Госпојински пост

[obi-wan]

A kod nas se na Preobrazenje osvecuje grozdje...

[JESSY]

Колика је љубав Мајке Божије

 

Истиниту исповест једне монахиње по њеном престављењу у Господу посведочио је њен духовник, по њеној жељи за живота, да се, по милости Господњој, објави љубав Његове Мајке, Пресвете Владичице наше, Богородице. Ову исповест, из не тако давне прошлости, донео је из источне Украјине пре пар година руски владика Алимпије и нама, српским православцима.

Монахиња једног руског манастира је по својој благочестивости имала у манастиру само једно послушање: да украшава сваког јутра икону Мајке Божије свежим цветовима. Замонашена као дете, сматрана је међу осталим сестринством као најдостојнија тог узвишеног послушања. Сестре су волеле ову монахињу због њене скрушености, простоте и смирености. Међутим, како то обично и бива, када је имао најмање изгледа и када се најмање очекивало, непријатељ је почео да напада тако јако и то баш оне врлине због којих ју је Мајка Божија највише волела. Један чувар је стално у близини чистио око цркве и често јој се обраћао. Убрзо се ова монахиња о њега саблазнила. Колики ли је то могао бити ударац непријатеља, када је она и мантију своју скинула због тог човека и, тајно напустивши манастир, отишла са њим у свет!

Није прошло много времена, посрнула монахиња се пробудила из стања духовне махнитости. Страсти су нестале као дланом о длан, а ђаво је постигао своје. Кад је она то увидела, већ је одавно било касно. За кајање је била потребна надљудска снага. Назад се није могло; одлучила је да истрпи мужа. Он ју је сада тукао и малтретирао и живот јој се временом претворио у прави пакао на земљи. Није имала снаге више да живи, а није хтела смрт без покајања.

После неколико година упокојио се муж. Монахиња је, најзад, могла да још једном оде и види манастир у ком је провела најблагословеније дане свог живота. Више није имала онај исти, благочестиви лик, већ напаћено, озбиљно, непокривено лице и искористила је то да уђе у манастир непримећено. На улазу је препознала једну од својих сестара. Обратила јој се. Сестра је, наравно, није препознала. Хтела је да види да ли је и колико сестре осуђују. „Праштајте, да ли знате где је монахиња ... (изговорила је своје име) и шта се са њом догодило?“ „Да, наравно“, одговорила јој је сестра, „ено је тамо, у капели.“ Монахиња је застала. „Не схватате, питам за једну што је била овде прије десет година и украшавала икону Мајке Божије ружама.“ Сестра ју је једнако чудно погледала: „Па, да, та иста до дана данашњег то и ради. Наша добра сестра... Ено је, украшава унутра икону Мајке Божије.

Монахиња је, избезумљена одговором који је најмање очекивала, збуњено прекорачила праг цркве. Унутра је, у тишини и самоћи, заиста спазила монахињу која је украшавала икону ружама. Пришла јој је. Монахиња се окренула. Била је то Мајка Божија. Скинула је њену мантију и дала јој: „Ево, кћери, обуци мантију и не греши више.“ Монахиња је у смртном страху пала на под и зајецала. Од стида није могла да подигне главу, али Пресвета Богородица је већ била отишла. Стајала је пред њом само Њена икона украшена ружама. Мајка Божија, Свемилостива и Свесажаљива, свих ових година је вршила њено послушање да прикрије њен грех и не саблазни друге сестре. Монахиња се неутешно кајала непресушним сузама и осећала неизмерни стид. Једино што ју је тешило била је неизмерна љубав Мајке Божије. Исповедила је све духовнику манастира и замолила га да све објави по њеном упокојењу. Недуго након тога се упокојила.

