Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

[nana]

Ваистину се роди!

Ето ,бар смо у мислима са њим.

Господе погледај и помози му.

[Guest - . . .-]

Замолићу неког ко може и зна да преведе посланицу на српски језик и да поставимо на насловну страну сајта

[Walter]

Прослава Рождестав Христовог у Охридској Катакомби...

http://www.poa-info.org/vesti/2012/01/20120107.html

[Иван Недић]

'Ајде превешћемо ми...

[ipolit]

Познати мисионар Православне Цркве и ситуације у БЈРМ, честитао је Рождество Христово на свом личном блогу, са деловима посланице Архиепископа Јована уз апел да се молимо да буде скоро пуштен на слободу....

http://yurij-maximov.livejournal.com/339357.html

С Рождеством Христовым!

В этот праздник главы автокефальных и автономных Православных Церквей обычно рассылают свои поздравительные послания для чтения в храмах. Один из предстоятелей - архиепископ Охридский Иоанн, глава автономной Церкви в рамках Сербского Патриархата, - встречает Рождество в тюрьме и оттуда же он передал свое архипастырское послание. Мне слабО целиком перевести его, но, по крайней мере, некоторые цитаты из послания я бы хотел предложить Вашему вниманию.

Я знаком лично с Его Блаженством уже пять лет, мы не раз встречались, в том числе и в минувшем году в Греции, во время его вынужденного изгнанничества. Я еще летом узнал, что владыка, после защиты диссертации вернется в Македонию, зная, что его арестуют сразу же на границе, и отправят за решетку в тюрьму "Идризово", где он уже провел два срока и где его помещали в "восьмом крыле", среди убийц и рецидивистов. Он видел это как единственный путь вернуться к своей пастве - отсидеть новый срок и выйти на свободу. Все аппеляции были отклонены. Единственная альтернатива - так и остаться за границей. На свободе, но вдали от паствы. Я преводил письма владыки Иоанна, наисанные им из тюрьмы во время прошлого заключения и получил некоторое представление об условиях пребывания там. "Идризово" совсем не похоже на чистые и ухоженные западноевропейские тюрьмы. Там страшно. И вот так добровольно идти на страдания в место, где с тобой могут сделать все, что угодно - вот это и есть настоящее мужество и исповедничество, это христианская доблесть, перед которой я склоняю свою голову.

Вот несколько выдержек из рождественского послания Архиепископа Иоанна:

"Братья сослужители и возлюбленные о Христе чада! В этот год Рождественское послание передаю вам из тюрьмы, благодаря и славя Бога за все. Церковь никогда не забывала, что и Сам Господь Иисус Христос был в заключении, как многие апостолы и святые отцы. Имея перед глазами такие примеры из Священного Предания Церкви мы от всего сердца прощаем тех, кто, пребывая вне Церкви, поместил нас в тюрьму. Ах, если бы примеры истории могли угасить ненависть людей, гонящих нашу Церковь... Но раз Христос был изнан из города и пришлось родиться Ему в пещере, то и тюрьма может быть местом для празднования Рождества Христова... В этот день достиг полноты Ветхий Завет и начался Новый Завет Бога с людьми... Это событие, братья и сестры - самое великое и значительное для нас, людей, для нашей человеческой природы. Бог стал человеком, взяв нашу природу Себе. И Он при этом не нарушил наше свободное бытие... поэтому у нас осталась возможность не принять открывшийся путь к Богу. Поэтому св. Иоанн Богослов говорит: "Пришел к своим и свои Его не приняли" (Ин. 1:10-11). Кто же эти непринявшие? Не те ли, кто прилепился к земному, для кого угождение себе важнее Бога и всего творения Божия? Не те ли, кто своим эгоизмом работает на отца лжи? Не те ли, кто, ослепившись светом мира сего, не смог разглядеть свет Вифлеемской пещеры?.. Что можем мы, возлюбленные, сказать и засвидетельствовать в эту пресветлую ночь людям, которые не желают слушать Того, Кого слушается вся природа? Что скажем тем, кто разрывает хитон Христов, хотя знают, что нет греха тяжелее, чем нарушение единства Церкви? По крайней мере, мы можем смиренно показать им наш личный опыт единства с живым Богом. Поэтому постараемся со своей стороны быть тем единственным, что остается неразрушимым, истинным, сильным и плодотворным... Этот опыт, братья и сестры, - самое драгоценное, что мы можем обрести в нашей жизни... Это то, что устанавливает нашу связь с родившимся Богомладенцем... То, что мы верно и недвусмысленно ощущаем уже почти десять лет... Это опыт единства Церкви Христовой, Его Невесты... Своим Рождеством Христос вознес на величайшую высоту человеческий дух, душу и тело... давая Себя нам в таинстве Евхаристии, Он через Причастие включает нас в единственную подлинную общину в единстве с живым Богом. Поэтому, дорогие чада, призовем наш народ и всех людей около нас свободно вступить на путь, который ведет в Единую, Святую, Соборную и Апостольскую Церковь новорожденного Богомладенца и Спасителя нашего Иисуса Христа. Да не будем привязаны к земному, да исторгнем из себя все ложное и тленное, чтобы иметь спасительную и животворную связь с Богом в единстве Церкви. Ваш молитвенник пред Богом Архиепископ Охридский и митрополит Скопский Иоанн. Рождество 2011 г., тюрьма Идризово".

