Претражи Живе Речи Утехе

У Конаку кнегиње Љубице свечано је отворена јединствена изложба „Модели најлепших српских манастира” аутора Бориса Стајковца. Изложбу је својим присуством увеличао Епископ липљански Доситеј. Изложба ће трајати до 29. априла. https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46316

У Великој галерији Дома Војске Србије „Београд”, 10. децембра је отворена изложба под називом „Сазвежђе Доситеј”, поводом 285 година од рођења Доситеја Обрадовића, 240 година од објављивања његовог дела “Совјети здраваго разума”, 220 година од настанка чувене песме “Востани Сербие” и 20 година постојања Задужбине. На изложби су представљена уметничка дела велике вредности која се чувају у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”, Народном музеју у Београду, Матици српској и Галерији Матице српске у Новом Саду, као и у Београдском универзитету. Организатори су Задужбина „Доситеј Обрадовић”, Медија центар „Одбрана” и Управа за односе са јавношћу Министарства одбране Републике Србије. Изложба је за посетиоце отворена до 15. јануара 2025. године. https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=45627

У организацији Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, а уз благослов Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у недељу 15. децембра у 18 сати ће у Конаку кнегиње Љубице бити отворена изложба "Свети мученици – оком нашег времена". Коаутори овог Пројекта су др Марина Матић, ма Мара Ђуровић и мсц. Тијанa Стаменовић са Академије СПЦ за уметности и консервацију, а пројекат је подржан од стране Министарства културе и јавног информисања и реализује се у сарадњи са Музејом града Београда. Изложба је осмишљена са намером да прати савремено ликовно стваралаштво у области сакралне уметности, те да кроз међународну сарадњу оствари едукативне и идејне размене у домену визуалне културе. Циљ II Међународне изложбе Академије СПЦ, са овогодишњом темом, јесте окупљање и повезивање домаћих и иностраних уметника (Грчка, Италија, Румунија, Бугарска, Русија, Македонија, Црна Гора, Канада, САД, Јужна Америка и други), који се на професионалном уметничком нивоу баве сакралном уметношћу у различитим техникама и медијумима. Од 143 учесника и 204 пристигла рада по мишљењу Уметничког Савета излагаће 86 аутора са 96 радова. Извор: Радио "Слово љубве"

