Jump to content

Најбољи чланови

  1. JESSY

    JESSY

    ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР


    • Points

      1549

    • Број садржаја

      50390


  2. obi-wan

    obi-wan

    Члан


    • Points

      841

    • Број садржаја

      32654


  3. Вилер Текс

    • Points

      763

    • Број садржаја

      9435


  4. Поуке.орг - инфо

    Поуке.орг - инфо

    АДМИНИСТРАТОР


    • Points

      720

    • Број садржаја

      27736


Популаран садржај

Showing content with the highest reputation since 09/25/21 in all areas

  1. Верујте ми, преуморан сам, али и срећан. Уморан од селидби и од посла који радим, али и задовољан јер се виде резултати тог рада. Светиња у којој сам је велика; чуда су свакодневна. Читаш молитве, исповедаш, проповедаш, дајеш савете, помажеш људима конкретно... Прави пасторални рад. Људи се враћају брзо да се опет видимо. У Петки или ћеш се посветити или постати говедо горе но што си ушао. Не стижем за нос да се ухватим. Многе ствари сам ставио на стенд бај. Једноставно не могу да се мултициплирам да бих све обавио. Полако стварам екипу сарадника. Иде то добро, чак превазилази моја очекивања. Велика ствар је да је братија одлична. Углавном су професори, нема се парохија па нема ни неке суревњивости. Сви се покривамо и помажемо. Ствари функционишу као швајцарски сат. За мене је ово дошло као ваздушна бања, иако сам избезумљен од умора. О свему осталом не могу да говорим, а временом ће се откривати на радост многих, али и на ужас адски неких мојих "доброжелатеља".
    16 points
  2. Рапсоди

    Слике форумаша

    Корона, корона и само корона...е неће да може ...
    13 points
  3. Морам да кажем да ми је жао што неки нису са мном у светилишту да би видели шта се дешава. Уредно долазе особе које преплаве осећања и плачу на чудима која су им се десила. То је за нас тактилно, пипамо ствари, чуда. - Наравно да имамо и смрти, што је нормално. Јер нема човека да се родио а да није умро. Чуда су пак знамења, указатељи да и поред закона смрти има оно што нам гарантује живот. Што рече Исус: Ако неко и умре, неће видети смрти ако верује у мене. Молите се за људе. И кад се молите знате шта ће бити. Ако се молите. Тако ми би жао за једног Јакова, али нисам рекао његовој ћерки ништа. Јер је плакала. Тек после сам јој рекао нешто што би је утешило. И она је прихватила да се и поред смрти моли Господу Богу. И то је једнако чудо као и оно које бива када плачу и захваљују за исцељења. Сретнем особу у пошти која благодари. То је живот. Срели смо се тамо, а она ме препознала и захвалила. То је живот, да поновим. Имате "По вери твојој ти бива", и то је тачно. Ја бих се први тога одрекао, јер не верујем у своју веру. Нажалост, немам тај луксуз да се одрекнем своје вере. Као ни они који долазе код мене. Али сасвим јасно видим да свакоме по вери бива. Ко отврори своје срце. Али сваку ту особу загрлим. И тада се дешава и потврђује чудо.
    12 points
  4. Dominika

    Слике форумаша

    Moja crkvena libanska veridba
    11 points
  5. Natasa.

    Слике форумаша

    #tb 2015 7 godina...
    11 points
  6. Да опишем за оне који не знају, а не могу ни да верују: У цркви сам, зовем те, ти ми препричаваш шта се десило, падА ЛИНИЈА ЈЕР ЈЕ код Ружице никакав сигнал. На литургији сам, љубим мошти св. Петке и кажем јој да ме не разочара него да исцели твоју супругу а моју земљакињу која је тада била у коматозном стању. Рекох и поповима да је помену, сви је поменули, а поп проф. Драган Протић је читао молитве над моштима. Братство св. Петке вас је имало у молитвама, и мени је пао камен са срца јер сам знао да је ситуаЦИЈА ВИШЕ НЕГО ОЗБИЉНА. После литургије твоја госпа се вратила у живе, иако је све ишло полако. Сада, свако може да мисли шта жели, али ми смо овде сви прионули на молитву и би чудо. Неко би рекао да је то све случај, али са једне стране сви смо показали да смо пожртвовани и везани као црева једни са другима, а за то шта ће лицемери мислити, баш нас брига. На Соњи се остварило чудо, знамење које треба да нам укаже ка коме стремимо, где нам је смисао живота. Неки не знају, али ја и Милојко смо упадали често у неке разлазе гледа црквено-политичке проблематике. Нећу рећи име, али једна од најзначајнијих фигура у СПЦ ми је тада рекао: Воли те Милојко, иако се не сналази на овом терену. - И то је истина. Сада се показало да је љубав јача и од смрти. Написах ово што би се у неком житију оплело на 120 страна са све хвалоспевима за све, али је ово реалан живот и јасан показатељ да је Бог овде са нама. И колико се показују пуким трућањима (плеоназам) логореје неких који су Ацу и мене окарактерисали као схоластичаре и интелектуалце који су ван Божије милости. Бог делује и ОВДЕ. Зато бих замолио ове самоубице да се науче смирењу, и ономе што је највише Исус из Осије понављао: Идите и научите се шта значи: Нећу жртве него милости!
    10 points
  7. И овде ти се захваљујем на молитвама за моју породицу, које је Бог брзо услишио.
    10 points
  8. Благодат се даје гратис, бесплатно. Тој је искључиво дар од Бога чвеку. У противном, како апостол Павле каже, ако се благодат даје због наших заслуга, онда благодат већ не би била благодат. Божја благодат је неопходна како би човек чини дела по вољи Божјој. Такође, Божја багодат не поништава човекову слободу одлучивања, већ је пре ослобађа - да од богопротивне буде добра, побожна, окренута ка Богу. У тој синергији се само може говорити о човековим добрим делима. Ево како Августин тумачи апостола Павла: Јер заиста је била, мада зла, заслуга апостола Павла, када је гонио Цркву, због чега и каже: Нисам достојан назвати се апостол, зато што гоних Цркву Божју (1. Кор 15, 9). Дакле, иако је имао ту злу заслугу, узвраћено му је добрим за зло, зато је у наставку додао: Но благодаћу Божјом јесам што јесам. А да би указао и на слободу одлучивања, одмах је додао: И благодат Његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих (1. Кор 15, 10). Наиме, ту људску слободу одлучивања охрабрује и код других, којима говори: Молимо вас да не примите узалуд благодат Божју (2. Кор 6, 1). А зашто да их моли, ако су тако примили благодат да су изгубили властиту вољу? Ипак, да се не помисли како сама воља без Божје благодати може нешто добро [учинити], након што је рекао: Благодат Његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, одмах је додао: Али не ја, него благодат Божја са мном[1] (1. Кор 15, 10), то јест – не ја сам, већ и благодат Божја са мном; према томе, нити благодат сама, нити он сам, него благодат Божја с њим . Мој превод Августиновог списа О благодати и слободи одлучивања.
    10 points
  9. Појавила се и синодска забрана да се свештена лица могу оглашавати на нету без писане дозволе надлежног еп. На Поукама сам био једно време банован и нисам хтео да се појављујем; још сам у селидби и у адаптацији на ново радно место. Није парохија, него духовничка дужност. Такође, многи би ме радије видели под мостом. Јасно је да нисам тежио сиромаштву као таквом, а ни сада се нећу обогатити. Одморио сам се од многих ствари, а уживам у друштву братије-професора. Кад се мало више среди ситуација, имаћете ме са вама. Чекам и Роћка да ми дође и прибегне спасоносном покајању.
    10 points
  10. Natasa.