 

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=pravoslavlje/003v

[Драгана Милошевић]

 

Преблага Царице моја, Пресвета Надо Моја, уточиште сиротанима и Заступнице путницима, Помоћнице онима што су у невољи, заклоне потиштенима,Ти видиш моју невољу, видиш моју муку: са свих страна сам опкољен искушењем, а нема никога да ме одбрани. Зато ми Ти сама помози као немоћном, збрини ме као странца, упути ме као заблуделог, излечи ме и спаси ме као онога без наде. Немам друге помоћи, ни другог заступништва, ни утехе осим Тебе, о Мајко свих невољних и оптерећених. Помози свим сестрама мојим и свој браћи мојој који су у невољама, па на крају помози и мени. Погледај на мене грешног и потиштеног и покриј ме пресветим покровом Својим, да се избавим од зала која су ме опколила и ја ћу увек волети преславно име Твоје. Амин.

[JESSY]

,,Не говори ми: Толико дана сам постио нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког - благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног - своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње’’.

 

Свети Јован Златоусти

[JESSY]

,, У духовном посту мера је једна и важна за све - потпуно удаљење од свега што води греху. А што се тиче уздржавања од хране, ту су мера и начин употребе различити: зависе код свакога од његовог узраста, занимања и стања тела. Зато је немогуће подвести под једно правило све који се налазе у школи побожности. Но, одредивши меру уздржања за здраве подвижнике, ми препуштамо разборитости настојатеља да у томе врши паметне измене. Храну пак болеснику, или уморноме од тешких радова, или ономе који иде на тежак рад, на пут или на какав било тежак посао, настојатељи су дужни удешавати према потреби. Јер није паметно, узимајући храну за одржавање тела и сметати му у вршењу заповести. У свакој врсти хране треба претпостављати ону која се лакше набавља, да се не бисмо, под изговором поста, патили око спремања омиљених и скупих јела’’.

 

Свети Василије Велики

[JESSY]

Чудотворна икона Пресвете Богородице Казанска

У години 1579, за царовања Јована Васиљевича Грозног, који помоћу Божјом покори град Казан, престоницу царства Татарског, у том граду девојчици Матрони јави се у сну Пресвета Богородица и каза јој да се на месту где је њихова кућа налази сакривена у земљи Њена икона, и нареди јој да о томе обавести духовне и грађанске власти у граду. Ово се виђење поновило неколико пута. Матрона исприча о томе својој мајци, али она не обрати пажњу на речи своје малолетне кћери. Најзад девојчица виде икону у огњеним зрацима, и при томе чу страшан глас: "Ако ти не саопштиш речи моје, ја ћу се јавити на другом месту; али ћеш ти погинути!" Овога пута мајка услиши молбу своје кћери, уплашене последњим виђењем, и заједно с њом упути се к архиепископу и војводама. Али им ови не хтеше веровати. Тада, вративши се кући, мајка стаде сама копати земљу на указаном месту. Њој се придружише и други, али ништа не могоше наћи. Најзад, када стаде копати сама девојчица Матрона, икона Пречисте Богородице би нађена и извађена из земље. Икона би веома свечано и са великом чешћу однесена у цркву, и прослави се чудотворењем, и би од тада свуда позната као "Казанска" чудотворна икона Пресвете Богородице.

Молитва

О, Пресвета, Госпођо Владичице, Богородице! Са страхом, вером и љубављу припадајући часној икони Твојој, Тебе молимо: не одврати лица Свог од оних који прибегавају Теби. Умоли, милосрдна Мати, Сина Твог и Бога Нашег, Господа Исуса Христа, да сачува у миру земљу нашу, да Цркву Своју Свету сачува непоколебљивом од сваке безбожности, јереси и раскола. Јер немамо друге помоћи, немамо друге наде осим Тебе, Пречиста Дево: Ти си хришћанима свесилна Помоћница и Заступница. Све оне који Ти се с вером моле избави од греховног пада, од замки злих људи, од свих искушења, од мука, невоља и од напрасне смрти; даруј нам дух скрушености, смирење срца, чистоту помисли, исправљење греховног живота и опроштај грехова, да се сви захвално опевајући величину Твоју, удостојимо Небеског Царства и тамо са свима светима прославимо пречасно и величанствено Име, Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

 

Света православна Црква празнује икону Мајке Божије Казанске 21/8. јула.

