Zasto verujete u Boga?

[Ivan Marković]

пре 11 минута, Pinocchio's Half Brother рече

Hfala

Молим и други пут.

[Срђан Шијакињић]

пре 13 часа, Ivan Marković рече

Како знаш да су измаштани? Можда су обоготворени људи из праиндоевропске прошлости Германа и Словена, а можда пали анђели којима је Бивствујући допустио да управљају тим племенима. Наравно, можда и јесу измаштани. 

Шта би били обоготворени људи? И је л имамо игде у Писму и предању да су пали анђели управљали људима? Небитно, шта сам покушао да кажем јесте да када посматрам свет и људе, чини ми се да је постојање хришћанског Бога апсолутно реална могућност, за разлику од старословенских или нордијских божанстава. Између осталог зато што је хришћанска вера преживела нетакнуто велики напредак људске мисли. После 2.000 година, дан данас милијарде људи (од којих неки сасвим блистави умови) верују у Христа, док не знам да ли ико заиста верује у Перуна (знам да постоје неки нео-пагани, али разумем да је ту битан неки фолклорни елемент, а не вера).

 

пре 14 часа, Ivan Marković рече

Јел неко икад видео Алаха или разговарао са њим? 

Рекао бих да Ислам учи да није. 

За све остало, биће да је проблем што сам покушао да дођем до поенте користећи божанства о којима не знам довољно, па је поента испала неодговарајућа. Моја грешка. Хтео сам заправо да кажем да верујем да ако постоји беневолентни Бог, који међутим није хришћански Бог, он неће дозволити да пропадне ниједан човек коме је срце на правом месту (или ниједан човек уопште, али хајде да не ширимо тему), без обзира на веру коју је тај човек практиковао. Такође, верујем да ће Христос пригрлити и све не-хришћане у којима нађе минимум жеље за заједницу љубави. Писали смо беше о томе на форуму доста опширно, неколико година уназад. 

[Bokisd]

Evo nesto o tome kako i zasto se propoveda i da li Bog brine i kako brine za sve ljude :

Kada su apostoli želeli da propovedaju neznabošcima u Aziji, Duh im je zabranio (Dela ap. 16:6); međutim, Sam taj Duh, Koji je pre toga zabranio propoved, kasnije je ulio propoved u srca Azijata. Jer odavno je već cela Azija poverovala. Sledi da je ono što je prethodno zabranjeno, nakon toga izvršeno zato što tamo pre toga nije bilo takvih ljudi koji su bili u stanju da se spasu. Tada (u vreme kada je zabranjeno) su u njoj (Aziji) bili takvi koji još nisu zasluživali da budu obnovljeni u životu, ali nisu zasluživali ni da budu podvrgnuti najstrožijoj osudi za prezrenje propovedi. Dakle, po prefinjenom i skrivenom sudu, sveta propoved se ne dopušta do sluha nekih, jer oni ne zaslužuju da budu obnovljeni blagodaću.“ (Sv. Grigorije Dvojeslov. Četrdeset beseda na Jevanđelje. 4.1)

[Ivan Marković]

пре 44 минута, Срђан Шијакињић рече

? И је л имамо игде у Писму и предању да су пали анђели управљали људима?

The stars, throughout the Scriptures, are identified with heavenly, angelic beings.  In particular, the sun, moon, and stars in the Torah are identified with the sons of God, the highest rank of angels to whom the nations had been assigned (Deut 4:19).  This assignment happened at the tower of Babel (Deut 32:8).  In response to humanity’s attempt to draw God down and manipulate him through idolatrous ritual, God instead distanced himself from his creation governing it through intermediaries.   Even until the time of the writing of the New Testament, these intermediary spiritual beings were called “gods” by pious members of the Jewish community with the distinction that they were created beings and not to be worship as Yahweh, the Most High God is (eg. Philo, Special Laws, 1.3).  These are the stars of which Abraham would have understood the promise to be speaking.  By Abraham’s time already, these spiritual beings had begun to be worshipped by the nations and had become corrupt, enslaving them.  