    Слике форумаша

    Krstili smo dečake .
    9 points
  11. Flojd

    Слике форумаша

    Manastir Manasija i grb Reda Zmaja - Despota Stefana Lazarevica.
    9 points
  12. Црква светог Василија Острошког, Бањица
    9 points
  13. Дуже време сам у дилеми да ли да напишем ово што сам ( очигледно) ипак решио, на крају, да поделим са вама. Можда је директни повод за ову одлуку то што сам међу објавама видео једну у којој се наш дугогодишњи члан и брат обраћа са молбом да се молимо за његову мајку, да би недуго затим објавио да се жена упокојила. Главни мотив за писање је преношење искуства које би можда неком некад могло да значи. Моја мајка се такође упокојила ове године, 11. априла. Дуго је боловала. Пре 15 година појавио се први тумор који је оперисан и уз промену начина живота и максимално ангажовање свих унутрашњих и спољашњих потенцијала, деловало је да је проблем превазиђен. Ипак, после две године опет тумор, на другом месту, срећа врло рано откривен. Опет операција и пролажење кроз оно што знају само Бог и људи који тај крст носе. И сад, опет се све решило позтивно. Вратила се потпуно нормалном животу који је трајао више од 10 година, уз редовне контроле и праћење ситуације. Не знам да ли је она заборавила своју болест, али ја сигурно јесам. Важан детаљ је да нисам био нешто везан за мајку, чак смо у једном периоду имали и доста проблематичан однос. Да неко оно што следи у тексту не би приписао некој великој синовској љубави. У мају 2019. баш око Ђурђевдана приметимо нешто чудно, нешто што ми је личило на симптоме неког можданог удара. Одемо у болницу и после неуролошког прегледа докторка ме пита да ли знам о чему се ради. Наравно, кажем да не знам. И она ми тада каже да је у питању њена примарна болест. Нисам могао да верујем. Мислио сам да је то прошло. Углавном, можда и претпостављате, тумор је сада био на мозгу без могућности да се оперише. Да не детаљишем, понела је она опет тај крст и носила га до тог 11. априла кад се и упокојила. Е, ту је сад оно што сам хтео да напишем. Тешко је било задњих дана. Мучила се. Изгледало је више пута да је дошао њен час, али прегурала би то. Дође до мене савет да се читају молитве за разлучење душе од тела. Ништа о томе нисам знао, сем да постоје. Назовем једног свештеника и питам га за те молитве, он ми каже да нико од њих баш не воли то да чита. Назовем другог, он ми каже да за више од 20 година службе то никад није читао, а свега су га пар пута питали. Каже читаће за здравље и стварно јесте. После ми је рекао. Али, мислим се ја, нема овде смисла читати за здравље кад жена умире. И, узмем ја 10. априла увече књигу Акатистник, коју имам од раније, никад је нисам ни користио. Сетим се да ту постоје те молитве и одлучим да ја читам. Имао сам дилему да ли да будем код мајке у соби или не. Верујући да чује иако је била јако лоше одлучио сам се да одем у другу собу. Почнем да читам и после пар страна одустанем. Суров текст. Ко је читао зна на шта мислим. У тој ситуацији ја нисам могао да наставим. Сутра одем код трећег свештеника да се распитам за процедуру око гробног места и питам и њега за те молитве, да ли их је некад читао. Он каже да је то урадио само једном кад су га замолили неки људи док је био млад свештеник. Читао је те молитве човеку који месец дана ништа није јео и пио а није могао да умре. Каже свештеник, како је завршио и пришао вратима да изађе, јављају му да је болесник испустио душу. Одмах после тога одем код оца, уђем да погледам мајку и тад сам први пут видео призор да се човек, најбољи је израз- цепа, а нешто кочи. Мучи се. То тренутка нисам више имао дилему. Одем својој кући. Станем пред Христову икону, отворим Акатистник и почнем да читам пазећи на речи. Читао сам верујући да је то неки минимални принос Богу да јој олакша муку. Кад сам стигао до 5-6 стране, а има свега 8. чини ми се, одједном станем са читањем. Нешто из мене почне да вапи „Госшоде! Господе! Христе ! Христе!“ Сузе лију а тај вапај из дубине бића. Да ме не разумете погрешно. Не радим то ја, такав утисак имам, него нешто из мене. На крају свега имао сам утисак да ми је нешто духовно изашло кроз уста која су била отворена у неком грчу. Знам ја својим рационалним делом да је ово тешко разумети, можда је чак и саблажњујуће некима , али тако је било. Кад је то прошло, дођем себи и иако сам мислио да више нема смисла читати, прочитам још те две стране из канона. Седнем на кревет, звони телефон и отац јавља да се мајка упокојила.
    9 points
  14. Узеше нам Владику Јеротеја за Епархију шабачку. Нама из Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке није баш било мило када смо то чули, јер бољег од њега нисмо имали. Један изузетан архијереј, који је са пуно љубави и посвећености приступио важном послу око верске наставе. Изузетно срдачан, пун љубави, сасвим обичан и једноставан, а врло паметан, са изузетном ширином и разборитошћу. Жао нам је што ће нас наш Владика оставити, али се радујемо због Епархије шабачке - и они нека се радују, дивног су архијереја добили.
    8 points
  15. Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно! Псалам 133 Са благодарношћу Господу и са радошћу обавештавамо сву пуноћу Свете Цркве да ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Блаженство Архиепископ охридски и македонски г. Стефан уз саслужење свих архијереја Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве - Охридске Архиепископије у четвртак, 19. маја 2022. године, служити свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Београду чиме ће се васпоставити литургијско и канонско општење две сестринске Цркве у складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Позивамо верни народ престоног Београда да узме молитвено учешће у овом јединственом и радосном догађају. View full Странице
    8 points
  16. ФЕНОМЕН КРШТЕНОГ НЕКРСТА ПРЕ неки дан, 2. децембра, прочитах транскрипт гостовања грађанина Ненада Чанка у емисији Face to Face, емитованој 26. новембра, и то само оних делова у којима се дотични грађанин бави Српском православном црквом. (Напомена: називам га грађанином, а не господином ни другом, јер га од господствености деле многе светлосне године, а нисам ни за то да комунистима поклонимо или препустимо древну и дивну словенску и српску реч друг или другар, иначе синоним за синтагму присни пријатељ: у богослужбеним песмама на црквенословенском језику Христос ословљава апостола Петра речима "друже Петре", у значењу пријатељу Петре или драги Петре, а жене мироносице се међусобно називају другињи, што ће рећи другарице, дружбенице, пријатељице). 1. ЕЛЕМ, он најпре констатује да слобода вероисповести, ако је то што јесте, значи и слободу од вероисповести, што је заиста потпуно тачно, да би у наставку поставио питање: "Да ли ја имам право да будем Србин, а да не будем православац?" и да би сам себи одговорио овако: "Наравно да немам", чему је претходило тенденциозно суфлирање водитеља: "По њиховим правилима, немаш". За овакву подметачину, осим њега, мало ко је способан. Кад и где је ико од црквених ауторитета тврдио да нико ко није православац не може бити Србин? Да ли данас ико од црквених људи сматра да горе поменути субјект није Србин - Србин по пореклу, језику и слободној самоидентификацији - иако сви знамо да није православац, а није ни било какав верник, него је, напротив, идеолошки, овде и сада, један од најљућих непријатеља православља и противник религије као такве? Да ли он зна да је максима "брат је мио које вере био" настала у српској православној средини и да ли слути ко је њен аутор? Из ње следи и то да верник - православни, али и инославни - прихвата и атеисту као брата или сестру, мада целим бићем одбацује атеизам као облик вере, односно као негативну религију. Потписник ових редова, рецимо, има неке пријатеље који су по народности Срби, а по вероисповести католици, и друге, који су по народности Срби, а по вероисповести муслимани, а познаје и поштује и један број Срба који се изјашњавају као атеисти. Штавише, кад год је то потребно и на општу корист, сарађује са пријатељима и познаницима из све три наведене категорије. У Чанковој "српскости" није проблем његов атеизам нити његова свеукупна идеологија него његова необуздана и неприкривена нетрпељивост према епископату, свештенству и верницима Српске православне цркве, као и упитни квалитет његовог јавног дискурса у целини. 