Најбољи чланови

Сада је у пургаторијуму због тамбураша који су се пробудили.

Углавном свако од нас или барем већина посетила је неки од манастира и познаје барем неког из монаштва и самим тиме свако има неку своју представу шта је то монаштво. Али да би смо знали да ли имамо право схватање монаштва потребно је да будемо упознати поготово са монаштво из првог миленијума. Тема монаштва у Раној Цркви је веома комплексна и захтева много времена изучавања/читања да би се то све на једна правилан начин размело и сагледало, на пример: појављивање православног монаштва, резлике у монаштву, утицаји на богослужење... као и многи други детаљи/аспекти. Тако да данас конкретно везано за Исток говори се о: 1. етипатском (синајском, палетстинком/Св. Земља) монаштву 2. кападокијском монаштву, 3. и сиријском монаштву Као што је познато постоји, како се то назива, златни патристички период у Раној Цркви. А исто тако може се рећи и за монаштво да постоји златни период монаштва у Раној Цркви, а који покрива 4 или 5 генерација од ca. пре/после 313. године па до потпуне најезде арабљана/ислама. После најезде илама долази до пустошења и једино на неколико места монашки живот је опстао непрекидно или са изузетним кратким прекидима до данас. А то су Синајски Манастир, манастир Св. Саве освећеног као и неки од других манстира из Палестине. Ови манстири су имали изузетан утицај на даљи развој монаштва у Православљу а потовово црквених Богослужења које ми имамо и за које знамо данас као и очувања икона. Ови монашки центри (из Синај и Св. Земље а по узору на египтаско монаштво) су имали велики утаицај и давали пример у оснивању монаштва на Светоj Гори као и у Кијевско Печерској Лаври. А потом имамо уникатан пример у историји нашег Великог и Мудрог Св. Саве који је путовао по истоку ( није туристички путовао него је имао кристално јасан циљ зашто иде тамо) и упознао са добро са монаштвом/цркеним животом у Египту, Светој Земљи као и у Цариграду, а све да би имао јасне координате како да организује СПЦ као и манастир Хиландар. Св. Сава је био веома мудар чоек' узимао је са свих страна оно што је сматрао да је набоље, најкорисније за СПЦркву у конкретном моменту. Дакле није био искључив па да има преференце према Цариграду или према Палестини/Египту као што то данас неки раде. Да Св. Сава није био искључив човек, ово се најбоље види из тога што je писање Хиландарског и Карјеског типика користио различите изворе/узоре. За писање Хилнадарски је преводио/користио типик из Евергетидског Манастира Св. Богородице док је за Карејски типик користио као узор један типик из манастира Св. Саве Освећеног. Ово су само неки од детаља које написах. Позивам све заинтересоване, а који су читали текстове из Ране Цркве или студије, да изнесу неке детаље који могу бити од користи да се боље упознамо са раним монаштвом, а да би смо имали право разумевање истог па и да исправимо можда неке детаље који би требали да се исправе данас код нас, а по узору на Св. Примере из Ране Цркве. Дакле кад је у питању египатско, синајско, палестинско, кападокијско и сиријско монаштво, позивам да заинетесовани напишу по нешто у чему су разлике, сличности, утицаји итд...... Једном речју сви детаљи који могу помоћи да боље разумемо и научимо овај сегмент а који је неодвојиви део од Православне Цркве. Поздрав народе и хвала за ваше стрпљење и време да прочитате овај горенаписани текст.