Пoводом две стотине година од рођења Епископа Вићентија (Красојевића), изданка старог српског монаштва, мецене, задужбинара и члана Српског ученог друштва, 6. новембра 2024. године у Галерији науке и технике САНУ (Ђуре Јакшића 2), биће отворена централна изложба посвећена овом великом архијереју СПЦ, "Вићентије - Владика и задужбинар". На челу почасног одбора за прославу је Патријарх српски г. Порфирије, потпредседник је управитељ "Задужбине Владике Вићентија" Јевђа А. Јевђевић, а чланови су протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин; Никола Селаковић, министар културе; проф. др Зоран Кнежевић, председник САНУ; проф. др Драган Станић, председник Матице српске; проф. др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду; Александар Шапић, градоначелник Београда и многи други угледни посленици из света духовности, културе и науке. Изложбу организују Задужбина Владике Вићентија, Народни музеј Шумадије, Музеј рудничко-таковског краја и Српска академија наука и уметности. Животопис Епископа Вићентија (Красојевића) Родио се октобра 1824. године од благочестивих родитеља оца Ђоке и мајке Петрије у породици Красојевић у Горњој Црнући, месту које је до 1818. године било прва српска нововековна престоница и које је у време његовог рођења имало статус једног од четири кнежева двора где је дворски кнез био кнез Георгије (брат Вићентијевог деде Красоја). Красојевићи – Ђорђевићи су били у најближем пријатељству са кнезом Милошем, а касније су стајали уз саму владарску породицу као њени блиски сарадници. ДУХОВНО ЧЕДО ПРВОГ СРПСКОГ МИТРОПОЛИТА Претпоставља се да је Вићентија крстио сам Архимандрит враћевшнички Мелентије који се сматра његовом духовном оцем. Мелентије Павловић, који је касније постао први поглавар Српске Цркве, је малог Вићентија послао у оближњи манастир Враћевшницу да учи школу. (У манастирској цркви у припрати почивају ова два духовна горостаса један преко пута другог) ИГУМАН И АРХИМАНДРИТ Замонашио се 1844. године и рукоположен је за ђакона 1846. године. Као ђакон послат је у Београд где завршава два разреда Богословије. После смене династија након Светоандрејске скупштине постављен је за игумана 1859. године. Исте године 25. децембра кнез Милош га одликује златним крстом Светоандрејске скупштине. За заслуге га је црква унапредила у чин архимандрита 1870. године. Радио је а прикупљању и преписивању народних старина и архивских докумената, а библиотеку манастира Враћевшнице умножио је и уредио па је с временом постала једна од најцењенијих у Србији. У манастиру је основао и галерију слика у којој је било и неколико икона и слика с краја XVIII и почетка XIX века. Већи део галерије чинила су дела Ђуре Јакшића, који је на његов позив боравио у манастиру и насликао портрете свих српских владара и историјске композиције из Првог и Другог српског устанка. Од ових слика сачуван је само портрет кнеза Милоша. И библиотека и галерија изгореле су у пожару који је захватио манастир 1920. године. Са јужне стране манастирске цркве 1868. године почео је да гради конак данас познат као Вићентијев конак, који је изведен као велика двоспратна зграда са звоником слична палатама мађарских великаша. Уредио је и унапредио манастирску економију и манастир је уздигао у сваком погледу. Оно што је у Србији Немањића била Студеница у Србији Обреновића постала је Враћевшница. Био је у то време један од највећих духовника тог краја и народни првак и као такав биран је за народног посланика 1868. године. ЕПИСКОП После смрти владике Јоаникија Нешковића 1873. године изабран је једногласно од Архијерејског сабора Српске Цркве за епископа Ужичке епархије (сад епархија жичка). Као епископу резиденција му је била најпре у Карановцу, данашње Краљево, а касније у Чачку. Титула му је била епископ Ужички и епископ Ужичко-Крушевачки. А на самом крају његовог управљања епархијом титула му је била епископ Жички. Као епископ био је више година председник Апелаторијске конзисторије Српске митрополије и најближи сарадник великог митрополита Михаила. Волео је културу и уметност а поштовао просвету вероватно из разлога што није имао велико формално образовање. Био је добротвор и мецена Ђури Јакшићу а помагао је и Вука Караџића и Јована Јовановића Змаја. Био је помажући члан Друштва за пољску привреду и академик ( члан Српског ученог друштва) Владика Вићентије је умро 15. марта 1882. године у Београду. На опелу одржаном у Саборној цркви чинодејствовао је епископ Мојсеј у присуству краља Милана, краљице Наталије и скоро целе владе. Сахрањен је у припрати манастирске цркве у Враћевшници. ЗАДУЖБИНАР Сву своју имовину завештао је за просветне циљеве. По његовој жељи основана је задужбина за школовање његове фамилије и ђака из Горње Црнуће са седиштем и његовој кући у Београду. Од новца који је оставио у Управи фондова подигнуте су нове Задужбинске зграде. Зграде задужбине су даване под закуп од кога су дељене стипендије питомцима задужбине. У зградама су биле смештене: Београдска богословија, Краљевска српска државна штампарија, библиотека правног факултета а Академија ликовних уметности. Зграде задужбине су национализоване 1958. године. Задужбина је стипендирала бројне државне званичнике од којих си неки били: банови, велики жупани,народни и краљеви посланици, срески и окр.начелници као и десетине професора, адвоката, лекара, учитеља, официра... Многи од њих су и сами били задужбинари и велики добротвори СПЦ. ДУХОВНА ДЕЦА ЕПИСКОПА ВИЋЕНТИЈА Манастир Враћевшница дао је у нашој нововековној историји више од десет епископа и једног Српског митрополита. То је пропорционално величини овог манастира импозантан број. За свог кратког владичанства Вићентије је замонашио три вредна монаха који ће касније као Архијереји оставити леп траг у нашој црквеној историји. То су митролити Викентије (Крџић) и Нићифор (Перић) и епископ Мелетије (Вујић). Митрополити Викентије и Нићифор су мученички страдали за веру и канонизовани су од стране Светог архијерејског сабора наше СПЦ за светитеље. Изображени су на икони Светих мученика Сурдуличких. А епископ Мелентије који се упокојио на Хиландару је био велики црквени писац. БЛАГОРОДНА ПОРОДИЦА ЕПИСКОПА ВИЋЕНТИЈА Из фамилије Красојевић потекао је велики број монаха и свештеника. Треба истаћи: 1. Епископ Шабачко-ваљевског Михаила Урошевића ( унук Вићентијеве сестре Анице) игуман манастира Враћевшнице, старешина Српског подворја у Москви) 2. Игуман манастира Раванице и Боговађе Данило Урошевић ( сестрић владике Вићентија) 3. Свештеник Михаило Красојевић ( син Вићентијевог брата Симе) 4. Јеромонах Јоаникије Лазаревић Красојевић намесник манастира Враћевшнице (брат од стрица вл.Вићентија) 5. Протојереј Љубинко Јеремић (унук Вићентијевог брата Милосава) председник Духовног суда, први уредник Гласа Цркве. Интресантно је да је Вићентије васпитавао и описменио Вићентија Васића, оца академика Драгише Васића. А познавао је као младе дечаке и два великана наше културе и науке: Милана Ракића, песника и дипломату (са његовим оцем Митом и дедом Миланом Ђ.Милићевићем је био најближи пријатељ) и Мику Петровића Аласа, математичара (са чијим је оцем и дедом протом Новицом Лазаревићем био такође велики пријатељ). По сведочењу савременика проте Сретена Ј. Михаиловића, епископ Вићентије је био раста средњег, достојанственог лика и погледа, интелигентан и према ономе времену доста образован свештеномонах . Имао је лепу дугу косу и браду коју је пажљиво неговао. Свакад се лепо и чино-одевао, сходно своме чину и црквеним прописима. Лепо је читао и певао, имао је тих и мелодичан глас. Живео је скоро аскетским животом. Врло је мало јео и пио. Био је врло штедљив и није волео никакве церемоније. Новински извештаји по његовој смрти кажу: Историја српске Цркве записаће име његово у ред честитих бораца за српско-народну цркву, а историја српског школства забележиће га као добротвора и ватрена родољуба. Извор: Радио "Слово љубве"

