Novi argumenti protiv novog kalendara

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 4 часа, Ćiriličar рече

По Св. Максиму стање обожења је "вечнокрећуће мировање"..

 

пре 3 часа, Ćiriličar рече

Пошто сам изнео овде нека властита наглабања, незнање и са страхом површно сагледавање ствари које су за мене лично небитне, али су сигурно важне у контесту времена...да кажем, само, о калнадру.

Најважније и најгоре око календар је подела. Опет је форма постала суштина и узрок подела. Све то показује да се хришћани не могу договорити ни око чега и само настају дубље и дубље поделе. Лично мислим да ће се православље даље делити, са једне стране, а са друге ће се обједињавати и то око Руске ПЦ, јер видимо су секуларне геополитичке ствари постале и црквене. Увек су биле али сад је православље на удару, тагетирано од војне алијансе, од светских моћника који језде на сатанским идеологијама...тако да у том контесту биће јако важно ко и када слави Божић и по ком календару.

Неки дан сам честитао Божић једном другу Хрвату, католику који је заљубљен у православље и сматра га истинском вером, али је католик...пази шта прича и у кругу уже породице. Написах му: "Срећан Празник, Христос се роди"! Одговири: "Хвала, али Божић је тек за 2 тједна"!

Узгред...шокантно је колико је наивно било од стране православаца да се оките онаквим екуменистиким заносом...потпуно смо промашили одговор историјском трентку. У време када простестани уводе жене у свештенство, када се хомосексулизам натура у "свештенство" и бракове, када неке православне катедре раде директно за НАТО, када је само православље означено као непријатељ западне цивилизације...имаати на богословском факултету катедру (дакле узети скоро 5-10% теолошког програма) за екуменско богословље, водити разговоре о стварима које су Оци давно разрешили (измишљати толу воду) и доказиват

Ko malo pokvari sve je pokvario, od malo kvasca svo tjesto uzkisne, ako se negdje u savrsenoj nauci otaca pojavi greska, ona se multiplikuje na svaki detalj i postaje očigledna na svakom nivou, i ja sam pomislio da nije kalendar nebitan, jer u bogočovječanskoj stvarnosti, nema nikada ničega što bi bilo samo i čisto ljudsko, da nije na neki način i božansko, pogotovo u Crkvi, pa bi onda i kalendar bio božanski i božanstveni račun o odnosu vremenog i vječnog.

Odnosno fundamentalna teološka razlika izmedju katolika i pravoslavaca o božanskim energijama, se mutiplikovala i na kalendar, baš u formi da je to nešto sasvim ljudsko, ili u psihologiji da su npr misli sasvim ljudske, ili u bilo kojoj drugoj oblasti, npr medicini, umjetnosti, nauci, istini, braku, da su sasvim ljudske u čemu se sadrži prikreveni ateizam, jer u bogočovjeanskoj stvarnosti ništa nije sasvim ljudsko, pa ni sam čovjek i njegov život je božanski i božanstveni, a svaka stvar dobija i odnosno oduvjek ima vječnu vrjednost i nije u svjetu bez Boga, nego u božijem, božanskom i bogostvorenom svijetu.

Obično se zamišlja kako su samo neki oci imali vidjenje nestvorenog, odnosno energija odnosno "Boga kako što je jeste" Sofronije i Siluan, i to je sasvim tačno, ali i u analizi svakodnevnog običnog čovjeka u njegovom ordinarnom stanju mi ćemo naći nestvorene energije, doduše ne u esencijalnoj formi, ali eto najprije sam život koji živimo nije stvoren, ljubav, pravda, ljepota i dobro nisu stvoreni, na neki svoj način ni vrjeme i prostor i sve velike i besmrtne misli, ili npr teologija, pjesma ili ljudska ličnost u svojoj prirodi, idući tim putem mi možemo da zavrsimo u preobraženoj božanstvenoj stvarnosti, u spoju stvorenog i nestvorenog, a samo za jotu ako se izmjeni u giganskoj prelesti koja savrseno funkcioniše i koja guta milione ljudi i sva njihova "vremena" da bi se održavala u prividu života.

Živimo u vremenu kada se takvi svjetovi ruše, pred samo rušenje oni se multpliciraju i množe, medjutim već stotinu godina kuća je bez temelja, odnosno na ontološkom planu pad i propast zapadne metafizike i zapada se odigrao, sada se izvrsava. Rusija je dio tog zapada i pitanje je da li će i kada očistiti dušu, kako bi bila izuzeta i spasila Zapad, jer nema smisla uništavati ono što je propalo, na perverzan način Zapad u Istoku traži Spasa.