Хм. Са становишта "званичне" историје се може овде штошта рећи. На пример то да је кроз историју за младе династије било врло популарно да се прогласе наслединицима великих династија из прошлости и да узму њихове симболе. Последњи познати примери за то су нам гроф Ђурађ Бранковић (великан из 17. века са подручја данашње Румуније са амбицијом да обнови деспотовину Србију) који се прогласио потомком деспотске лозе Бранковића, патријарх Арсеније III Црнојевић (познатији као "Чарнојевић") који се представљао потомком зетске племићке лозе Црнојевића, или "цар" Јован Ненад "Црни" (владар ослобођене територије од Турака у 16. веку на тлу данашње Бачке и Срема) који је за себе говорио да је потомак византијских царева. Оно што се у "званичној" историји зна о Стефану Немањи, то је да се током читавог једног периода водила дебата ко је уопште био Немањин отац - ово наводим као пример колико су подаци из тог историјског периода ретки и опскурни. Говорити о утврђеној линији у трајању од више од 700 година уназад... о томе "званична" историја нема валидне податке. Као илустрацију толико огромног временског периода навешћу да је у 19. веку свака краљевска породица у Европи водила порекло од Стефана Немање. Али не само од њега, него и од сваког феудалног владара из те епохе. Него још нешто... "Званична" историја не каже да су Срби дошли на Балкан са подручја Русије-Украјине, него са подручја источне Немачке - управо оног где и данас живе Срби, али Лужички. Са подручја Закарпатја су дошла друга словенска племена. "Званична" историја заправо и не говори о Сеоби Словена као о јединственом масовном догађају, него као о једној читавој епохи у трајању од неколико векова која се одвијала из више праваца и није укључивала само Словене, него и Аваре, Германе и друге народе и која није захватала само Балкан, него читаву Европу. Такође, "званична" историја не узима Константина Порфирогенита као примарни извор за досељавање Словена у Византију, него је Константин Порфирогенит значајан зато што идентификује данашњу Србију (са Косовом), Северну Македонију, Босну и Херцеговину, јужну Панонију (неодређена територија која се оквирно протеже Славонијом, Војводином и Румунским Банатом) и хрватско приморје све до Сплита као територије на којима живе Срби и које држе Срби. А и саме илустрације ради, да се напомене шта је "званична" историја. Стављам под наводе јер је у питању оксиморон, незваничне историје нема. "Званична" историја је она која за сваку тврдњу наводи доказ, која у све сумња док не потврди на више различитих места, која је наука за чије бављење није довољно само знати читати, него треба примењивати и научни метод. Опет илустрација: сви извори који описују Сеобу Срба 1689-90. говоре о Албанцима (на неким местима и "Рацима и Албанцима") који су, предвођени климентским патријархом, дошли у војну службу Аустрије и населили се у јужној Угарској. Онај ко само зна да чита, види да пише "Албанци" и то тумачи као Албанци. Док онај који се бави историјом као науком зна да је у картама Аустрије из тог времена цела територија јужне и западне Србије са Косовом и цела Црна Гора била уцртана као "Албанија" и да су "Албанцима" били називани просто становници те територије. А по анализама имена тих "Албанаца" (словенска имена), описима те "климентске вере" ("источни шизматици" који пишу Ћириловим писмом) и тог "албанског језика" (језик који се говори и у Бугарској, Хрватској, Босни итд.) види се да се ради о Србима. И сад замислите неког албанског јуношу који је научио немачки језик и крене да копа по бечким архивама и да наилази на документа у којима се о Косову говори као о Албанији, Пећкој патријаршији као о албанској итд. - ко би га убедио да "званична" Бечко-Берлинска историја лаже и да никад никаква Сеоба Срба није постојала и никакви Срби по Пећи и Призрену, кад он лепо својим очима види да пише да су то све Албанци?

Ако неко не зна који је српски став, само нек погледа шта раде Бугари. Сигурно је потпуно супротан.

Сада сте ви, каубоју, на потезу. Имате ту седницу па да вас видимо. Да вас не превесла тројац.

"Честитам" свима и јубиларну 600. страну ове теме.

I meni bi bilo trulo zbog kanona da izbegnem sahranu, ali govorimo o običnoj misi, bez ikakvog povoda.

Slazem se, zato sam postavio pitanje dokle bi bila granica postovanja kanona...

Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вјере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се. Исповиједајте пак једни другима сагрјешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника. Илија бјеше човјек исто као и ми, и молитвом помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци. И опет се помоли, и небо даде кишу, и земља изнесе род свој. (Јак. 5, 14-17). Ово је занимљиво (друга је ствар како се све кроз историју Цркве усановило), јер Апостол Јаков најпре говори о болести, па каже "дозовите презвитере црквене". Затим, одмах, саветује за исповест и не помиње презвитере него каже да се исповеда(мо) "једни другима"! Али, даље - у контексту исповести - натавља и помиње Илију - у контексту "молитве ораведника" - и тим примером показује снагу молитве праведника. Дакле, Св. Јаков Илију овде сврстава са нама, са не-клирицима, са лаицима. Никако у свештенство (што Илија није ни био, иако је био пророк). Мислим да овде нема двојбе да се Апостол обраћа лаицима да се иповедају лаицима, те да се сви моле једни за друге. А Илију узима само као пример дубоке вере, праведности и некога коме Бог услишује молитву. Значи у апостолске време се исповедало "једни другима". Као се развијала Св. Тајна исповести кроз историју Цркве друга је прича. Ипак се овде ради о јасној и недвосмисленој препоруци Апостола лаицима. (Ја лично сам за то да Црква даје благослов посебно обдареним људима да буду исповедници - попут Св. Порфирија. Не да могу бити као он, али да имају благослов за то. Те да би у градовима, рецимо у БГ, било можда пар исповедника који би стално били доступни људима. Не да се на литургији чека у реду и скоро и не исповеди. Исповедник треба да буде доступан као "хитна помоћ", непрекидно. Требало би макар да парохијски свептеници одреде време за исповест. Као када идеш доктору, одеш лепо тад-и-тад кад ти нешто притипће душу, знаш да тамо има поп и иповедип се. Не да вијаш попа по кафани, или у стресу оном и гужви, на пола метра од других на литургији да истресаш своје муке....савим је неприкладно то.)

Išao sam u Milanu u katedralu Prvi put kad sam tamo bio, podsmevao sam se njima (tada nisam bio ni kršten,samo mnogo mlad i glup) i izgubio sam novčanik sa svim parama isti dan....naravno ne smatram da me je Bog kaznio možda samo mala lekcija Sledeći put kad sam bio u Milanu sam uredno zapalio sveće u katedrali, pomolio se (tad sam već bio krsten) U Londonu sam išao u obe katedrale. Sv Pavla sam obišao u toku dana kad sam bio prvi put, a Vestminstersku (Sv Petra) pre dve godine smo isli ciljano u toku vecernje službe (da ne bismo plaćali ulaz). Jedine dve ikone koje se tamo vide su pravoslavne. Službu smo odslusali i jedini "štrec" mi je bio kad je teta sveštenik izašla da čita Jevanđelje. Medjutim propoved sveštenika na kraju mi je bila vrlo topla, iskrena i prijala mi je. Ono što mi se svidelo je da dobiješ odstampano na dva lista celu službu i pratiš ceo tekst i piše kad svi pevaju kad se ustaje itd... Ne mogu da kažem da sam osetio neku blagodat ali poštovanje da i pre svega jedan istorijski doživljaj raznih događaja.

Моје зановетање Владану је намерно, јер је његова перфекција за дивљење. Чак и овај линк за orthochristian.com смо добили од њега.

@logdanov a kad je Artemije uklanjan, ep. Atanasije je pricao kako su Vilovski i Artemije organizovali oruzani napad i pucali na sekretara ERP.

Mislim da ćeš na kraju sama "morati" da doneses stav Tačnije odnos prema ovom pitanju I to srcem i bez straha

Vladan je svesno karikirao ironije radi. A sa ostatkom se manje vise slazem, bar u najvecem delu, uz napomenu da je ovo tek pocetak, i da ako se Fanarima ne stane na put, bice teskog belaja, vec pisah - na kraju cemo dobiti mutiranu tvorevinu, svojevrsnu metastazu necega sto se samo nominalno zove crkva. Sto bi rekli anglo - saxsonci "Do you want to know how deep the rabbit hole is, well it is very deep"

Dobila sam poziv da za Katoličko Badnje veče idem u neku katedralu, jer, eto - zašto da ne, Bog je jedan i svuda? Impulsivno sam poziv odbila, uz zahvalnost, sa rečima da ne želim na njima tako značajno i sveto veče dođem kao turista, a drugačije ne mogu. Na tome se završilo. Kasnije se setim, dok mi je jednom prilikom pokazivala znamenitosti grada, draga divna osoba, Pravoslavka, između ostalog me odvela i u jednu poznatu Katoličku Crkvu. Na moje zaprepašćenje, ona se sasvim normalno prekrstila, zapalila sveće kao da smo u nekom našem hramu. Baš me dirnulo njeno ponašanje, tim više što sam se sama doslovno osećala kao turista (doduše pristojan). Ali ipak, često sam se kasnije, kao i sada toga setila. S' jedne strane mi je to ponašanje dirljivo prirodno, dok sa druge ne mogu da ne pomislim - kako li bi se provela tako u džamiji? Elem, život me doveo u takvu sredinu gde zaista moram doneti neki svoj sud o svemu tome i izgraditi jasan stav. Hvala Bogu, imam u blizini i našu Crkvu u koju idem, ali šta da radim u ovakvim situacijama kojih će sigurno biti još? Volela bih da čujem šta vi mislite, možda je neko već prošao kroz slična iskušenja? Posebno bih bila zahvalna našim dragim teolozima ako se uključe, nema veze, može i strogo Blagodarim.