Изложба икона "Земаљско је за маленa царствa, а небеско увек и довјека", у оквиру које ће се представити више уметника, биће одржана у периоду од 30. октобра до 9. новембра 2024. године, у улици Краља Петра, број 61, у галерији "Green door". Програм отварања изложбе заказан је за, среду 30. октобар 2024. године, са почетком у 19 часова. Током трајања изложбе, биће организоване радионице иконописа, где ће сви заинтересовани имати прилику да се упознају са техникама цртања и израде икона, и тако завире у процес настајања ових дела. Извор: Радио Слово љубве

Богословија Светог Саве, Задужбина владике Вићентија, Народни музеј Шумадије и Музеј Рудничко-таковског краја пoводом две стотине година од рођења Епископа Вићентија (Красојевића), организују 9. октобра 2024. године у холу Богословије Светог Саве у Београду, изложбу о животу и делу тог великог јерарха Српске Цркве. Скуп посвећен знаменитом враћевшничком духовнику и просветном добротвору започеће служењем помена владики Вићентију са почетком у 15.30 часова, а затим ће бити одржано свечано отварање изложбе. Блаженопочивши Владика изданак је старог српског монаштва, епископ, мецена и задужбинар. Био је и члан Српског ученог друштва (академик). Централна прослава ће се одржати у новембру у Галерији науке и технике САНУ. На челу почасног одбора за прославу је Патријарх српски г. Порфирије, потпредседник је управитељ Задужбине владике Вићентија Јевђа А. Јевђевић, а чланови су Никола Селаковић, министар културе; проф. др Зоран Кнежевић, председник САНУ; проф. др Драган Станић, председник Матице српске; проф. др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду; Александар Шапић, градоначелник Београда и многи други угледни посленици из света духовности, културе и науке. Извор: Радио "Слово љубве"

Изложба фотографија „Прозор у вечност“ Манастира Острог, монаха кир Дамјана биће свечано отворена 3. октобра у 18 часова у галерији књижаре „Геца кон“ у Београду. Како је најављено, изложбу ће отворити и благословити викарни Епископ новобрдски г. Иларион. У позиву на отварање изложбе се наводи, да је кир Дамјан својим оком и фотоапаратом овековечио неке непоновљиве тренутке и сачувао их од заборава, представљајући савременом свету Манастир Острог, српски Јерусалим, и једно од најсветијих места српског народа, онако како га је он видио и доживео. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Српска академија наука и уметности и Народни музеј Србије приређују отварање изложбе "Владимир Р. Петковић: утемељитељ струке и науке", аутора др Дубравке Прерадовић, у уторак, 24. септембра 2024. године, у Галерији САНУ (Кнеза Михаила 35), са почетком у 19 часова. Поставка која траје до 8. децембра ће вас упознати са значајним делом овог истакнутог српског научног радника, пионира на многим научним пољима, историчара уметности и археолога, који се дуги низ година налазио у значајним улогама и институцијама у нашем друштву, неуморног истраживача средњовековних српских споменика попут Жиче и Дечана и личности по којој је Српска академија наука и уметности (САНУ) насловила 2024. годину, када се навршава век и по од његовог рођења. Следи извод из разговора са ауторком, др Дубравком Прерадовић, научним сарадником Балканолошког института САНУ, о самој изложби, а у разговору у Јутарњем програму Радија Слово љубве, на линку испод, сазнајте о фасцинантним детаљима из живота Петковића (1874–1956). Део из разговора у Јутарњем програму: Разговор са ауторком, др Дубравком Прерадовић Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је у Патријаршијском двору у Београду др Николу Селаковића, министра културе Републике Србије. Министар је упознао поглавара Српске Православне Цркве да ће поводом двадесете годишњице од стављања српског средњовековног манастира на Листу светске баштине Унеска у седишту ове специјалне организације Уједињених нација за образовање, науку и културу у Паризу бити организована изложба црквено-уметничког и сакралног блага манастира Високи Дечани. Његова Светости је са великим задовољством и благодарношћу прихватио ову информацију, захваливши се министру Селаковићу на овој иницијативи и свему другом што Министарство културе константно чини на заштити српске културне баштине, посебно на Косову и Метохији, где је најугроженија. Извор: СПЦ