 

The Promises to Abraham - The Whole Counsel Blog

BLOGS.ANCIENTFAITH.COM

---

The promises made to Abraham form the basis for the entire...

 

[Дејан]

пре 17 часа, Dragi рече

Bog jeste, i za ovo postoje naučni dokazi, naime u kulturama i religijama sveta, koje se međutim u naučnom svetu ne priznaju to pošto nauka želi da bude nezavisna od Boga.

Drugo je pitanje da li Bog radi i da li pomaže. Odatle i ateizam, kao protest na sve zlo ovoga sveta.

Који научни доказ?

[Ivan Marković]

пре 55 минута, Срђан Шијакињић рече

су пали анђели управљали људима? Небитно

developed in Deuteronomy 32:8, which states that God assigned the various nations to the sons of God (or his angels in the Greek).  The icon at the head of this post depicts the gray angelic beings taking possession of the representatives of the nations of the earth.  The nations of the world began to worship these angelic beings as gods, and became enslaved to them.  This is the third problem afflicting God’s world: the dark principalities and powers.

 

Genesis and "the Fall" - The Whole Counsel Blog

BLOGS.ANCIENTFAITH.COM

---

The first eleven chapters of Genesis have long been seen as a literary...

 

[ZeroPercent]

On 4/18/2020 at 3:37 PM, Дејан said:

Зато што научних доказа немамо, зато верујемо.

To je vise definicija nego odgovor. Tipa ako ide neko kolima i skrene levo i ti ga pitas "sto si skrenuo levo" on kaze "zato sto nisam skrenuo desno i nisam isao pravo". Nije odgovor koji se trazi

On 4/18/2020 at 3:40 PM, dragisa said:

trebalo bi definisati šta podrazumevaš pod pojmom vera. 

vera može biti pojam koji ima smisao "nadaš se" ali nemaš nikakav dokaz (bez povratne sprege)

sa druge strane vera može biti i pojam koji ima smisao "ličnog poznanja" ali koje je do te mere lično i ne prenosivo drugome, da sve što se u komunikaciji može reći jeste "veruj"

Da, i ja bih rekao da tu ima dva znacenje ali ostavio sam vise ljudima da odluce koju god zele da koriste.

Tu ima taj "faith" koje se prevodi kao verovanje i to je verovanje bez dokaza a ima i "belief" sto se isto prevodi kao verovanje ali znaci da mislis da je nesto tacno, nebitno da li imas dokaz ili ne. Tako da je Faith u stvari podskup Belief-a. Tako da je svejedno. Moze se reci da me zanima zasto mislite da je tacno da bog postoji. Tako

On 4/18/2020 at 3:47 PM, dragisa said:

to je jasno (ako te dobro razumem)

ali začetnik teme ima nameru da komunicira i da bi nešto smisleno rekli prvo moramo da se razumemo na šta mislimo , odnosno o čemu pričamo

Naravno, ako treba nesto da se pojasni to je bitno.

On 4/18/2020 at 3:51 PM, Bokisd said:

Zasto ? Pa, recimo, jer vera daje nasem zivotu smisao i cilj.

Da li to znaci da verujes zato sto se osecas lepo ali ne zato sto imas konkretnog dokaza?

On 4/18/2020 at 3:51 PM, w.a.mozart said:

@dragisaja sam mislio da svako treba da saspe ono što misli i da ga baš briga za druge, ups

 

verujem zbog ličnosti Isusa Hrista ali to nije toliko bitno koliko saznanje da vera nije nešto do čega se stiže analizom, razmišljanjem i razumom - sve ovo nije loše ali vera je pre svega poklon od Boga, večita je misterija kako i po kojim aršinima Bog bira kome će da je pokloni ali je ovo jedna od smernica "Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razumnih, a otkrio si bezazlenima." Mudri i razumni su često dovoljni sami sebi

Istina se stize analizom argumenata i dokaza. Ne mozes da dodjes do istine samim osecanjem verovanja, to je greska u razmisljalju: https://www.logicallyfallacious.com/logicalfallacies/Appeal-to-Faith

Da li ti je stalo do istine ili do onoga sto se najbolje oseca?