Извиняюсь за шероховатости перевода. Если кто не в курсе предыстории, можно кратко почитать здесь. Если совсем коротко, это все преследования поддерживаемой государством раскольнической "Македонской Православной церкви", которая таким образом во-первых, мстит владыке Иоанну за то, что он десять лет назад ушел из нее в каноническую Церковь, а во-вторых старается ограничить развитие канонической Церкви в Македонии (гонения коснулись не только архиепископа, но и некоторых клириков и мирян, однако там до тюремных сроков не дошло). И настоящий процесс, по которому владыка получил третий срок, официально инициирован именно МПЦ.

Помолитесь за архиепископа Иоанна. Надо помянуть молитвенно и другого страдальца, встречающего это Рождество в заключении - Ватопедского архимандрита Ефрема. Кто знает, не за горами ли и наш час вступить на страдания ради правды Христовой, не придется ли и нам встречать Рождество в тюрьме, и примем ли мы это доблестно и по-христиански достойно?

[Иван Недић]

ЈОВАН,

по милости Божијој архиепископ охридски и митрополит скопски, свој пуноћи наше најсветије Архиепископије охридске. Благодат, милост и мир од рођеног у Витлејему Господа и Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа!

Браћо саслужитељи и у Христу возљубљена чеда!

И ове године божићну посланицу шаљемо вам из затвора, истовремено, по речима светог Златоуста, „благодарећи и славећи Бога за све“. Црква никада не заборавља да је сам Господ Христос био у затвору, да су и многи од апостола и отаца исто тако били у затвору. Управо зато, имајући пред очима свето предање Цркве, од срца опраштамо онима који су нас сместили у затвор, будући сами ван Цркве. Ах, када би историја само могла избрисати сву мржњу оних који гоне нашу Цркву и сва њихова дела против Цркве! Али, с обзиром да је Христос изгнан из града, и да је требало да се роди у пећини, то и затвор нека буде место прославе Рођења Христовог, будући да је управо Христос својим затвореништвом осветио и сам затвор, а својим рођењем целу творевину.

Возљубљени, мали је број рођења које наша света Црква обележава и слави. То су: Рођење Христовог Претече Јована, Рођење пресвете Богородице, и само још, како неки предивно говоре, „мајка свих празника“ – Рођење Христово.

Овога дана свет се приближио догађају после кога више ништа није као пре. Догађају којим је подељено време. Догађају којим се испунио Стари завет и започео Нови завет људи са Богом. То је био и догађај у ком су се старе приче сусреле са својом садашњношћу, али и са својом будућношћу. Догађај који је значио загрљај Бога и човека, загрљај вековима очекивани. Овај преславни догађај рођења Христовог православни теолози су окарактерисали као чин када „Логос постаде тело и настани се међу нама“, као што касније сведочи и возљубљени ученик Господњи Јован. „Једино ново под сунцем“ што се догодило од Шестоднева, па све до данас. Управо то рођење ми данас сведочимо и празнујемо.