Čudesno ali kada se sreću gigantski privid sa milijardama ljudskih duša i jedan probudjemi božanstveni čovjek, čovjek odnosi pobjedu, jer kao što Hederlin, Momčilo Nastasijević i oci kazaše, tamo gdje se povećava opasnost raste i nada, odnosno gdje su velika iskusenja velika je i blagodat.

U vrjeme geoplitičkih turbulencija, oslobadjanja i okupacija, preko ovih spravica oslobadja nam se i okupira nam se vrjeme, odnosno podmjesta nam se sama priroda vremenovanja, smisao života, od toga da je vrijme već sada vječno i oreobraženo i život sa Bogom do toga da je vrijeme novac, ili što bi Duci rekao: kaputalizam radi i kad spavaš, do krajnjeg očaja besmisla, koji se pokazuje u negiranju me samo Boga nego drugog i drugačijeg i na kraju sebe.

[Bokisd]

On 8.1.2023. at 20:52, Ćiriličar рече

По Св. Максиму стање обожења је "вечнокрећуће мировање"....то је оно што сам покушао описати како ја то гледам...да се Бог не креће јер је свуда присутан, тиме за Њега нема времена...."вечнокрећуће мировање" је на неки начин свеприсутност али по благодати, не по природи...ако тако могу да кажем....дакле нека "нижа" опција са стоврене, али обожене по благодати а не по природи...тешке ствари....него мени је некако...просто мислим да време мора "поседовати" у себи фактор смрти, тј. смрт је узрочник времена...поред тварности...а тварност је сама по себи присуство смрти или индиректна или директна присутност смрти.

Има оно да су анђели бестелесне природе и суштине, али када се погледа у односу на Бога који је једини изнад сваке телесности по Својој природи, онда испада и да анђели имају неку врсту 'телесности' иако немају материјално тело.

Тако ово за анђеле и 'телесност' можда може аналогно и за време да се посматра, за Бога као апсолутно безвременог не постоји време, али за нас као створене, иако ћемо да будемо богови по благодати, ипак постоји за нас неко 'време'. 

 

[Јанко]

On 8.1.2023. at 21:52, Ćiriličar рече

Пошто сам изнео овде нека властита наглабања, незнање и са страхом површно сагледавање ствари које су за мене лично небитне, али су сигурно важне у контесту времена...да кажем, само, о калнадру.

Најважније и најгоре око календар је подела. Опет је форма постала суштина и узрок подела. Све то показује да се хришћани не могу договорити ни око чега и само настају дубље и дубље поделе. Лично мислим да ће се православље даље делити, са једне стране, а са друге ће се обједињавати и то око Руске ПЦ, јер видимо су секуларне геополитичке ствари постале и црквене. Увек су биле али сад је православље на удару, тагетирано од војне алијансе, од светских моћника који језде на сатанским идеологијама...тако да у том контесту биће јако важно ко и када слави Божић и по ком календару.

Неки дан сам честитао Божић једном другу Хрвату, католику који је заљубљен у православље и сматра га истинском вером, али је католик...пази шта прича и у кругу уже породице. Написах му: "Срећан Празник, Христос се роди"! Одговири: "Хвала, али Божић је тек за 2 тједна"!

Узгред...шокантно је колико је наивно било од стране православаца да се оките онаквим екуменистиким заносом...потпуно смо промашили одговор историјском трентку. У време када простестани уводе жене у свештенство, када се хомосексулизам натура у "свештенство" и бракове, када неке православне катедре раде директно за НАТО, када је само православље означено као непријатељ западне цивилизације...имаати на богословском факултету катедру (дакле узети скоро 5-10% теолошког програма) за екуменско богословље, водити разговоре о стварима које су Оци давно разрешили (измишљати толу воду) и доказивати недоказнима...заиста је бесмислено. Потпун промашај. И тако, уместо оптимизма да се неке заједнице врате у православље, имамо дубљу разградњу католичког и протестанстког света и бруталан, опасан, дугорочан РАСКОЛ, нови раскол у правослаљу.

