Jump to content

Размишљамо ли о сопственој смрти? Како је замишљамо?


Препоручена порука

Kad pomislim na smrt... pomislim na spasenje. Nekad mi teže pada pomisao... da moram još dugo dugo živeti .Da li bi se smrt uopšte mogla nazvati "vratima kuće" kojoj ćemo se vratiti kad nas Otac pozove???

 

Pa budući da je ide smrt pa vaskrsenje, u tom smislu možemo nazvati vratima kuće, jer kroz smrt prolazimo i ulazimo u večni život vaskrsenjem.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Како замишљате тај последњи тренутак преиспитивања ?

Ја га замишљам као тренутак када људи у потпуности отворе своје срце и када се људи који су били лоши често искрено покају за све што су учинили у протеклом животу.

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...

Слушао сам данас у јутарњем програму РТС-а где су испричали један случај где је наставница Географије умрла на сред часа , пред децом , па се питам : Како то деци објаснити после таквог трауматичног догађаја ?

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 years later...

Volela bih da umrem kao Ćapeleto iz Dekamerona, ali sa pravim pokajanjem umesto glume.

Kratka bolest, upala pluća, groznica... Da mi Bog razbistri savest, da mi otkrije šta sam Mu sve skrivila i da mi da malo vremena da prolijem dovoljno suza za grehe, a onda da me uzme. U postelji, na pločniku, na stazi na Adi... bilo gde.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Anastasija_ рече

Volela bih da umrem kao Ćapeleto iz Dekamerona, ali sa pravim pokajanjem umesto glume.

Kratka bolest, upala pluća, groznica... Da mi Bog razbistri savest, da mi otkrije šta sam Mu sve skrivila i da mi da malo vremena da prolijem dovoljno suza za grehe, a onda da me uzme. U postelji, na pločniku, na stazi na Adi... bilo gde.

Zašto misliš da si mu nešto skrivila?

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пала сам једном у цркви. Почеле руке да трну....Помислих :  Ево ту сам у Дому Твоме..има ли лепшег места на овом свету...а читају се Јеванђеља Великог Четвртка...

Измерили ми у Хитној притисак..90/ 50

Имамо ли ми тренутак кад руке трну?..Мислим да имамо..сви 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 50 минута, мина м рече

Пала сам једном у цркви. Почеле руке да трну....Помислих :  Ево ту сам у Дому Твоме..има ли лепшег места на овом свету...а читају се Јеванђеља Великог Четвртка...

Измерили ми у Хитној притисак..90/ 50

Имамо ли ми тренутак кад руке трну?..Мислим да имамо..сви 

Ok ali i dalje mi nije jasno zašto misliš da te Bog krivi za nešto?Taj pad si protumačila kao kaznu sa nebesa?

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Кратос рече

Zašto misliš da si mu nešto skrivila?

Ne znam. Više od godinu dana osećam da nisam dete i da mi Bog sudi kao odrasloj... kao da mi je dao nekakav ultimatum koji ne znam kako treba da ispunim. Ako želi da me zgazi, samo nek to učini što pre.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 5.8.2009. at 20:01, Жељко рече

Аха , трт, да видим ко ће смети да се усуди да помисли да нешто овде напише... Мислим питање је деликатесно , јелте, мало ко замишља како ће умрети , ал ипак да се не лажемо многи од нас о томе мисле, е сад једно је како би смо ми волели а друго је како ће то бити. Мада се некад дешава да то буде и онако како бисмо то ми волели, за један случај  знам и то из породице. Наиме моја баба је била богомољац и молила се да умре у исти дан кад и њен муж, што ће рећи мој деда. То се тако заиста и десило, у 24 сата су обоје умрли, после дедине сахране , баба дође кући , седне , прекрсти се попије једну љуту за покој душе деди , наслони се на астал и умре. Ја немам таких жеља, али није да не размишљам о томе. Не бих волео да лежим у кревету , на пример годинама и да умирем од неке болешчие , воло би брате ако би могло нако јуначки на ратишту да погинем. Мада често сањам како умирем тако што су ме појели Срби.  0409_feel 0912_sport Е сад како то баш Срби и зашто баш мене националисту , па размишљо сам и о томе , наиме то су неки безбожници будућих времена , оно истина јесу срби и по спољашњости би се рекло да јесу и по језику и свему, али по духу су сатанисти . Недо Бог тако нешто , ал што би рекле бабе ако је суђено нека биде... А ви , како ви замишљате крај свога земног живота, ко је вас појео?

Tema je jako dobra..tako sam nesto htjela i ja otvorit ali bih postavila kako zamisljate sebe nakon smrti!?Vas ulazak u Nebo,tko vas je dočekao kako ste se osjecali!?!Ja se nekako zamisljam da cu umrijeti kao stara nasmijana bakica a nakon smrti nekako zamisljam da cu biti kao malo sramezljivo dijete..premda prije ulaska u Nebo očekujem Božanstvenu komediju.:blush:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 часа, Кратос рече

Ok ali i dalje mi nije jasno zašto misliš da te Bog krivi za nešto?Taj pad si protumačila kao kaznu sa nebesa?

Не мислим да је тај пад нека казна. Постоји рационално објашњење...дали су ми погрешне лекове..

Само сам нагласила свој доживљај Храма Господњег...мени је у том доживљај све

Нисам се можда прецизно изразила, праштај

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Њеее, смрт ко смрт.. не размишљам о њој.

Рецимо, овако напамет: са седамдесет и нешто година приликом успона на К2, срце ме окине од напора, а олуја баци и затрпа негде да ме никада не нађу. То би била врх смрт.. мада је вероватније да ће ме докрајчити нека болештина и ћу скончати с пуном пеленом у некој распалој болници, потпуно излапела, на тродонима, мислићи за мед.сестру да ми је ћерка из трећег брака..

  • Оплаках :)) 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Lady Godiva рече

Њеее, смрт ко смрт.. не размишљам о њој.

Рецимо, овако напамет: са седамдесет и нешто година приликом успона на К2, срце ме окине од напора, а олуја баци и затрпа негде да ме никада не нађу. То би била врх смрт.. мада је вероватније да ће ме докрајчити нека болештина и ћу скончати с пуном пеленом у некој распалој болници, потпуно излапела, на тродонима, мислићи за мед.сестру да ми је ћерка из трећег брака..

Nije ti dozvoljeno penjanje na K2 do 88 godine!  :dedica:

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...