Пошто нисам мога тему да ставим у одговарајући подфорум је нешто неће, ставио сам овде. Видим разноразне теме овде на форуму које се баве разноразним мање битним темама а заобилазе оне најбитније. Везане баш за најбитнија права жена, а то је да буду мајке и да им се олакша мајчинство. Посебно за храбре мајке са више детета. Новац се даје за разноразне глупости почевши од педераја до спонзоруша или ти сатова бесних возила и неких глупих и празних расколничких прича, препуцавања доказивања, а сви заборављају мајке. Наше владике, попови па истакну ти појединци а и саме жене треба да покрену овакву петицију коју ћемо сви потпосати и тражити амадманима да се прихвати. Влада и држава дају по 50000 динара људима који чувају туђу децу у хранитељским породицама а мајке које чувају своју морају да их остављају кући саме, осуђене да подижу и брину једно за друго, а оне да црнче по фабрикама да би зарадиле за леба и поред леба за своју дечицу. А дечица наслеђују гардаробу од старијих и живе од милостиње добрих људи. Ајде држава да стане иза њих. Значи Србијо, Попови, Феминисткиње, расколници боримо се прво за Храбре МАЈКЕ а после водите расправке о Вучићу и Савином одличју. Значи хајдмо сви сложно Направимо петичцију и дајмо подршку тим мајкама.

Dozvoljavaju, ove godine je jedan pravoslavni bogoslovec (iz okolinr Niša) bio dva puta na ispovedi kod katoličkog sveštenika, otac od tog bogoslovca koji je pop je bio jednom.

Slazem se. Nek idu s milim Bogom ?

Ма, мани их. За Атанасија, ако ниси Цинцарин, онда мора да си убица, или си убица баш зато што си Цинцарин. Лудило. О томе не треба писати. Опасно је. Или си саучесник или клеветник.

Ево и ми се из САД, где се данас слави Thanksgiving, придружујемо честиткама у духу Дана Захвалности на 600. јубиларној и-страни. ‘Фала свим учесницима, ђе чули и ђе не чули!

Е, али чланови и следбеници Бартове неопапистичке унијатске секте појешће са уживањем све што Барт&Фрања склепају. Можда и Далај Ламу смувају да им се придружи...

Ма то је на линији тумачења да је икона (слика) оно што нам је дато а подобије (прилика) оно што нам је задато. А суштинки је, иначе, реч о иронији наравно на рачун Барта и Фрање (то су срца два... итд. итд.).

Начуо сам у овој гужви и неки као символ вере: Има нешто. + Љубав, мир, различиторст. Да нисам видео гомилу попова мислио бих да је неки хипи покрет

Мила мајко, не куни ме млада...

нит сам искусио, нит сма теолог. НИшта без парохијског свештеника, он је најбољи за савет... Јер ти си позвана од верника на службу, не римокатоличког свештеника. А римокатолици имају различите приступе Светим Тајнама од бискупије до бискупије, значи код њих није исто у Рим и нпр. Хрватску. Зашто ти то кажем? зато што је у реду поћ, ако не би тражили да се миропомажеш или поново крстиш да би била на бадње вече. Е онда то значи да си ти Православна и не прелазиш у неку нову традицију, већ само учествујеш у служби. Не везано за питање али везано за тему... Да је Српска, Руска, Јерусалимска и Грузијска Патриајршија прихватила Миланковићев календар који је радио за Цариградски васељенски сабор, онда би ми као Грци, Цариград, Александрија... имали на истим датумима и божић и ускрс, као и римокатолици. Наравно исто тако и дан за пуцање из ватреног оружја у ваздух, тј. бадње вече. @Zayron Наше Владике и Патријарх су ишли на заједничке службе са римокатолицима скоро. Предпостављам да то значи, да могу и верници Српске, Бугарске, Руске.. Цркве. Јели у сваку римокатоличку земљу исто за Православце ако би дошли на службу? мсм. не морају се крстит или миропомазат у римокатоличку тредицију, пре тога ?