Почетком 11. века  је римска катедра отишла у раскол,  а крајем 20. века константинопољска - она која је била највећи заговорник екуменизма. Дакле 2, по части, првенственујуће катедре хришћанске, древне, су у расколу! И...обе славе Божић по истом календару....можда календар и није баш небитна ствар?

Е, видиш, последњи пасус је ЈЕДИНА и НАЈВЕЋА одбрана старог календара.

Најважнија ствар коју су Грци "разбуцали" 1924. усвајањем Новојулијанског календара је саборност. Одатле креће њихов садашњи пад, жељом да се буде центар. А то Васељенској никад није било страно. Кад бих терао мак на конац, рекао бих да је и сам раскол 1054. испровоциран ДО ТИХ ДУБИНА  од стране исте. Рим је осудио само Патријарха и људе око њега, а Васељенски је осудио цео Запад. 

Да ли смо још тада као исток подлегли жељи Васељенске за преузимањем првенства власти, а сада коначно убирамо плод? Наравно да није било боље имати Папу за Врховног, но чини се да смо превише прећуткивали политизацију вере у Константинопољу још од тих дана, па и раније, до данас...

Послушање мајци Цркви је ставка бр. 1, а време ће показати да ли ћемо ускоро имати само тај знак за познавање правог пута.

Индикативно је да су се, после једног краћег времена, без обзира коме припадали, ипак СВИ манастири Свете Горе вратили на Јулијански.

Дакле, сви логички, материјални, научни, па и аргументи усклађивања са одлукама ВС били би на страни Новог.

Но, послушање својој Цркви и дух(овност) Атоса не дају мени, који нисам духоносац, да се држим логике пре духа...

Зато ћу наставити да славим 25.12. по Јулијанском, чекајући или Свесаборну одлуку преласка на Нови - или разрешење разлога остајања у Старом у (будућим) историјским дешавањима.

[Ćiriličar]

пре 6 часа, Bokisd рече

Има оно да су анђели бестелесне природе и суштине, али када се погледа у односу на Бога који је једини изнад сваке телесности по Својој природи, онда испада и да анђели имају неку врсту 'телесности' иако немају материјално тело.

Тако ово за анђеле и 'телесност' можда може аналогно и за време да се посматра, за Бога као апсолутно безвременог не постоји време, али за нас као створене, иако ћемо да будемо богови по благодати, ипак постоји за нас неко 'време'. 

Да...тако некеко ми (незнавени) једино можемо и да (са)гледамо...лепо речено...само да додам у вези анђела...то њихово "тело" - иако су духови (мада у доносу на Бога Духа, уствари нису духови него су 'телесни') - јесте баш зато што не могу бити свудаприсутни, људским терминима - не распростиру се, него се крећу. Од тачке А до тачке Б морају да се крећу! И управо немогућност распростирања, НЕсвеприсутност, чини да морају имати неку врсту 'тела".

Зато је кретање толико важно и неодвојиво од времена. Зато велики Св. Максим говори о "вечнокрећућем мировању" у есхатону - створено, баш зато што је створено, што нема само по себи извор живота (Динамику - велико Д - Живот), као такво, безживотно, не може да се креће/живи, нити да буде свудаприсутно без Бога Који у то створено удахњује Живот - динамику/кретање.

Кретање, време и смрт су неодвојиви од створеног, као што су: НЕкретање/свудаприсутност/свепристуност, вечност и Живот неодвојиви од нествпреног Бога -Творца.

И зато се може закључити да време пре и после пада никако не може бити исто, тиме ни само кретање (атома, планета и целе природе). Као што крвоток Адама није био исти пре и после пада, вероватно се ни земља није окретала исто после пада. Нити ће се окретати исто наступањем Цартва Божијег - ако се уопште буде (о)кретала.

Јер ће, како Светац рече, "вечнокрећући се мировати"! Не верујем да се у Цартву Божијем снег чисти багерима и да требају вунене чарапе!

[Ćiriličar]

пре 34 минута, Ćiriličar рече

И зато се може закључити да време пре и после пада никако не може бити исто, тиме ни само кретање (атома, планета и целе природе). Као што крвоток Адама није био исти пре и после пада, вероватно се ни земља није окретала исто после пада. Нити ће се окретати исто наступањем Цартва Божијег - ако се уопште буде (о)кретала.

Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века; Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити (1 Мој. 3, 17-19).

Јасно к'о дан да је дошло до преображаја целокупне природе...