Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

[Guest]

Изашао је цео интервју.

08.06.2012

Интервју на Епископот брегалнички г. Марко за „Православље“

Во најновото издание на весникот на српската Патријаршија, „Православље“ (бр. 1085 од 1ви Јуни 2012 год.) објавено е интервју на Неговото Преосвештенство Епископот брегалнички и Местобљустител битолски г. Марко.

Разговорот го водеше Славица Лазиќ, а Епископот г. Марко во тој разговор се осврна на последното затворање на Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, и за најновиот жесток државен прогон којшто Архиепископот Јован, Епископите, свештениците, монасите, монахињите и верниот народ на Православната Охридска Архиепископија ги трпат по наговор на расколничкиот синод во Р. Македонија.

Во продолжение споменатиот разговор го пренесуваме во целост.

Разговор са Епископом брегалничким и мјестобљуститељем Епархије битољске Г. Марком (Кимевим)

Полицијски и судски погром у Македонији

Разговарала Славица Лазић

Македонска полиција је 21. маја 2012. године у раним јутарњим часовима спровела акцију и насилно провалила у манастире и домове припадника Православне Охридске Архиепископије у Штипу, Скопљу, Битољу и Прилепу. Том приликом употребили су непримерену силу и брутално малтретирали монахиње, монахе и цивиле. После преметачине, ухапсили су и под јаком полицијском пратњом спровели у полицијске станице једног јеромонаха, три монахиње и десет верника, од којих је петорици сарадника Архиепископа Јована одређен затвор у трајању од 30 дана. Македонска полиција је поднела кривичне пријаве против 19 особа, а истрагом су обухваћени и Епископи брегалнички Марко и стобијски Давид који су се тада налазили у Београду и учествовали у раду Светог Архијерејског Сабора СПЦ, као и мајка и рођена сестра Архиепископа Јована и рођени брат Епископа Давида. О овом прогону какав не постоји у демократској Европи и свету, разговарали смо са Епископом Марком. Епископ Давид се хитно вратио у Македонију истог дана када је било хапшење. У суду је дао изјаву, одузет му је пасош и пуштен је без притвора. Истог дана изјаву су дали и јеромонах Иринеј, монахиња Олимпијада и један верник, које полиција није могла да нађе током хапшења. Епископ Марко се 23. маја вратио у Македонију. Приликом давања изјаве одузета му је путна исправа.

Како су народ и свештенство у Македонији примили одлуку Основног суда у Велесу, којом је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. др Јован осуђен 11. маја на две и по године робије?

– Свештенство и верни народ Православне Охридске Архиепископије већ десет година трпи политичко-судску фарсу и притиске тако да смо очекивали ову срамну пресуду. Архиепископ Г. Г. Јован је свесно и добровољно ушао у Републику Македонију да би за историју посведочио да нема кривице и да је то само политички монтиран процес који на захтев расколничке организације МПЦ води власт у Македонији. Јер, како је и сам архиепископ изнео у својој одбрани на суђењу, пре него што је ступио у јединство са Српском Православном Црквом, а преко ње и са свим православним Црквама у свету, нико за четири године није имао примедби на његово финансијско пословање у епархијама где је био надлежни Епископ. Значи, прошла су најмање четири завршна рачуна и све је било у реду док архиепископ није прихватио јединство са Српском Црквом. И тада је одједном постао „криминалац“. Његова кривица је то што је ступио у јединство са Српском Црквом а не наводна утаја новца. Знајући све ово свештенство и верни народ су примили и ову неправду хришћански се надајући у Бога и блаженству гоњених правде ради. Међутим постоји још један моменат који је веома битан за народ у Македонији. После ове срамне пресуде која је донета тако што су одбијени сви сведоци које је предложио Архиепископ Јован, а такође је одбијено да се обави вештачење у његовом присуству, јављали су се људи који нису наши верници и пружали су подршку јер је многима постало јасно да се ради о политичком прогону, а не о криминалу. То је велика сатисфакција за Охридску Архиепископију јер се види да жртва архиепископа није узалудна.