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у организацији Културног центра Калеидоскоп, а по позиву Уметничког савета уз уметнике из Србије и региона, у Галерији Коларчеве задужбине ће 27. августа у 19.30 ч бити свечано отворена пета по реду Међународна колективна, жирирана изложба сакралне уметности "Портрет на икони". Изложба ће трајати до 7. септембра 2024. Публици ће бити представљена 73 рада из земље и иностранства, радови 60 аутора селектованих од стране угледног жирија. У Галерији Коларчеве задужбине током трајања изложбе биће одржане радионице са гостима из иностранства. Изложбу ће бити могуће посетити радним данима од 10 до 20 ч, суботом од 10 до 16 ч. Уз пресек најбољег сакралног стваралаштва домаћих аутора у протеклој години публика ће моћи да види селекцију радова четири еминентна уметника из Румуније: Михаи Комана, Андреја Мусата, Кристине Раилеану и Томе Читука. На овогодишњи Конкурс за излагање пристигло је 133 рада од 98 аутора из Србије и региона. Изложба, чији ауторски концепт потписује МА Биљана Јовановић је и у претходним издањима окупила бројне иконописце, који своје различите иконописачке поетике артикулишу кроз фокус на портрет на иконама светих, а које су утемељене на суптилној фузији стилизованог портрета ранохришћанског и средњовековног црквеног сликарства и савременог, отвореног истраживачког теолошко – стваралачког концепта. Уметнички савет ове године је радио у саставу: др Тодор Митровић, редовни професор на Академији СПЦ за уметности и консервацију; др Миљана Матић, историчарка уметности, научна сарадница Музеја СПЦ; др Горан Јовић, редовни професор на Факултету ликовних уметности у Београду; др Ђорђе Станојевић, редовни професор на Факултету савремених уметности у Београду и Вера Виторовић, историчарка уметности, дугогодишња кустоскиња Галерије Стара Капетанија у Земуну. Изложба је у претходним издањима привукла велику пажњу јавности због брижљиво селектованих радова и највиших критеријума за учешће и излагање аутора. Значај изложбе огледа се у чињеници да је црквена уметност признати део савремене уметности, као и васељенском значају Иконе у православном свету. Византијске уметничке концепције неодвојив су део српске културе и сасвим присан, неодвојив део њеног бића. Стога је веома важно да Београд негује континуитет одржавања ове, међу уметницима високо позициониране изложбе, кроз тежњу да се систематизује и представи јавности црквена уметност у Србији. Током трајања изложбе Галерија Коларца биће и место директног сусрета уметника и заинтересоване јавности. 28. и 29. августа биће одржане радионице на којима ће уметници из Румуније, професори Академије у Букурешту заједно са професорима београдских академија уживо сликати иконе и уз размену са присутним уметницима из Србије преносити своја знања. Радионице су отвореног типа, тако да ће и посетиоци Галерије имати јединствену прилику да на лицу места доживе процес стварања портрета на икони, као неодвојивог дела савремених визуелних уметности. Дигитално доба, снажно изражено кроз концепт мас-медија, намеће и питање како икону можемо сместити у контекст савременог сликарства. На ово питање одговара један од учесника изложбе сликар-конзерватор МА Лука Новаковић, докторанд Универзитета у Београду, смер Историја и филозофија природних наука и технологије и сарадник Института за европске студије. “Икона је током свог развојног пута, пролазила кроз многе стилске промене. Исто као и некад, она данас добија свој израз који се темељи и на синтези старих стилова, уз то користећи се савременим ликовним средствима, како би њен ликовни језик био ближи човеку данашњице. На овај начин оно што је старо и оно ново у икони се чини савременим, тј. ванвременим. За нас су иконе, насликане Андрејем Рубљовом подједнако савремене као и оне свеже завршене у атељеима данашњице. Чувањем њених прошлих стилских одлика, уз одређену надоградњу или синтезу, чинимо их константно актуелним. Многи савремени уметници коришћењем старих технологија и материјала помоћу иконе праве мост који повезује традиционално и модерно. На овај начин они баштине старе технике, уз то тежећи поновном осмишљавању и кроз нове начине решавајући ликовне и уметничке проблеме који се данас намећу. Самим тим традиција бива сачувана од нестанка”. Др Тодор Митровић у тексту каталога за изложбу Портрет на икони 2024. прави спону између традиционалног и ововременог, објашњавајући симболику самих ликова који егзистирају у савременом црквеном стваралаштву: “У свету који је дефинитивно постао цивилизација слике, чак цивилизација покретне слике – у којој се сваковрсна нарација непрекидно и неумољиво одвија пред нашим замореним очима и презасићеним умовима – портретска икона, сталоженошћу својих форми и сведеном чистоћом свога древног медијског обрасца, позива на својеврсни прекид нарације и успоравање (протока) времена/информација, у коме би наша чула, ум и срце могли да се усредсреде на ону аутентичну дубину коју људска личност још увек у себи садржи. Јер портретска икона представља човека у оној врсти отворености и огољености која нас управо на ту личносну дубину, и готово искључиво на њу, упорно и смирено враћа. Портрети светитеља на овој врсти слике не раде ништа друго осим што отворено и без устезања гледају у посматрача, постављајући питања која – како се чини – данас звуче неподношљивије и драгоценије него икад: а шта ако сви ти људи са чијим се телима свакодневно срећемо (данас чешће у медијском него у стварном простору) нису само сензације, које у једном тренутку постоје да би већ у следећем биле анестезиране и удобно похрањене у меморијском простору? А шта ако се у погледу људских очију може сасвим зауставити, па чак и изокренути функција времена? Шта ако се, дакле, у овом погледу крије нешто што је сложеније и динамичније од целокупног медијског простора, од свих његових засењујућих моћи и меморијских капацитета – нешто што је веће и бесконачније од саме културе, па чак и од космоса? Управо слутећи, или знајући, да су одговори на ова питања позитивни, савремени хришћани се све чешће окрећу иконама, окрећући се тако ка оним искуствима отворености, слободе и бесконачности која представљени светитељски ликови постојаношћу и сталоженошћу свога присуства на најсмелији начин пројављују. Због тога се, у исходишту, стиче утисак да тема портрета на икони данас постаје у најмању руку једнако актуелном, ако не чак и актуелнијом него што је то било у прошлости”. Извор: Коларчева задужбина