[JESSY]

Пост рађа Пророке. Ојачава моћне. Умудрује законодавце. Наоружава јунаке. Вежба борце. Одбија искушења. Станује заједно са трезвеношћу и чистотом. У ратовима чини подвиге а у време мира учи тиховању. Освећује посвећене и усавршава свештенике. Нико не може да се приближи Жртвенику и да заврши божанску Литургију, а да претходно није постио.

Свети Василије Велики

[JESSY]

јеромонах Рафаило (Бољевић) – Госпојински пост

У навечерје почетка Успењског поста, 13. августа 2015. године у просторијама књижаре „Светигора“ на Цетињу почели су духовни разговори о Госпојинском посту, а прво у низу предавања одржао је јеромонах Рафаило (Бољевић) Игуман манастира Подмаине у Будви. Госта је на почетку вечери поздравио протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске Богословије.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/79/15/08/22.08.15_zbor_-_jrmh_rafailo_boljevic_-_gospojinski_post.mp3

 

 

http://www.slovoljubve.com/emisije/zbor-zborila-gospoda-hriscanska-jeromonah-rafailo-boljevic-gospojinski-post

 

[JESSY]

Успење

Тропар празника Успења Пресвете Богородице

В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице: преставиласја јеси к животу, мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.

Родивши дјевство си сачувала, упокојивши се свет ниси оставила, Богородице: прешла си у живот, будући Мати Живота, и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше.

Саборни храм у Крагујевцу је посвећен Успењу Пресвете Богородице. Православна Црква у августу празнује крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт коју назива Успењем, речју у којој су сједињена значења сна, блаженства, мира, спокојства и радости.

Зашто смрт Мајке Божије називамо Успењем?

Реч успење значи - погружење у сан, уснуће, мирна кончина, упокојење слично сну. Кончину Мајке Божије Црква назива Успењем зато што она, као да је на кратко уснула и као да се од сна окрепила.

Диван је био живот Пречисте Дјеве, дивно Њено Успење, како у песми пева Света Црква: Бог васељеном указује на Тебе, Царице чудеса, која превазилазе законе природе. И у Рођењу сачувао је Твоје девство и у гробу сачувао од трулежности тело Твоје (канон 1, песма 6, тропар 1). У лику Пресвете Дјеве побеђени су закони природе: смрт, која враћа у земљу тело саздано од земље. Смрт није коснула Њено тело; родивши Бога, сачувала је Своје девство, и у Успењу је остала жива. По рођењу Христовом, Она пребива као Дјева, а после смрти пребива као жива. Она је уснула да би се пробудила за живот вечног блаженства. Преставила се Животу, Извору живота, да би душе слугу Божјих избављала Својим молитвама.

Празник Успења Пресвете Богородице назива се великим зато што је на тај дан Спаситељ свих, у свој слави Својој срео и занавек настанио Мајку Своју крај Себе.

Како се догодило Успење Мајке Божије?

Околности под којим се догодило Успење Мајке Божије познате су у Православној Цркви још од апостолских времена. У првом веку о Успењу је писао свештеномученик Дионисије Ареопагит, а у другом веку казивање о телесном пресељењу Пресвете Богородице на Небо, налази се у списима епископа Мелитона Сардског. О предању, о Богородичином Успењу у четвртом веку говори Свети Епифаније Кипарски.

До времена Свог блаженог Успења, Пресвета Дјева Марија је поново боравила у Јерусалиму. Њена слава као Мајке Божије већ је била распрострањена, те је навукла на Себе и многе противнике, који су желели да насрну на Њен живот. Међутим, Бог ју је чувао од непријатеља. Дане и ноћи проводила је у молитви.