2. ЗАТИМ надобудни грађанин срља даље и изговара тираду лишену јасно артикулисаних мисли и смисла, али зато бремениту злобом и изразима који би, по начелима његове естетике (!), требало да су духовити, а у ствари су само примитивни и неотесани, готово уличарски. Тако, примера ради, свештеници за њега нису свештеници већ попови, подругљиво се служи јеврејским термином кошери муслиманским халал док се руга православним "поповима", а блаженопочившег патријарха Павла презриво назива "рахметли" уместо покојни или почивши и оптужује га да је благосиљао људе које он сматра највећим ратним злочинцима. Овде се морам задржати мало више. Субјект о којем је реч не зна ништа о духовном лику и животу блажене успомене патријарха Павла, а да зна и да има имало части и стида, не би његово име узимао у уста. За разлику од њега, писац овог горког, људском безочношћу изнуђеног коментара познавао је патријарха Павла из најнепосредније близине скоро пола века, припадао његовој епархији, од њега био рукоположен и за јерођакона, и за јеромонаха, и за епископа, и за читаво то време једини од своје браће епископа - изузев владике Давида, епископа крушевачког, животно и вечно везаног за родну Метохију и за личност блаженопочившег патријарха - који је у честим, дужим или краћим интервалима живео под његовим кровом у Призрену. Отуда сам сведок његове доброте према свима, истоветне и према Србима, и према Арбанасима, и према Циганима-Ромима, и према Турцима (који су до изгона крајем прошлог века сачињавали значајан део становништва града Призрена). Свима је био све, буквално "без обзира на веру и нацију", и стога су га сви поштовали. Он је и 1998. и 1999. године, када је такозвана ОВК контролисала Дреницу и добар део Метохије, сам-самцит или у пратњи малог броја свештеника, пешке посећивао Девич и друге опкољене манастире, као и парохије по селима; на путевима су га пресретале и легитимисале патроле терористичке ОВК, али се нису усуђивале ни да га убију, ни да га ухапсе. Оптужити пак таквог човека какав је био владика Павле, потоњи патријарх српски, за подршку ратним злочинцима и саучесништво у ратним злочинима може само човек спаљене савести, и то под директним утицајем нечистих сила. Лично сам присуствовао готово свим патријарховим разговорима са челницима Католичке цркве и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, као и са страним дипломатима и домаћим политичким вођама, у том броју и са онима које наш самопрокламовани "судија васељене" проглашава за извршиоце геноцида, тако да поуздано, из прве руке, знам шта и како је он у тим сусретима заступао. Нема разговора у којем није изјавио следеће (навешћу малтене од речи до речи): "Ако је цена за стварање некакве велике Србије злочин, па макар био један једини, онда сам ја за то да и не буде Србије, ни велике ни мале". Такође је говорио да сви народи бивше Југославије - и Срби, и Хрвати, и Албанци, и босанско-херцеговачки муслимани, али и Словенци - имају разлога за жаљење и кајање због злочина које су појединци или групе извршиле у тобожњем њиховом интересу. Једну његову такву изјаву је извесни западноевропски новинар пласирао јавности своје земље на следећи начин: патријарх Павле признаје да Срби врше злочине и да зато треба да се кају (sic!). Српском руководству на Палама је упутио веома оштар протест због рушења двеју џамија у Бањалуци, значајних не само у функцији богомоља него и као културно-историјски споменици, и уопште због рушења било какве и било чије богомоље. И тако редом... Чанкове клевете на патријарха Павла, омиљеног у српском народу и угледног у читавом хришћанском свету (сетимо се његове величанствене сахране!), показују да неким људима ништа није свето и да се никог и ничег не стиде. O tempora, o mores! 3. ДОЛАЗИ следећа салва неистина и подметања. Србија, по њему, није више секуларна него теократска држава, "православна џамахирија", зато што се у њеном школском систему налази веронаука и што се у српској војсци обележавају празници и то не само православни празници, како он подмукло инсинуира, већ и празници припадника других цркава и верских заједница, а нарочито се жив поједе што држава помаже црквама у ономе што препознаје као ствар општег добра и општег интереса дајући, како он каже, милионе, десетине милиона, стотине милиона... Питамо се: Шта овај острашћени човек стварно тврди? Јесу ли у питању милиони, или десетине милиона, или стотине милиона? Не може све троје бити тачно у исто време: не може, како би народ казао, једна врана на три коца. Ове оптужбе, из којих просто исијава говор мржње, не заслужују шири одговор, а можда и не заслужују никакав одговор. Зато ћу реаговати само једним питањем: Да ли су земље попут Немачке, Аустрије, скандинавских земаља, Мађарске, Румуније, Грчке, суседне Хрватске, и друге, укључујући и Француску (која има веронауку у јавним школама покрајине Алзас-Лорена, а у осталим школама време одређено за веронауку, с тим што се она предаје у црквеном, а не у школском простору, али је легитимна и легална), римокатоличке и протестантске "џамахирије" или пак уређене, правне, демократске и доследно секуларне државе? А све ово за шта Чанак напада Србију постоји у овим земљама у континуитету, одавно, а у већини њих много израженије него у Србији. Закључак је само један: уколико су Чанкови наводи у сукобу са чињеницама, утолико горе по чињенице! Чанак је, очевидно, необориви доказ да од бољшевизма, стаљинизма и титоизма нема лека, осим великим чудом Божјим. 4. ПОЂИМО даље кроз земљу чуда! Чека нас духовна посластица: Чанков однос према вери и цркви уопште и према Српској православној цркви посебно. Ево како он дефинише религију! То је "индивидуални осећај комуникације са вишим принципом", "индивидуални осећај и трагање за смирењем пред сопственом пролазношћу", односно "пред неумитном коначношћу". Долепотписани тумач Чанкових генијалних размишљања не спори да овакав "осећај комуникације" и овакво "трагање" постоји код многих људи, можда и код самога Чанка, али не треба бити квалификовани религиолог нити познавалац истраживања Мирче Елијадеа или нашег Веселина Чајкановића о религији, да би се схватило да овако описан доживљај живота нема везе са религијским доживљајем него је, напротив, типичан пример ванрелигијског - у суштини атеистичког - мисаоног искуства. Затим нам саопштава своје драгоцено велеумно мишљење о носиоцима религијског култа, без којега је било која религија просто незамислива (уосталом, изворно значење појма религија на грчком језику и јесте култ, богопоштовање, збир богослужбених радњи и речи). Најпре поставља питање: "...