Да ли сте имали прилике да се сретнете са Архиепископом Јованом и чујете његов коментар ове судске фарсе?

– Архиепископа смо последњи пут видели на суђењу 10. маја када је судија Тања Милева експресно по директиви завршила суђење за 15 минута. Још тада је било јасно да ће га осудити по унапред написаној пресуди, јер је судија изјавила да ће пресуда бити објављена већ сутрадан, што је веома кратак рок да стигне да је физички напише, имајући у виду да је суђење завршено на крају радног дана, а пресуда саопштена на почетку радног времена следећег дана. Шта год да се догоди архиепископ увек понавља речи Светог Јована Златоустог чије име достојно носи: „Слава Богу за све!“ Увек нас храбри речима да ће ово сигурно бити на корист Цркве, само ће плодови доћи у своје време.

Знамо да нисте могли да га причестите и да је архиепископ био утамничен под најтежим затворским условима целе зиме у затвору Идризово – без посета, у леденој ћелији и потпуној изолацији. без лекова и лекарског надзора премда болује од дијабетеса. Да ли је нарушено његово здравље и да ли сада може да се причешћује?

– Архиепископ се није причестио од кад је ушао у Македонију 12. децембра 2011. године. Не сумњамо да га благодат Божија укрепљује јер када човек страда правде ради и Бога ради онда се благодат изобилно излива на тог човека и даје му духовну снагу да изнесе крст до краја. Услови у затвору су благо речено бедни. То чак не крију ни власти које свакодневно добијају критике из ЕУ и других међународних организација о корумпираном судству и о условима у затворима који су испод сваког људског достојанства. Право на посету има само његова мајка која због нарушеног здравља једва путује и његова сестра која има троје малолетне деце. Мајка и сестра су сада на списку оптужених. Чак и када га посете причају преко стакла пред полицајцем. У тим условима у којима се налази архиепископ, здравље му је озбиљно нарушено па је због тога и суђење морало бити одложено два пута да би га трећи пут довели са лисицама на рукама иако се видело да се једва креће.

Да ли је овом пресудом најављен још већи терор, прогон, малтретирање, хапшење и затварање свештенства и верног народа који не признаје канонски непризнату „Македонску православну цркву?“

– Према најновијим дешавањима ових дана када је била спроведена рација и хапшење монаха и монахиња од стране полиције у свим манастирима и богослужбеним местима Охридске Архиепископије очигледно да је терор на делу. У тој рацији одузели су све компјутере, мобилне телефоне и документа под оптужбом за прање новца и организован криминал. Монахе и монахиње као и цивиле спровели су као највеће криминалце са лисицама на рукама како би их што више понизили, компромитовали и утерали страх код људи који су после судске фарсе почели да нас подржавају. После целодневног бруталног малтретирања и испитивања у полицијским станицама одузели су им путне исправе и пустили их уз захтев да се не удаљавају од куће јер ће их у том случају притворити. Непоштујући приватност недужних монахиња, полиција је вршила преметачину по њиховим келијама. Том приликом одузели су сву архиву са преписком архиепископије, и све изводе из матичних књига крштених и венчаних, тако да сада очекујемо да гоне и све оне који су ту записани. Одузели су сав новац, тако да су манастири остали без средстава за хлеб. Оваквим понашањем држава је још једном показала да упорно штити монопол расколничке МПЦ, а у немогућности да интелектуално и морално уништи Православну Охридску Архиепископију измишља судске процесе како би нас компромитовали код народа. Али вероватно су заборавили, ако су икада то знали, да се боре против Христових синова и кћери. Много моћнији императори нису успели да униште Цркву, уверен сам да то неће моћи да учине ни македонске власти. Наша глава је Христос а Он је Васкрсењем свима показао Своју неуништиву силу и да је камен угаони на који се ми надограђујемо и постајемо једна целина са нашим Васкрслим Богом.

Можете ли нам објаснити спрегу расколничке организације која себе означава називом „Македонска православна црква“ и државних и судских органа Македоније?

