Претражи Живе Речи Утехе

Javno mnjenje Rado Srbin...: Vojska Srbije Foto: Tanjug/ Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije 13. 7. 2022. Mladi u Srbiji: Za obavezni vojni rok 44 odsto, protiv sankcija Rusiji 73 odsto Za uvođenje vojnog roka u Srbiji je 44 odsto mladih ljudi, protiv je 46 odsto. Zato je 73 odsto madih protiv uvođenja sankcija Rusiji, pokazao je Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih za 2022. godinu koji je sačinila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) Piše:M.N. Izveštaj pokazuje da nije bilo većih promena u odnosu na prošlu godinu kada je uvođenje obaveznog vojnog roka podržavalo 46 odsto mladih, protiv bilo 43, a 11 odsto uitanika je bilo neopredeljeno. Na pitanje o spoljnopolitičkoj orijentaciji Srbije, 43 odsto ispitanika smatra da bi trebalo da balansira između Istoka i Zapada. Kada bi Srbija morala da bira između Istoka ili Zapada, 57 odsto bi izabralo Istok (52 odsto prethodne godine), a 43 odsto Zapad. Na temu rata u Ukrajini, 55 odsto mladih je reklo da Srbija ne treba da osuđuje Rusiju niti da uvodi sankcije, 19 odsto smatra da bi trebalo uvesti sankcije samo ako bi posledice po Srbiju bile prevelike ako ih ne uvede; 18 odsto je reklo da bi Srbija trebalo zvanično da osudi Rusiju, ali ne i da joj uvodi sankcije; samo 8 odsto je reklo da treba uvesti sankcije Rusiji, čak i ako posledice neuvođenja po Srbiju ne bi bile ozbiljne. Protiv sankcija Rusiji se izjasnilo 73 odsto ispitanika. Nema značajnih razlika u odnosu na godište ispitanika, a mladi iz Beograda više od proseka podržavaju uvođenje sankcija (33 odsto). M.N./FoNet Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Ksenija Atanasijević (Beograd, 5. februar 1894 - Beograd, 28. septembar 1981) je bila prva docentkinja i prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu 1922. godine. Rođena je kao šesto dete uglednog lekara, upravnika Opšte bolnice Svetozara Atanasijevića. Majka Jelena, iz beogradske svešteničke porodice i sestričina predsednika beogradske opštine Aćima Čumića umrla je posle porođaja od sepse. Kada je imala 12 godina, umire joj i otac, pa je brigu o Kseniji preuzela njena maćeha, nastavnica Više ženske škole Sofija Atansijević, s kojom je Ksenija živela do kraja njenog života. Govorila je francuski, nemački, engleski, ruski, služila se italijanskim, a izuzetno je poznavala grčki i latinski. Bila je i prva žena koja je, oktobra 1923. godine, dobila univerzitetsku katedru u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Neke kolege su je toplo primile, ali se većina protivila njenom postavljanju. Etnolog Tihomir Đorđević upozorio ju je na ono što je čeka rečima: "Čestitam, gospođice, ušli ste u pakao". Najbolji drug u ranoj mladosti bio joj je pesnik Rastko Petrović, a njegova sestra, slikarka Nadežda predavala joj je crtanje u Ženskoj gimnaziji. Maturirala je u Državnoj ženskoj gimnaziji 1912. godine a stekla je i osnovno muzičko obrazovanje, svirala je klavir. Studirala filozofiju s klasičnim jezicima, a profesor joj je bio slavni Branislav Petronijević, filozof, matematičar i paleontolog, priznat u evropskim naučnim krugovima.

Ideja je da lokal bude dostupan svima, i bogatima i siromašnima, i da se stvore uslovi koji onemogućavaju stvaranje razloga da se u lokal ne dođe Rušenje predrasuda i borba za jednaka prava i poštovanje svih pokucala je i na vrata dece sa smetnjama u razvoju - ovoga puta na jedan pristupačniji način široj javnosti. Naime, organizacija 'Dečje Srce' koja se već 18 godina bori da deci i mladima sa smetnjama u razvoju, njihovim porodicama i svima koji žele da se uključe u rad sa njima, stvori adekvatne uslove i pruži pomoć, sada je učinila veliki korak napred. Novootvoreni kafić pod imenom 'Zvuci srca' otvoren je na Vračaru, na adresi Čuburska 12 , a u njemu rade isključivo mladi sa posebnim potrebama uz malu pomoć i podršku nadležnih iz organizacije. Lokal "Zvuci Srca"foto: Filip Plavčić Goran Rojević, defektolog po zanimaju i dirketor humanitarne organizacije "Dečje srce" , objasnio je da ova organizacija već 18 godina pokušava da bude most između mladih sa smetnjama u mentalnom razvoju i šire zajednice i da razbije predrasude koje ljudi možda imaju o njima. foto: Filip Plavčić Rojević je objasnio da prostor u kome se nalaze 'Zvuci srca' , dobili su od poslovnog prostora grada Beograda, a Ministarstvo zapošljavanja i socijalna pitanja su pomogli da se prostor opremi. Kroz program delegacije 'EU u Srbiji' i kroz program 'Mi radimo budućnost gradimo' , omogućeno je da 60 osoba sa smetnjama u mentalnom razvoju prođu obuke za pomoćnika kuvara, štampara i cvećara i da u okviru tih zanimanja i ovog radnog centra stvore uslovi da se što više njih osposobljava za to da stvara neka znanja i stupa u kontakt i komunikaciju sa širom zajednicom. Osobe ometene u razvoju posao obavljaju same uz malu pomoć i podršku nadležnih. Sve što se u lokalu posluži - ne naplaćuje se, već je moguće ostaviti dobrotvoran prilog u skladu sa svojim mogućnostima i željom. Jedan od zaposlenih u lokalu, Nemanja Jović koji ima 25 godina, kaže da je njegovo iskustvo u lokalu pozitivno i da nema zamerki. Nemanja Jovič, jedan od zaposlenih u lokalu.foto: Filip Plavčić Ideja je da lokal bude dostupan svima, i bogatima i siromašnima, i da se stvore uslovi koji onemogućavaju stvaranje razloga da se u lokal ne dođe.