On 4/18/2020 at 3:58 PM, Volim_Sina_Bozjeg said:

Pa verujemo u ono što je Bog otkrio o sebi a tu baš ima valjanih razloga za veru.

Kako znas da je to Bog otkrio o sebi i kako znas da je to sto je otkriveno je tacno?

On 4/18/2020 at 4:16 PM, Драшко said:

Tako se desilo

nema tu izbora nego se ili desi ili se ne desi

 

Mi verujemo da je nesto istina ako nadjemo argumente koji logicno zakljucuju to nesto. Ponekad ti argumenti nam zvuce logicni iako to nisu. Meni deluje da ti mislis da je tacno zato sto si se pojavilo osecanje verovanja, a osecanja nekad nisu u pravu

On 4/18/2020 at 4:44 PM, Протомајстор said:

Па, размишљали смо, трагали, пуно читали, упоређивали. Није било лако. Ја сам Титов пионир и омладинац, мозак ми је потпуно испран од најранијег детињства - и у кући и у школи. 

Да ли су твоји верујући, или је вам је то породично? 

Da, to je kul. Mene zanima da popricamo konkretno oko tih stvari i dokaza koje ste nasli.

Moji su hriscani, oduvek bili i ljudi oko mene su bili. Tako da sam ja poceo kao hriscanin, cak sam i spavao sa krstom i pricao sa Bogom (makar sam to mislio). Posle nekog vremena nije mi vise bilo logicno

On 4/18/2020 at 6:00 PM, Broken said:

Ne znam nam kako ce zvucati ali Bog mi se otkrio, od onda verujem.

Zvuci okej, ako ti se stvarno otkrio onda to jeste dobar razlog za verovanjem. Kako ti se on otkrio i kako znas da je to Bog?

On 4/18/2020 at 6:12 PM, Grizzly Adams said:

Зато што не желим да верујем да је наш живот само привремена случајност.

Znaci tebi je vise bitno sta ti daje vise komforta da verujes?

On 4/18/2020 at 8:11 PM, Nikola Stojanovic said:

Jer smo najbolji drugari. <3

 

+

On 4/18/2020 at 11:20 PM, geronymo said:

Jednostavno, vjerujem https://tse2.mm.bing.net/th?id=OGC.f6e15530e121c4619e24dbb11da40a71&pid=Api&rurl=https%3a%2f%2fmedia.giphy.com%2fmedia%2fpBevuxpD4Tq4U%2fgiphy.gif&ehk=FY3lGLRkxwQFKkZUpkYkSfKT%2fAKB6FPiJIjDS3MuM%2bw%3d

Znaci nemas validan razlog? Okej...

On 4/19/2020 at 5:44 AM, Pinocchio's Half Brother said:

Većina ljudi ne veruje "u boga", ali zato "veruje u verovanje" (u boga). Bog, i sve ono što prati veru odnosno sve ono što uz to ide (hijerarhija sveštenstva, svetaca zaštitnika od ovoga ili onoga, ustaljene godišnje svetkovine, ortopraksija, itd.) daje ljudima sigurnost. Daje im izvesnost nasuprot neizvesnosti s kojm se susreću svakodnevno, a koju nekako moraju da savladaju i "svare". Ljudi ne vole Haos, vole Kosmos - vole red & poredak gde je svakoj stvari i svakom biću određeno mesto. Poremeti li se nešto od toga, tada nastupaju nevolje u mislima & delima ljudi.  

Većina ljudi (ovde) da su rođeni u npr. Iranu bila bi muslimani šiitskog "pravca" u islamu. A da su rođeni u Saudovoj Arabiji bila bi takođe muslimani ali salafitsko-hanbalitskog mezheba ("škole") i, najverovatnije, one prve bi smatrala nevernicima ili makar "murtedima" (otpadnicima) koje treba privesti k poznaniju "prave vere". U Indiji bi bili (najverovatnije) hindusi, ili sikhi. Mada nije isključeno da onde budu takođe i muhamedanci, budisti ili čak hrišćani. U Šri Lanki bi možda bili theravada-budisti, itd. 