Отварање мултимедијалне изложбе уметничког фотографа Светлане Дингарац "Тврђаве и утврђени градови Србије", одржаће се у петак 9. августа 2024. године у 18 часова на платоу испод Великог степеништа на Београдској тврђави, известила је Храм телевизија. Изложба је део ширег пројекта који обухвата и интернет страницу Тврђаве Србије. Ова страница садржи детаљне описе тврђава и интерактивну мапу, представљајући перманентну изложбу на интернету која се изнова допуњава новим локалитетима на тлу Србије. Извор: Телевизија Храм

У крипти цркве Светог Марка на Ташмајдану вечерас је отворена аудио-визуелна изложба "Јасеновачке сузе" посвећена страдању српског народа у Независној Држави Хрватској, посебно у систему концентрационог логора Јасеновац. Отварању изложбе је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Алексеј, викар Његове Светости, архимандрит Нектарије (Ђурић), главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, архимандрит Василије (Костић), свештенство и ђаконство из више епархија СПЦ, као и бројни посетиоци. Изложба је реализована у сарадњи са Музејем жртава геноцида, Спомен подручја Доња Градина, као и многих појединаца који су били укључени у пројекат и помогли да се ова изложба оствари. Ово је прва оваква изложба у организацији ученика средње школе, Гимназије и Стручне школе "Светозар Милетић" из Србобрана. На изложби могу се видети бројне фотографије из страдалног периода, макете, панои, реплике оружја који је кориштен за злочине, као и скулптура под називом "Избрисана" аутора Вука Љубисављевића, академског вајара. Изложба ће бити отворена за посетиоце до 17 јула. Отварање изложбе употпунио је наступ Дечијег црквеног хора "Свети Василије Острошки" из Сирига. Извор: Телевизија Храм

Руски центар за науку и културу „Руски дом“ у Београду позива вас вечерас, 18. јуна 2024. године, на два лепа уметничка догађаја. За 19 часова је најављен почетак првог великог концерта Илије Фролова, младог диригента и студента у класи маестра Бојана Суђића. Он ће са српским хорским ансамблом представити програм хорских дела светске музичке уметности, а као солисти ће наступити Александар Новаковић, Ђорђе Ненић, Софија Виник и Душан Свилар. Такође од 19 сати ће у Галерији ове установе бити отворена ауторска изложба "Благољепије" - иконопис Јекатерине Титове, на којој ће бити представљено око 50 радова. Изложбу у галерији Руског дома можете погледати до 1. јула. Извор: Радио "Слово љубве"

