтној тачки не заврши се у тој истој тачки након одређеног циклуса. У зависности како се рачуна календар, неки производе већу неки мању грешку, и код јулијанског она је осјетна и те разлике су јасне поготово на маркерским датумима попут дугодневнице, и равнодневнице. 

С друге стране потпуно је нејасно зашто се питање тог календара и астрономске тачности толико банализује и проглашава не важним и небитним, а неко кретанје у Богу и Тројици од есенцијалне важности, као да је нешто лоше бити усклађен са природним појавама и временским циклусима. 

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Пре сат времена, Justin Waters рече

Опет не разумијем. Обртање земље око своје осе је једно, а револуција око сунца је друго. Ни једно ни друго није савршено и сваке "године" и сваког дана ротација се завршава другачије. Тј тамо гдје је почело у референтној тачки не заврши се у тој истој тачки након одређеног циклуса. У зависности како се рачуна календар, неки производе већу неки мању грешку, и код јулијанског она је осјетна и те разлике су јасне поготово на маркерским датумима попут дугодневнице, и равнодневнице. 

С друге стране потпуно је нејасно зашто се питање тог календара и астрономске тачности толико банализује и проглашава не важним и небитним, а неко кретанје у Богу и Тројици од есенцијалне важности, као да је нешто лоше бити усклађен са природним појавама и временским циклусима. 

 

1. Vidim, dakle ne mogu se astronomske stvarnosti kao što su dan i revolucija konvertovati jedno u drugo, pa da zato što nemaš savrsen račun izmislisiš 14 rotacija - dana, jer se te rotacije nisu odrigrale, zato je pravoslavni kalendar tačniji. 

365 dana nije godina, nego je godina revolicija a dan rotacija oko svoje ose bez obzira na "duzinu trajanja", nacin racunanja i medjusobni odnos.

Drugo je što se u revolicijama nabralo sekundi- računanja, ali ne moze se 24 sata revolucionarnog leta pretvoriti u dnevnu rotaciju i ako ona traje 24 sata.

2. Ništa loše biti uskladjen sa prirodnim ciklusima, naprotiv, ali crkveni kalendar govori i o duhovnim zbivanjima, odnosno praznicima, odnosno bilježi posebnu vrstu vremena, vezanu za ove nestvorene kretnje koje su u osnovi stvorenog, pa ni njih ne treba zanemarivati, a kamoli davati prednost računanju, (a svako računanje je kalendar), nad astronomijom i duhovnom stvarnošću, što i sam nehotice činiš govoreći da astronomske kretnje nisu savrsene, savrsene su, a ljusdsko računanje je niža stvarnost, zato rekoh:

Sujetno je po svome satu navijati planete i antifone izmjene u angeoskim horovima.

3. Crkva može da oblikuje stvorene stvarnosti na svoj način, mišljenje pa imamo bogoslovlje, prostor pa imamo arhitekturu, vrijeme pa imamo kalendar i liturgiju.

Treba prije svega razmotriti šta je to vrijeme, da li ga i kako pad Adamov oblikuje, jer kaže vladika Ignjatije, vrjeme je zlo sve će nas pobiti, odnosno sve nas vodi u smrt, ili na koji način se kretanje podviga i duhovno uzdizanje mjeri, jer i to su kretnje 

Odnosno nije mjerenje sekundama jedino vazno za  Crkveni Kalendar, ni istorija nije hronologija, zato astronomska stvarnost ne može biti najvaznija, ali ni zanemarana, upravo nedostatak astronomskih rotacija  zemlje oko sebe je argument protiv novog kalendara, sa intencijom da to ima duhovne posljedice i poremećaje.

Nedelja koliko znam nema astronomsko utemeljenje?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Пре сат времена, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Drugo je što se u revolicijama nabralo sekundi- računanja, ali ne moze se 24 sata revolucionarnog leta pretvoriti u dnevnu rotaciju i ako ona traje 24 sata

To su krenje dva različita tijela,  jednog oko sebe i drugog, nema zamisljenog "savrsenog" podrazumjevanog kartezijanskog prostora i vremena, nego samo anstajnovski singularitet, kretanje oko sebe generiše dan, kretanje oko drugog godinu. To su savrseni dan i savrsena godina.

Ako je moj auto marke "godina" presao 100000 km ne mogu to prebaciti u tvoj auto marke "dan", nego je svaki za sebe se kretao onoliko koliko jeste, kokiko njegov brojač pokazuje. Toliko dana i toliko godina, jedno veze nema sa drugim.