Та новост под овом небеском капом, браћо и сестре, највећи је и најзначајнији догађај за нас људе и нашу људску природу. Бог постаде човек, узевши на себе нашу палу природу. Али, као Бог, он пази да не наруши божанско назначење које нам је даровао, онаквима какве нас је створио , наше назначење слободних бића. Према томе, ми и даље имамо могућност да, по својој слободи, не прихватимо тај загрљај, па чак и да га одбацимо. Зато богослов Јован вели: „Дође својима и своји га не примише“ (Јн 1, 10–11). Али, који су то његови који га нису примили? Нису ли то они којима је магнетизам овоземаљског себеугађања на познате и непознате начине важнији од нашега Спаситеља и целокупне творевине? Нису ли то они који обманама и самообманама робују оцу лажи, који је обмануо и наше прародитеље? Нису ли то они који од заслепљујућег, те према томе лажног сјаја овога света не виде Светлост која се ноћас рађа у витлејемској пећини, него по обичају од пећине праве позориште? И не поручује ли наш спаситељ управо овим новим фарисејима и изругивачима светиње, ни по чему другачијима од тадашњих: „Дом мој је дом молитве, а ви од њега направисте разбојничку пећину“ (Лк 19, 46)? А колико је небројено таквих пећина данас у нашој отаџбини и, на крају, нису ли њихови саздатељи исти они који живе, лажно се представљајући као Божија Црква, па обманути и опијени својом самодовољношћу, маме и обмањују народ, који покушава да пије са одавно усахлог извора?

Шта бисмо ми, возљубљени, могли значајно и моћно да им поручимо и посведочимо, ове најсветлије ноћи откад постоји света и човека, њима који до дан-данас не виде, не чују нити желе да чују онога коме се поклонила и коме се непрестано поклања цела природа, сва земаљска творевина и цела васељена? Шта бисмо поручили онима који непрестано цепају Христову одећу, иако знају да нема већег греха од поткопавања јединства и саборности Цркве?

Свакако, смирено бисмо могли да им предочимо наше лично искуство заједнице са живим Богом. Да им понудимо свој лични удео, јер је то једино што ће остати нераспадљиво, једино истинито, силно и плодотворно, што ће моћи посведочити у наше име.

Које је наше аутентично искуство? То је управо оно због чега нас гоне и прогоне моћници овога света, како вели божански јеванђелист Јован Богослов: „Цео свет у злу лежи“ (1Јн 5, 19). То је наше живо сведочанство и искуство већ споменутог загрљаја са живим Богом, са недавно рођеним Богодететом. То је оно што разобличава наше гонитеље. То је оно што верно и недвосмислено чувамо већ, ево, десет година, понекад у околностима које често превазилазе свако достојанство времена у ком живи данашњи човек.

Управо то искуство, браћо и сестре, је нешто највредније што имамо у свом животу, јер нас оно на најприснији начин идентификује са онима које призивамо у својим молитвама и на чије заступништво пред новорођеним Богодететом се надамо, са онима који су одавно овенчани светитељским и мученичким венцима, са онима који су били гоњени, мучени и убијани само зато што су бескомпромисно, по цену и сопственог живота, исповедали своју веру у Христа и његову Цркву, његово тело. То нас искуство, најдража чеда у Христу, ево већ деценију на најнепосреднији могући начин идентификује са оним који пострада за нас! То је оно по чему ће свако од нас на најприснији начин чично бити препознат од стране самога Христа, по његовој речи: „Ако мене гоне и вас ће гонити“ (Јн 15, 20).

То је искуство јединства Цркве Христове, искуство његове невесте, искуство које је у мукама рођено управо из тог загрљаја са целом васељеном.

Својим рођењем, Христос је на највиши могући ниво уздигао човеков дух, душу и тело, као и целокупну материју. Дајући нам себе и примајући нас онакве какви смо у себе, кроз свету евхаристију, кроз свето причешће, у једину суштинску заједницу, која је спасоносни начин живота у јединству са живим Богом, а самим тим и победе над последњим непријатељем – победе над смрћу.

Зато, највољенија браћо и сестре, позивамо свој народ и све људе око себе на слободно корачање путем, путем промена који нас води у Цркву, у једну, свету, саборну и апостолску Цркву новорођеног Богодетета и Спаситеља нашег Исуса Христа.

Преобразимо, браћо и сестре, све оно што нас везује само за земаљско, свуцимо са себе све лажно и пропадљиво, па се слободно и одговорно бацимо у његов спасоносни загрљај, загрљај из кога извире сам вечни живот, загрљај који је заједница, а заједница је Црква – а Црква, браћо и сестре, је спасење!

Христос се роди!

На Божић 2011,

из затвора Идризово.

Са македонског превели Јелена и Иван Недић

[Иван Недић]

Вистина многу убаво посланије!

[Guest]

Свака вам част klapklap klapklap klapklap

сад ћу ово убаво посланије да убацим у тему - Божићне посланице , да има све на једном месту.