Шта раде попови, шта је њихово занимање?" (Ја се питам зашто има у виду само попове, а прећуткује и дискриминише хоџе, рабине, ламе, шамане...) На своје питање даје и одговор, конгенијалан самом питању, па каже да "поповско" занимање није ништа друго до "произвољно тумачење лошег превода текста непознатог аутора". Овом "дефиницијом", темпираном да буде паметна и духовита, а заправо је непаметна и плитка, наш мислилац постиже само једно - пуцањ у празно. Погрешно је све што наводи. Пре свега, тумачење текста или текстова није "занимање попова": то јесте важна свештеничка делатност, али је само једна од многих. А на основу чега Чанак зна да је то тумачење произвољно? Свакако на основу сопствене темељне теолошке анализе. А где је Чанак стекао своја теолошка знања? На теолошком факултету, зна се, сигурно није. Срећом, он сам нам открива како је, иако атеиста, постао велики теолог: "Мој отац је био градоначелник Новог Сада, члан Председништва Војводине, комуниста. Мој отац и мајка су имали пријатеље Јовановиће из старе адвокатске породице. Мој отац је мене водио, редовно, када је Божић православни. Ја сам тамо, за столом њиховим, слушао како се пева Рождество Твоје, као дете. Значи, нико мене није требало да учи". Какве вишегодишње богословске студије, основне, постдипломске, докторске, какви бакрачи! Једноставно, одслушаш једанпут годишње божићни тропар "Рождество Твоје...", и то у детињству, и нико више не треба да те учи теологији. Само се бојим да овај метод не почну да примењују сви редом, па ће у резултату збир теолога постати неизбројив. Следствено и логично, овај велики теолог "нема ништа против Бога", у којег иначе и не верује, али зато има "против његове земаљске администрације", то јест против "попова" (а зашто, понављам, не и против хоџа, рабина, лама и шамана?). Даље, за "поповско произвољно тумачење" лошег превода Светог писма наш стручњак над стручњацима не наводи никакав аргумент. Претпоставимо да је "тумачење" заиста "произвољно", али зашто је превод Библије лош? Да ли је грађанин Чанак, у својим очима велики теолог, уједно и велики филолог - зналац древних библијских језика, јеврејског, арамејског и грчког - који може мериторно да суди не само о српским преводима Библије већ и о свим другим преводима исте? Лично, чисто сумњам. Штавише, нека ми се ово не узме за грех, сумњам и у његово познавање српског језика. Најзад, "произвољно тумачење" није само тумачење "лошег превода", што Чанак непогрешиво зна, и то боље од иког, него је то и тумачење "текста непознатог аутора". Тек ово последње представља бисер Чанкове научне компетенције! Јер, он не зна да Библија није дело једног аутора, и то непознатог, него збирка спис већег броја аутор, познатих по имену и историјски посведочених, и да није настала "у даху" него је њено писање и склапање у ауторитативну збирку трајало близу хиљаду година. Али није ни за очекивање да оваква интелектуална и морална громада губи своје драгоцено време на детаље из живота и пословања "фирме" у коју њен "газда" читаве "две хиљаде година није свраћао". (Дозволи, драги читаоче, да, за сваки случај, дешифрујем ову премудру, а загонетну, Чанкову метафору: по њему, Христос је "газда", Црква Његова је "фирма", свештеници су "портири" који довикују: "Само ви оставте паре нама!", а сирота жртва експлоатације, Чанак главом и брадом, и његови истомишљеници сетно констатују: "Сад, ми се правимо блесави". На то писцу ових редака дође да им поручи: не морате да се правите, само будите то што јесте!) 5. ИМА у Чанковом логодијареичном празнословљу још доста бисера. Тако, рецимо, он цитира Кемал-пашу Ататурка, који је наводно изјавио да би, кад би могао,"све религије везао ланцима и бацио у најдубље море". Не знам да ли је ова изјава аутентична или се и она заснива на Чанковим строго научним, историјски провереним сазнањима, али и ако јесте, мислим да је Ататурк, мада слободни зидар, много више знао о исламу него што Чанак зна о хришћанству. И поред тога, он свашта зна, особито када се ради о Српској православној цркви. Тако он зна да она данас форсира "архитектуру рашко-призренску" (пази, драги читаоче: не византијску ни српско-византијску већ "рашко-призренску"!). Користим прилику да јавно позовем наше незнавене историчаре уметности да дођу к Чанку е да би их он, свезнадар, просветио и упутио на стазу праве науке. Даље, он зна и која се зграда прави "најбрже на свету": то је "храм Српске православне цркве". Онда пита: "А знаш како?", па славодобитно одговара: "Само срушиш минарет". Са своје стране, кличем и узвикујем: о хуманизме, о науко, о етико, како ти је име и презиме ако није Ненад Чанак? Он, тајновидац, зна и то да се патријарх Павле "директно жалио" на њега, једино на њега по имену и презимену, као што зна, истинољубац, и то да је на реченој "жалби" почивши патријарх само "потписан", а да ју је писао "овај Иринеј бачки". Али зачудо, опаки и наопаки Иринеј, виновник Чанкових ноћних мора и трајне опсесивне мисаоне преокупације, о свему томе појма нема, па, ево, и одговорно тврди да све то представља плод Чанкове маште, не само бујне већ и болесне. А тек његова открића о епитрахиљу Светога Саве, круни Стефана Дечанског и другим драгоценостима у Цетињском манастиру! Откуда све то тамо? И још штошта друго? Само питајмо грађанина Чанка, који није само корифеј теологије, филологије, историје уметности... него и врхунски повјесничар, па ће нам се "само касти": свега тога никад није било на Цетињу - вазда црногорском, никада српском - све док све то није на Цетиње донео краљ Александар I Карађорђевић. То је историја по Чанку, али не само по њему: у нашој, посторвеловској епохи историја се не истражује, не приказује и не тумачи него се пројектује и производи. Што казао наш мисаони афористичар Александар Баљак: "Како је било, видећемо; како ће бити, видели смо". Узгред буди речено, Чанак нам није објаснио да ли је поменути краљ Александар био Црногорац или Србин. Затим следи небулоза о "десанту" извршеном "да се устоличи овај Јоаникије на Цетињу". Све ово би било гротескно, бизарно, болесно, да није просто-напросто отужно и досадно (или, боље, ДОС-ад-но, уз напомену да је ад исто што и пакао, а шта је био ДОС и ко су биле "досманлије", са Чанком или без њега, не треба толковати). Врхунац представља Чанков коментар о "заклињању у Косово" у Новом Саду. Тим поводом он патетично изјављује како нико неће да каже: "Ми бисмо сада да се закунемо на Косово на Косову". Нажалост, неће ни он јер ваљда мисли да има право да га поклони коме хоће, као што би и да од покрајине која се у Хабзбуршкој монархији једно време службено звала Српска Војводина или Војводовина Србија и Тамишки Банат прави "републику" (на арапском "џамахирију"; његова омиљена реч). 6. ОДАВДЕ па надаље нећу више коментарисати садржај Чанковог мудрословља из емисије Face to Face од 26. новембра текуће године него ћу дометнути неке своје опаске и размишљања у вези са темом која ми се наметнула. Најпре желим да пренесем једну малу повест коју сам слушао у својој младости. Елем, у једном селу живе месни свештеник и први човек локалне испоставе Партије и Удбе. Познају се од детињства и међусобно разговарају без много увијања, баш на основу дугогодишњег дружења, па и другарства. Једном приликом пита свештеник удбаша: "Добро, зашто ви понижавате и шиканирате нас свештенике? Шта смо вам ми криви и чиме вам сметамо? Па ми само вршимо своју свештеничку дужност, а то ваљда не представља никакву опасност ни по државу ни по вашу власт." На те речи добија следећи одговор: "Е, мој комшија, буди ти задовољан и срећан док смо ту ми који јесмо комунисти, али смо као деца сви били крштени. Када дођу наши некрштени синови и унуци, видећете ви како ћете пролазити." Зашто препричавам ову животно истиниту причу? Зато што је грађанин Чанак типичан представник тих некрштених синова и унука. Али гле, у његовом случају се дешава нешто чудно и неочекивано. Он - из њему знаних, а мени и после четврт века недокучивих разлога и побуда - решава да се крсти. Тај наум и спроводи у дело, негде половином деведесетих година минулог века, у једном фрушкогорском манастиру, а крштава га један новосадски свештеник. Код писца ових редова није пракса да се бави оним "прича се" или "рекла-казала", па стога и наглашава да врло добро познаје реченог свештеника и речени манастир и да све ово зна веродостојно, из прве руке. Не наводим