Често је долазила до Гроба Господњег, кадила ово место тамјаном и падала ничице у молитви. Не једном су непријатељи Спаситељеви покушали да је спрече да посећује свето место и тражили од првосвештеника да поставе стражу ради чувања Гроба Господњег. Међутим, постајући на чудесан начин, Духом Светим, невидљива за стражаре, Света Дјева је настављала да се моли пред Гробом.

У једној од таквих посета Голготи, пред Њу је стао Архангел Гаврило и најавио јој Њено скоро пресељење из овог, у вечни, блажени живот небески. Као залог овога, Архангел Јој је уручио палмину грану из Раја, која је светлела нетварном светлошћу Царства Божјег. После ове небеске вести, Богородица се, са трима девојкама које су јој прислуживале (Сепфором, Евгенијом и Зоилом) вратила у дом св. Јована Богослова, где је живела.

Пресвета Дјева се стаде припремати за Свој одлазак. Она најпре о томе обавести свог усињеника апостола Јована и показа му светлосну грану, остављајући му у завет да ту грану при спроводу носи пред одром Њеним. Свети ап. Јован одмах позва апостола Јакова, првог Епископа јерусалимског и све сроднике и ближње и све Хришћане, не само у Јерусалиму, него и по околним градовима и селима. Свима њима Пресвета Богородица поче да беседи о томе како Јој се јавио Арханђео и најавио да ће се ускоро преселити у живот вечни. Док је Пресвета Богородица говорила, сви сабрани су плакали, а Она их је саветовала да не плачу, него да се радују Њеном одласку, пошто их Она неће оставити сироте, већ ће се пред Престолом Бога Живога још усрдније молити за њих и за читав свет. Још им је завештала да Њено тело буде погребено у Гетсиманском врту, јер тамо беше гробница светих праведних родитеља Њених, Јоакима и Ане и Светог праведног Јосифа, заручника Њеног.

Док је Она издавала предсмртне налоге, изненада настаде хук велики са неба и мноштво облака окружи дом светог Јована Богослова; јер по Божијем наређењу Свети Анђели узеше Свете Апостоле расејане по разним крајевима васељене ради проповеди Јеванђеља и неочекивано их донесоше на облацима у Јерусалим и спустише пред врата куће у којој је живела Мати Божја. Угледавши један другога, Апостоли су се радовали и са недоумицом питали: Који је разлог због кога нас Господ све овде сабра? Свети Јован Богослов их дочека са радосним сузама, казујући им да ће се Пресвета Богородица ускоро преселити ка Господу.

Ушавши к Мајци Божијој и видевши је преиспуњену небеском радошћу, како благолепно седи на Своме одру, Апостоли је поздравише и испричаше о Свом чудесном сабрању. Потом им Пресвета Богородица исприча о Свом скором преласку у живот вечни, а Свети Апостоли се купаху у сузама. Пресвета Богородица их је тешила говорећи:Не плачите, пријатељи и ученици Христови, и моју радост не помућујте својом тугом, него се радујте са Мном, јер одлазим Сину и Богу своме. Док је Богомати овако тешила Апостоле, појави се и апостол Павле са својим ученицима: Дионисијем Ареопагитом, дивним Јеротејем, божанстеним Тимотејем и другима из реда седамдесеторице Апостола. Све њих је сабрао Свети Дух да би се удостојили последњег благослова Пресвете Дјеве Марије и да би са сваким благољепијем припремили погребење Мајке Господње.

Сваког од њих Она је по имену позивала к Себи, благословила и одала похвалу његовој вери и труду у проповеди Христовог Јеванђеља, сваком је пожелела вечно блаженство и заједно са свима њима се помолила за мир и благодат целог света.

У петнаести дан месеца августа настаде трећи час, када је требало да буде Успење Мајке Божје. У одаји у којој је Богомати лежала, горело је много свећа. Свети Апостоли су, уз појање и славословље, стајали крај благолепно украшеног одра на којем је лежала Пречиста Дјева Богородица. Пресвета Богородица се непрестано молила, очекујући Своје упокојење и долазак Свог прежељеног Сина и Господа.