– У правој демократској земљи таква спрега је потпуно несхватљива. Али када је реч о Македонији онда то функционише најнормалније и што је још горе ретко се ко буни против такве спреге иако свакодневно добијају критике од међународних организација за људска права и верске слободе управо због таквог понашања државе. По Уставу Македоније Црква је одвојена од државе, а судство је независно. То је на папиру. У пракси држава штити монопол расколничке и непризнате МПЦ, а суд је исто тако под контролом власти. Та спрега потиче још од доба комунизма када је тадашња комунистичка власт и створила ову расколничку организацију због својих потреба, а садашња власт је само променила име али је комунистичка матрица остала иста. Њима треба МПЦ због својих потреба па зато и расколници морају да слушају јер ће у противном доживети судбину Архиепископа Јована. Власт, дакле, не гледа Цркву као спасоносну заједницу него као организацију која може, кријући се иза мантије, да буде у служби власти. Православна Охридска Архиепископија управо покушава, Божијом помоћи, да се истргне из тих канџи. Али када је и судство под контролом власти то иде јако тешко. Да је судство независно онда би тај исти суд требао да суди држави због оваквог недоличног понашања.

Сведоци суровог насиља над Православном Црквом и њеним законитим високим представником били су у својству посматрача и поједине дипломате, представници организација и институција посвећених заштити људских права и верских слобода, читава међународна јавност. Хоће ли то допринети ревизији процеса и ослобађању? Има ли таквих иницијатива?

– Власт добија свакодневне критике због свог корумпираног судства из ЕУ, Стејт Департмент- а и многих међународних организација које се боре за људска права и верске слободе. Све поменуте међународне организације у својим извештајима сваки пут скрећу пажњу да се у Македонији крше људска права и верске слободе Архиепископа Јована и верника Охридске Архиепископије. У демократској земљи то би било довољно да се предузму мере и поправе односи према својим грађанима, али очигледно те препоруке и извештаји не допиру до власти у Македонији. Присуство међународних организација у судском процесу против Архиепископа Јована је корисно. Њихово интересовање и увид у овај злочин дају велику историјску важност судском процесу што ће сигурно допринети ревидирању и правичном завршетку ове политичке фарсе. Ако не у нашим судовима у Македонији, онда сигурно на међународној арбитражи.

Да ли после ове пресуде има основа да се отпочне дијалог са канонски непризнатом организацијом? Колико помаже могуће посредовање Руске Православне Цркве? Да ли је то само унутармакедонско питање?

– Поставља се питање да ли после ове пресуде има добре воље од стране МПЦ да се отпочне некакав дијалог? Свима је познато да се на изричит захтев расколничке МПЦ гони архиепископ и цела Охридска Архиепископија. Представник МПЦ је пред судом потврдио захтев, и још га је проширио, да се Архиепископ Јован позове на моралну и материјалну одговорност. То управо показује њихову неспремност за било какав дијалог. Тиме нису испоштовали једини предуслов који је предложила СПЦ, а то је – да би почео дијалог неопходно је да се одрекну гоњења Архиепископа Јована. Показало се, као и до сада, да је њихово декларативно залагање за преговоре само фарса и куповање времена. Али Црква не би била Црква ако би затворила врата за све који желе да у њу уђу са покајањем. За сада таквог покајања нема од стране клира расколничке МПЦ. Напротив, они још жешће настављају прогон у спрези са македонским властима. Док траје тај прогон нема дијалога. Када се буду створили предуслови то питање ће се решавати између СПЦ, Охридске Архиепископије и расколничке МПЦ. То је канонска територија Српске Православне Цркве која као аутокефална Црква може сама да решава своје унутрашње проблеме. Посредовање других Цркава се може десити једино ако Сабор СПЦ тако одлучи. Беспредметно је говорити о било каквим преговорима када се Архиепископ Јован налази у затвору, а како смо сазнали затвор прети и другим епископима и неким свештеницима, монасима и верницима Охридске Архиепископије. Да би било какви разговори почели тзв. МПЦ мора да повуче своје оптужбе против Архиепископа Јована и да га ослободе из затвора, како би имали са ким да преговарају на територији на којој јурисдикцију има Православна Охридска Архиепископија са својим епископатом. После свега што су расколници урадили против канонске Охридске Архиепископије, сваки од клирика расколничке организације МПЦ треба да размишљати о повратку у канонско Православље само кроз чин личног преумљења.