To su samo konkurentni poretci. Suština je ista - postoji izvesnos`. 

 

(Biće onih koji tvrde da to zapravo nije tako i da su oni u stvari rođeni baš tu gde treba i da je njihova vera "ona prava". No za to nemaju, niti mogu da imaju bilo kakvog dokaza... a i ne treba da imaju, to je nebitno u krajnjoj liniji)

---

Kako ne verovati u boga kada on sam kaže: "Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути. Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела?" 

Ecce... izvesnosti! 

---

 

Nauka ne može ljudima da obezbedi takvu izvesnost i sigurnost kao verovanje u boga, tj. kao što to može religija. Ona, nauka, stalno menja svoje teorije ili zamenuje stare novima poboljšavajući te stare (tvrde jedni, dok se drugi s time baš i ne bi složili ... i tako). Ili, što je još gore, ponekad se dešavaju i korenite promene paradigme ("pardigm shift"). E, tad nastaju sveopšte zbunjoze & opšte veselje. (Inače sam ateista od kraja svoje 14 godine. Do tog vremena sam bio "mali od pope", onaj đak što služi /kod/ sveštenika).

 

 

Dosta ljudi veruju da imaju validne razloge za verovanje u Boga. Slazem se sa tobom da se mozda cak i bolje oseca covek ako veruje u hriscanstvo ali mene zanima da imam dobre razloge za ono sto verujem nebitno od toga sta je meni lepse da verujem.

21 hours ago, Срђан Шијакињић said:

Верујем зато што, ако хришћански Бог постоји, нема исправније и вредније ствари од те да се у Њега верује (и у складу са том вером живи). "Исправније" и "вредније" посматрам у контексту питања како сваки појединац највише може допринети свеопштем добру (најшире схваћеном), макар тај допринос био и занемарљиво мали (јер, сама чињеница да постојим ме позива да начиним неки избор, да живим на неки начин, да своје време проведем овако или онако -  па према томе, живети тако да за мрвицу повећамо збир доброг наспрам збира зла је већ неизбежан задатак). Ако хришћански Бог, пак, не постоји (или било који "други" бог који је добар) - ником ништа. Шанса да Бог постоји (коју признају сви сем најтврдокорнијих атеиста), макар била и мала (а уопште се ни не може квантификовати) оправдава потпуно веру, јер сматрам да људи прилагођавају ставове не само на основу вероватноће неког исхода, већ и по значају који би тај исход имао (актуелан пример је коронавирус - шанса да млађи здрав човек умре од њега или има дуготрајне последице је у најгорем случају 1-2%, а опет је већина спремна да у потпуности прилагоди своје понашање у покушају да избегне такав исход, јер тај 1 до 2% носе катастрофалне последице). 

То је један слој одговора на питање. Други је везан за ово што је Пинокиов полубрат приметио - да би, вероватно, многи хришћани веровали у доминантну религију одређеног друштва да су у том друштву рођени. Дакле, питање је на основу чега сам закључио да је баш хришћански Бог вероватнији од бога неке друге религије (или, помало искарикирано, од летећег шпагети чудовишта, што би рекао, ако се не варам, Ричард Докинс, тј. од било ког измаштаног бића, попут Перуна или Одина), па сам одлучио да баш у њега верујем. Одговор је да нисам ни одлучивао. Као мали сам просто поверовао, узео здраво за готово ако хоћете, без додатног преиспитивања (за које дете није ни способно јелте) информацију да Бог постоји. Касније, када сам почео да преиспитујем, нашао сам довољно сведочанстава људи који кажу да имају искуство да хришћански Бог постоји, да закључим да се шанса да постоји не може искључити, што ми је било довољно (за разлику од старословенских или викиншких божанстава, нпр.). Површно познавање основних начела других великих религија (дакле оних које су, опет за разлику од веровања старих народа, опстала упркос напретку људских идеја и знања) ме није заинтересовало довољно да бих наслутио да у њима има више истине. Додатно, колико знам, једино хришћанство проповеда Бога који се солидарисао са створењем које је створио тако што је поделио искуство живота и смрти са њим, а притом проповеда и безусловну и несебичну љубав. Тако да нисам дубље ни тражио. Друго, и не мање важно, верујем да Алах, или индијска божанства, или неки недефинисани Творац света, сигурно неће замерити људима који су веровали у "локално доминантна" учења, све док им је мотивација била искрена и усмерена ка добру (као што верујем у истинитост речи Симоне Веј да Бог шаље Духа Светог и онима који се искрено моле Мухамеду или Озирису).