Одједном одају обасја неизрецива Светлост Божанске Славе и они који су ово видели били су захваћени побожним трепетом. У лучама неизмерне Светлости, ка Пресветој са Небеса сиђе Сам Цар Славе Христос праћен мноштвом Арханђела, Анђела и других Небеских Сила, заједно са праведним душама Праотаца и Пророка који су од давнина пророковали рођење Пресвете Дјеве. Видевши Свога Сина, Мајка Божја се усправи са одра и поклони Христу, говорећи: Велича душа моја Господа, и обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, јер погледа на смирење слушкиње Своје! Господ тада Своју Мајку позва да пређе у Вечни Живот, а Пресвета Дјева - поновивши као некада у Благовестима: Нека ми буде по речи Твојој (Лк. 1, 38) - опет леже на одар и без икаквог телесног страдања, као да заспа слатким сном, јер је била без греха, предаде душу у руке Свога Сина и Бога.

Погребна поворка са пречистим телом Богоматере кретала се од Сиона кроз Јерусалим ка Гетсиманији. Одједном се изнад ње јави златокруг од облака, сличан венцу, блистајући силном светлошћу. И из њега се разлегаше предивно анђелско појање које испуњаваше ваздух, за све бивајући чујно. Тај блештави облак са Небеским појцима креташе се ваздухом изнад погребне поворке до самом места погребења.

Житељи Јерусалима који нису веровали у Христа, поражени неуобичајеним и величанственим призором и озлобљени почастима указаним Мајци Божјој, известише о свему првосвештенике и књижевнике. Острашћени завишћу и мржњом према свему што подсећа на Христа, ови послаше слуге да растерају поворку и спале тело Мајке Божје. Побеснели народ и војници са јарошћу се устремише на Хришћане, али венац од облака спусти се на земљу и начини преграду као зид. Гониоци су могли чути кораке и појање, али не могаху видети никога из поворке. Многе од њих Свети Ангели ослепеше, тако да су се вратили у град пипајући и бауљајући.

Један јудејски свештеник из зависти и непријатељства према Мајци Исуса Назарећанина хтеде да преврне одар на коме је било тело Пресвете Дјеве, али му невидљиви Анђео Божји одсече обе руке које се дотакоше одра. Видевши ужас који му се догоди, он паде на земљу и поче да вапије Светим Апостолима: Смилујте се на мене, слуге Христове! Горко се покаја и са вером исповеди Мајку Божију и Христа Спаситеља и тада доби исцељење, и обе руке му се вратише на место на којем су биле, и он се прикључи онима који иђаху за телом Богомајке, поставши од тада ревносни присталица Христов.

Када је поворка стигла у Гетсиманију, тамо је са плачем и ридањем почело последње целивање пречистог тела Богоматериног. Тек увече Свети Апостоли су могли да га положе у гроб и великим каменом затворе улаз у пећину. Свети Апостоли проведоше крај гроба Пресвете Богородице у Гетсиманском врту три дана, молећи се и певајући псалме.

По промислу Божјем апостолу Томи није било суђено да присуствује погребу Мајке Божије. Дошавши трећи дан у Гетсиманију, он се горким сузама окрену ка гробу и гласно изрази жалост што се не удостоји последњег благослова Мајке Божје и опроштаја са Њом. Сажаливши се на њега, Апостоли одлучише да отворе гроб, и омогуће му утеху последњег поклоњења свештеним остацима Свагдадјеве. Али, откривши гроб, они у њему нађоше само Њене погребне повоје из којих се ширио небески миомир, и на тај начин се осведочише призором дивног Вазнесења на Небо тела Пресвете Дјеве.

Увече истог дана, када се Апостоли сабраше у дому да вечерају, док су приносећи благодарење узносили к небу комад хлеба остављен у част Господа, јави им се Мајка Божја, окружена мноштвом Анђела, и рече: Радујте се! Ја сам с вама у све дане довека. Ово је тако обрадовало Апостоле и све који су били са њима, те они ускликнуше: Пресвета Богородице, помози нам! Тако је успостављен почетак чина узношења панагије, тј. узношења хлеба у част Мајке Божије, који се и до данас очувао у манастирима.