Ваше Преосвештенство, да ли бисте направили дистинкцију између раскола и расколника и канонске Цркве?

– Сама реч раскол значи раздвајање или дељење целине, а расколници су сви они који подржавају то отимање. У црквеном смислу то значи цепање од пуноће Једне Свете Саборне Апостолске и једине спасоносне и канонске Цркве. Циљ Цркве је да обједини сав свет по речима Христовим: „да сви једно буду“. Црква се неуморно труди, а како је раскол супротан, то је и највећи непријатељ Цркве. Расколници се представљају као црква, носе мантије, читају из исте књиге као и ми, а у суштини неће да буду у јединству, противећи се тако речима Христовим. То је рак рана на телу Цркве која, ипак, не може да буде уништена од те ране јер је њена глава Христос. Истина је да раскол наноси велику штету Цркви али то опет Бог преокреће на корист Цркве јер се тако Црква чисти. Као кад се море узбурка па избаци сву нечистоћу на обалу. Црква се кроз историју увек борила са расколима и јересима који су цепали Цркву, а то је доводило до великих теолошких сазнања после којих би се увек на крају искристалисала истина. Расколници ће морати једнога дана да се суоче са Христом и сви разлози које наводе као оправдање да би били у расколу пашће у воду. Ни национална припадност, нити било која разлика међу људима не може да буде оправдање за раскол. На крају крајева, сви смо људи и од Бога створени за живот вечни, а не да би се делили на Србе, Македонце, Грке итд. Важна је само припадност Цркви Христовој која почиње овде а продужава се у вечном Царству Божијем. Ако то схвате расколници и покају се, могли би да се врате у крило Цркве која ће их, без обзира на њихово претходно расколничко стање, примити и неизмерно се радовати због њих. Такав је етос Цркве јер је такав Бог наш. Више се Бог радује за једног грешника што се каје него за хиљаду праведника који немају потребу за кајањем.

http://www.poa-info.org/

[Оља]

04.06.2012

Руската Православна Црква со подршка за Православната Охридска Архиепископија

Во издание на Даниловскиот машки манастир од Руската Православна Црква, деновиве, во превод на руски јазик, излезе книгата на Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован - „Слобода во затворот“. Со преводот на книгата и со спотот, снимен во продукција на споменатиот манастир, руската јавност се повеќе се запознава со прогонот, којшто во организација на државно спонзорираната расколничка МПЦ се спроведува врз Православната Охридска Архиепископија.

Колку властите, само за домашна употреба, и да сакаат да прикажат дека го прогонуваат Архиепископот Јован и Православната Охридска Архиепископија за кривични дела, во Руската Православна Црква, и насекаде во Православието, свесни се, како што се истакнува и во споменатиот спот, дека, за жал, во денешно време, во срцето на современа Европа, во Македонија, се врши државен прогон врз верска основа на Православната Охридска Архиепископија, само заради спротивставувањето на расколот во Црквата.

Како што предочува ѓаконот Георгиј Максимов, и во посочените услови на државен прогон, Архиепископот Јован „останува вистински Христијанин и дава пример на таква мажественост и исповедништво, какви што имаме видено кај руските новомаченици и исповедници.“

На расколничката МПЦ многупати ѝ е укажувано дека, со прогонот на Архиепископот Јован, на Епископите, свештеномонасите, монахињите и верниот народ на Православната Охридска Архиепископија не само што не постигнува решение за нејзиниот проблем, туку, на наша голема и искрена жал, расколничката МПЦ се повеќе ја зацрнува претставата за себе во христијанскиот свет.

[Оља]

[Перезвон]

11.06.2012

Архиепископ Јован пребачен је у притворско одељење у Шуто оризари

Судство у Р. Македонији још једном је поступило пословично немилосрдно!