На крају, постоји и тај лични осећај присуства Божијег. Пошто сам иначе рационалан тип личности, можда и скептичан, наравно да не могу да искључим могућност да је тај осећај последица само аутосугестије или одговарајуће структуре у мом мозгу (како предлажу нека истраживања), али - опет се враћајући на почетак - сама могућност да то није само то, већ зсиста присуство одраз, наговештај, постојања самог Бога (која могућност се ничим не може искључити), је мени сасвим довољно да наставим да верујем. 

Ето, волео бих да сам у стању да на ово питање краће и јасније одговорим, али нисам.

Za prvi paragraf, da, ako Bog postoji treba verovati u njega. Pitanje je zasto mislis da postoji?

Sansa da Bog postoji ne opravdava potpunu veru, opravdava jedino veru u to da je sansa da Bog postoji mala.

Sta ako postoji Bog koji ako verujes u hriscanskog Boga, ti ga vise nerviras i zbog toga bi te poslao u pakao. Ista je sansa da ovaj Bog postoji kao i hrisanski. Zbog toga ne treba uzimati sanse nego veruj u ono u sta imas opravdane razloge, ne da igras sanse.

Za drugi paragraf, odsrastao si verovajuci jer ti tako ljudi rekli (sto nije dovoljno dobar dokaz), kroz zivot cuo si kako drugi ljudi pricaju da postoji i da ti se hriscanski Bog vise svidja od drugih bogova. To nije bas ubedljivo.

19 hours ago, Dragi said:

Bog jeste, i za ovo postoje naučni dokazi, naime u kulturama i religijama sveta, koje se međutim u naučnom svetu ne priznaju to pošto nauka želi da bude nezavisna od Boga.

Drugo je pitanje da li Bog radi i da li pomaže. Odatle i ateizam, kao protest na sve zlo ovoga sveta.

Postoje naucni dokazi koji nauka ne prihvata? Onda nisu naucni dokazi...

Ali hajde, reci mi koji su to dokazi.

17 hours ago, Иванушка987 said:

Драги брате, желим да ти кажем једну ствар- неверујући човек не постоји, ако не верују у постајање Господа, онда кажу да верују у ,,оно нешто". Православље као такво, није религија, но је Истина. Религије су све остале вере, које се заснивају на веру у оно нешто без унутрашњег проживљавања истог, док у Православљу, човек заиста долази до истинског богопознања... Они који су врсни теолози знају да кажу- до неке мере теологија уме да објасни нешто и то је домен религије и вере, а после тога се све препушта личном односу са Богом.... Видиш, ми, Православни, једини имамо пуноту благодати. Бог као такав даје свима благоат, јер је Он воли свакога човека, али остале вере немају ту пуноту. Свако ко је био истински боготражитеља, Господ му се кроз ту благодат сам открио. Благодат је сведочење у души које говори о присуству Божијем, душа под дејством благодати се ,,мења", тачније долази до ,,размекшавања" осећа се пунота живота, осећа се неисказана радост, осећа се неисказана љубав, добија се снага да се воли свако, постајеш мање зао. Благодат је та која учи човека, која га васпитава мења. Најдивнији периода човека су налети и посете те благодати који човека учвршћују у осећају да постоји ,,нешто више"...  Верујем да сада размишљаш и како онда у цркви има лоших људи. Видиш у цркви нису светитељи, проблем данашњице је што људи много умују  и то је главна препрека за дејство благодати Божије, аи то је већ друга тема. Да би о томе се говорило, прво је потребно да нађеш Бога у себи, а после идемо даље.... Мислим да питање које си поставио нама треба да упутиш Господу. Мислим да ти је питање добро, јер то је почетак боготражења, нешто те је ,,заголицало" и сад твој разум покушава да објасни шта се то дешава... У суштини, ако желиш из срца да ти се открије Господ, па питај Га да ти помогне. То је једноставно.  Он у крајњој линији то и чека- да Га потражиш, зато нам је и дао слободну вољу. Искористи овај моменат, који ти је дат и потражи Га... Тада ће ти и ово питање бити и донекле смешно...  