Висока школа – Академија СПЦ за уметности и консервацију као и сваке године организује завршну изложбу студентских радова, саопштено је из ове важне институције. Отварање изложбе ове године биће у петак 7. јуна 2024. године у 19 часова, у просторијама Академије СПЦ (улица Краља Петра бр. 2). Извор: Радио "Слово љубве"

Народна библиотека Србије, Задужбина владике Вићентија Красојевића и Академија СПЦ за уметности и консервацију, позивају на отварање изложбе радова пристиглих на ликовни конкурс расписан у марту ове године, поводом обележавања 200. годишњице од рођења Епископа жичког (ужичко-крушевачког) Вићентија (Красојевића). Изложба ће бити отворена у понедељак 20. маја 2024. године у 18 сати, у Атријуму Народне библиотеке Србије (Скерлићeва 1) у Београду. Уметнички савет овог конкурса чинили су г. Јевђа Јевђевић, управитељ Задужбине владике Вићентија, професор мр Мирјана Милић, доцент МА Владимир Карановић, доцент др ум. Миодраг Милутиновић и доцент МА Мара Ђуровић. Животопис Епископа Вићентија (Красојевића) Родио се октобра 1824. године од благочестивих родитеља оца Ђоке и мајке Петрије у породици Красојевић у Горњој Црнући, месту које је до 1818. године било прва српска нововековна престоница и које је у време његовог рођења имало статус једног од четири кнежева двора где је дворски кнез био кнез Георгије (брат Вићентијевог деде Красоја). Красојевићи – Ђорђевићи су били у најближем пријатељству са кнезом Милошем, а касније су стајали уз саму владарску породицу као њени блиски сарадници. ДУХОВНО ЧЕДО ПРВОГ СРПСКОГ МИТРОПОЛИТА Претпоставља се да је Вићентија крстио сам Архимандрит враћевшнички Мелентије који се сматра његовом духовном оцем. Мелентије Павловић, који је касније постао први поглавар Српске Цркве, је малог Вићентија послао у оближњи манастир Враћевшницу да учи школу. (У манастирској цркви у припрати почивају ова два духовна горостаса један преко пута другог) ИГУМАН И АРХИМАНДРИТ Замонашио се 1844. године и рукоположен је за ђакона 1846. године. Као ђакон послат је у Београд где завршава два разреда Богословије. После смене династија након Светоандрејске скупштине постављен је за игумана 1859. године. Исте године 25. децембра кнез Милош га одликује златним крстом Светоандрејске скупштине. За заслуге га је црква унапредила у чин архимандрита 1870. године. Радио је а прикупљању и преписивању народних старина и архивских докумената, а библиотеку манастира Враћевшнице умножио је и уредио па је с временом постала једна од најцењенијих у Србији. У манастиру је основао и галерију слика у којој је било и неколико икона и слика с краја XVIII и почетка XIX века. Већи део галерије чинила су дела Ђуре Јакшића, који је на његов позив боравио у манастиру и насликао портрете свих српских владара и историјске композиције из Првог и Другог српског устанка. Од ових слика сачуван је само портрет кнеза Милоша. И библиотека и галерија изгореле су у пожару који је захватио манастир 1920. године. Са јужне стране манастирске цркве 1868. године почео је да гради конак данас познат као Вићентијев конак, који је изведен као велика двоспратна зграда са звоником слична палатама мађарских великаша. Уредио је и унапредио манастирску економију и манастир је уздигао у сваком погледу. Оно што је у Србији Немањића била Студеница у Србији Обреновића постала је Враћевшница. Био је у то време један од највећих духовника тог краја и народни првак и као такав биран је за народног посланика 1868. године. ЕПИСКОП После смрти владике Јоаникија Нешковића 1873. године изабран је једногласно од Архијерејског сабора Српске Цркве за епископа Ужичке епархије (сад епархија жичка). Као епископу резиденција му је била најпре у Карановцу, данашње Краљево, а касније у Чачку. Титула му је била епископ Ужички и епископ Ужичко-Крушевачки. А на самом крају његовог управљања епархијом титула му је била епископ Жички. Као епископ био је више година председник Апелаторијске конзисторије