Да ли постоји Бог који је добар - проблем теодицеје

[Deja Vu]

Ali to ne podrazume ovu tvoju tezu da je bol koristan, da je bol planski stavljen tu da nas vodi obozenju. U tom kontekstu bol naprosto jeste kao nuzna posledica sveta koji je oslonjen sam na sebe bez Bozijeg punog prisustva. Bol i patnja ni na koji nacin nisu neke dobre stvari nego nuzno zlo. 

 

Али свет који је ослоњен сам на себе још од самог почетка. Такав свет је еволуцијом кроз бол, патњу, адаптацију организама да спољашње промене нпр. добијање крзна због хладноће од које животиња може да пати и умре, створио човека као самосвесног, боголиког организма који је вољом спреман да уведе творевину у заједницу без патње. 

 

Једноставно, без бола и патње не бисмо данас имали човека, већ амебе који су задовољне стањем у ком се налазе. 

Исто тако, није ли Бог створио такав свет, пун патње и бола? Што би морао прво да постави свет где ће постојати нужно зло? 

 

И сам наводиш да је зло нужно, да је потребно ако под болом и патњом подразумеваш зло. А и ниси ли у свом првом посту навео да је зло или трансцедентно, што не прихватамо или је само човеково делање кроз историју? Дакле, нема зла ван човека. Што се слаже и са првим грехом којег није починио трицератопс. 

Бол и патња нису зло. 

[Milan Nikolic]

Nisi ti još zreo.

[Aquilius Cratus]

Али свет који је ослоњен сам на себе још од самог почетка. Такав свет је еволуцијом кроз бол, патњу, адаптацију организама да спољашње промене нпр. добијање крзна због хладноће од које животиња може да пати и умре, створио човека као самосвесног, боголиког организма који је вољом спреман да уведе творевину у заједницу без патње. 

 

Једноставно, без бола и патње не бисмо данас имали човека, већ амебе који су задовољне стањем у ком се налазе. 

Исто тако, није ли Бог створио такав свет, пун патње и бола? Што би морао прво да постави свет где ће постојати нужно зло? 

 

И сам наводиш да је зло нужно, да је потребно ако под болом и патњом подразумеваш зло. А и ниси ли у свом првом посту навео да је зло или трансцедентно, што не прихватамо или је само човеково делање кроз историју? Дакле, нема зла ван човека. Што се слаже и са првим грехом којег није починио трицератопс. 

Бол и патња нису зло. 

 

 Zlo je nuzno u smislu da je on jedna od posledica stihiјa palog sveta. A ne da je zlo nuzno u smislu da Bog nije moga/umeo da smisli bolji nacin da vodi evoluciju i coveka uopste.

[Deja Vu]

Zar ti je teško ući u to da su Adam i Eva stvoreni pre pada - onog pada čija je posledica bila sekundarno, drugačije postojanje započeto Velikim praskom?

 

Није ми тешко ући у такву теорију, заправо је јако интересантна. Али то је још само једно од хиљаде објашњења. 

 

 Zlo je nuzno u smislu da je on jedna od posledica stihiha palog sveta. A ne da je zlo nuzno u smislu da Bog nije moga/umeo da smisli bolji nacin da vodi evoluciju i coveka uopste.

 

Мислим да се овде не споразумевамо због тога што као да имамо другачија гледишта на зло. Ја бол и патњу не видим као зло. Зло видим само као чин људске воље. 

А да су бол и патња последице палог света, то стоји. Само што тај пали свет и није баш пали јер је постојао такав и пре Адама. Ако прихватимо Миланово објашњење, онда после 

 

Илити, патња постоји због несавршености света јер Бог још није довршио стварање, треба да се деси обожење. 

 

И хришћанство саветује да не очајавамо пред болестима, сиромаштву, недаћама. Нпр. код болести се спомиње да не очајавамо јер је то божје допуштање да будемо јачи, здравији и шта већ. И да Бог ''бије оног кога љуби''. Зато не видим што је но пејн, но гејн нехришћанска изрека. То говоре билдери јер виде људи да без кидања и упала нема мишића. Примени то на било шта друго, на учење, на вољу, на успех у каријери па и на духовни успех. Да би досегли до Бога, морамо да помучимо. Шта је пост него мучење зарад јачања воље, зарад обожења? Одрицање од хране и пића и грешних навика. Није ли једном дебељуци патња кад у време поста не може да поједе хамбургер? Што славимо свете мученике који су са радошћу пострадали за Христа? Зашто је Бог дозволио да људи који Га воле страдају таквом смрћу? Пред њима је био избор да прихвате лажне богове и живот или да прихвате Христа и страдају. Они су забрали страдање, изабрали су тежи пут који Христос спомиње. Да увек бирамо тежи пут пун трња јер је то пут ка спасењу. 