[Walter]

Без оваквих и на овом нивоу посета Православној Охридској Архиепископији нема ништа...

А ово је прва после неколико година..

http://www.poa-info.org/vesti/2012/01/20120108.html

[Walter]

Ево само део Божићне посланице Архирасколника Стефана ''главе''(и то какве) такозване цркве, македонске православне, која у потпуности показује да је у овој организацији давно изгубљен духовни а овај пасос показује да нема ни душевног компаса..јер ово једино личи на шизофренију...

следи цитат...

Обележaвајући 45 година јубилеја од обнове аутокефалности, са духовном радости можемо да кажемо да Македонска ''православна црква'' је ''Ц''рква са огромним напредком на духовном плану, јер је из темеља подигла и непрестано надограђује обновљени црквени живот, како у Македонији, тако и међу исељеним македонским чедима свугде у свету.

ево линка па ко има бољи стомак нека изволи... http://sitel.com.mk/...ki-sinod-na-mpc

[dragisa]

ЈОВАН,

по милости Божијој архиепископ охридски и митрополит скопски, свој пуноћи наше најсветије Архиепископије охридске. Благодат, милост и мир од рођеног у Витлејему Господа и Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа!

.............

На Божић 2011,

из затвора Идризово.

divna poslanica.

[ipolit]

http://sitel.com.mk/dnevnik/makedonija/ivanov-veljanoski-i-gruevski-na-boziken-ruchek-kaj-gg-stefan

Премиерот, Претседателот и претстедателот на Собранието, на традиционален именденски ручек кај поглаварот, Стефан.

Друштво им правела и владиците, Агатангел и Иларион. Нема официјални информации за што разговарале државниот врв и дел од синодот. Но познати се отворените прашања што ги имаат Црквата и Државата.

И додека Архиепископот приредува ручек за државниот врв, во Скопје, српски владииц тајно држат литургии. Најблискиот соработник и викерен епископ на Српскиот патријарх, Иринеј, епископт липљански, Јован вчера бил на гости кај приврзаниците на Врнишковски.

Бидејќи од државните институции велиат дека не дале дозвола како свештеник тој да влезе во Македонија, тогаш најверојатно тој на граничниот премин со Србија, влегол без црковната мантија.

Марјан Николовски

[e2rdavid]

http://sitel.com.mk/...k-kaj-gg-stefan

Премиерот, Претседателот и претстедателот на Собранието, на традиционален именденски ручек кај поглаварот, Стефан.

Друштво им правела и владиците, Агатангел и Иларион. Нема официјални информации за што разговарале државниот врв и дел од синодот. Но познати се отворените прашања што ги имаат Црквата и Државата.

И додека Архиепископот приредува ручек за државниот врв, во Скопје, српски владииц тајно држат литургии. Најблискиот соработник и викерен епископ на Српскиот патријарх, Иринеј, епископт липљански, Јован вчера бил на гости кај приврзаниците на Врнишковски.

Бидејќи од државните институции велиат дека не дале дозвола како свештеник тој да влезе во Македонија, тогаш најверојатно тој на граничниот премин со Србија, влегол без црковната мантија.

Марјан Николовски

Ужас ..ужас и само ужас... незнам колико су они који виде ову и овакву вест свесни шта ово заправо и значи ..али је очигледан знак да званичне структурте у такозваној Републици Македонији нису спремне ни макац , ма ни микрон да размишљају у правцу некаквог јединства са Православнима ... а сама ''мпц'' је практично водиља а суштински зачеље таквог стања...

Све то треба расчинити и завршити замајавање са њима...

[Walter]

Ужас ..ужас и само ужас... незнам колико су они који виде ову и овакву вест свесни шта ово заправо и значи ..али је очигледан знак да званичне структурте у такозваној Републици Македонији нису спремне ни макац , ма ни микрон да размишљају у правцу некаквог јединства са Православнима ... а сама ''мпц'' је практично водиља а суштински зачеље таквог стања...

Све то треба расчинити и завршити замајавање са њима...

Problem opet nije (toliko) $ta se kuva u Skoplju..i $ta njihove vlasti misle ..pa ni sama raskolnichka "mpc"... Problem je Beograd i $ta se u SPC misli o svemu..

Ja bih reko da je to najveci problem ubedljivo najveci...

[ipolit]

Све то треба расчинити и завршити замајавање са њима...

1127_battle prst ka gore