Ne lete ta tjela kroz prostor, jer prostor je ništa, prostor se javlja kao njihova distanca, a vrjeme kao njihovo kretanje.

@Justin Waters Da li je sad jasnije?

Mada su to dvije različite kretnje jednog tjela, ali nema veze za poentu.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Osim toga i dan nije kretanje zemlje oko sebe, jer da nema sunca ne bi bilo ni tog kretanja, odnosno ne može jedno tijelo da se kreće, u odnosu na šta? Na zamišljeni prostor, pa ne mogu tijela da se kreću u odnosu na zamisli, pomisli!

Dakle i dan je kretanje u odnosu na sunce, ili neko drugo astronomsko tijelo, a ne misaonu predstavu ili konstrukt, jedinicu mjere.

[Bokisd]

Главна одлика Јулијанског календара јесте да је непосредно везан за израчунавање датума слављења наше Пасхе и Васкрса и основна поставка утврђена на 1.Васељ.Сабору јесте да мора увек да пада после Јеврејске пасхе и зато је то дато Александријској цркви да израчунава јер је Александрија била позната као центар научних астрономских истраживања и они су и први направили Пасхалне таблице за неколико десетина година унапред са тачним датумом слављења Васкрса.

Проблем са Григоријанским календаром јесте да ако се он користи за израчунавање датума наше Пасхе она може да пада и пре Јеврејске пасхе и такво израчунавање је канонски санкционисано, на пример све ПЦ које су на Григоријанском календару остале су ипак на томе да се Пасха и Васкрс славе и даље по старом Јулијанском и тако су избегле да падну под канонску осуду и одлуку 1.Васељ.Сабора о томе када треба цела Црква да слави Васкрс.

Чак и тај Миланковићев календар има проблем сличан проблем као и Григоријански јер ако се користи за израчунавање датума Васкрса може исто да падне и пре Јеврејске пасхе.

[Justin Waters]

пре 3 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

@Justin Waters Da li je sad jasnije?

Нич те не разумијем у вези астрономије. За ову духовну компоненту разумијем, али њу ћу поменути у одговору Бокију. 

Дакле укратко ако је могуће: Једна револуција је година, она је отприлике 365 дана или 365 ротација земље око своје оси. Свака револуција је сукцесивно увијек другачија, значи кад би узео неку референтну тачку и геодетски је означио у центиметар и мјерио кретање земље за годину дана она се не би вратила на исту позицију јер варира због елиптичке путање, и међусобних утицаја која небеска тијела због гравтиације имају једни на друге релативно на своју позицију у неком тренутку. Мјесец на земљу, земља на мјесец, венера на земљу, јупитер на све њих и сунце на све њих и питај Бога да ли нека црна рупа у сред галаксије итд....ако покушаш прецизније да мјериш једну револуцију, и узмеш референцу од дугодневнице до дугодневнице, за неки распон година и осредњиш ту вриједност добијеш 365,24219... дана и то се зове тропска година. Ако мјериш револуцију са референцом на неку фиксну звијезду на небу и осредњиш годишње вриједности за неки распон, добијеш 365,2563.... Ово се зове сидеричка година и резултат је осим поменутих гравитацијских утицаја и прецесије еквинокса  тј чињенице да земљина оса није иделано вертикална него се врти као чигра са циклусом пуног обрта сваких 26,000 година.  Средња вриједност између ове двије вриједности је по конвенцији 365.25 и то је било познато и Римљанима и Грцима. Дакле 365.25 се користи и за јулијански и грегоријански и новојулијиански али се они међусобно разликују у томе како се додјељује преступна година, тј ту се сад крије она фамозна тачност календара гдје је јулијански мање тачан јер на одређен начин додаје преступне године не узимајући у обзир све чињенице које су касније  откриве у астрономији и прецизнији прорачуни.  Грегоријански је тачнији од јулијанског, а новојулијански од грегоријанског али ниједан није идеално прецизан, али су два потоња прецизинија у синхорнизацији календара са природним појавама (равнодневнице и дугодневнице, временске сезоне итд)...а то је оно што је и нама људима интуитивно. 

Први ВС је реферисао и на астрономску тачност јер је тад поништено 3 дана акумулиране грешке јулијанског календара, а исто је урадио и Папа у средњем вијеку јер је било јасно и видљиво да специфични датуми када би требали бити прелаз сезона или равнодневница не одговара уоченим промјенама у природи и просто је урађена корекција око које многи беспотребно дижу дрвље и камење само зато јер  су то прво урадили мрски римокатолици.