Ima ikonomija (suprotno od kanonske akrivije i tacnosti)....., jer ne zivimo bas u nekoj staklenoj casi i izolovani od sveta i ljudi i u takvim nekim situacion' kada ne zavisi od nase volje i zelje, onda je po ikonomiji dozvoljeno odredjeno snishodjenje u takvoj molitvi.

Ja uđem često u katoličku crkvu, samo kad nije molitva. Zato što je nama vaseljenskim saborom nekim 3 ili 4. zabranjeno da se skupno molimo sa katolicima, i nama laicima, a nekmoli sveštenicima. Za moje razgldanje džamije sam dobila epitimiju od 40 dana- pa ti vidi. (verovatno je bilo još zbog čega- ali me je zbog toga najviše grdio)

Ти си непоправљив. Бенедикт Нурсијски је био прост монах. Како су монаси или свештеници могли да се исповедају код њега? И на Истоку имаш идентичних случајева.

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2019&mm=11&dd=27&nav_id=1623396

https://www.facebook.com/1099674145/posts/10219299420891842/

Jedna ćelija na Marsu je život za znanstvenike i evolucioniste, ali beba sa srcem koje kuca, nije život, iako ima svoj dnk ? Logika i poštenje onih koji promoviraju abortus.

Vesli nije ubijao, nije imao ni mogućnosti za to (on je bio disident u okviru anglikanstva). Cvingli je 100% davio anabaptiste, slobodno proveri u kojim god hoćeš izvorima. U Kalvinovoj Ženevi je vladala prava-pravcata inkvizicija, to možeš da pročitaš gde hoćeš. Za Lutera se sa sigurnošću zna da je izjavio da "država treba javno ili tajno kao pse da pobije seljake koji su se pobunili". Njegov pomoćnik Melanhton je izjavio da je ubijanje jeretika večna Božja zapovest. U Engleskoj su katolici proganjani i ubijani samo tako nakon reformacije. U Americi su puritanci ubijali "veštice". Pomiri se sa tim da protestanti i njihovi pioniri nisu sveci, nego su bili ljudi svog vremena, kada je bilo nešto najnormalnije da država ubija jeretike. Oni su sebi uzeli slobodu da veruju kako misle da treba, ali tu slobodu nisu davali svojim podanicima.

Ja sam išao na mise, i katoličke i anglikanske. Što da ne? Mislim da je zabranjeno samo pričestiti se kod inoslavnih... Svake godine imaš anglikansku proslavu Božića u našoj Patrijaršiji. Služe zajedno anglikanski pop i pravoslavni đakon. Bude i dosta pravoslavaca, samo se ne pričešćuju.