ово, међутим, са намером да откривам ничије, па ни Чанкове, личне податке - крштење је, уосталом, јавни богослужбени чин, а не езотерични, тајни ритуал неке опскурне секте или неке ложе - него га наводим као пример биполарности, дубоке унутрашње расцепљености и располућености личности код многих наших савременика, што за мене представља недокучиву тајну. Човек се, ето, по властитој слободној вољи и одлуци, крштава, а потом, у току четврт века, јавно хули на Бога, лажно сведочи против Цркве, клевета и исмева свештенство ("попове") и тако даље. Поставља се интригантно питање: Који грађанин Чанак је аутентичан, а који је лажњак, онај негдашњи, који се крштава, или овај садашњи, који хули, сведочи лажно, клевета и исмева? Или, може бити, аутентичан није ни онај ни овај? Да се ту не ради о конјунктурном деловању, о деловању "по указаној потреби", при чему је прилагодљивост сразмерна политичкој и свакој другој исплативости? Не знам. Знају једино Свезнајући Бог и он сам. Српски народ, премда малобројан, по понечем је био, а и данас је, први у свету. Први велики устанак против тада непобедивог Османског царства, и то на врхунцу његове моћи, подижу Срби, под вођством свештеномученика Теодора, митрополита вршачког. У 20. веку, први герилац у поробљеној Европи јесте један Србин, Дража Михаиловић, а први од Немаца ослобођени град у тој Европи јесте један српски град, Лозница, а ослободио га је Дражин официр Мисита. Три српска научника - Тесла, Пупин и Миланковић - заузимају нека од првих места у историји светске науке. У наше дане Новак Ђоковић је први тенисер света, а Мокра Гора најбоље туристичко село на свету. Могло би се набројати још тога, али нема потребе. Српски народ, међутим, има данас, како ја то видим, и планетарно првенство по броју оних који се истичу у самопорицању, аутошовинизму и производњи тројанских коња у Србији. Под том призмом посматрам и улогу грађанина Чанка на домаћој јавној сцени, где ипак има јаку конкуренцију међу осталим "случајним Србима". Наш народ лепо каже да није злато све што сија и да се не једе све што лети, а и оно што се једе, додао бих, не једе се из сваког и свакаквог посуђа. Да закључим: све што овде и сада рекох, рекох sine ira, без гнева, улажући немали напор да мојом душом не овлада осећање гнушања и презира него осећање жаљења и сажаљења. Рекох и душу спасох. Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј (Буловић)
    8 points
  17. Учитељица Грађанског васпитања, каже одмах разреду да је она Европљанка и пита децу шта су они-и све беху Европљани, осим малог Перице. А ти ? Ја сам Србин . Зашто? Деда ми је био Србин, отац Србин, па и ја ... Домишљата учитељица пита : А да ти је деда био кретен, отац кретен, шта би ти био ? Па, Европљанин...
    8 points
  18. Па хајде онда овако - падре Ђуровић није преподобни монах у келији који ће непрекидно коленопреклоно, уз благоглагољање Господу "на увце", проводити време између молитава за лаос. Виђао сам разних попова. Са медом на устима а жуч им је била у чаши. Смотаних као сајле а молитва им чиста као снег. Распуштених и помало огрезлих у алкохол који су ми дали неке од понајбољих животних поука јер је био лични додир душа. Немарних за свој позив, а на литургији (кад служе) из олтара ме бије онај прави Страх Божији... Чудо је све то... Многи мени нису одговарали, но брату, сестри, мојој духовно распуштеној фамилији или комшији неким чудом јесу... Немој га укалупљивати у свој калуп. Такав какав је треба некима. Ако се испостави - многима, како ћемо пред Господа? "Своме Господару он стоји или пада, али ће стајати - јер је Бог моћан да га усправи".
    8 points
  19. Аца Милојков вам објасни шта јесте Аг став. Ја нисам имао живаца за то. - Такође је тачно да Јустин није читао Августина. Овог пак Онуфрија и сличне њему није лако спречити да блебећу и поводом ових наших појашњења. Њега памет не смета..., Рођеноме и Бокситу није могуће објаснити шта је критеријум неког православног мишљења. Тако Рођени наводи да је Трулски сабор побројао помесне саборе који су прихваћени. То је заблуда. Тај сабор није био неко тело које би научно расправљало о претходним саборима. Ти људи нису ни чули за неки сабор у Оранжу. Картагинске, који су били најважнији, стрпали су ђутуре под Кипријана, што такође није тачно. Рођени замишља да је тај империјалистички сабор канон православља, а није. То је био сабор који је покушао да све остале цркве потчини Константинопољу. Други Рим. Папска идеологија. И ја то не прихватам, јер је теологија мишљење, а не слепа послушност неким одлукама неког скупа људи. То су људска предања. Знам да ово дубоко узнемирава Рођеног, али бих му рекао да је одличан римокатолик, јер код њих влада правило: Папа је потврдио неки сабор (нпр. овај који је пресдседаван од св. Проспера Аквитанског у Оранжу), ерго све што је речено на том сабору је свето и важи у векове. У нашу цркву је улетело и на снази је Просперово: Legem credendi lex statuat supplicandi. И то нпр. производи ово лудило око затворених или отворених двери, око "тајног" читања молитава итд. То је била лепа мисао, али кад се апсолутизује, онда смо награисали. Као када се усвоји јединоспасавајући канон вере. Римокатолик ће рећи: Папа је казао, то сада је обавезујуће за све, а Рођени: Трула је рекла, и то обавезује све. - Други сабори не постоје. И како сада помирити Римокатолика и Рођеног? Никако, ако се прихвати њихова коцкаста логика. Потпуно је небитно који су јединоспасавајући канон прихватили. Битна је та покварена форма ментис. Она је идентична и код Рођеног и код овог католика. Релативно скоро су неки католичкиу научници узели да сматрају трулски сабор васељенским, јер је он био - али и остао - у колизији са папством јер је папу Хонорија прогласио јеретиком. И како један сабор може да осуди папу за јерес? Са друге стране, овај сабор је потрпао у исти кош антиохијске саборе и озваничио аријанске каноне. Јесмо ли ми аријанци? Нисмо. Имамо ли аријанске каноне? Имамо. Ко је ставио ван снаге каноне антиохијског сабора? Нико. А што се нико не држи антиохијског канона да онај ко се не причести на литургији одлучује се од цркве? И који идиот ће данас да тврди да ко се залаже за стално причешће је аријанац? Нико... барем се надам. Трула је увела целибатне епископе. Да ли је Никодим Милаш јеретик када каже да не треба васељенски сабор који би дао за право СПЦ да поставља ожењене за епископе? Наравно да није. Да ли је Трула васионски сабор за мене и Милаша? Јесте, али се са разбором посматрају њене одлуке, као и одлуке папа. То је онда теологија, али то не могу да носе коцкасти људи. Ископирајте овај текст, одштампајте га и 3 пута дневно читајте док не оздравите.
    8 points
  20. То ће рећи, да се благодат Божја не задобија подвижничким делима, већ да су подвижничка дела резултат да је багодат већ ту - да је дотакла човекову вољу и активно је помаже. Само облагодаћена људска воља може да чини добро.
    8 points
  21. Дакле, без Божје благодати, са некаквом аутономном и самодовољном људском вољом, све можеш да окачиш мачку о реп - сам и самодовљан можеш да чиниш само зло. Чиниш ли добро, имаш ли веру, подвизаваш ли се - не хвали се тиме. То је знак не да си властитим снагама било шта добро урадио, већ да те је дотакла Божја благодат.
    8 points
  22. Док овде неки паламуде, ја сам поменуо прекјуче ујутро Милојкову жену код Петке и замолио је да је пробуди из коме. Тада се и пробудила. Петка зна шта сам јој рекао, а неки овде нека замишљају. Весели Милојица ми после отписа: "Aleksandar Milojkov Zoran Djurovic помињи и даље, тебе Бог из неког разлога слуша. :: Хвала ти драги мој Аво". Зато ми делује сумануто што овде неки узимају да причају о Ис природама, о којима ништа не знају, а не баве се постом и молитвом.
    8 points
  23. Flojd