[Justin Waters]

пре 3 часа, Bokisd рече

Главна одлика Јулијанског календара јесте да је непосредно везан за израчунавање датума слављења наше Пасхе и Васкрса и основна поставка утврђена на 1.Васељ.Сабору јесте да мора увек да пада после Јеврејске пасхе и зато је то дато Александријској цркви да израчунава јер је Александрија била позната као центар научних астрономских истраживања и они су и први направили Пасхалне таблице за неколико десетина година унапред са тачним датумом слављења Васкрса.

Проблем са Григоријанским календаром јесте да ако се он користи за израчунавање датума наше Пасхе она може да пада и пре Јеврејске пасхе и такво израчунавање је канонски санкционисано, на пример све ПЦ које су на Григоријанском календару остале су ипак на томе да се Пасха и Васкрс славе и даље по старом Јулијанском и тако су избегле да падну под канонску осуду и одлуку 1.Васељ.Сабора о томе када треба цела Црква да слави Васкрс.

Чак и тај Миланковићев календар има проблем сличан проблем као и Григоријански јер ако се користи за израчунавање датума Васкрса може исто да падне и пре Јеврејске пасхе.

Писали смо о овоме и раније, али џаба писати изгледа, али ајд да покушам тезама ради прегледности:

-Ово подебљано није тачно, јер би и јулијански ако би користио изворни прорачун исто радио то. 

- Јулијански календар су користили Римљани прије ВС и његова математика нема везе са избјегавањем јеврејске пасхе. Тај календар је покушај као и сваког другог да успостави систем праћења времена бројевима тако да они што вјерније прате природне појаве. Тај календар прави грешку од 1 дан на отприлике свваких 130г. 

- На 1 В.Сабору није утврђена никаква поставка да се Васкрс мора славити послије Песаха. Док се није састао 1В.Сабор, хришћани од Иберије до Леванта су имали проблема у општем хаосу како да славе Васкрс јер није било унифицираног календара и правила те су неки славили овако неки онако,  а неки су ишли најлакшаим путем придружујући се Јеврејима што су Оци осудили (апостолска правила). Неки су  били предмет подсмјеха јер су се сваке године код Јевреја  који  су имали установљен систем вијековима, распитивали када је Песах да би се могли оријентисати када је Васкрс. Оци су одлучили да о томе свему стану у крај на 1 Васељенском сабору. 

- Поставке 1 В.Сабора су да Васкрс пада у недјељу послије првог пуног мјесеца накона прољетне равнводневнице и то је то нема никаквог позивања на Песах јер би то значило и даље срамотну зависност од групе која је осудила и одбацила Господа. (Сачувана је окружа посланица Цара Константина у коме сеексплицитно помиње да су одлукама ВС хришћани разрешени зависности утврђивања Васкрса у односу на Песах). Послије 1 В.Сабора за хришћане не постоји никакав Песах (зашто би уопште?). Оци су лијепо дали астрономски задатак научној александрији да  сваке године осматрају небо и окружним писмом обавјештавају све Патријархе о датуму равнодневнице према којој би се даље утврдио тачан датум васкрса. И то је то слава Богу на небесима, међу људима мир и дора воља на земљи. 

- Због историјски околности, опадања науке у александрији касније и других друштвених  турбуленција, престанком  праксе осматрања неба сваке године и одређивања датума равнодневнице, направљене су оне чувене таблице које су током времена  акумулирале грешку тако да у већини случајева Васкрс пада послије Песаха, а и у ријетким случајевима када би било да је Песах касније, простим помјерањем васкрса усљедећу недјељу се избјегава наводно тај страшан чин. 

Е сад што се тиче те духовне компоненте @Hadzi Vladimir Petrovic овдје сад долазимо и до ње. Занемарује се да је рецимо Христос са апостолима на велики четвртак прославио првив Васкршњи празник и одржао прву Литургију, јер ако није онда је само симболички разломио хљеб (који није постао тијело) и дао им да пију вино (које није постала крв) и изговроио чувене ријечи које су касније постале дио литургије. Е дај да видим ко ће тврдити да је то била само симболика, а не стварно "ломљење Христовог тијела". Дакле васкрс се ванвременки и мистично, или да употребим тебе кретањем енергија и кретањем Св.Тројице, догодио прије јеврејске пасхе, а у времену и астрономски послије. И сад пуј пике ово духовно, и пуј пике астрономију код штимања календара, али зато се измишљено правило да Васкрс мора послије Песаха уздигао на духовност изнад духовности и ту је сад астрономија (временски слијед одређениих догађаја од догматске важности). 