Четвртак двадесет четврти по Педесетници 1. Сол. 271 (5:1-8 ) Браћо, о временима и роковима није потребно да вам се пише; 2. Јер ви сами добро знате да ће Дан Господњи доћи као лопов у ноћи. 3. Јер када говоре: Мир је и сигурност, тада ће наићи на њих изненада погибија, као бол на трудну жену, и неће избјећи. 4. Али ви, браћо, нисте у тами, да вас тај Дан затече као лопов. 5. Јер сте ви сви синови свјетлости и синови дана; нисмо ноћи нити таме. 6. Зато немојмо спавати, као и остали, него бдијмо и будимо тријезни. 7. Јер који спавају, ноћу спавају, и који се опијају ноћу се опијају. 8. А ми који смо синови дана будимо тријезни и обучени у оклоп вјере и љубави и с кацигом наде спасења. Лк. 62 (11:47-12:1) Рече Господ дошавшим к Њему Јудејцима: тешко вама, књижевници и фарисеји, што зидате гробнице пророцима, а ваши су их оцеви побили. 48. Ви, дакле, свједочите и одобравате дјела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробнице зидате. 49. Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протјерати; 50. Да се иште од рода овога крв свију пророка проливена од постања свијета. 51. Од крви Авељеве све до крви Захарије, који погибе између жртвеника и храма. Да, кажем вам, искаће се од рода овога. 52. Тешко вама законицима, што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а оне који би ушли спречисте. 53. А док им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји жестоко да га нападају и да наваљују разним питањима, 54. Вребајући га и тражећи не би ли што уловили из уста његових да би га окривили. 1. Када се, међутим, сабра на хиљаде и хиљаде народа да стадоше газити једни друге, поче говорити најприје ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејскога, а то је лицемјерје. Четвртак двадесет четврти по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник Чувајте се квасца фарисејскога, а то је лицемерје (Лк.12,1). Лицемера одликује црта да све ради на показ људима. Деловати пред очима других није, међутим, самим тим лицемерје, будући да већи број дела који смо дужни да извршимо за људе, чинимо међу њима самима и на њихове очи. Добро поступају они који се труде да све раде у тајности. То, међутим, није увек могуће. Оне, дакле, који раде пред очима других не треба одмах укоревати за жељу да се покажу. Код њих може постојати искрена жеља да чине добро, док је видљиви карактер нешто што по неопходности прати дела која се врше отворено. Лицемерје почиње од тренутка када се јавља намера да се покажемо добрим, али не и да стварно чинимо добро. Међутим, ни то само по себи није преступ, зато што може бити само тренутни напад помисли, које се одмах уочавају и прогоне. Лицемерје дубоко улази у срце тек кад човек прихвати намеру да о себи рашири добар глас. Када се свему томе припоји још и сакривени циљ: користити се предностима такве репутације, лицемерје се пројављује у свој својој сили. Нека свако испита шта Господ захтева заповедајући да се чувамо квасца фарисејског. Чини добро ради жеље да другима буде добро, ради схватања да је таква воља Божија, у славу Божију. О томе, пак, шта ће људи рећи, немој да се бринеш. Тако ћеш избећи лицемерје.

U Luterovom katihizisu imaš na primer da se pre molitve treba prekrstiti. A Vesli je postio sredom i petkom. Cvingli je, ustvari, bio najbliži shvatanjima savremenih neoprotestanata, premda je i on krštavao decu, a i ubijao one koji nisu hteli da ih krštavaju (anabaptiste). I to davljenjem. A, Luter se inače radovao kad je Cvingli poginuo (u odbrani Ciriha), zato što ga je smatrao jeretikom jer je ovaj pričest nije gledao kao stvarno telo i krv Hristovu. A i Erazmo se radovao. Takvo vreme bilo. Što se tiče Avgustina, Kalvin ga citira u "Nauku hrišćanske vere", ali stvarno ne znam u kojoj meri i kakvu predestinaciju je Avgustin naučavao.

Шта си ти све напричао то не би пас с маслом појео. Али овде ми се чини да си превидео да су термини икона и подобије исто значење презентовања идентитета. Клонирање идентитета није могуће по православљу. Икона и подобије имају истоветно значење. Цариград то -како ти кажеш- не би никада прихватио јер је Цариград увек у протеклом веку, следујући многовековној пожртвованој теологији светих Отаца, усмеравао на важност -појма- идентитета као примарног у онтологији. И шта се десило? Догодио се трагичан, а неуздрживи би рекли и комичан, след догађаја. Од целокупне приче о идентитету, тачније о ,,личности'' коју треба сагледати специјалистички по њихов начин, настао је однос према другоме као однос, ако се може тако рећи, са системским пројектом човека као ,,идентитета'' уместо са правим и суживотним човеком. Може се рећи да је у питању једна идеалистичка навала са једном верзијом истине, показујући се заблудном као и свака друга верзија истине. Неки актуелни епископи показују сву надахнутост таквом манипулисању, претварајући свете вредности у свој приземни суд из сопствених побуда. Јасно је да ће ,,многи'' бити преварени. Ја кад читам вл.Максима западноамеричког о темема протеклих месеци, као да самог себе морам прешалтовати у смореног проналазача покварености, не по чему индивидуално, него по општем православном схватању. Како изнутра тако и споља се напослетку покаже плод свачији. Рак рана видиљива свима приказана је у поступку Вартоломеја према питању другог брака свештеника. Довести другога до понижења да му буде неугодно да призна нешто што је могло бити усаглашено, али је уствари злоупотребљено на оно о чему је сада неопходно причати, заправо је она махинација која доноси неку верзију истине. Мало је рећи да су то ,,опасне игре''. Осим што уноси раскол у православље, Цариград доприноси и међународном политичком сукобу, подржавајући поражавајуће антиидентитетске програмиране народе у целокупној несрећи њихових ствараоца. Такву улогу -садашњег Цариграда- православни свет није могао да очекује, иако су понеки слутили на то у протеклим годинама. Прелазећи из спољашњег показатеља губавости духовне, на унутрашни показатељ, потребно је осврнути се на теолошку раван, о којој се све више спомиње, те је потребно и бавити се тиме: Bishop Irenei (Steenberg). Christ and the Church: Responding to Contemporary Currents in ‘Trinitarian Ecclesiology” ORTHOCHRISTIAN.COM I wish to confine myself here to one specific manner in which a wrong application of Trinitarian articulations to ecclesiological...