    Слике форумаша

    8 points
  24. Ја се радујем, наравно, износим моје мишљење...мислим да би македонска црква требала да буде неко време, више година, деценију у оном статусу аутономном прије раскола....канонски гледано, ок, враћају се где су били и одмах - хоп, дјте аутокефалију. Али добро, зна наш Сабора шта ће и како. Угланом како год, митрополит Јован је показао да је велик, свет човек....страдао је толико и сад се свега одриче....али њему је вероватно највећа плата да се раскол зацели....
    7 points
  25. 7 points
  26. Супер Је л' може ово исто да важи и за друге теме, где одређени појединци нон-стоп вређају саговорнике и користе најпримитивнији уличарски речник у готово свакој поруци? Тема као тема уопште није кринџ. То могу да буду само одређене поруке овде. Само треба имати у виду да на форуму, макар колико сам ја успео да видим, нема ни епидемиолога ни вирусолога. Тако да смо сви ми који пишемо овде лаици. А свако преноси оне изворе које сматра веродостојним из свог угла (и наравно улази у расправу са другом страном). И било би најбоље када би сваки посетилац и читалац сам доносио своје закључке, уместо да се садржај цензурише и одређује шта јесте а шта није теорија завере. Само моја два цента, наравно. Што би рекли браћа Амери...
    7 points
  27. obi-wan