 

[Justin Waters]

пре 4 минута, Владимир Владимирович Цар1 рече

Значи Христос васкрсао у четвртак, а не у недељу. Е стварно свашта се пише.

ЈБГ ниси био овдје када се дискутовало о неким врло врућим и тврдим темама. Христос је временски васкрсао у недјељу, али ванвременски (Бог није везан само за вријеме) "ај га знај". 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 6 часа, Justin Waters рече

Нич те не разумијем у вези астрономије. За ову духовну компоненту разумијем, али њу ћу поменути у одговору Бокију. 

Дакле укратко ако је могуће: Једна револуција је година, она је отприлике 365 дана или 365 ротација земље око своје оси. Свака револуција је сукцесивно увијек другачија, значи кад би узео неку референтну тачку и геодетски је означио у центиметар и мјерио кретање земље за годину дана она се не би вратила на исту позицију јер варира због елиптичке путање, и међусобних утицаја која небеска тијела због гравтиације имају једни на друге релативно на своју позицију у неком тренутку. Мјесец на земљу, земља на мјесец, венера на земљу, јупитер на све њих и сунце на све њих и питај Бога да ли нека црна рупа у сред галаксије итд....ако покушаш прецизније да мјериш једну револуцију, и узмеш референцу од дугодневнице до дугодневнице, за неки распон година и осредњиш ту вриједност добијеш 365,24219... дана и то се зове тропска година. Ако мјериш револуцију са референцом на неку фиксну звијезду на небу и осредњиш годишње вриједности за неки распон, добијеш 365,2563.... Ово се зове сидеричка година и резултат је осим поменутих гравитацијских утицаја и прецесије еквинокса  тј чињенице да земљина оса није иделано вертикална него се врти као чигра са циклусом пуног обрта сваких 26,000 година.  Средња вриједност између ове двије вриједности је по конвенцији 365.25 и то је било познато и Римљанима и Грцима. Дакле 365.25 се користи и за јулијански и грегоријански и новојулијиански али се они међусобно разликују у томе како се додјељује преступна година, тј ту се сад крије она фамозна тачност календара гдје је јулијански мање тачан јер на одређен начин додаје преступне године не узимајући у обзир све чињенице које су касније  откриве у астрономији и прецизнији прорачуни.  Грегоријански је тачнији од јулијанског, а новојулијански од грегоријанског али ниједан није идеално прецизан, али су два потоња прецизинија у синхорнизацији календара са природним појавама (равнодневнице и дугодневнице, временске сезоне итд)...а то је оно што је и нама људима интуитивно. 

Први ВС је реферисао и на астрономску тачност јер је тад поништено 3 дана акумулиране грешке јулијанског календара, а исто је урадио и Папа у средњем вијеку јер је било јасно и видљиво да специфични датуми када би требали бити прелаз сезона или равнодневница не одговара уоченим промјенама у природи и просто је урађена корекција око које многи беспотребно дижу дрвље и камење само зато јер  су то прво урадили мрски римокатолици.

Dobro, polako razumićemo se oko svega, jer ima dobre volje, dakle kao što kažeš broj zemljinih rotacija poredjenih sa zemljinim revolucijama malo varira, hajde da bi problem zumiramo da bi bilo jasnije, odnosno da zamislimo da dan rotacija traje usljed industriskog razvoja i nekih futurističih postrojenja nekad 13, a nekad 30 sati, a revolicija iz istih razloga koji mjenjaju putanju zemlje koja sada neka vrsta broda (Crkve), odnosno godina traje nekad 300, a nekad 400 dana. Odnosno da je odnos revolucija rotacija izmjenjiv što i sada jeste. Dakle godina i dan, odnosno revolucija i rotacija nisu fiksne nego promjenljive veličine u prirodi. SI sistem jedinica nije u prirodi, nije ga stvorio Bog nego ljudi za računanje.

Mi mjerenje vremena, a vidim da to neki mješaju i sa samim vremenom izvodimo iz kretanja nebeskih tjela, odnosno iz rotacija i revolucija.

U sljedećem koraku mi mislimo da mjerimo vremenom i spravom kretanje tih isih tjela i tu nastaje greška, jer sigurno od Dekarta na ovamo umišljamo da imamo protok vremena "po sebi', odnosno mnimo da i kada tjela stoje da se vrjeme teče, da se ono kreće, što je netačno, odnosno jeres.

