Jump to content

Најбољи чланови

  1. JESSY

    JESSY

    ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР


    • Points

      204

    • Број садржаја

      50441


  2. obi-wan

    obi-wan

    Члан


    • Points

      65

    • Број садржаја

      32695


  3. Božena

    Božena

    Члан


    • Points

      29

    • Број садржаја

      3322


  4. Вилер Текс

    • Points

      29

    • Број садржаја

      9444


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation since 08/30/22 in all areas

  1. Broken

    Пут, Пуњач, Истина и Живот

    Пут, Пуњач, Истина и Живот ( дешавање са данашњег часа веронауке коју, чујем, опет хоће да избаце из школе. Молим да занемарите правописне грешке јер немам живаца да сад поправљам, а да будем искрен, нисам сигуран ни да ли умем.) Питам данас ученике на часу, показујући мобилни телефон:” У чему је сличност између мобилног телефона и човека ?” Неочекивано брзо Вања каже:”Оба могу да се испразне.” Занимљиво. Телефон има батерију. Кад га фул напуниш, пише 100%. Пун је живота, али се временом празни, неки брже, неки спорије. И на крају се испразни. Тада телефон постаје прилично незанимљив. Јадни, тамни, беживотни екран слути на најгоре. Нема игрица, нема лепих боја, нема комуникације преко дрштвених мрежа. Часови постају досаднији него иначе. Трагедија. “Када се човек испразни ?” питам даље. Када се умори, када нема енергије...чују се одговори. “Када умре !” издоминира један одговор. Сви ућуте. Упс ! “Па шта је сад ? Зашто шок ? Зар се не сећате да сам вам прошле године давао папириће да анонимно напишете своје страхове ? Сећате се ?” Јаоооо...даааа. “Па, који су страхови били најприсутнији у овој групи?” “Чекајте ( присећају се) … висина...болест….мрак….професорка математике...самоћа…” “А навише се појављивао који страх ?” “Смрт и губитак вољене особе.” “Да...тако је било.” Човек се испразни од живота и умре. Неко пре, неко касније...као и телефон. “Ок...има ли решења за покојни телефон ?” ("Ја нећу да умрем." чује се женски глас. Сад би је загрлио, само да није далеко. ) Наравно да има. Ставиш га да се пуни, заједно смо констатовали. “Шта је њему живот ? Мислим, одакле добија живот ?” “Па, струја” кажу моји драги ученици. “Где је та струја “ Јесте ли је некад видели ?” “Нисмо је видели али знамо где да је нађемо. Ено вам тамо утичница, испод табле.” Знају они врло добро где је струја јер свакодневно васкрасавају своје телефоне. Узмем ја свој телефон и кренем да га накачим на струју, тај извор живота. Гурам га, али не иде, екран 5 инча, широк је и свакако некомпатибилан са утичницом. Ето ти проблема. Знам да постоји невидљива струја и знам где буде али не могу да оживим телефон јер ми нешто недостаје. “Пуњач професоре ! Пуњач. “ Смеју се средњошколци. Ахам, пуњач ми треба. Значи, треба ми неки посредник између телефона и невидљиве живоносне струје. Неки пуњач који је једним делом накачен на струју а другим делом на телефон. Урадили смо тако и гле, телофон је после неколико секунди поново почео да даје знаке живта. “А шта ћемо са човеком ? Шта ће он сирома’ са својом батеријом ?” “Па Бог, ваљда професоре ? “ “Ок, слажем се, али где ми је Бог ? Као Он је ту, свуда и све испуњава, али га ја не видим.” “ Како да се конектујем на Богa који је живот за мене ?” Вера...молитва...свашта нешто набрајају. “Све је то лепо али ми је недовољно. Чекај, шта смо радили са телефоном ? ” питам. “Па ставили смо га да се пуни.” “Значи, њему треба пуњач као веза са струјом.” “Ко ће нама бити пуњач, посредних, неко на кога се накачимо и преко њега примамо живоносну енергију ?” Па неко ко је једним крајем везан за Бога а другом страном везан за нас. Па ко је то између Бога и човека ? “Богочовек ! Христос ! Наш Пут, Наша Истина, наш Живот и наш Пуњач.“
    5 points
  2. Ćiriličar

    Грађански рат у Украјини

    Ja sam rekla da ne žive svi u Moskvi, i navela druge delove Rusije koji imaju platu 150 evra..nemoj da se služiš lažju. Seronja 1. Сиромаштва има свуда, па, наравно, и у Русији. 2. Сиромаштво у Русији никада не може бити брутално к'о у САД или некој скроз капиталистичкој земљи зато што Русија (=Руска федерација) има, је задржала, социјалне механизме заштите. Они нису јаки али нико неће бити на улици, или умрети гладан. А свако има здравствену заштиту. 3. Москва је сигурно најчистија светска метропола. Сигурно ни једна метропола у свету није улагала толико новца последњу деценију. 4. Куповна моћ? Релативно је све, али пар битних ствари. Вредније је у Москви 1000 долара (60 000 руб.) него у САД 4000 долара. Зашто? Па највжније скоро сви Руси имају решено стамбено питање. Некретнине од СССР-а су са станарског права прешле у власништво - без једне рубље. Пошто је у Русији морталитет харао последњих деценија, дакле делимично је било и "вишка" некретнина од СССР-а, тако је немали број Руса има по 2 стана. 5. Новије генерације иду на куповину на кредит (досењеници у велике градове). 6. Комуналије су ниже него у Србији и у РСрпској. 7. Превоз је јефтинији у Москви него у Бањој Луци или Београду. 8. Здравствена заштита покрива све трошкове, ни један рубаљ се не плаћа (осим за лекове, они су у рангу наших цена, дечије лекове су напуцали цене, пљачка, јер ту родитељи не штеде). 9. Зубна заштита је бесплата такође што је реткос. Истина приватни сектор је бржи, али "колико пара толико музике". 10. Руси имају огромну куповну моћ. Мноооого већу од Срба и Балкана уопште. Имају Московљани исту или бољу куповну моћ, генерално, него Европа. 11. Проблем је био са ценама док су дрмали рубљу, то се други дан осећало у продавницама....рубља је стабилна и цене су стабилне. 12. Бензин је пола евра, 50 динара у Русији а у Србији 200. 13. Снабдевеност је огромна, од санкција недостаје ЕУ производа али има свега и "птичијег млека". 14. Мајка моје супруге има малу пензију - жена је делом овисна од хране - дакле купује "на тоне" и то што уусније и што квалитетније (мада је квалитетно мало тога данас) - и колико знам и уштеди неки динар. Увек иде не неке одморе, на село, тамо-овамо, а воли да купује и беспотребне ствари, од стана прави магацин. 15. Мекдоналдс на Новослободској (центар Моске) је био крцат, да купиш кафу чекао си и 20 минута. На сваком ћошку су ланци кафетерија, то је тренд у Москви: есперса, капучина, кафе-лате, шотови, фрапови и сл. - то има на сваких 200 метара по глвним улицама - то све ври од омладине. Дакле омладина, ђаци, студенти, троше ного џепарца. Поред тога су одевени са најквалитенијим маркама. ОК, то је западни "софт пауер/повер", али видно је да се има. 16. Телефони? Лееее-леее!!! Поред великих ланаца, на Севјоловској, рецимо, да не говорим на свакој метро станици, има цео шоп центар са једно 200 штандова/проданица, има милијарде телефона. Ја сам јеном био да купим екран за лаптоп, био сам на неком 160-том штанду/продавници. Цепају се најновије ствари, ДЕЛ-ови лаптопови моћни, ајфони, и Епл и сл. Пошто су ОК са Кинезима то стиже у милионе примерака. Пример нов ДЕЛ 15,4 дисплеј, 8 ГБ РАМ, лаптоп кошта 150 долара....смешне цене. Мало просурфаш и то је то. Добијеш га "голог" са Линуксом, јер је тако јефтинији. Све је то рачун, гаранција, сервис и сл. На рате ко год хоће, јако лако. Генерално: Московљани живе много боље од ЕУропљана. Имају већу куповну моћ, имају СВОЈЕ личне некетнине, имају најчистију метрополу на планети (Москва је била прљава, ужас, али је све то сређено). Имају здравство бесплатно. Имају администратвне услуге сада најбоље у Европи, јер све на једном месту, максимално чекање 15 минута. Нови систем... Превоз као швајцарски сат: метро са преко 160 сатница, затим међуградски возови електрични који кртаре кроз Град. затим кружни електрични воз који сече Москву у круг по ободу, по средини Града (велико Г). Потпуно нови електрични бусеви и трмвају, све до једног. А били су кршеви. Нема у целој метропили НЕ ЈЕДНЕ страћаре или нелегалног киспка, настрешнице - НЕ! Све је порушено и стављено у ред. И.т.д. Петербург је мало заостао за тим. А неки други градови су још напреднији. Сам Горзни, иако по чеченској традицији, је "СФикшен град", а био је рушевина. Пробем су банке, јер су камате огромне...али сада то срежује држава. Јер банкари су били држава у држави. То је то укратко. Углавном неупоредиво већу куповну моћ имају Руси од Срба...уопште не морају да се "стискају". Имају субвенције за децу доста велике и сл. Друга прича... Напомињем није исто 1000 долара у Москви, Базелу, Њујорку и Берлину. Бре, Немачка је сиромашна земља. Плате у Данској су 2 пута веће него у Немачкој. А у Немачкој 5 пута веће него у Бугарској. Цене у Хрватској су к'о у Швајцарској....то се гледа мало другаије не са еуром. Зависи ГДЕ трошиш еуро.
    5 points
  3. Браћо и сестре, драги пријатељи, Не само у Србији, него свуда где живи српски народ велике полемике, поделе, контраверзе и сукобе донела је најава да ће у престоном Београду бити одржана манифестација коју називају Еуропрајд. Ова тема је нама вештачки наметнута и потпуо је супротна систему вредности нашег народа, а исто тако и наше браће и сестара других вера и нација са којима живимо. О томе су ми непосредно посведочили представници традиционалних Цркава и верских заједница. Стога отказивање ове манифестације сматрам исправним. У душу нас православних хришћана је усађено учење Цркве изражено већ на почетним странама Библије, где је записано да је Бог створио човека као два пола, као мушко и женско, што значи да су брак и породица, од постања света до данас и до краја света и века, дефинисани као заједница љубави мушкарца и жене са њиховом децом. У потпуности разумемо суштински оправдану велику забринутост нашег народа који је у грубом промовисању и наметању политика и идеологија које имају за циљ да поруше стубове на којима се вековима гради наш идентитет, да све постане крхко, релативно и флуидно, осетио дубинско и систематско угрожавање свих темељних вредности којима је вековима одан, а посебно светиње брака и породице. Из ових разлога смо више пута у непосредном разговору са највишим представницима државе изнели разлоге због којих сматрамо да је нужно и оправдано отказивање Еуропрајда. У исто време потсећам да Црква Христова поштује богомдаровану слободу сваког људског бића и зато је против сваког облика насиља, јавног жигосања и прогона било кога. Зло се не лечи и не побеђује насиљем, него се на тај начин само умножава. Молимо се Христу Господу да нас молитвама Светог Саве српског у време када су пред нашом Отаџбином и народом различита искушења и проблеми, лиши овог, штетно и беспотребно нам наметнутог. Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ https://spc.rs/specijalna-izjava-patrijarha-srpskog/
    5 points
  4. Човек треба да има поштовање према себи. Није узалуд рекао Господ: Љубите Бога свим срцем, свом душом и свим бићем својим. И ближњега свога као себе. Али - себе истинског, правог, вечног, онога какав треба да буде. И онда таквог да видиш и другога. Како каже о. Јустин: кад погледаш, у сваком да видиш, да сагледаваш свог вечног брата, с којим ћеш бити тамо. Немојмо да о човеку имамо депресиван став или да окривљујемо другога. Ја имам око себе калуђере - највише ме некад наљути, некад разочара: кад почне да ми се правда. Немој ми се само правдати! Кажи: забрљао сам, па макар мање него што ти видиш. Готово је! А не: сад ти почнеш да причаш. Прво, ти мене онда сматраш глупим, да ништа нисам видео, ништа нисам схватио. Друго, клеветаш ме да сам злобан. Оправдавање је најгора ствар, која не помаже томе који почне да се правда. Човек што је обдаренији, све више је у опасности да га то опседа, да буде опседнут тиме. Хајде неком уметнику пробај да ставиш неку примедбу! Паја Аксентијевић, што пева, кад је ту долазио, причао нам је: пита он патријарха Павла: ''Ваша Светости, што имам увек трему кад треба да наступам?'' Каже он: ''Зато, дете, што ти певаш за себе, а не за Бога. Да певаш за Бога, не би имао трему''. То је: да не буде погрешна процена себе, оцена себе, самосазнање. Али, да би то постигао човек, стари Грци су говорили: Познај себе. А Свети Василије то исправља, на основу Светог Писма: не може човек да спозна себе, него да пази на себе. То може, то је у власти човека. Да човек не прецењује себе, али ни да потцењује себе. А не може очувати ту равнотежу ако се сам са собом бави, и пред Богом. Опасно је и у молитву се удубити, поставити само себе у центар; увек треба претварати у множину. Молиш се: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме, па онда: помилуј нас. Или: чујеш неке невоље, муке нечије - укључи и њих, њега. Човек је саборно биће, у заједници са свима Светима. Човек је живи ходећи крст. Кад рашири руке, он је живи ходећи крст. Ако укинете вертикалу крста, имаћете једну мотку попречну. Ако укинете хоризонталу, имаћете једну усправну мотку. Ни једно ни друго није човек, него спојено само. Зато је Господ рекао: љуби Бога и љуби ближњега. То човека уравнотежује, то га уцељује, то човека спасава. ... Бог је створитељ човека и зна ко је човек; као добри Лекар. А ко себе прати, зна да не може ни лекар да те спасе ако сам себи не будеш пажљив, не будеш нека врста самолекара. Да сам себе пазиш, али да и друге пазиш. https://www.facebook.com/106683854344652/photos/човек-треба-да-има-поштовање-према-себи-није-узалуд-рекао-господ-љубите-бога-сви/499651585047875/
    4 points
  5. Bilbija