    Рио Тинто

    "LITIJUM,za neupucene.. Ajmo! Čas hemije Dobijanje litijuma (Li) Litijum "zlato 21. veka" Jadarit je beo, praškasti, neradioaktivni mineral , litijum natrijum bor silikat -hidroksid, hemijske formule : LiNaSiB3O7(OH) koji od korisnih komponenti sadrži litijum i bor. Otkriven je 2004. godine, u bušotinama u Jadarskoj dolini , a otkrili su ga geolozi multinacionalne kompanije “Rio Tinto”prilikom traženja borata na teritoriji Srbije. Priznat je kao novi mineral u novembru 2006. Ruda je dobila ime po reci Jadar u čijoj blizini su i planina Cer i reka Drina. Primena jadarita: -Bor je nezamenljiv u proizvodnji staklene vune,termoizolacionih materijala, celuloze, gume, keramike, insekticida,fiberglasa i raznih boja i lakova za premazivanje drveta... -Litijum (Li) je važan kao osnovna komponenta najviše za proizvodnju baterija: za mobilne telefone, laptopove, za automobile na elektični pogon i druge uređaje široke potrošnje i to oko 71% zatim za proizvodnju keramike i stakla 14 % slede masti za podmazivanje 4 % a ostalo čine drugi načini upotrebe. Kako bi se mogao koristiti za baterije, litijum iz slanih jezera ili rudnika mora se obogatiti složenim hemijskim procesima. Taj deo procesa se retko obavlja u zemljama u kojima se vadi litijum, osim u Kini. Svetski resursi Zahvaljujući kontinuiranom istraživanju, identifikovani resursi litijuma su se značajno povećali širom sveta i sada se procenjuju na ukupno oko 86 miliona tona. Trenutno lista izgleda ovako: 1. Bolivija - 21 milion tona 2. Argentina - 19,3 miliona tona 3. Čile - 9,6 miliona tona 4. Sjedinjene Američke Države - 7,9 miliona tona 5. Australija - 6,4 miliona tona 6. Kina - 5,1 milion tona 7. Kongo (Kinšasa) -3 miliona tona 8. Kanada - 2,9 miliona tona 9. Nemačka - 2,7 miliona tona 10. Meksiko - 1,7 miliona tona 11. Češka -1,3 miliona tona 12. Srbija -1,2 miliona tona 13. Peru - 880.000 tona 14. Mali - 700.000 tona 15. Zimbabve - 500.000 tona 16. Brazil - 470.000 tona 17. Španija - 300.000 tona 18. Portugal - 270.000 tona 19. Gana - 90.000 tona 20. Austrija, Finska, Kazahstan i Namibija - po 50.000 tona. Najveća nalazišta litijuma u Evropi se nalaze u Nemačkoj, po drugim podacima su čak mnogostruko veći nego ovi navedeni, slede Češka i Srbija. Šta je najproblematičnije ? Eksploatacija litijuma iz rude jadarit, jedinstvenog minerala u svetu, bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma. Ruda koja bi se vadila, nakom usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom (H2SO4) na temperaturi od 250 °C, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije. Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh. Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere. Ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. Izlivanja reke, koje se inače dešava za vreme velikih voda i prilikom poplava će zbog klimatskih promena biti sve češće. Zagađene vode iz Jadra će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno, a takođe će prodirati u podzemne vode jer su površinske i podzemne vode povezane. Podzemne vode su važan resurs pijaćih voda, i njihovo zagađenje je praktično trajno, jer su u pitanju skoro stajaće vode kojima su potrebni vekovi, pa i milenijumi da se isčiste. Jadar je pritoka Drine, u kojoj žive zaštićene vrste, ali preko Drine ugrožena je i Sava. Iz aluvijalnog (rastesitog i poroznog) zemljišta ovih reka snabdevaju se vodom svi gradovi u njihovom priobalju. Rude na našim prostorima sadrže izrazito toksične elemente kao što su arsen ,živa i olovo. Koje će se hemikalije koristiti u procesu, koliko vode će se dopremati iz Drine? Neki izvori navode da je reč o 1.000 tona dnevno ,pa i više. Šta će oko 1.500 tona otpadne vode u sebi sadržati ? Poznato je da će se u reci Jadar upuštati količina otpadnih voda iz flotacije koja je za 50% veća od one koja se bude dopremala iz Drine. Šta će dodatnih 50%, odnosno 1.500 tona otpadne vode, i više, u sebi sadržati? Višak od oko 500 tona će sigurno dolaziti od nečistoća iz rude, ostataka kiselina i njihovih soli, ali i toksičnih elemenata koje ruda sadrži. Dobre i loše strane, da li se isplati da imamo taj rudnik? S jedne strane cena litijum karbonata na globalnom tržištu raste, ali to za Srbiju ne znači mnogo zato što će vlasnik rude praktično biti Rio Tinto, ili neko drugi ako ova kompanija proda eksploataciono pravo, a državi Srbiji ide rudna renta od svega 4% i sve ekološke katastrofe koje slede i koje će biti trajne i zahtevati ogromna ulaganja za njihovu sanaciju ili držanje pod kontrolom. Kompanija će se nakon završetka eksploatacije povući bez ikakve obaveze prema problemu koji će za sobom ostaviti, a koji će ugrožavati životnu sredini i zdravlje ljudi u decenijama i vekovima koji slede. Takođe otvaranjem rudnika stradaće sva poljoprivreda u njegovoj okolini i duž reke Jadar, ali i šire, zbog kontaminacije vode toksičnim elementima iz same rude i ostacima kiselina i njihovih soli, koji će Jadar učiniti mrtvom rekom. S obzirom da je predeo na kojem se planira eksploatacija litijuma plodna poljoprivredna zemlja, sa razvijenim voćarstvom i pčelarstvom, ali i čitava dolina Jadra sa najplodnijom zemljom u tom kraju, eksploatacija litijuma će ozbiljno ugroziti ovaj vredan resurs, od kojeg se oduvek živelo na ovim prostorima, i čija cena će u budućnosti samo da raste, obzirom da obradivo zemljište na globalnom nivou rapidno i nepovratno nestaje zbog klimatskih promena, klizišta, erozija, urbanizacije, industrijalizacije, rudarenja. Očekuje se da će posledice rada ovog rudnika biti dalekosežne i trajne, a nastale štete će mnogostruko prevazilaziti rudnu rentu od 4%. Neisplativo je zbog beznačajne rudne rente trajno uništenje vrednog poljoprivrednog zemljišta i vode, koja je odnedavno uvrštena u trgovinu na svetskim berzama i čija cena će takođe rapidno u budućnosti da raste. U eri 4.0 industrijske revolucije, svako je u domenu svojih delovanja i privrednog rasta dužan da pre svega zaštiti životnu sredinu koja predstavlja javni interes. Jedino zdrava životna sredina obezbeđuje zdrav i kvalitetan život svih nas. Zagađena životna sredina (vazduh, voda, zemljište) je siguran put do oboljevanja od najtežih neizlečivih bolesti, skraćenju prosečnog životnog veka stanovništva, ali i domaćih i divljih životinja, preranih i iznenadnih smrti zbog zastoja srca sa fatalnim ishodima, trajnom sniženju inteligencije i pojavi Alchajmerove bolesti. Državne institucije među kojima su pre svega Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje, ali i sve duge institucije, dužne su da brinu o tome da živimo u zdravoj životnoj sredini. Ove institucije i sama država ne deluju u pravcu očuvanja zdrave životne sredine, već naprotiv uvoze najprljavije tehnologije sveta za koje ne postoje ekološka rešenja i podstiču zagađivače da u sve većoj meri narušavaju kvalitet života na ovim prostorima, grubo krišeći Ustavom zagarantovano pravo na čistu zdravu životnu sredinu. Izvori: Svet hemije Wikipedija Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu Balkan Green Energy News Pregled mineralnih sirovina širom sveta Geološkog zavoda Sjedinjenih Država USGS (strana 98-99) BBC News na srpskom https://www.facebook.com/aleksandar.p.
    7 points
  28. mirko1929