Vrjeme se izvodi iz kretanja, tamo gdje ima kretanja tamo ima vremena, čak i u vječnosti ima kretanja za to navodih duhvna kretanja, u smislu da je vrjeme pali oblik vječnosti.

Dakle jedno tjelo npr sama zemlja se ne kreće, jer nema u odnosu na šta, zaboravi prostor to nepostoji to je ideja, odnosno distanca, ako nema drugog tjela nema distance. Nema a i da ima to kretanje ne bi bilo mjerljivo, ne možeš da napraviš kavez kontigenata  i da povlačiš duži i prave izmedju zamišljenih tačaka i stvarnih tjela, praviš dvostrku grešku.

Duz možeš povući samo izmedju dvije stvarne tačke, to je skontao Anštajn i pala je Njutnova fizika.

Dakle vrjeme izvodimo iz kretanja a mjerimo ga tablicama, nikako ne izvodimo vrjeme iz tablica i sprava, pa se untar predpostojećeg vremena odigrava kretanje, kad ovo shvatiš biće ti jasno da nema greške u revolicijama i rotacijama jer one generišu vrijeme, a ne obrnuto, naravno ako gledamo samo astronomsko kretanje- vrijeme.

 

"Mrski" katolici su preko računanja revoliciju konvertovali u rotaciju što je jeres, jer koliko god bile promljenive rotacije i revolucije, rotacija je rotacija a, revolucija revolicija, ako bi bilo jedna rotacija a hiljadi revolicija, onda to upišeš u tablice i to je to, a ne grješe planete i zvjezde jer se neukapaju u loše tablice

пре 6 часа, Justin Waters рече

Писали смо о овоме и раније, али џаба писати изгледа, али ајд да покушам тезама ради прегледности:

-Ово подебљано није тачно, јер би и јулијански ако би користио изворни прорачун исто радио то. 

- Јулијански календар су користили Римљани прије ВС и његова математика нема везе са избјегавањем јеврејске пасхе. Тај календар је покушај као и сваког другог да успостави систем праћења времена бројевима тако да они што вјерније прате природне појаве. Тај календар прави грешку од 1 дан на отприлике свваких 130г. 

- На 1 В.Сабору није утврђена никаква поставка да се Васкрс мора славити послије Песаха. Док се није састао 1В.Сабор, хришћани од Иберије до Леванта су имали проблема у општем хаосу како да славе Васкрс јер није било унифицираног календара и правила те су неки славили овако неки онако,  а неки су ишли најлакшаим путем придружујући се Јеврејима што су Оци осудили (апостолска правила). Неки су  били предмет подсмјеха јер су се сваке године код Јевреја  који  су имали установљен систем вијековима, распитивали када је Песах да би се могли оријентисати када је Васкрс. Оци су одлучили да о томе свему стану у крај на 1 Васељенском сабору. 

- Поставке 1 В.Сабора су да Васкрс пада у недјељу послије првог пуног мјесеца накона прољетне равнводневнице и то је то нема никаквог позивања на Песах јер би то значило и даље срамотну зависност од групе која је осудила и одбацила Господа. (Сачувана је окружа посланица Цара Константина у коме сеексплицитно помиње да су одлукама ВС хришћани разрешени зависности утврђивања Васкрса у односу на Песах). Послије 1 В.Сабора за хришћане не постоји никакав Песах (зашто би уопште?). Оци су лијепо дали астрономски задатак научној александрији да  сваке године осматрају небо и окружним писмом обавјештавају све Патријархе о датуму равнодневнице према којој би се даље утврдио тачан датум васкрса. И то је то слава Богу на небесима, међу људима мир и дора воља на земљи. 

- Због историјски околности, опадања науке у александрији касније и других друштвених  турбуленција, престанком  праксе осматрања неба сваке године и одређивања датума равнодневнице, направљене су оне чувене таблице које су током времена  акумулирале грешку тако да у већини случајева Васкрс пада послије Песаха, а и у ријетким случајевима када би било да је Песах касније, простим помјерањем васкрса усљедећу недјељу се избјегава наводно тај страшан чин. 