    Грађански рат у Украјини

    Koja Ukrajina? Ova danasnja ili ona sutrasnja? I ja sam za postovanje granica Ukrajine, ali od sutra ...
    3 points
  6. Justin Waters

    Грађански рат у Украјини

    Циљ СВО је био заштита руског становништва унутар Донбаса, демилитаризација и денацификација Украјине. Украјинска војска је поражена, већим дијелом денацификована, и ово данас што ратује је НАТО 1/1, не само са НАТО оружијем, и логистиком него страни НАТО војници обучени у Украјинске униформе. Ствар је у томе да Руска врхушка има сасвим сигурно стратегију, ако хоћеш тако шта и како даље уколико ствари ексалирају. Сигуран сам да имају и план како поступити и ако све ово ескалира да је употреба нуклеарки неизбјежна. Оно што нису били сигурни је како ће економија да се креће ко ће их све подржати или бити спреман на сарадњу, и ово се испоставило да је испало одлично и да се сада мирне главе могу подићи улози. Није случајно што се позив на мобилизацију десио након самита Шангајске Организације гдје је Русија добила гаранције да може ићи даље и да ће се економска сарадња наставити. Они који бјеже авионима са каратама које коштају 9000 евра нису они који су обичан свијет и бјеже од страдања. Ти који бјеже авионима са тако скупим картама су они попут руских блогера који Стејт Департменту достављају листу људи који активно сарађују са Кремљом. Русија није објавила тоталну мобилизацију, него 1% од онога колики су јој потенцијали, дакле уопште нема разлога да неко бјежи јер се у војску шаљу војници са ратним искуством и то добро плаћени. Наравно да неће бити лако за руски народ, осим ако не желе да живе у деколонизованој Русији, треба да се стисну на шта су свакако навикли и да однесу још једну побједу у још једном отаџбинском рату. У питању је Русија као држава и нација и са овим нема зајебанције.
    3 points
  7. sampaganini92

    Грађански рат у Украјини

    Ево на руском са енглеским преводом. Делимична мобилизација у Русији. Шојгу каже до 300 хиљада људи да може бити мобилисано.
    3 points
  8. Црква не треба да буде политиканство, а политиком треба да се бави, политика је у некој њеној одредници јавни живот, да држава ради свој посао како треба, црква би заиста на том пољу требала да одахне, али авај... држава то не ради и црква не да мора него јој просто обавеза да се умеша. Држава је дозволила да јој увезени геј лоби обликује свест омладине и самим тим прети да основну парадигму на којој смо вековима обликовани замени неком парадигмом страном нашем православном духу , страном усталом уопште нормалном духу. И шта сад црква треба да ћути, да не реагује, и да се моли. Цар Лазар се молио и ратовао, пред сами бој је причестио војску . Црква у овим смутним временима баш треба да се бави политиком. Је ли можда треба да ћутимо, а да нам отимају Косово, да ћутимо а да нам содомити обликују децу, да ћутимо па да и председник будући можда буде шиптар како смо почели...ни то ме не бих зачудило.
    3 points
  9. @Поуке.орг инфо јел може још један довиђењс данас за комшију провокатора изнад?
    3 points
  10. Bilbija

    Грађански рат у Украјини

    Ovde ne postoji drugacije misljenje osim zvanicnog, plasiranig iz Pentagona. Uopste se ne pominje bilo kakav zlocin ukrajinaca, ne postoje zrtve na strani ljudi uz Donjecka, tamonema dece. Postoje samo deca koju ubijaju Rusi. Identicno kao u ratu u Jygoslaviji. Samo su Srbi ubijali iniko vise, nema mrtvih Srba kao sto sada nema mrtvih rusa. Ovde imas tu selektivnu empatiju ,odaberes tim za koji navijas i udribez ikakvog morala ili zelje za istinom po suprotnom taboru. To tije zapad i njihovi "slobodni" mediji.. ili sto bi rekao ovaj iz unutrasnjih organa, istinoljibivi mediji a ne kao oni lazljivi, ruski. 😂😂😂
    3 points
  11. Ćiriličar