    Рио Тинто

    Може. Зато што власт гледа да се нафатира, а у демократији власт је краткорочна, па гледају да се по било коју цену нафатирају док могу, јер после тога више нема ништа (а ово би био вишедеценијски државни пројекат од којег они не би имали динара, Рио Тинто даје одма'). То је проблем демократије, а не конкретних људи на власти, мада су ови који су тренутно код нас на власти надпросечно неотесани и бахати, и ништа им није свето.
    7 points
  29. На овој теми о Ави Зорану се још једино није дискутовало о квантној механци.
    7 points
  30. Најбољи пример је Александрова супруга...умесо "радујте се са радоснима" Рођо ударио по форми. То што је жена приздравила, што се чудо десило не ради чуда него да Госод покаже изнова да је ту, све су то трице...лола удари да цеди комарца...Ђуровић поп, благе везе нема, Милојков доктор теологије, лелек, појма нема...а и ми остали што смо се мало обрадовали, нешто смо читукали, убодемо по неку (???!)...ма јок...Рођо уватио комарца десницом за главу, левицом за реп и уврће ли уврће...
    7 points
  31. Ти си ме једини провалио! Ђеца су ми већ одрасла, а излобирао сам код владика да ме пуште у свој клуб! Биће скоро пропаст света...
    7 points
  32. Одвек је било тако, нажалост. Јеромонах Хрисантос је и тада био изузетак(!), а не правило. Да је то било правило, можда би Господ уклањао таква искушења од нас. Но, то смо што смо и наша вера у Господа је таква каква јесте. Не лична, појединачна (никога не прозивам поименице) већ нас као Народа Божијег. Можемо ли се тако звати ако овако зовемо народ у храм пред Христа? На памет ми пада прича о Христу и губавцима. У ововременској верзији апостоли би требало да кажу: "Здрави напред, губави одбиј!" Кога би, онда, Христос исцелио?
    7 points
  33. Неће бити да је тако. Ти и Бокстит сте двојац без кормилара и вама је немогућа мисија објАСНИТИ да сте несвесни своје несвести. Ево, Боксит је изнео пелагијанске изјаве из Псеудо Макарија и онда кренуо да онанише, без да зна ишта о проблему макаријевског корпуса. Ти наравно подржаваш Боксита, а то се види и из твојих навода текстова који потврђују постојање људске воље, а коју ни ја ни овде присутни не негирају, него негирамо да човек својом вољом може да чини добро. Не може, ако је веровати Павлу. Друго, суштина проблема је што не прихватате да је вера дар од Бога ничим условљен. Да те питам: да ли је Божија благодат претходила твојој вери? - сада не улазим у проблем да ти је вера изопачена. Ако је претходила, то значи да нема твоје заслуге. Другим речима, благодат је припремила твоју вољу да поверујеш. Сада, ако тврдиш да је временски благодат претходила, али зато што је Бог предвидео да ћеш се ти радо одаЗВАти на његов призив, онда опет упадаш у тезу да благодат није дар него награда за твоје (будуће) напоре или заслуге. Нећеш да разумеш да Бог не овенчава твој подвиг него своје дарове. И тако си као и Пелагије богохулан и неблагодаран. То помрачење ума се врхуни у сентенцији Јулијана Екланског да је "човек еманципиран у односу на Бога". Ти и Боксит припадате модерним протесатантским, католичким и православним теолозима који би да рехабилитују пелагијанце (Пелагија, Целестија, Јулијана...). Потпуно је небитно како ти и Боксит формулишете ваше ставове, јер је мени посао да разумем мотиве који стоје из тих формулација, као што знам зашто ми се особа трза када дође на молитву и сл. Када потпишеш да је спасење гратис и да није ни у каквој мери плата за наше заслуге, онда ћу ти скинути етикету пелагијанца. До тада...
    7 points
  34. ODGOVORI "STRUKE" NA PITANJA "TEORETIČARA ZAVERE": 🦇 Ako oboli sa prvom dozom vakcine: "PRIMIO SAMO JEDNU DOZU!" 🦇Ako oboli sa dve doze vakcine: "PA, NISU PROŠLE NI DVE NEDELJE!" 🦇Ako su prošle dve nedelje a vakcinisani oboli: "PA, VAKCINA JE DA NE OBOLI TEŠKO!" 🦇Ako oboli teško: "PA, VAKCINISAO SE DA NE UMRE!" 🦇Ako umre: "E, PA NE ŠTITI BAŠ 100%!" 🦇Ako se vakcinišem, mogu li prestati da nosim masku? Vlada: "NE" 🦇Ako se vakcinišem, hoću li biti otporan na Covid? Vlada: "Možda. Ne znamo tačno, ali verovatno ne". 🦇Ako se vakcinišem, neću barem biti infektivan za druge? Vlada: "NE. Vakcina ne zaustavlja infektivni prenos". 🦇Ako se vakcinišem, koliko će imunitet trajati? Vlada: "To još niko ne zna. Sve Covid-vakcine su još u eksperimentalnoj fazi". 🦇Ako se vakcinišem, prestaju li mere socijalnog distanciranja? Vlada: "NE" 🦇Ako se moji roditelji, baka i deda i ja vakcinišemo, možemo li se opet zagrliti? Vlada: "NE" 🦇Pa koja je onda korist od vakcinisanja? Vlada: "Nadamo se da vas virus neće ubiti". 🦇Jeste li sigurni da od vakcine neću imati trajne i teške posledice ili da me slučajno neće ubiti? Vlada: "NE" 🦇Ako me, statistički gledano, virus neće ubiti (stopa preživljavanja 99,8%), zašto bi trebalo da se vakcinišem? Vlada: "Da zaštitimo druge". 🦇Dakle, ako se vakcinišem, mogu sa 100% sigurnošću zaštititi druge ljude sa kojima dolazim u kontakt? Vlada: "NE" 🦇Ako dobijem ozbiljne neželjene reakcije ili dugotrajne posledice nakon vakcinisanja, (a koje su još uvijek nepoznate) ili slučajno umrem od vakcinisanja, hoću li ja (ili moja porodica) dobiti odštetu od proizvođača vakcine ili Vlade? Vlada: "NE – Vlada i proizvođači vakcina nemaju nikakvu odgovornost u vezi sa ovom eksperimentalnom vakcinom". 🕳️🕳️🕳️🕳️🕳️🕳️🕳️🕳️🕳️🕳️ Da rezimiramo, Covid19 "vakcina": ✔️NE pruža imunitet. ✔️NE štiti od virusa. ✔️NE sprečava umiranje od njega. ✔️NE jemči da ga nećete dobiti nakon vakcinisanja. ✔️NE zaustavlja njegovo prenošenje na druge. ✔️NE eliminiše ograničavanje putovanja. ✔️NE eliminiše zatvaranje poslovnih delatnosti. ✔️NE eliminiše Lockdown. ✔️NE otklanja meru nošenja maski. Шта није јасно?
    7 points
  35. Авва Атансије је био на самртном одру. Дош'о лекар, који га је уверавао, да нема никаквих озбиљних проблема са здрављем. А старац каже: - Каква срећа! Значи умирем потпуно здрав!
    7 points
  36. Ја заиста не знам ко лаже. Немам разлога да не верујем човеку, знамо се одавно, познајем му жену знам да ради у болници. Није прича из друге руке. Тачно порекло њене информације не знам. Ипак жена ради у болници и доступне су јој неке информације на лицу места. А зашто си ти тако агресиван ? Зашто ти кријеш свој идентитет ?
    7 points
  37. Žasu Danas sam bio u Ružici na liturgiji i prvo što "bode" oči predivnom pogledu je "to" Nije trebalo da dozvole
    7 points
×
×
  • Креирај ново...