Светигора, бр. 106-108, Успење 2001, стр. 3-10

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

Радуј се Благодатна!

 

Пречиста Дева Марија је свој земаљски живот завршила у средовечним годинама. О спољашњем изгледу Деве Марије су сачувани извештаји у историјским описивањима Св. Епифанија и Никифора Калиста.

У свему Она беше отмена и постојана; говорила је врло мало, и то оно што је потребно, корисно и добро; свакоме је указивала част и поштовање; са сваким човеком је водила одговарајући разговор, не смејући се, не узбуђујући се, и не гневећи се. Раста је била средњег; боја њеног лица била је као боја зрна пшеничног; коса јој била светло смеђа и мало златаста; поглед јасан и проницљив; очи су бојом својом подсећале на зреле маслинке; обрве повијене, тамне; нос не кратак; усне као боја руже, слаткоречиве; лице не округло, нити оштро, већ мало подуже; руке и прсти подугачки.

 

 

У Ње не беше никакве гордости, у свему проста, без и најмањег притворства; без икаквог мекуштва, Она у исто време бејаше оличење најузвишеније смерности. Хаљине њене беху просте, без икаквих украса, као што то показује повезача Пресвете главе Њене која се од Богородице до сада сачувала. Једном речју: у свему Њеном беше присутна огромна благодат Божија.

Сви савременици који су се удостојили среће да виде Пречисту Богородицу за време Њеног земаљског живота, уверавају да је Њена спољашност била обележена дивног лепотом. Свети Дионисије Ареопагит, три године после његовог обраћења из многобоштва у хришћанство Св. Апостолом Павлом, удостојио се да види Пресвету Деву Марију у Јерусалиму, када је она била већ у средњим годинама. Описујући тај сусрет Св. Павлу, Дионисије се изражава тако да су његов ум и срце онемоћали пред созерцањем величине Њене божанствене лепоте и да је он био спреман Њој да се поклони, као Богу, да само није проповедао да је Бог један.

Њена одећа никад није била раскошна, била је скромна, поступци величанствени и сигурни; изглед озбиљан и пријатан; реч кротка која је текла директно из незлобног срца; обраћање природно и једноставно.

Сва лепота Њене божанствене душе се осликавала у Њеном лицу, али та лепота спољашности је била само провидни вео, кроз који је се светлела сва доброта Њене непорочне лепоте ума и душе. У сваком поступку она је испуњена кротком величином и мудрошћу. Она је била славнија и најпрекраснија од свих земаљских жена, зато што су у њој, Пресветој Деви, не само телом, већи и духом, у Њеном лику спојени сва ризница благодати. Поновимо речи Светих Отаца: „Заиста у Светој Деви нас диви не само непорочна и чиста телесна лепота, већ нарочито савршенство Њене душе.” Њен ум је био Богом вођен и ка Богу усмерен; мржњу је осећала само према греху.

Она беше Дева не само по телу него и по духу, смирена срцем, богомудра, не брза на речи; стално је читала Свето Писмо, била неуморна у трудовима, целомудрена у разговорима, говорећи с људима као пред Богом; Она никога није вређала него је свима добра желела; никада се никога, ни убогога човека, није узгнушала, нити се коме подсмехнула, него је све што би видела покривала љубављу Својом; из уста Њених ништа није излазило што није изливало благодат; сва дела Њена зрачила су најузвишенијом девственошћу; спољашњи изглед Њен беше одраз унутрашњег савршенства Њеног, благости и незлобивости.

 

Из Књиге “Земни живот Пресвете Богородице”

[JESSY]

 

[JESSY]

срећан нам свима био почетак Госпојинског поста 2017....

нека нам свима Господ и Пресвета Богородица дају снаге да се и овог пута изборимо са свим искушењима која ће неминовно уследити...

[JESSY]