    Грађански рат у Украјини

    Источна Украјина, генерално, је била делимично под контролом Руса из Украјине, затим Крим...дакле није све освојено сада. 7-8 месеци не могу да пробију фронт код Доњецка. Фронт у целој земљи је око 2000 км. Руси имају око 150 000 људи. Украјинци око 500 000. Зар ти се не чини да су се Руси заглавили? Имаш текст на Искри где се отворено говори да овако не могу да мрдну даље. Да Русиј амора да појача људство. Ово све почиње да личи на ЈНА типа крени-стани. ----------------- "Општа мобилизација вероватно није потребна. Чак ни делимична мобилизација вероватно није потребна. Наши команданти знају боље и ја им верујем. Али морамо да повећамо контингент за два, три и четири пута. Једноставно морамо! Тако да генерали имају резерве, и то не само тактичке. И, што је најважније, наш Врховни командант ће пре или касније морати да каже оне заветне, заповедничке речи: „Вставай, страна огромная!“ Герман Садулајев: НИКО СЕ НЕЋЕ САКРИТИ | ИСКРА ISKRA.CO Рамштајн – то више није само рок бенд. То је војна база НАТО-а у којој се окупљају...
    3 points
  12. Позив Светог Архијерејског Синода на Свенародни молебан за светињу брака и породице, слогу и мир у нашем народу Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве позива свештенство, монаштво и верни народ да у недељу 11. септембра у 19.30 часова, пред храмом Светог Саве у Београду узме молитвено учешће у Свенародном молебну за светињу брака и породице, за слогу и мир у нашем народу, који ће у присуству више отачаствених архијереја, служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Светејши Патријарх ће се по одслуженој молитви обратити верном народу. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Извор: Информативна служба Српске Православне Цркве
    3 points
  13. Пар негативних ствари али важних: -Већина људи су радници/службеници. Русија има мало шизофрен економски ситем: приватни сектор је најбруталнији либерални капитализам, а друштвени сектор је по угледуна СССР. Плате у друштвеном сектору су јако мале. Лекарима, професорима такође. Приватни сектор је како се ко снађе, и како је стање на тржишту. Углавно дивљина. Мућка се са уговорима, ради се много. Што си мање тражен то си мање плаћен и више израбљиван. - Не може се поредити како је радник заштићен у ЕУ (Немачка, Холандија, Скандинавија), Швајцарска, Норвешка. Ту су радници као "бели медведи", у Русији ти је дивљина по том питању. Друштвени сектор је регуласан са свим привилегијама, али плате су мале. Приватно је лудило. - Русија одлична за бизнис, зато што могу да се искориштавају радници, избегава порез, манипулише са фактурама и др. Зато им има велик број брзинских богаташа. - Јандекс је много агресивнији од Гугла по свему, ркламама, адржају, и сл. Преузели су такси, доставу хране и др. Буквално сатиру људе. Цене таксија су смешне. Храну достављају на мопедима, ромобилима, бициклима. Цео велеград је ишаран људима који тегле огромне ранце за доставу, прте своје двоточакше, и јуришају по метроу и аутобусима са једног на други крај града, са јандекс-картама на мобилном. Тешко оном ко тако зарађује хлеб. -Све те ствари су непојмљиве у уређеним земљама ЕУ (на страну друга врста либерализма о браку, деци, породици). Све у свему, оно што су некада имале претежно протестанске земље Европе, о правима људи и радника - Русија може само да сања. Е сад, у тим земљама је остао тај еконосмки део, заштита радника, док је све друго отишло у крајност која је много опасна. Тако да Русија, Србија треба да усвоје доста тога што је некада било добро у неким европским земљама. Проблем је настао и са тим, јер немогуће је конкуристати у глобалном свету са таквим хуманим законима о раду. Кад се све сагледа - раднику се не пише добро, јер "азијски тигрови" нису баш хумани ка раднику, ЕУ пуца по шавовима, и сматрам, да се "трчи последњи круг" везано за раднике (мислим од физикалаца и чистача до мајстора и медеценског осбља и наставника/професора) - то ће све да иде на штету тих људи. Кажу да се у САДу цена рада није мењала 40 година. Некада је мушкарац могао да издржава породицу, плаћа кредите и да се ћиви добро. Онда су морале и жене да раде. Затим се раде по 2-3 посла. У Европи и да не говорим Русији и Балкану, ако 2 не ради, нема се за за живот. Тако да...све у свему што се Европе тиче, мало Скандинавија, Холандија, Швајцарска и Норвешка су још на "старом"...Немчка и Аустрија пуцају, Француска и Енглесак ћорак, Италија, Шпанија, Португал...луда кућа...а друго је липши магарче док трава не порасте. Русија? Па 2 да раде, могу да живе добро...боре се у приватлуку, а користе социјалн епогодност и то је то. А...Русију дрмају санкцијама и ударима на рубљу преко нафте већ 10 година, тако да се ниј ени могла устабилити. О сиромаштву у Русији нема говора....то су будалаштине. Исто као што су будалаштине о богатству у Европи. Мислим да ће се у овој кризи извући само Скандинавија и Швајцарска. Еконосмски...да даљњег.
    3 points
  14. 7. септембра сећамо се игумана Никона (1894-1963). Отац Никон (у свету Николај Николајевич Воробјов) рођен је у царској Русији. Био је сведок свих трагичних и великих догађаја XX века: револуције, неколико ратова, репресије, друштвених преврата и научних открића. Син сељака, паметан, талентован, истицао се међу шесторо браће својом озбиљношћу, посебном честитошћу, кротошћу и добродушношћу. Увек је желео да дође до суштине, да открије смисао живота. Никада није био површан човек, увек је трагао за дубинама. Ове особине отац Никон задржао је до краја свог живота. Још у детињству било му је предсказано да ће се замонашити и, замонашивши се у годинама затварања манастира и разарања цркава, до краја својих дана подвизавао се у свету, у парохији. Преживео је хапшење, затварање, прогонство у сибирске логоре. Живео је као подвижник, с највећом строгошћу према себи и с љубављу према онима око себе. Стекао је непрестану Исусову молитву и дар духовног расуђивања. Његови савети о духовном животу засновани су на личном искуству и испуњени светлошћу благодати Божије. Мир у души и са ближњима „Не одступај од Господа док ти не опрости и не подари мир твојој души. Знак опроштаја од Господа је мир у души.“ „Чувајте мир у себи, а затим и са ближњима.“ „Боље је упропастити посао, али сачувати мир са ближњим, не заборави то.“ „Покушај да живиш са свима тако да људи одлазе од тебе утешени и захваљују Господу за тебе.“ „Грех према ближњем је веома тежак за савест. Да, и Господ опрашта такве грехе само када се ми сами помиримо са ближњим.“ „По мом мишљењу, према људима се треба односити онако како се лекар односи према болеснима. Сви смо болесни од свих болести, само је код једних очигледнија једна болест, код других друга.“ „Тамо, то јест у болници, не грде некога ко је оболео од плућа, срца, стомака, не говоре: „Ах, слепи подлаче, болесних очију!“ Дакле, не треба да грдите једни друге због душевних болести, већ да трпите и сажаљевате једни друге. Носите бремена један другога и тако испуните закон Христов, каже апостол.“ Искра правог „ја“ „Људи су у суштини, дубоко у себи, бољи од манифестација које видимо у њиховим животима.“ „Сви смо затрпани смећем, али ипак искра правог „ја“ трепери испод њега.“ https://svetosavlje.org/pokusajte-da-zivite-tako-da-ljudi-odlaze-od-vas-uteseni/
    3 points
  15. JESSY