Српске митрополије и најближи сарадник великог митрополита Михаила. Волео је културу и уметност а поштовао просвету вероватно из разлога што није имао велико формално образовање. Био је добротвор и мецена Ђури Јакшићу а помагао је и Вука Караџића и Јована Јовановића Змаја. Био је помажући члан Друштва за пољску привреду и академик ( члан Српског ученог друштва) Владика Вићентије је умро 15. марта 1882. године у Београду. На опелу одржаном у Саборној цркви чинодејствовао је епископ Мојсеј у присуству краља Милана, краљице Наталије и скоро целе владе. Сахрањен је у припрати манастирске цркве у Враћевшници. ЗАДУЖБИНАР Сву своју имовину завештао је за просветне циљеве. По његовој жељи основана је задужбина за школовање његове фамилије и ђака из Горње Црнуће са седиштем и његовој кући у Београду. Од новца који је оставио у Управи фондова подигнуте су нове Задужбинске зграде. Зграде задужбине су даване под закуп од кога су дељене стипендије питомцима задужбине. У зградама су биле смештене: Београдска богословија, Краљевска српска државна штампарија, библиотека правног факултета а Академија ликовних уметности. Зграде задужбине су национализоване 1958. године. Задужбина је стипендирала бројне државне званичнике од којих си неки били: банови, велики жупани,народни и краљеви посланици, срески и окр.начелници као и десетине професора, адвоката, лекара, учитеља, официра... Многи од њих су и сами били задужбинари и велики добротвори СПЦ. ДУХОВНА ДЕЦА ЕПИСКОПА ВИЋЕНТИЈА Манастир Враћевшница дао је у нашој нововековној историји више од десет епископа и једног Српског митрополита. То је пропорционално величини овог манастира импозантан број. За свог кратког владичанства Вићентије је замонашио три вредна монаха који ће касније као Архијереји оставити леп траг у нашој црквеној историји. То су митролити Викентије (Крџић) и Нићифор (Перић) и епископ Мелетије (Вујић). Митрополити Викентије и Нићифор су мученички страдали за веру и канонизовани су од стране Светог архијерејског сабора наше СПЦ за светитеље. Изображени су на икони Светих мученика Сурдуличких. А епископ Мелентије који се упокојио на Хиландару је био велики црквени писац. БЛАГОРОДНА ПОРОДИЦА ЕПИСКОПА ВИЋЕНТИЈА Из фамилије Красојевић потекао је велики број монаха и свештеника. Треба истаћи: 1. Епископ Шабачко-ваљевског Михаила Урошевића ( унук Вићентијеве сестре Анице) игуман манастира Враћевшнице, старешина Српског подворја у Москви) 2. Игуман манастира Раванице и Боговађе Данило Урошевић ( сестрић владике Вићентија) 3. Свештеник Михаило Красојевић ( син Вићентијевог брата Симе) 4. Јеромонах Јоаникије Лазаревић Красојевић намесник манастира Враћевшнице (брат од стрица вл.Вићентија) 5. Протојереј Љубинко Јеремић (унук Вићентијевог брата Милосава) председник Духовног суда, први уредник Гласа Цркве. Интресантно је да је Вићентије васпитавао и описменио Вићентија Васића, оца академика Драгише Васића. А познавао је као младе дечаке и два великана наше културе и науке: Милана Ракића, песника и дипломату (са његовим оцем Митом и дедом Миланом Ђ.Милићевићем је био најближи пријатељ) и Мику Петровића Аласа, математичара (са чијим је оцем и дедом протом Новицом Лазаревићем био такође велики пријатељ). По сведочењу савременика проте Сретена Ј. Михаиловића, епископ Вићентије је био раста средњег, достојанственог лика и погледа, интелигентан и према ономе времену доста образован свештеномонах . Имао је лепу дугу косу и браду коју је пажљиво неговао. Свакад се лепо и чино-одевао, сходно своме чину и црквеним прописима. Лепо је читао и певао, имао је тих и мелодичан глас. Живео је скоро аскетским животом. Врло је мало јео и пио. Био је врло штедљив и није волео никакве церемоније. Новински извештаји по његовој смрти кажу: Историја српске Цркве записаће име његово у ред честитих бораца за српско-народну цркву, а историја српског школства забележиће га као добротвора и ватрена родољуба. Извор: Радио "Слово љубве"