Е сад што се тиче те духовне компоненте @Hadzi Vladimir Petrovic овдје сад долазимо и до ње. Занемарује се да је рецимо Христос са апостолима на велики четвртак прославио првив Васкршњи празник и одржао прву Литургију, јер ако није онда је само симболички разломио хљеб (који није постао тијело) и дао им да пију вино (које није постала крв) и изговроио чувене ријечи које су касније постале дио литургије. Е дај да видим ко ће тврдити да је то била само симболика, а не стварно "ломљење Христовог тијела". Дакле васкрс се ванвременки и мистично, или да употребим тебе кретањем енергија и кретањем Св.Тројице, догодио прије јеврејске пасхе, а у времену и астрономски послије. И сад пуј пике ово духовно, и пуј пике астрономију код штимања календара, али зато се измишљено правило да Васкрс мора послије Песаха уздигао на духовност изнад духовности и ту је сад астрономија (временски слијед одређениих догађаја од догматске важности). 

 

 

пре 4 часа, Justin Waters рече

ЈБГ ниси био овдје када се дискутовало о неким врло врућим и тврдим темама. Христос је временски васкрсао у недјељу, али ванвременски (Бог није везан само за вријеме) "ај га знај". 

Slažem se, i ako se dogodilo i vječnosti, dogodilo se i u vremenu, kao i sve crkveno, valja razlikovati Boga i tvar u apsolutnom smislu, ali valja i dolično povezivati vječno i vremeno, a crkveni kalendar je jenda takva ustanova (knjižica).

Ne možemo preko vječnosti negirati vrjeme, ni obrnuto.

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Sad ako smo shvatili da nema tačnijeg i idealnijeg i ljepšeg sata i kalendara od onog kojeg je Bog ustanovio na nebesima odakle se genereše, odnosno kretanjem nebeskih tijela se proizvodi vrjeme, pa odatle se i čita, "sunce za upravljanje danom i mjesec za upraljanje noći" ne samo vrijeme, nego i vremenski znaci kako to pročitaše i mudraci pa dodjuše do Hrista. Eto koliko veze ima ili nema astronomija sa Crkvom, da su mudraci došli 14 dana ranije ili kasnije da li bi zatekli Hrista, ili šta bi se desilo da Iroda ne izradiše pa on zakasni sa pokoljom.

(Vrjeme se na fundamentalnijem nivou od astronomskog generiše iz vječnog kretanja nestvorenih energija i oblikuje padom)

Drugo je magija sata i želja "centara moći" da ovladaju vremenom, npr o ovldavanje istorijom da bi se vladalo budućnošću" ili monopol države na štampanje kalendara, ili kod nas malo znana hronopolitika, koja je iste snage i značaja kao geopolitika.

Dakle, gordo i netačno je let oko sunca konvertovati u let oko sebe, na svu sreću po katolike ne promjeni se nedelja, jer ona kao i sedmodnevno rasunanje nema astronomski nego duhovni značaj. Samo što nije to ista nedelja.

Ali eto imperijalna moć razmjerava prostor i vrjeme po svome nahodjenju nekad u skladu sa prirodom nekad suprotno od nje, sve sa ciljem da gravitacioni centar bude centar moći, da se oko centra moći saviju prostor i vrjeme.

Crkvena i imperijalna svest se nemogu uskladiti, što Rusi izgleda nisu naučili, pa Crkva nema potrebe da časovnik i kalendar sa neba svodi u svoje odaje i da ga navija i da ovladava, ona svugdje i vazda vrjeme odnosno kretanje pretvara u dvig i ushodjenje, te je njena vlast nad vremenom fundamentalnijs od gorde iščasene magije sata i virtuelnog, jer ona kretanje tjela ponovo utemeljeljuju na vječnom kretanju nestvorenih energija koje i drže sva tjela u postojanju, ali to Crkva jedina opitno zna, za to se vrjeme najautentičnije skrbi u liturgiji uskladjenoj sa kretanjem (vremenom) tijela.

Martin Hajdeger: „Poljski put“ – A . A . A

ANAARPART.COM

---

Od kapije vrta proteže se on ka močvari. Stare lipe vrta zamka gledaju za njim preko zida...

izdvojio bih ovo: sat sa crkvenog tornja i zvono koje svako na svoj način svoj odnos sa svremenom i vječnošću odražavaju.

[mirko1929]

пре 7 часа, Justin Waters рече

ЈБГ ниси био овдје када се дискутовало о неким врло врућим и тврдим темама. Христос је временски васкрсао у недјељу, али ванвременски (Бог није везан само за вријеме) "ај га знај". 

Жао ми је само што нећу доживети да видим реакције на померање Божића на 8. јануар...