    Никола Ђоловић - Прича о талантима

    Јеванђељска прича о талантима (Мт 25, 14–30) је заправо део интегралне целине која се надовезује на причу о мудрим и лудим девојкама (Мт 25, 1–13) а кулминира у Христовој пророчкој причи о Страшном Суду (Мт 25, 31–46). Можемо, дакле, рећи да је прича о талантима на раскрсници (средини) између ове две приче. Ипак, оно што их чини различитим по смислу садржаја, јесте што се прича о мудрим и лудим девојкама, као и Страшни Суд, стриктно односе на есхатолошку стварност када Христос други пут буде дошао на земљу, док се прича о талантима више односи на историјску стварност сваког човека док се тај Други долазак финално не појави и не оствари. Акценат је на примљеним даровима од Бога за које Бог очекује узрастање (развој, усавршавање, увећавање). Сажетак приче говори о томе како је неки човек спремајући се за пут (очигледно богат чим има своје слуге) дозвао своје слуге и свакоме предао један део свог богатства. Не цело богатство, него део богатства. Не само као дар и поклон, него као обавезу и задатак да кроз такву врсту „зајма“ (помоћи, залога) сваки од њих учини да његова (господарева) имовина нарасте. Један је добио пет таланата, други два, а трећи један. Талант се овде не односи на таленат већ на новац, али спекулативно говорећи талант се може подићи на већи улог духовног смисла и развоја чак и ако бисмо га превели само као таленат а не као новчану своту и валуту (на месту Мт 25, 18 помиње се да је реч о сребру). Прича се брзо креће. Кратка је. Онај што је добио пет добио је још пет таланата. Онај што је примио два добио је још два таланта. Али прича (као акт опомене) добија другачије преусмерење и конотацију код онога ко је добио најмање: један талант, јер управо он сакрива свој талант у земљу. Тиме даје до знања да не жели да се потруди уопште око онога што му је не само, дакле, даровано него и позајмљено као капитал. Занимљиво је приметити да је сваки добио дар „према својој моћи“, могли бисмо рећи према својим могућностима, потреби, сопственој универзалности личности (Мт 25, 15). Бог, дакле, не прави разлику међу људима дајући једнима више а другима мање, него свакоме према његовој потреби. Овде се открива Бог као Бог Старатељ и као Онај који брине о Својој творевини, а људи ни данашњег века не могу да се ослободе примитивне логике (која овде не функционише) зашто неко нешто има више а неко има нешто мање. Господар се враћа са пута (несумњиво да је овде реч о завршници животне и историјске сцене и сусрету са есхатолошким Богом). Тражи свођење рачуна. Све слуге добијају похвалу за „мудру трговину“, осим последњег. Награда за слуге се огледа о уласку у Божији Одмор, у Његову радост. Несумњиво да је ово есхатолошки угао гледања. Живот се завршио и почиње нови живот са Христом. Али са последњим слугом долази до конфликта и расправе. Занимљиво је како је иста психологија и са данашњим човеком када нешто не уради како треба, па почне да налази бројне разлоге, изговоре и самооправдања. Можда није зло у томе што је овај слуга био лењ, него како разговара са својм господарем. Каже му: „Знао сам да ти ти тврд човек: жањеш где ниси сејао, и скупљаш где ниси вејао!“ (Мт 25, 24). Као да му хоће рећи: „Знам да си ти немилосрдан и строг човек и да тражиш део онога у чему се ни сам ниси трудио!“ Страшан контекст али се без проблема може тако протумачити ово место. Дакле, дрско разговара са господарем. Изговара се страхом од његове строгости (а претходно свог господара лицемерно оптужује) а да би показао неки вид наивног поштења, у смислу да није прокоцкао тај новац па да нема да врати, колико је добио толико исто враћа своме господару (Мт 25, 25). Дакле, он поштено враћа „зајам“, није украо, али није ништа конкретно ни урадио са даром. У овом контексту видимо да је данашње поимање поштења пред кризом, јер Богу поштење није довољно, Он жели да види труд човека. Дар овде може бити синоним чак и за сам живот и све оно што чинимо или не чинимо да га осмислимо. Не мора нужно да има неку препознатљиву побожњачку димензију, али не мора нужно да значи ни отписивање светотајинског живота у Цркви (Литургији). Прича се наставља. Господар се љути. Баш зато што је господар над својим слугом а не зато што је ситничар да не може без свог новца. Несумњиво да је ово есхатолошка позадина ствари. Реч је о благодати. О томе ћемо после. Идемо даље: Помиње се загонетно место са мењачима новца (Мт 25, 27). Наравно, није реч о правој мењачници. Занимљиво је да господар тражи мењаче да би дошао до свог добитка (спекулативно говорећи као да се ради о камати). Могуће је да Христос овде алудира да је своје дарове требало уложити у смислу доброчинства за друге људе. Можда би мењачница (на пример, Црква) дала већи износ за тај један талант нечијег поштења и посвећености у смислу да препозна и више поштује онога ко са најмањим даром покушава да пружи свој максимум. Мењачи новца могу бити други трудбеници који би лењом слуги помогли да умножи своје дарове. Сетимо се како апостол говори да је и најмањи уд важан за сваки, ма и највећи, уд целог Тела Цркве. Прича не открива на које начине су друга двојица умножили своје таланте. А онда се прича расцветава на провокативном месту која готово да може имати непоштени карактер: „Свакоме који има даће се…а од онога који нема и што има узеће се од њега“ (Мт 25, 29). Неваљали и лењи слуга завршава у паклу. То је последњи исход приче. У чему се огледа ова прича? Господар који одлази на пут је несумњиво Христос. Његов Први Долазак се већ догодио (Божић, Голгота, смрт, Васкрсење) и сада се спрема за Први Одлазак (Вазнесење). Слуге су сви који су поверовали у Христа као Богочовека. Никога није оставио на цедилу. Свакоме је дао по неки дар. Талант је овде алузија на благодат – дар Духа Светога. Умножавање дарова јесте оно апостолско да се усавршавамо у даровима Духа Светога тако да се на једну благодат додаје друга (можда и већа) благодат. На другом месту, Христос је експлицитан говорећи да нас више не назива слугама већ пријатељима, али за овакву поучну причу сигурно је намерно изабрао реч „слуга“ обраћајући се тадашњем менталитету када је релација „господара, најамника и робова“ била саставни део једне културе. Дакле, треба имати ширу диоптрију за разумевање ове приче. И када кажемо да Бог никога није оставио на цедилу, алузија је на оснивање Цркве која је знак присуства Божијег на земљи. До човека је само да ли жели да дође у Цркву да ради на својим даровима или не жели. Можемо слободно рећи да када год човек пропусти Литургију да пропушта примање Божијих дарова. У томе и јесте манифестација (деловање) Духа Светога Који уобличава Тајну Христа у нама. Вратимо се на развој и тумачење приче. Онај ко је добио пуно дарова од Бога, труди се да не ожалости љубав Божију, и ревнује за веће дарове од Бога. Онај ко је добио мање, не мери се тиме што је добио мање за разлику од већег, него се усавршава у складу колико може према ономе што му је даровано. Последњи слуга се можда креће неком логиком поређења и малодушности. Не заборавимо да је добио најмање. Али ко зна: да се трудио више можда би претходну двојицу превазишао. Не, он није задовољан даром. Потцењује га. Закопава тако да ни он сам на тај дар не мисли. Мислим да је овде посреди типологија људи које Бог не занима пуно. Садашње време открива пуно таквих људи којима је вера у Бога донекле и својствена, али их Црква не занима пуно или их уопште не занима. Који не верују да су нешто посебно примили од Бога да би сада цео свој живот посветили Христу. Благодат је за њих сакривена стварност јер су је први сакрили од себе. То је тај закопани талант. Има нечег заједничког у овој причи са причом о сејачу и баченом семену. Тамо где је плодна земља (добро срце) настају велики плодови, а тамо где је бесплодна земља (лоше срце) нема никаквих плодова. Али, има и други пример, када Христос говори о човеку који је нашао благо у туђој земљи, па се труди да прода све што има не би ли купио ту земљу само да би задржао то благо. Опет је реч о новом животу у Христу сазданом по мери благодати Духа Светога. Бог, дакле, није неки банкар који тражи повраћај новца. „Био би то неки мизеран Бог који се попут неког рачунџије обрачунава са нашим греховима“ (ово су речи владике Атанасија Јевтића). Прича се развија у смеру Суда. Бог жели да види шта је човек урадио са даровима Духа Светога које је добио. Занимљиво. И веома дискутабилно ако се крећемо логиком савремене цивилизације која је понајмање хришћанска, или, која нема никакву представу о Богу који је дародавац благодати. Ако је Бог извор благодати, онда је евидентно да Њему не треба повраћај дарова (благодати) назад. Него жели да види, понављам, шта је човек урадио са примљеним даровима. Двојица су награђени јер су своје дарове умножавали вероватно путем разних врлина. Последњи је прекорен и кажњен, јер не само што није ништа урадио са даром, него се још дрско обраћао према ономе ко има власт над његовим животом (не заборавимо како је Каин дрско разговарао са Богом одмах после убиства свог брата Авеља). То значи да нема покајања. Да је било покајања, можда Бог ни тај један дар не би тражио на увид. Слуга се не стиди и не каје, него се расправља. Ако Бог дарује благодат да би Његова имовина нарасла, опет би то био неки сиромашан и трговачки Бог. Не, овде је реч о томе да се Бог поноси оним ко се бави Његовим делом. Хронологија је једноставна: Христос одлази – Дух Свети дарује – Христос се враћа. Између Првог и Другог доласка остаје Црква као ризница дарова где свако према својој мери добија одређене дарове за своје усавршавање (уподобљавање). И данас имамо пуно људи који доживљавају Бога као садисту а Цркву као коруптивно место због чега и долази до закопавања свог таланта. Јер талант (дар) се не може развијати изван заједнице са Богом и Црквом. Бог на крају узима своје дарове и дарује их другима који ће пажљиво неговати и бринути о примљеним даровима. Ово није само есхатолошки угао гледања, већ првенствено историјски. Ако током живота одустајемо од благодатне стварности, Бог од нас узима оно што не поштујемо и дарује некоме ко ће више поштовати. Зато каже: „Узмите, дакле, од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата“ (Мт 25, 28). Овде, дакле, није реч о томе да се онај ко нешто нема додатно учини сиромашним и немоћним, него да ономе коме није стало да се обогати Христом да се сила Божија преусмери за оне који нису равнодушни на Божију љубав и присуство. Да ли ће сада слуга заувек остати у паклу, остаје загонетка. Теологија пакла је кроз читаву историју Цркве била толико пренаглашена да је нанела неизрециву штету многим људима. Од толико застрашивања заборавило се да је Бог Пријатељ и Бог Љубав. Јер на другим поређењима видимо да када Христос, говорећи у метафорама и параболама, критикује друге људе који су оболели од безосећајности, говори о томе да нико неће изаћи из пакла док последњи дуг не врати. Спекулативно говорећи ако нико неће изаћи из пакла док последњи дуг не врати, то ипак може да значи да пакао не мора да буде трајна „судбина“ нечијег бића. Јер, када се отплати дуг, онда постоји могућност и за излаз из есхатолошког затвора преображајем нечије личности. Прича, дакле, није завршена, али је Христос поставља у оквиру оштре опомене не би ли пробудио успаване људе. Успаване од безосећајности, успаване од небриге за своје спасење… https://teologija.net/prica-o-talantima/?fbclid=IwAR3Ism3Bi1iXjF7JFHWZAkYHHlb1c3VtNiLwI1DwcaLvmih4ZI8Fly_tfHw
    3 points
  16. obi-wan