Његово Преосвештенство владика Пакрачко-славонски г. Јован отворио је 18. априла 2024. године у Клубу Радио-телевизије Србије, изложбу слика "Свети Новомученици у свјетлости Васкрсења" аутора монахиње Марије из Манастира Јасеновац, а затим је представљена и научна монографија "Монахиња Марија" у издању Музеја жртава геноцида. О изложби и монографији говорили су владика Јован, аутор монографије проф. др Јелена Ердељан и др Никола Радосављевић. Овој свечаности присуствовао је и Преосвештени Владика топлички г. Петар, викарни Епископ Његове Светости Патријарха Порфирија. Клуб РТС се налази у Светогорској улици број 1, у згради Радио Београда. Извор: Саборни храм у Пакрацу

https://n1info.rs/kultura/miroslavljevo-jevandjelje-i-srpski-psaltir-izlozba-u-narodnoj-banci-srbije-do-29-aprila/ Изложба "Мирослављево јеванђеље и Српски псалтир" посетиоцима пружа увид у врхунске факсимиле два најраскошнија српска средњовековна рукописа, али и њихову бурну и занимљиву историју. У Народној банци Србије она ће бити отворена све до 12. априла. Због чега је треба посетити погледајте у видеу на почетку текста.

У Руском дому у Београду у понедељак, 25. марта у 10 часова биће отворена изложба фотографија "Зашто", посвећена 25. годишњици агресије НАТО на СРЈ. Изложба се састоји из два дела: радова српских фоторепортера за Вечерње новости из 1999. године који приказују догађаје на територији Југославије токок трагичних 78 дана и фотографија репортера ТАСС-а из истог периода, али у Русији. Изложбом ће бити отворен рад научне трибине "НАТО агресија против Југославије; историјско сећање и дугорочне последице". Поставка је доступна за ширу јавност од 26. марта. Извор: ТВ Храм, Инстаграм

Oтварање годишње изложбе "Да се не заборави" која се традиционално сваке године одржава у Парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару, биће у недељу 17. марта 2024. године, у 19 часова, најавила је Академија за уметности и консервацију СПЦ. Извор: Академија за уметности и консервацију СПЦ

Национална изложба фотографија „Времена се мењају – породица остаје” постављена је у Дому омладине у Београду, у присуству представника из политичког и јавног живота. Овом приликом изложено је више од сто фотографија породица из Србије, региона и света, које представљају јединствену причу о љубави, подршци и повезаности. О заједништву, љубави и значају породице говорио је протојереј-ставрофор Никола Трајковић, старешина Храма Свете Петке на Чукаричкој Падини. Кроз приказ различитих животних ситуација у оквиру породица, реализатори ове изложбе, отац и ћерка Милутин и Тијана Рајковић желели су да подсете на значај породице, и да охрабре стварање нових породица, истичући важност породичних вредности. Том приликом, присутнима се обратио Срђан Ђоковић, отац најбољег тенисера света Новака Ђоковића.Изложбу су подржали град Београд, Културно просветна заједница Србије и Дом омладине Београда. Изложба фотографија биће отворена до 29. фебруара,у периоду од 10 до 18 часова. Улаз је слободан.

Војислав Луковић, дипломирани сликар и рестуратор, иконописац и уметник који је осликао параклис Васкрсења Христовог у Централном затвору у Београду, али и ипођакон СПЦ при храму Св. Цара Константина и Царице Јелене на Вождовцу, представиће циклус фотографија са разних молитвених сабрања под називом "Божанска светлост" у уторак 24. октобра 2023. године у Фото галерији "Плус" у Палати Београд (Масарикова 5). Подсетимо да је г. Луковић дуги низ година бави креативном фотографијом у којој је стекао многе награде на домаћим и међународним такмичењима, као и међународна фотографска звања. Фото галерија "Плус" се налази са десне стране степеница које воде ка самопослузи "ИДЕА" у сутурену Београђанке, улаз наспрам СКЦ-а. Извор: Радио "Слово љубве"

Сви сте добродошли на отварање изложбе школе иконописа цркве Св. лекара и безсребреника Козме и Дамјана, која ће бити одржана у самој цркви (Делиградска улица 38) при Клиничком Центру Србије. Како је за наш радио известила Тамара Јовановић из ове духовне заједнице свечано отварање изложбе икона полазника ове школе биће у среду 11. октобра 2023. године у 18 часова и 30 минута. Извор: Радио "Слово љубве"

Отварање изложбе фотографија „Цркве брвнаре – чувари традиције: Непрекидна молитва под дрвеним сводом“ аутора г. Станка Костића биће приређено у среду, 4. октобра 2023. године у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ (улица Ђуре Јакшића 2). Изложбу од вечерас до 28. октобра можете погледати сваким радним даном од 10 до 20 часова, суботом од 10 до 15 часова. Добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

Ретроспективна изложба вајара Милутина Ранковића под називом „Скулптуре и документи“ биће отворена у понедељак, 3. јула 2023. године, у Педагошком музеју у Београду. Овом приликом биће изложено више радова из богатог опуса Милутина Ранковића, насталог у претходне четири деценије, од којих су неки урађени у Колубарском храсту старом више стотина хиљада година! Наиме, ово дрво се вади приликом копања угља на Површинским коповима Колубара. Неколико радова у дрвету - лик Мајке Божије, свећњаци и крстови биће понуђени на продају на самом отварању изложбе, а приход од продаје је намењем манастиру Јасеновац. Изложба траје до 9.јула. Извор: Радио "Слово љубве"

Висока школа-Академиjа СПЦ за уметности и консервацију ћe у уторак, 4. јула 2023. године, изложбом "Светост уметности - 30 година Академије СПЦ (1993-2023)", обележити три деценије постојања. Отварање ћe бити 4. јула у 19 часова у Галерији РТС, ул. Таковска бр. 10, Београд. Извор: Академија СПЦ