 

О томе овде говорим, да је  патња тај тежи пут о ком Христос говори. А не да је зло нешто сјајно-бајно. Нико не воли да пати, осим мазохиста, садиста и сличних. Али такав је пут. А тај пут је почео још од првог дана стварања и још траје. 

[Number15648]

Zdravo svima, mene interesuje kako ovdasnji hrscani, mogu da veruju u dobrog boga, a tolikih muka u svetu ima. 

 

Гријехопад.

[Vasa L.]

Ovih dana i meseci zbog bolesti supruge non stop se motamo po Institutu za onkologiju.

Kao nekakvi crkveni ljudi i hriscani sada smo tek postali svesni nekih stvari u domenu bolesti i smrti, ali na zalost bez nekih konkretnih objasnjenja ni sebi a ni drugima kako sve to, i zasto se to coveku tako dalo.

Nazalost i pored suprugine muke sa bolescu i prolaskom kroz iskusenja sa hemoterapijom nagledali smo se i dosta bolesne dece,

onako bez kose izmucene, u bolovima. Zaista nemam nikavo racionalno objasnjenje za te patnje i slozio bih se sa predhodnicima

da ostaje samo molitva i vera da ce nam se negde i nekada konacno objasniti zasto je to tako moralo da bude.

Mislim da Gospod prasta i roptanje i rvanje sa njim i ljutnju na njega, u ovoj situaciji, postavljajuci vecito pitanje, zasto?

[Paradoksologija]

Ovih dana i meseci zbog bolesti supruge non stop se motamo po Institutu za onkologiju.

Kao nekakvi crkveni ljudi i hriscani sada smo tek postali svesni nekih stvari u domenu bolesti i smrti, ali na zalost bez nekih konkretnih objasnjenja ni sebi a ni drugima kako sve to, i zasto se to coveku tako dalo.

Nazalost i pored suprugine muke sa bolescu i prolaskom kroz iskusenja sa hemoterapijom nagledali smo se i dosta bolesne dece,

onako bez kose izmucene, u bolovima. Zaista nemam nikavo racionalno objasnjenje za te patnje i slozio bih se sa predhodnicima

da ostaje samo molitva i vera da ce nam se negde i nekada konacno objasniti zasto je to tako moralo da bude.

Mislim da Gospod prasta i roptanje i rvanje sa njim i ljutnju na njega, u ovoj situaciji, postavljajuci vecito pitanje, zasto?

 

Mislim da Bog ne samo da prašta, nego i pozdravlja svaki iskren razgovor sa Njim.

 

Moliću se za Vašu porodicu. Svako dobro.

[Milan Nikolic]

Kako za sebe resavate problem Teodiceja

 

Misliš teodiceje.

[.............]

Problem teodiceje čovek i ne može da reši. I najnormalnije je, po meni, da zbog problema zla i bola u svetu čovek ponekad i naljuti se na Boga, i ne razume Ga, itd. To je ono rvanje Jakova sa Bogom, a ipak Mu je Bog dao veliko dostojanstvo, ceo narod nosi naziv po čoveku koji se" rvao" sa Bogom. Ali i u tome se čovek upoznaje sa Bogom i približava Mu se. Ja volim prijatelja iako sam nekad ljut na njega. Isto i sa Bogom.  To je, prosto, život, on to nosi sa sobom. Nema rešenja. Veruj u Boga i trudi se. The end.

[Снежана]

Time da mi verujemo u Boga kao razapetog.

Зар не верујемо у васкрслог Христа?

[Paradoksologija]

Зар не верујемо у васкрслог Христа?

 

Pa i to

[Снежана]

Pa i to

То :good2:

[Paradoksologija]

Ali možete li da zamislite Hrista koji kaže Jairu ili udovici ili kapetanu "Patnja će vas osnažiti" ili "Ko zna zašto je to dobro"? Ne, nego saoseća i pomaže.

[Paradoksologija]

То :good2:

 

Pa to

 

Vaskrsenja ne biva do smrti, reče Njegoš; ali naš svet i mi sa njim smo u stanju raspetosti - a i Hristos sa nama.

 

Hristos se uvek i začinje i rađa i raspinje i vaskrsava. Naše vreme nije isto što i Božije. Mi nismo još vaskrsli, i imamo još i Hrista raspetoga. I Hrista vaskrsloga i nadu u vaskrsenje.

[Deja Vu]

Ali možete li da zamislite Hrista koji kaže Jairu ili udovici ili kapetanu "Patnja će vas osnažiti" ili "Ko zna zašto je to dobro"? Ne, nego saoseća i pomaže.

 

Добро, иако каже то, зашто онда каже да је тежак пут који иде за спасење, да ћемо страдањем да се спасимо и слично?

 

Мислим, није сад да не треба да будемо саосећајни и да пустимо друге да пате, али оно није ни решење конзервирање и бегање у стање мира и задовољства и лењост. Одређени напор, труд нам је потребан у свему.