    Грађански рат у Украјини

    Jos malo - i Rusi su izgubili. Konacno. Ne znam sta smo cekali ovoliko dugo.
    2 points
  17. РТС: ЕП предлаже да се Србији ускрате паре од фондова док не уведе санкције Русији | ИСКРА ISKRA.CO Европски парламент позваће ЕУ да не наставља приступне преговоре са Србијом све док се Београд не... Предлагач је некадашњи министар спољних послов Републике Хрватске, Тонино Пицула. Путуј Јевропо са својим фондовима, бирократама и усташам.
    2 points
  18. Сва патња коју многи људи осећају у великој мери лежи у чињеници да нису толико болесни, већ су одвојени од свега интересантног у животу, од свега разгаљујућег, односно лепог. Седе и јадикују због својих проблема, својих грехова, својих грешака, својих симптома, богзна чега, а могли би да седе и уживају на бројне начине. Обично кажу: ,,Сувише сам депресиван да радим то и то“. То је на неки начин истина, али није потпун одговор. Чак ни не покушавају, односно не покушавају довољно да обогате своје животе зато што мисле да је најбољи начин да се излече потпуно усредсређивање на проблеме. Али то није најбољи, већ најгори начин. Усредсређивање на сопствене проблеме треба и мора да иде руку под руку са већим и интензивнијим интересовањем према животу. То интересовање може подразумевати уметност или многе друге ствари, алил по мом мишљењу мора подразумевати и идеје. Не сматрам да је то само интелектуална разонода, у томе се не слажем са Александром Сатерлендом Нилом из Самерхила, који је премало нагласио устројство ума. Немам високо мишљење о чисто интелектуалном устројству ума, за разлику од обогаћивања ума. Питање постаје врло конкретно: шта сви читају? Рекао бих да особа треба да почне да чита значаjне књиге и да их чита озбиљно. Стичем утисак да је савремен метод читања усмерен на то да се не треба превише трудити, да читање треба да тече глатко, да траје кратко и да пружа тренутно задовољство. Све то је, наравно, илузија. Ништа што вреди не може се учинити или научити без труда и без жртвовања, дисциплине. Читава идеја да се за осамдесет часова може научити свирање или било шта друго, осмиљена је само да извуче новац од људи. То је комплетна бесмислица, али то је дух који данас преовлађује чини ми се у чичтавој популацији и упрскос чињеници да објављујемо много књига, број књига које се озбиљно читају, које остављају траг у особи која их чита, које заиста мењају живот, веома је мали. Зато је јако битно питање како неко чита и шта чита. […] Одрећи се учења из величанствених ствари које је људска раса постигла у суштини је варварски чин. Сматрам да је то глупо. Али, човек себе лишава у име независности, у име одбацивања ауторитета, лишава се тога да буде нахрањен, напојен, да на њега неко утиче, да буде осунчан, а то је неопходно свим људским умовима како би се развили. Човек може бити вегетаријанац када је у питању храна, али ако је вегетаријанац у менталном и духовном смислу и одбија већину онога што постоји, тада ће се његов ум у великој мери испостити. Ерих Фром https://mentalnihigijenicar.com/2021/03/07/како-особа-може-да-обогати-свој-живот/
    2 points
  19. Bernard

    Грађански рат у Украјини

    Hladan tuš za Putina uoči ‘velikog ruskog petka‘: Iz Pekinga mu je stigla nikad izravnija odbijenica! Ministar vanjskih poslova Wang Yi rekao je da treba "uvažavati suverenitet i teritorijalnu cjelovitost svih država" Hladan tuš za Putina uoči ‘velikog ruskog petka‘: Iz Pekinga mu je stigla nikad izravnija odbijenica! WWW.JUTARNJI.HR
    2 points
  20. sanja84

    Грађански рат у Украјини

    Да, то је онај једини тенк што смо имали...
    2 points
  21. Брате читам твоје анализе у вези овог рата и стално нешто мрачиш јер приметих да Бога и не помињеш, не знам зашто, можда по слабости или износиш чисто светску анализу? Па ако је демонски систем и демонизовани људи? Ако је са нама Бог и његови свети ко ће против нас? После убиства царске породицеРоманов, Русију штити пресвета Богородица. Па Црква се моли али и ратује са оружјем. У време 2. светског рата је било много теже јер су бољшевици били на власти, слабо наоружани и нису штедели људе. Русија данас штеди људе и наоружана је до зуба.
    2 points
  22. Отварајућа откровења која је Бог дао Цркви у претпрошлом, прошлом и нашем веку, била су јављања Господа Исуса Христа преподобним Силуану Атонском и Тадеју Витовничком. „Држи ум свој у хаду и не очајавај“, рекао је Спаситељ ово смерном подвижнику. Подвући ћемо ове две епифаније преподобним оцима са оним што је говорио преподобни Макарије Египатски: „Сиђи у срце своје и тамо отпочни борбу против Сатанаила“. Овај чудесни разговор преподобног Силуана са Живим Христом изменио је из корена читав његов живот. Блажени је познао колика је љубав Господња која му је отворила пут спасења: „Држати ум у хаду“ за Силуана је било нешто уобичајено, док је свети био изненађен другим делом савета: „Не очајавај!“ Очајавати значи, ако не бити на месту Бога, а оно значи бринути се за Бога или над Богом. Очајавати, значи сумњати у Божје милосрђе! У делотворност чисте молитве. И три пута то кажем: сумњати у делотворност чисте молитве значи очајавати! Ми који верујемо у молитвени опит умносрдачни и у унутарњи мир као победу над охолошћу, као плод богоподобне смирености! И ми коначно верујемо у спасење тако молитвом очишћене душе. Чуда светог Силуана се роје из новог смирења, дубоког осећања свегрешности загрљене и обгрљене љубављу. Семење покајања засејао је Господ у душу овога светога и умножио га у обиљу као драгоцени лек против очајања – болести нашег доба. Покајање је најбољи лек против унинија или депресије. Свети Силуан је научио да чита велике и дубоке написане књиге на Атонском свеучилишту, а и да их пише. Оне су есхатолошки знакови на путу спасења и дух уздижу према Богу. Силуан је, будући духовно глув у младости , јасно чуо спасоносни глас живог Христа који га је не само позвао у монаштво, већ га је у њему сачувао и спасио. Лепота његове душе се тешко може описати у беседи, она се може изразити само песмом исто и као само право богословље. Српски свети Силуан наш је преподобни отац Тадеј Витовнички. Овај свети Тадеј је био наше недостојности гост осам дана на превлаци Светог арханђела Михаила. Свима као христовидитеља вам посведочујемо и овог Тадеја. Обојицу молитвено призивамо увак када нам је потребна утеха, исцељење, укрепљење, духовни лек, васкресења из мртвих, из очајања. Свети Силуан је са срцем великим, дубоким и ширим од свемира, сажео све у спасоносну љубав: у љубав према Пресветој Тројици, у љубав према Господу Тројединоме, у љубави према свесветој Богородици, у љубави према свима светим Ангелима и архангелима, те и осталим Силама бестелесним, и љубави према свима ближњима у целом свету у ком нема даљних. У времену које долази „држимо ум свој у аду и не очајавајмо“, ако желимо да се спасимо! https://pomozboznica.com/tekstovi/biblioteka/prepodobni-siluan-atonski/188?backlink=biblioteka-3
    2 points
  23. Реално гледано, циљ заштите руског становништва, нажалост уопште није остварен. Јадан народ гине годинама, с руском офанзивом (како год је назвали) стање се углавном само још погоршало. Ако су се руси годинама припремали за ово, лоше су се припремили. Мислили за 10 дана заузети украјину, па повлачења, губици... и све се то пакује као планирано, "начин ратовања са мало жртава" итд....
    2 points
  24. Мислим да ни у самој Русији више не врте пропалу причу да је све ово део плана руса... ал ајд како вам воља. Циљ СВО је био ослобађање Донбаса, у административним границама. Фронт код Доњецка није мрднуо ни километар и непријатељ истим и јачим интензитетом гранатира цивилно становништво као и првог дана СВО. Наравно да је остварен и успех и да је доста дога ослобођено али циљ није остварен. То да ли је сад нато заједно са украјинском војском је нешто на шта је руска страна могла да рачуна од првог дана и да на овај начин ратује само са украјинском војском било би критично. Русији можда на дуже стазе требају овакви догађаји у случају да се повољно развију. Али мислим да си мало одлутао, није сваки човек који бежи од рата ова и она колона, много је ту обичног света који нису прозападни и који беже или трпе страдања. Али ако ти и даље тераш да је све ово део генијалног плана руса, нека ти, не бих ја да разуверавам икога.
    2 points
  25. Сваки човек, чак и морално најузвишенији, није без недостатака и греховних склоности, тако да нико не може избећи њихово испољавање у овом или оном облику: било кроз особине карактера, било кроз неумеће пажљивог живљења, било на неки други начин. Ова испољавања људских слабости често погађају слабе стране других људи, болно делују на њих и раздражују их. Непријатељ рода људског користи ту раздраженост против праведника и подиже на њега читаву буру гоњења. Господ допушта да се та бура разбесни и праведников дух као да гори у пламену страдања и чисти се од својих греховних немоћи. У патњи се људска душа дубље усредсређује на саму себе, ближе се привија уз Господа и просвећује се Господом. Путем молитве она често почиње да сагледава своје особине, боље схвата пут који је прошла и почиње јасно сагледавати да је сама дала повод за невоље које су је снашле. А када праведник у самоме себи сагледа узрок патњи које су га снашле, он постаје свестан и своје кривице, јер није умео да сачува слабога брата. Из свести о сопственој кривици рађа се и оправдавање непријатеља, сједињено са молитвом за њега. Kад човек све то схвати, његова душа се испуњава свепраштањем и благодатним миром. Тако је искуство стечено, и од тога тренутка праведникова душа се труди да убудуће буде пажљивија, да има више разумевања за туђа страдања, да буде чвршћа, чистија и непоколебљивија у своме светом стремљењу ка Христу. Тада престаје и патња, чаша страдања се уклања, јер је такав цовек већ пострадао са Христом, већ се распео са Њим, јер је распео своје тело са његовим страстима и похотама. Такав човек је већ постао сличан Апостолу који је рекао: "Са Христом се разапех; а живим - не више ја, него живи у мени Христос" (Гал. 19-20). И код таквог човека борба, наравно, не престаје до смрти, али морални преокрет у њему је већ извршен. И само после тога човек може постати изабрано оруђе Промисла Божјег у делу спасења људи, јер је постао способан за чисто, савршено и непоколебљиво служење. Анђео уклања чашу страдања и на таквог слугу Божјег изливају се дарови благодати Божје. Такав пут неизбезно чека свакога. Разлика је само у степену и времену. Што је већи удео Господ некоме даровао, и што више и дуже такав човек треба да послужи ближњему, то су суровија његова искушења, то му се раније у животу даје да испије чашу страдања кроз коју се чисти. Архим. Сергије http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/casastradanja.html
    2 points
  26. Данас је достигао до сада невиђени ниво аутошовинизма ови чланком у коме даје простор усташким, муџахединским, милогорским и комунистичким паролама: Uznemirujuće poruke srpskog patrijarha: „Izjava Porfirija snažno asocira na Miloševićev govor na Gazimestanu“ WWW.DANAS.RS Granice su promenljiva kategorija, kazaće juče srpski patrijarh Porfirije u Bijeljini u prisustvu srpskog... Пар стотина слугу политичког Запада нас малтретира већ двадесетдве године. Жао ми је што сам икада рекао реч против Слобе, кад видим све ово.
    2 points
  27. 2 points
  28. JESSY