Наиме, по активистима за људска права, уколико се једној личности, после два судска процеса и две изречене пресуде, у континуитету приређује трећи судски процес, онда постоје јасни показатељи да се ради о грубом кршењу људских права. Но, као да су ствари изашле из контроле!

У последњих десет година, Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован затваран је шест пута! И сада, док је у затвору, Тужилаштво покреће против њега нови процес! Вероватно да нико у Р. Македонији није био толико пута суђен и затваран у последњих десет година! Недвосмислено је да је реч о политичком прогону који је нашу земљу сврстао у ранг полудемократских држава.

08. јуна 2012 год. Архиепископ охридски г.г. Јован, који има дијабетес и озбиљне проблеме са кичменим стубом, пребачен је из затвора „Идризово“ у истражни затвор „Шуто оризари“ у коме владају сурови услови: 23 часа у затворској ћелији и један час кретања између затворских зидова!

Апелујемо на судске органе да покажу разум и милосрдност пошто је очигледно да се у демократским друштвима затвором не решавају питања слободе уверења!

http://www.poa-info.org/vesti/2012/06/20120611.html

[Walter]

http://www.poa-info....6/20120611.html

Voleo bih zaista, da neko ukaže na plodove ''tihe diplomatije'' i da nam objasni o čemu se radi u celoj priči ĆUTANJA koja zaista deluje nerazumno..

Gde je neko odgovoran i od ugleda iz SPC, da sazove konferenciju za $tampu, da javno digne glas i neslaganje protiv ovoga $to se de$ava u Makedoniji.. Da se osudi ovakvo postupanje, da s eapeluje na dryavu da yastiti nekog na kraju krajeva KO POSEDUJE SRPSKI PASO$... zamislite iole ozbiljniju zemlju da tako postupaju sa nekim ko ima njeno državljanstvo.. da ne pominjem Ameriku..

Ljudi iz SPC morali su i do sada da odu dole u BJRM i da budu sa tim narodom iz P.O.A. a sada je poslednja prilika..

Otići u Skoplje i sa Klirom iz P.O.A. sa na$im Ambasadorom, sa ambsadorom Grcke Rusije, Amerike, Nemačke ..bilo koje odgovorne zemlje na njihovom tlu (po ambasadama ako ne daju makedonci na drugom mestu) sayvati konferencije za $tampu i javno osuditi vlast koja UBIJA ARHIEPISKOPA, apelovati da to stane... POKU$ATI..pa ako i te ambasade ne žele da izadju u susret onda bar pokazati da je to tako a DU$U SVOJU SPASTI...

Ovako... samo pokazujemo nemoć, krajnje luzerstvo, i pad..

[Марио Токовић]

Валтер је бранио Сарајево(капаџибо,када читаш као латиницу),а ВАЛТЕР брани достојанство.

Из Хрватске је протерано можда и 300 000.

У Македонији је рат до истребљења,Цркве Христове,а не српске.

Нису Срби толико важни,колико је важан ОН,да буде протеран са тог дела Балкана,да се уселе други,богови.

Народ пропада,држава је банкротирала одавно.Деца се убијају масовно.

Будућност држе пензионери,на пензионерима свет остаје.

А нуди нам се да будемо сведоци Његови.Да сведочимо,да ће Он дођи,а све друго проћи.

А ми сведочимо да се добро сналазимо у дипломатији.Рећи да не би било казано.,.

[Перезвон]

11.06.2012

Архиепископ Јован пребачен је у притворско одељење у Шуто оризари

Судство у Р. Македонији још једном је поступило пословично немилосрдно!

Наиме, по активистима за људска права, уколико се једној личности, после два судска процеса и две изречене пресуде, у континуитету приређује трећи судски процес, онда постоје јасни показатељи да се ради о грубом кршењу људских права. Но, као да су ствари изашле из контроле!

У последњих десет година, Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован затваран је шест пута! И сада, док је у затвору, Тужилаштво покреће против њега нови процес! Вероватно да нико у Р. Македонији није био толико пута суђен и затваран у последњих десет година! Недвосмислено је да је реч о политичком прогону који је нашу земљу сврстао у ранг полудемократских држава.