Мачор све објаснио и потписао

Неће ваљда бити два примата? Али Барт рече да мора само један да буде први? Занимљиво... Мислим да ће морати да се поделе, један да буде икона а други подобије Оца. Мада је то незгодно јер ће се испорађати гомила јереси из тога... Други излаз је да Барт промени пол (што није проблем јер већ говори о себи као оваплоћењу Мајке Цркава), уда се за Фрању, пресликају земаљско устројство двоприматске цркве на поредак божанских ипостаси, направе дво-једини брачни сабор и прогласе догмат о светој четворици. Просто.

Ovdje se ne misli na ispovjedanje svećeniku nego na sveopću grupnu ispovjed grijeha i pokajanje na početku mise, koja počinje... S: U ime Oca… … Gospodin s Vama. N: I s duhom tvojim. S: Braćo i sestre, priznajmo svoje grijehe da mognemo proslaviti sveta otajstva. N: Ispovijedam se Bogu svemogućemu i vama, braćo, da sagriješih vrlo mnogo mišlju, riječju, djelom i propustom: moj grijeh, moj grijeh, moj preveliki grijeh. Zato molim blaženu Mariju vazda Djevicu, sve anđele i svete, i vas braćo, da se molite za me Gospodinu, Bogu našemu. S: Smilovao nam se svemogući Bog, otpustio nam grijehe naše i priveo nas u život vječni. N: Amen.

https://www.facebook.com/groups/147520875306921/?multi_permalinks=2680427995349517&notif_id=1574800957483902&notif_t=group_highlights&ref=notif

Има код Мајендорфа кад говори да су католици били саблажњени са Златоустим јер је ој само 1 поменуо да се иде у цркву а исповест!:)))

Jašta. A i katolici su smatrali da protestanti zaslužuju da budu ubivani ("jedan protestant je morao biti ubiven"). Takvo je to vreme bilo, ne možemo to da merimo današnjim aršinima.

Украјинска парохија подиже нову цркву у замену за отету 26. Новембар 2019 Верници из села Гољадин у Волинској провинцији у северозападној Украјини изгубили су своју цркву насилним преузимањем расколничко-националистичких активиста „Православне Цркве Украјине“. С вером у Бога, не дају се одвратити с правог пута и сада подижу нову цркву. Крст је подигнут на новом месту и недавно је освећен, како је јавио отац Александар Черевко, свештеник из Владимирско-волинске епархије. Обред освећења служио је протојереј Николиа Вихор. Нова црква биће освећена у част Иконе Матере Божје„Радост свих ожалошћених“. Расколничка заједница у Гољадину законски је регистрована 24. маја 2019. године од стране председника Волинске провинцијске државне власти. Ово је први такав случај с обзиром на то да су претходне регистрације у корист расколника спровођене мењањем уредби постојећих заједница. Нажалост, цркву саграђену и коришћену од стране канонске Цркве до 1992, парохија није регистровала као законски ентитет, и стога власти је неће вратити тој парохији. Садашљи парох протојереј Александар Свинов алужи у приватној кући, где обично присуствује 20-30 душа. Сличан број лица у Гољадину приступило је расколничкој Цркви. Извор: Orthodoxtimes.com (са енглеског Информативна служба Српске Православна Црква)

Je li ziv ovaj covjek? Kako mu ide osnivanje trece po redu crkve pod njegovom upravom?