    Када живимо животе других

    Волимо да вајамо животе наших ближњих, заборављајући да онај ко ремети живот других убија свој. Он је престао да живи, и једино постоји кроз друге. То је његова трагедија. Да види живот, који није смео или није могао да живи, на срећним лицима других. То га убија. Зато их најчешће криви за све оно што дубоко жели. Христос нас је замолио да никога не критикујемо, јер то није наш посао. Mи немамо сазнања о апсолутној истини. Само Бог зна истину о свему ономе што ми површно посматрамо. Међутим, ми као да не слушамо његову препоруку, па када дође време да напустимо садашњу фазу живота, која ће сигурно доћи, критике које смо изнели ће нас дочекати. Односно, Христос ће нам рећи: „Дођите сада, ви судије васионе, ви који нисте оставили човека без коментара и прекора, који сте разметљиво махали прстом пред грешкама и гресима других, да видите свој живот. Да видите свој живот, не онај који сте маскирали и изложили као добро осветљен излог, већ онај који сте брижљиво скривали у мрачним собама ваше душе. Да видите колико сте били морални у процењивању других као неморалних. Како сте били добри и невини да сте свуда видели зле, невернике, јеретике и издајнике вере. » Људи вас понекад на ваги могу покрасти и преварити, али Божија вага је тачна и нико не може преварити Онога који познаје мрачно и скривено у нашим срцима. Али постоји и други пут на коме је онај ко уме да воли, да прашта и пре свега да никога не критикује. Један старац ми је причао о неком немарном и грешном монаху који није увек био баш најбољи али никога никад није критиковао. Није коментарисао животе других, молио се и покривао брата, јер је добро знао отачку мудрост која каже, „данас ти, сутра ја...“ Дошло је време за његов одлазак из овог света. Остали монаси су се окупили око његове постеље на самрти и молили се. Међутим, били су изненађени када су видели да се брат суочио са смрћу са великим смирењем. Дете моје, рекао му је тада игуман, сви овде знамо да ниси био марљив у својим обавезама. Како одлазиш из овог живота са толико храбрости? Истина је, оче, шапну умирући човек, да нисам био добар монах. Али у животу сам увек имао на уму једну ствар: никада никога нисам критиковао. Зато намеравам да кажем Христу, када се појавим пред Њим: „Ти си, Господе, рекао ’не суди, и нећеш бити осуђен’“, и надам се да ми неће судити строго. Иди у миру на свој вечни починак, чедо моје, рече са дивљењем Игуман. Успео си да се спасеш без много напора…“. Отац Хараламбос Ливиос Пападопулос http://plibyos.blogspot.com
    2 points
  29. Клауд, па управо хомосексуалца су ти који намећу своју ствар, иде по школама, вичу признајте нас, убацују у уџбенике своје погледе. Управо они врше тортуру. А и устав би кршили и мењали управо хомосексуалци, јер по уставу је брак заједница мушкарца и жене. Клауд, Клауд..
    2 points
  30. Justin Waters

    Грађански рат у Украјини

    Не него ће ЦНН, ББЦ, индех.хр и јутарњи лист? Да неће можда да љуби земље које те затварају и изопштавају из друштва ако имаш имало разумјевања за руску позицију?
    2 points
  31. Више од седам стотина хиљада људи страдало је од усташке руке за време Другог светског рата у логорима у Јасеновцу, Доњој Градини и Глини. Заједно с овим мученицима Српска Црква прославља и многе друге мученике пострадале у јамама у Пребиловцима, Јадовну, Ржанима и другим местима само Богу познатим. Молитва новомученицима српским – Господу помолимсја. – Господи помилуј – помилуј, помилуј, помилуј, помилуј, помилуј – Господи помилуј. Свети новомученици молите Бога за нас. Препловисте срећно Црвено море, избегосте Фараонско гоњење и уђосте у славу обећану. Одступници од истинитог Христа беху преступници ваши; Христови мучитељи и ваши мучитељи. Господ им допусти, да тела ваша обложе убојима и ранама, али им не даде дотаћи се душа ваших. Мукама су душе ваше очишћене као сребро у огњу; велика је тајна мудрости Божије. Изашли сте из цркве земаљске, и ушли сте у Цркву небесну; прву обогатисте славом а другу бројем. Па као што мученичком смрћу посведочисте љубав према Христу, тако покажите љубав према нама молитвом за спасење наше. – Господу помолимсја. – Господи помилуј – помилуј, помилуј, помилуј, помилуј, помилуј – Господи помилуј. Праведне душе ваше сада се веселе, и сијају као сунце у царству небеском. И даде вам се право као верним слугама Христовим, да будете где и Христос, и слободан приступ к Њему дан и ноћ. И даде вам се власт да над духовима нечистим и свим болезањама и мукама људским. Приступите дакле ка Христу, и у радости вашој не остављајте нас у жалости. Приступите ка Господу са началником свих светих српских, светим Савом, и осталим безбројним српским свецима, и молите се за нас. – да се у нама одржи за увек живо сећање на ваше мучеништво Христа ради; – да се сећањем на вас утврђујемо у вери и поштењу, из колена у колено, до краја времена; – да поштујемо свако место на земљи, или на води, или у гори, или у здањима, или у пећинама, где год је кап крви ваше пала, или суза канула, или се јаук ваш у мукама чуо, или вапај Богу са усана ваших одјекнуо, или тела ваша или делови тела разбацани, или кости ваше од зверова оглодане, или пепео ваш развејан свуда и посвуда – те да тако целу земљу српску сматрамо светом, и опрезно се чувамо, да ту свету земљу гресима и неправдама не упрљамо, па Божији и ваш гнев на се навучемо. Амин. – Господу помолимсја. – Господи помилуј – помилуј, помилуј, помилуј, помилуј, помилуј – Господи помилуј. Господе Боже отаца наших, укрепи нас у вери апостолској, у љубави светитељској; отвори нам духовни вид, да свагда гледамо Тебе пред собом, у судбама својим и туђим, и да живимо по светим заповедима Твојим. Да би се тако удостојили ући у Твоје царство и бити у друштву апостола, мученика, светитеља и свих новомученика српских, по молитви њиховој и Пресвете Богоматере. Амин. – Господу помолимсја. – Господи помилуј – помилуј, помилуј, помилуј, помилуј, помилуј – Господи помилуј. Господе Боже, дуготрпљиви и многомилостиви, чуј и услиши глас нас грешних. Знамо да је мучеништво твој дар онима који најпре спасавши у дворе своје уводиш. Даровао си мучеништво српском народу у обилној мери, ради славе праведних, ради лека грешних, и ради спасења свих. Да разумемо и благодаримо, помози нам, Боже. Призри же, Господе, на немоћ нашу и не допусти да страдамо преко мере, и да дугим и тешким мучењима не ослаби наша вера и нада у Тебе. Људи Те прослављају или плачем или песмом. Заустави нам плач и отвори песму, о Христе победоносни. Дуга је ноћ нашег плача, заповеди зори да сване. Сабери нас из туђине одасвуда на свето огњиште наше, да би се, огрејани и обрадовани, распевали у славу Твоју. И ако још имамо грехова неопраних крвљу и сузама, очисти их Ти милошћу Твојом. Помилуј нас и спаси нас, не по заслугама нас грешних него по молитви Пречисте Матере Твоје и свих новомученика српских. Амин, Амин и Амин. https://svetigora.com/sveti-mucenici-jasenovacki/
    2 points
  32. Са благословом Епископа тимочког г. Илариона, у Зајечару ће од 14. до 21. септембра 2022. године бити одржан седми по реду Фестивал хришћанске културе. У оквиру манифестације биће одржан Фестивал духовно-документарног филма, од 16. до 18. септембра. Ова значајна манифестација одржава се у организацији Епархије тимочке, уз подршку Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије и Града Зајечара. Распоред догађаја је на плакату поред. Извор: Епархија тимочка
    2 points
  33. Мало ће то тешко ићи: 1. Сад да Украјина капитулира, да се одрекне запада и да се добровољно прикључи Русији, они су кадри да Русју прогласе најдемократичнијом земљом света, меком демократије и земаљским рајем - лицемерство је њихов начин живота, све зависи шта им је интерес. 2. Пре тога, имају мржњу у Украјини, и имају масу топовског меса. Имају штампарију пара без покрића које и да хоће цео свет да повуче не може јер би настао мали пакоа на земљи. Све они то знау. 3. Свест западног човека је толико збрисана од комформизма, индивидуализма, да је спреман на мого трпљење. 4. Комформизам би можда и устао јер гузица није навила без комфора, али гузица се плаши, па ће радије да се мрзне и гладује него да се плаши! А корона је показала ниво свест. Пре него што запад пропадне, много тога ће проасти. Не кажем то јер поштујем "западне вредоности", него знам њихово лицемерје. Узгред, мала дигресија са овог поста - ти рече "онима којима су се тресле гаће од вируса". Па ја сма био у Москви све време, РПЦ је дезинфицирала Кашичицу а Путин је наложио АБХО јединицама да комлетне улице и стпеништа дезинфикују...дакле ратна опција. Имамо лабараторије по Украјини и около Русије...ти мислиш да је то игрица и руска пропаганда? Јако си лоше био обавештен о томе како су Руси прихватили корону...да си био на Шереметеву уплашио би се апокалиптичног мрака и тишине места где је врело од људи и авиона. А, гле ПРЕ свих у ЕУ. И затврили границу са Кином, највећим трговцем. Мало ти то боље Оби. Што се Кремљу "тресоше гаће" од короне? Немају обавештајне податке, шта ли? Што би се највећој светској сили "тресле гаће од вируса", на страну то што се "нарикаче" спрске плаше? Мало си контрадикторан. Мало више. Што се тиче Украјине....зна свако да Русија може да полупа све мостове, електране, и сл. може ако оће планету да уништи, па сви то знају....прича је о томе - шта и како даље. И...немој да будеш много сигуран у руску организацију, хијерархију и сл. Народ који може да направи хиперсонична оружја, а увозио је павлаку, имао навеће камеате на свету а највеће резерве сировина на свету...тај народ није баш велики мудрац. Валда ће се мало "консолидовати"...100 година пропадају, нарвано да не моће све за 20 година да се врати на место. Знаш...не треба ништа идеализовати...самокритика је мајка успеха.
    2 points
  34. Bokisd