08. јуна 2012 год. Архиепископ охридски г.г. Јован, који има дијабетес и озбиљне проблеме са кичменим стубом, пребачен је из затвора „Идризово“ у истражни затвор „Шуто оризари“ у коме владају сурови услови: 23 часа у затворској ћелији и један час кретања између затворских зидова!

Апелујемо на судске органе да покажу разум и милосрдност пошто је очигледно да се у демократским друштвима затвором не решавају питања слободе уверења!

http://www.poa-info....6/20120611.html

Ови су тотално побеснели, подивљали заслепљени мржњом према Архиепископу Јовану.

Ако се не варам, притвор се некоме одређује да би био доступан, да не би поновио кривично дело и да не би утицао на сведоке! Како и зашто одређивати притвор човеку који је у затвору? И да се варам, па нису ваљда сва кривична дела иста. Њега терете за наводно прање новца и то сиће у односу колико свака друга шуша краде и пере по Србији и Македонији.

Не, проблем је што је устао на "свештеничко удружење" као својевремено Митрополит Арсеније Брадваревић. Ти који су створили "свештеничко удружење", расколничку Мпц, су исти који стварају и намећу антички идентитет па им он, у њиховој малоумности, изгледа као највећи непријатељ.

Они су пошли у одлучујућу офанзиву са циљем да сломе или убију Архиепископа Јована и на то им многи жмуре, што им даје крила (пардон: рогове)!

[Walter]

Ови су тотално побеснели, подивљали заслепљени мржњом према Архиепископу Јовану.

Ако се не варам, притвор се некоме одређује да би био доступан, да не би поновио кривично дело и да не би утицао на сведоке!

Како и зашто одређивати притвор човеку који је у затвору ?

И да се варам, па нису ваљда сва кривична дела иста. Њега терете за наводно прање новца и то сиће у односу колико свака друга шуша краде и пере по Србији и Македонији.

Не, проблем је што је устао на "свештеничко удружење" као својевремено Митрополит Арсеније Брадваревић. Ти који су створили "свештеничко удружење", расколничку Мпц, су исти који стварају и намећу антички идентитет па им он, у њиховој малоумности, изгледа као највећи непријатељ.

Они су пошли у одлучујућу офанзиву са циљем да сломе или убију Архиепископа Јована и на то им многи жмуре, што им даје крила (пардон: рогове)!

Све си реко..

..осим да им треба ''поткресати ''крила'' т.ј отупити рогове... за почетак ..''придружити'' их монаху Артемију ..јер је овај мало дете за њих.. а није лепо да они имају митрополитске чинове а овај ''само'' просто - монашки...

Шалу на страну.. иако све речено, је потпуно озбиљно... мора се нешто учинити заиста...

[e2rdavid]

11.06.2012

Архиепископ Јован пребачен је у притворско одељење у Шуто оризари

Судство у Р. Македонији још једном је поступило пословично немилосрдно!

Наиме, по активистима за људска права, уколико се једној личности, после два судска процеса и две изречене пресуде, у континуитету приређује трећи судски процес, онда постоје јасни показатељи да се ради о грубом кршењу људских права. Но, као да су ствари изашле из контроле........

http://www.poa-info....6/20120611.html

Ово сада значи да Архиепископ Јован не може да буде посећен ни од ког у затвору, јер су му и најближи рођаци, мајка и сестра, оптужени у овој последњој срамној оптужби,

Језиво, погано.. и достојно сваке осуде..Судство, и државни апарат БЈРМ.. а ''мпц'' не треба више ни помињати.. Они су својим држањем практично ишчезли за православље као такво

[Guest]

Totalno nenormalna situacija!!!

Ovo kako radi Država i Naručioci - Bogu ni milo a ni drago , da li uopšte znaju za Gospoda, pitam se!?

Kad tad ima da ih stigne brza i dostižna Božija ruka i posle ima da se pitaju - Bože, Bože zašto si nas ostavio!

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]