    Грађански рат у Украјини

    Добро само терај причу и затварај очи пред реалношћу, буквално сви и Руски и Украјински Телеграм канали и форуми горе од тих информација. Само да ти кажем да пишем на Крстарици и да имам све најновије информације, какве те ТВ спопале човече. Тренутно је ситуација за Русе у Украјини на ивици катастрофе. Ако Русија не промени нешто драстично може да се деси да изгуби у Украјини, минимално мора нека делимична мобилизација и промена војне тактике и слично.
    2 points
  35. Da, jedan put godisnje, i samo za vreme hodocasca iz Varsave za Svetu Goru Grabarku, posto 2. i 3. dana idemo tamo, gde ne ma nikakve pravoslavne crkve (3. dana to su zemlje, gde ranije bilo dosta pravoslavnih, ali posle postali su unijati -grkokatolici, a posle, zbog latinizacije, rimokatolici), a 15. avgusta po novom kalendaru je Velika Gospojina (sad sluzimo ipak po starom kalendaru, ali ako neko npr. ja je na novom, ima priliku da ucastvuje u Liturgiji ovok dana), i generalno uz vreme hodocasca Pricesce je jako bitno, pa bila je odluka i organizatora i mitropolita Save, da se uvek sluzi Liturgija u sumi 3. dana ovog hodocasca.. I tako vec 19. put
    2 points
  36. obi-wan

    Грађански рат у Украјини

    Danas citam kao neki intervju sa nekim britanskim placenikom. Ukratko, ovako otprililke ide: (novinar) - "...Znaci, vi ste dosli da ratujete na strani ukrajine?" (placenik) - "Tako je!" (novinar) - "Sta vam je ovde najteze?" (placenik) - "Stalno pucaju na nas!"... ... Neverovali ili da.
    2 points
  37. Ова песма, у неколико речи објашњава бесмисао политичке коректности.
    2 points
  38. Liturgija u sumi za vreme hodocasca iz Varsave za Svetu Goru Grabarku \
    2 points
  39. "Гледање у небо и тихо садејство са трепетом звезда је путоказ ваљаности мога бића: да се не погордим када ме хвале и да се не растужим када ме грде, јер човек онолико вреди колико љубави Божије може да прими и да по њој живи и колико љубави, праве, истинске и дубоке може да преда браћи својој. А Бог све види кроз трептај својих звездица." - Мати Макарија Соколичка
    2 points
  40. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је, у недељу 04. септембра 2022. године Српскo забавиште, основну школу, гиманзију и колегијум ”Никола Тесла” у Будимпешти. У пратњи Патријарха били су преосвећена господа епископи будимски Лукијан, бачки Иринеј, ремезијански Стефан, хвостански и изабрани западноевропски Јустин, Његова екселенција Амбасадор Републике Србије у Мађарској г. Иван Тодоров. Патријарха је дочекала директора школе др Јованка Ластић са наставним кадром и ученицима свих узраста ове школе. Ученици Српске школе су у кратком културно-уметничком програму, који су припремили уз помоћ својих наставника, приказали само један мали део својих школских активности приказавши кроз најразличитије облике народне уметности како се на најбољи начин чува и изучава сопствено кутурно и историјско наслеђе. Поздрављајући Патријарха и присутне госте директорка др Јованка Ластић је истакла да је неопходно да Црква и школа буду нераздвојне те да само ”док тај спој имамо дотле ћемо опстати”. Захваливши се директорки, ученицима и наставницима школе Патријарх је истакао да се ”у школама стичу знања која су важна за практични живот сваког човека, али и заједницу у целини, па и читавог човечанства. Међутим, оно што је важно да нагласимо, а то постоји у овој школи и у том смислу је ова школа најбољи могући пример за све школе и у нашем народу али и другде, у овој школи је темељ и основ свега што се у њој дешава вера. Школа постоји да би смо стицали знања, али ако не стичемо врлину онда смо у опасности, у најмању руку да знање постане контра продуктивно. Тако да, колико год да су важна знања из разних области, и природних и такозваних друштвених и уметности, уколико нема врлине, то јест, уколико нема вере као темеља на којем се развијају знања, на којима се организује школа онда смо на ризичном путу”. ”У Српском забавишту, основној школи, гимназији и колегијуму „Никола Тесла” јасно је да су знање, вера и Црква, а то значи и врлина, и те како важне теме и више од тога, то је темељ на којем се гради овај ваш подвиг. Ми се зато радујемо што сте ви децо толико вредни и што се трудите. Наравно, поред тога што стичете дипломе паралелно са тим и сведочите нашу културу, нашу духовност, православну, српску, овде у Мађарској у мери да и многи који живе у Србији могу да буду радосни, али могу да вас имају за углед”, закључио је Патријах напоменувши да је: ”важно да увек школа буде везана за веру, то јест за нашу Православну Цркву и докле год је тако ми ћемо не само проживљавати него ћемо пуним плућима дисати и живети у складу са даровима које смо добили од Бога”. Након свечаног програма патријарх Порфирије је уручио директорки школе др Јованки Ластић и ученицима Српске школе икону Светог Великомученика Георгија, а директорка Српске школе уручила је Његовој Светости слику коју су насликали ученици ове школе. Након програма, Патријарх Порфирије обишао је школу, а директорка школе упознала је Његову Светост са историјатом школе. *** Ћирилично писмо, православље, обичаји и јака повезаност са матичним народом сачували су Србе у Мађарској током протеклих векова од надируће асимилације. Свака српска црквена заједница је од 1948. године имала своју школу, а њиховим уједињењем у Помазу је формирана Окружна јужно-словенска основа школа и колегијум. Школе се 1954. године из Помаза преселила у Будимпешту и заједно са печујском Српско-хрватском гимназијом добила статус огледне школе. Српскохрватски језик и књижевност, историја и географија су се предавали на матерњем, а остали предмети на мађарском језику. Дана 1. марта 1946. године у Печују је основана Јужнословенска средњо-учитељска школа, која је из политичких разлога крајем 1947. и почетком наредне године пресељена у Будимпешту у улицу Абоњи. Године 1950. је наша васпитно-образовна институција пресељена на Трг ружа где се и данас налази. У међувремену, постојећа Учитељска школа проширена је гимназијом. Године 1954. из Помаза је Окружна јужнословенска основна школа са ђачким домом пресељена у Будимпешту и заједно са печујском Српско-хрватском гимназијом добила статус окружне школе. За гимназијалце је Српскохрватски ђачки дом био смештен у улици Мункачи број 15. који је радио до укидања 1995. године. Под називом Српскохрватска, односно, Хрватскосрпска основна школа, ђачки дом и гимназија функционисала је до 1993. године када је због новонасталих политичких промена у бившој СФР Југославији и разилажења српске и хрватске народности у Мађарској, дошло до раздвајања школе. Данас је у Мађарској једина државно призната народносна установа на српском наставном језику са 13 разреда (8+нулти (припремни)+4), званично је почела с радом 1. септембра 1993. године под називом Српко забавиште, основна школа, гимназија и ђачки дом. Њој је две године касније прикључен и средњошколски ђачки дом под називом Српски ђачки дом који се налази у Улици руже бр. 5, где су смештена деца која похађају основну и средњу школу. Данашњи назив школа носи од 2009. године, по нашем највећем научнику. У забавишту се рад са децом одвија у три групе са децом узраста од 3-6 година добро планирана и осмишљена занимања заснивају се на најсавременијим принципима предшколског васпитања и образовања дете и његова личност је у првом плану, а све активности се усвајају кроз игру која је основни облик усвајања знања и вештина у овом узрасту посебна пажња се поклања психо – физичким карактеристикама овог најосетљивијег дечјег узраста деца су окружена љубављу и поштовањем... Разреди у Основној Школи су са малим бројем ученика у којима стичу интензивно учење страних језика у оквиру наставе и факултативно стицање основних знања из информатике. Имају могућност да учествују на културним манифестацијама у оквиру школе и ван ње, те у да се припремају Републичко такмичење, а индивидуални рад се пружа надареним ученицама и ученицама којима је потребна допунска настава. Бављење спортом у оквиру наставе и рекреативно факултативно похађање часова веронауке, као и помоћ ученицима при упису у гимназију су саставни део редовних активности ове школе. Постојање нултог разреда ради олакшавања уклапања у средњошколску заједницу, овладавање српским језиком и уклапање у редовну наставу пружање знања из свих предмета које ће ученику обезбедити могућност даљег школовања на домаћим спрским високошколским установама, могућност коришћења Интернет компјутерске информативне мреже, спортска такмичења, факултативно похађање часова веронауке, размена ученика са братским школама из Србије јесу само неке од веома значајних активности које пружа Гимназија у оквиру Српске школе. Посебну радост за ђаке представља колски часопис ”Гимназијалац” кога управо уређују средњошколци. За ”Гимназијалац” пишу ученици који су у новинарској секцији и они који извештавају са школских, спортских и других занимљивих догађања везаних за српску школу. За ученике који не живе у Будимпешти омогућен је смештај у Колегијуму, односно, савременом ђачком дому надомак школе, у Улици руже бр. 5 где постоје сви одговарајући услови за нормалан живот и рад деце. После наставе ученици уз помоћ васпитача раде домаће задатке у просторијама школе. Слободно време је крајем недеље испуњено разним културним и спортским садржајима како нпр. обилазак културно-историјских споменика у граду, посета културним манифестацијама (позоришта, опера, концерти), тренинзи, излети, занимљива предавања по ученичком избору итд. Извор: Радио Слово љубве
    2 points
  41. Христос Спаситељ нас позива да волимо и своје непријатеље, чак и оне који нас мрзе, чак и оне који нас прогоне, чак и оне који нас кажњавају – све. Да се према свима односимо с љубављу, свепраштањем и љубазношћу. Многи се питају: Да ли је то могуће? Могу ли заиста ово да урадим? Није ли ово нека врста лицемерја? Зато што понекад кажем да свима опраштам, али да ли заиста опраштам свим срцем? На крају крајева, ми свакодневно понављамо речи: „И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим“. Опрости свима који су нам сагрешили и опрости нама, јер ми опраштамо њима. Како да постигнемо да то заиста буде од свег срца? Има људи који због тога напуштају Цркву Христову, који одступају од Јеванђеља Христовог, управо зато што не могу да раде како Христос каже. Понекад људи чак кажу да је овакав хришћански морал нека врста слабости. Међутим, ако погледамо, заиста погледамо у своју душу и своје срце, онда ћемо видети да уопште није тако. У ствари, ако човек почне да воли, истински воли; да прашта, истински прашта; и да се моли, истински моли за своје непријатеље, касније можемо видети како тај човек постаје пример за нас. Видећемо то касније, посебно када се његов живот заврши, и када Црква буде говорила о њему и великим делима које је учинио. Тада ћемо заиста видети да то није била слабост, већ напротив, снага. И то каква снага! Зашто? Јер, да би срце могло истински да прашта и истински да воли, срце се мора променити. А променити сопствено срце није лако. То је снага. То је подвиг. Сваки хришћанин од тренутка свог крштења или свесног доласка на крштење у животу (ако смо крштени у детињству), од тог тренутка постаје подвижник, и мора бити подвижник, и не може бити друго него подвижник. Шта ово значи? То не значи да сви треба да постану монаси. То не значи да свако треба да промени свој начин живота споља или чак у извесном смислу изнутра. То значи само једно – да се свако од нас мора борити са самим собом, са својим егоизмом, са својом себичношћу, са свиме што нам стоји на путу у односима са другим људима. А ако успемо да сломимо сопствену гордост, сопствену себичност, сопствени егоизам и омекшамо своја срца, онда постајемо, како је рекао Свети Серафим Саровски, „светлост за друге“. „Стекни душевни мир“, рекао је, „задобиј Духа Светог, и тада ће се хиљаде око тебе спасити!“ И такав човек постаје просветљен, дајући нешто ново у људском животу; и све се мења у људским односима, све постаје потпуно посебно. На то нас данас позива Христос Спаситељ. За ово је потребно, пре свега, стећи непоколебљиву, жарку веру у истинитост речи Христа Спаситеља, у истинитост Његовог пута. И тада ће Дух Свети сићи у наша срца, како каже Свети Серафим, и како каже Свети апостол Павле пре њега, „и Он Сам ће се молити у нама“ (уп. Рим 8, 26) и дати нам снагу, истинску снагу, нељудску снагу да волимо и праштамо, благосиљамо и молимо се за све, без изузетка. Амин. https://svetosavlje.org/ljubav-prema-neprijateljima/
    2 points
  42. Nakon izjave predsednika Srbije da će predstojeći EuroPrajd u Beogradu biti "zabranjen i tačka", stigle su reakcije iz međunarodnih institucija, nevladinih organizacija, Saveta Evrope, zvaničnog Vašingtona, ali i iz regiona. O srpskoj sramoti i nepoštovanju ljudskih prava pisali su i svi svetski i regionalni mediji. Vučiću pljušte šamari sa Zapada kakve nije dobijao za najveće afere NOVA.RS Nakon izjave predsednika Srbije da će predstojeći EuroPrajd u Beogradu biti "zabranjen i tačka", stigle su reakcije iz međunarodnih institucija, nevladinih organizacija, Saveta... Питам се, питам се, за кај међународне институције, невладине организације, савет Европе, званични Вашингтон, опозиција, итд...итд, реагују тако само на непошовање људских права када је у питању прајд , за сва остала многобројна непоштовања људских права нико се не буни нити реагују од горе поменутих, зашто им је прајд толико битан....питам се, али знам одговор. Нису њима битна људска права, њима је битан прајд и све остало што иде уз њега...
    2 points
  43. JESSY

    О свеоружју Божјем

    “Људи ће остати какви су били, јер неће и неће да знају” – Никола Врањковић ” Носиш ли то калашњиков или шкорпион испод мантије” – добацује ми кратко ошишани набилдовани младић у раним тридесетим годинама, док сједи у башти кафића у Маинској улици, поред којег готово увијек пролазим када се враћам са службе у храму Св. Тројице. ” Никада не носим калашњиков! Ја сам обучаван искључиво за хладно оружје, тако да испод мантије имам сјекирицу и нож”! Након што сам то изговорио, са осталих столова кафића се зачуо гласан смијех људи који су у мојим ријечима схватили и препознали сарказам и иронију. Међутим, момак се ту није зауставио већ ме је упитао следеће : ” Гдје су ти сад људи из криминалног клана код којег набављаш пушке и пиштоље” ? Рекох му да сам се , ето, баш мало прије растао од њих, те да смо били на тајној и скровитој локацији, на којој смо ” завршили двије, три комбинације”. Након тих ријечи, момак је и сам ,коначно, схватио да се шалим са њим. Због тога је почео да показује знаке нервозе и агресије. Одлучио сам да му приђем и сједнем на једној од празних столица за његовим столом. Причао сам му о томе да не треба да вјерује у лажи о Цркви, које се шире преко разних интернет портала. Када је год била угрожена на свом историјском путу, Црква се никада није бранила земаљским оружјем и насиљем. Хришћани су се у тешким тренуцима по Цркву, увијек облачили у свеоружје Божије , о којем се говори у 6. глави новозавјетне посланице Ефесцима. Облачили су се у ” оклоп правде”(Еф.6,14) и високо подизали ” штит вјере”(Еф.6,16), угледајући се на савјет и поуку св. апостола Павла , која гласи :” И кацигу спасења узмите и мач Духа, који је ријеч Божија”(Еф.6,17). Када је преко срамног закона о вјерским заједницама, Црква била прије неколико година нападнута, хришћани су се бранили постом и молитвом. Као одговор на молитве, Господ је послао величанствене литије. У древна времена , по заповијести Божијој, Мојсије је стари Израиљ извео из египатског ропства. Прије уласка у Изабрану земљу, Јевреји су четрдесет година ходали кроз пустињу. То је инспирисало неке протестанске истраживаче да у 19. вијеку пођу у Египатску пустињу како би наишли на бар неке трагове четрдесетогодишњег лутања. Будући да те трагове нису нашли, дошли су до закључка да је ход Старог Израиља кроз Египатску пустињу просто мит и метафора. Међутим, наше литије су један од савремених доказа да , ипак, није у питању метафора већ реалан историјски догађај, будући да иза сваке литије није остајао никакав траг, чак ни најмањи папирић. Улице градова су биле беспрекорно чисте, иако је њима ходало често и на десетине хиљада људи. Црква се искључиво брани на тај начин , дакле – свеоружјем Божијим и није јој потребна помоћ земаљског оружја! Такође, говорио сам му о томе да је добро то што се брине о тјелесном здрављу и одлази редовно у теретану. Међутим, треба да се брине и о здрављу духовном. Човјек који је макар мало духовно узнапредовао, никада неће повјеровати у лажи и конструкције, према којим је Црква тражила помоћ од било којих криминалних структура. Међутим, све што сам успио својим ријечима да постигнем јесте то да је код младића спласнуо агресивни набој и са мном је прилично мирно разговарао. Након дијалога, који је могао трајати неких сат времена, он је , нажалост, остао на својим почетним позицијама. У животу се некада дешава, да без обзира на то што смо уложили велики труд да их промијенимо на боље, људи, ипак, као што пјесник каже, остану:” какви су били, јер неће и неће да знају”… (Аутор је професор Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу и ђакон у цркви Свете Тројице у Старом Граду у Будви) https://mitropolija.com/2022/08/30/o-sveoruzju-bozjem/
    2 points
  44. 2 points
  45. Istopljeni kamen

    Zašto čistilište nije srednjevekovna fikcija?

    свети оци кажу да ми можемо нашим молитвама помоћи упокојеним душама а и они нама...само они не могу себи....ето...и кад се упокојимо није крај ако има неко да се сети нас...у молитви.... молитва за упокојене је много битна....она исцељује нас...молитва за наше предке...сигурно исцељује нас....
    2 points
×
×
  • Креирај ново...