Ja sam primer jednog neverujuces coveka, ne verujem ni u "ono nesto", i znam mnogo ljudi koji su isto takvi, tako da ne znam otkud ti to.

Ovde mi samo pricas o osecanjima. Osecanje nije dokaz, cak i kad bi mi se desilo osecanje koje ti opisujes, opet ne bi verovao za to sto nije logican dokaz jer osecanja mogu biti pogresna.

 

 

[Драшко]

пре 2 минута, ZeroPercent рече

Mi verujemo da je nesto istina ako nadjemo argumente koji logicno zakljucuju to nesto. Ponekad ti argumenti nam zvuce logicni iako to nisu. Meni deluje da ti mislis da je tacno zato sto si se pojavilo osecanje verovanja, a osecanja nekad nisu u pravu

vera je iznad osecanja i logike

to je posebna dimenzija ako mogu tako da se izrazim

 

[Tumaralo.]

... ... Postojanje biološke podloge za veru u nepostojeće, kao i doživljavanje religijskog ushićenja postalo je tek od nedavno predmet naučnog istraživanja. O tim vrlo interesantnim istraživanjima pisano je po raznim naučnim časopisima, pa čak i u dnevnoj štampi nedavne, 1997. godine. Naime, oktobra te godine je obznanjeno da su naučnici pronašli da u mozgu postoji centar koji je odgovoran za ljudsku religioznost. Nazvali su ga „božiji modul“. (Za one mnogo radoznale da napomenem da se taj modul nalazi na donjem delu hipofize – na engl. pituitary gland – žlezdice veličine graška i teške oko pola grama, koja se skvrčila ispod hipotalamusa, u najbezbednijem delu kranijuma.)
Neurolozi su do tog otkrića došli na prilično nepriličan način. Naime, oni su u cilju tretmana epilepsije izučavali koji moždani centri emituju najjaču aktivnost prilikom epileptičkih napada. Kasnije su uporednim metodama pronašli da ti isti delovi mozga pokazuju izuzetnu aktivnost i prilikom religijskih nadahnuća vernika. Zaključak je bio da zavisno od razvijenosti tog dela mozga osobe mogu da budu manje ili više podložne kako epilepsiji, tako i religijskim iskustvima.
Naravno, razvijenost tog božijeg modula zavisi od genetskog nasleđa. Potomci epileptičara i histeričnih vernika imaju više šanse da i sami postanu epileptičari i histerični vernici od onih koji te gene nisu nasledili. Međutim, aktivnosti božijeg modula zavisi uglavnom od lučenja pojedinih hormona.
Prema tome, vera u Boga i religioznost uopšte, nije posledica inferiorne inteligencije, niti nedovoljnog obrazovanja, ona je uglavnom posledica odnosa u količinama hormona koji se luče i utiču na aktivnost „božijeg modula“. Ipak, ne sme se zanemariti da je i to lučenje hormona posledica ne samo voljom kontrolisanih i spontanih aktivnosti našeg mozga, već i objektivnih okolnosti u kojima se čovek našao. Mnogi ljudi koji su čitavog života shvatali sav besmisao vere u boga, kada su se našli u smrtnoj opasnosti, počeli su da se mole bogu! (Hormoni su čudo!)
Vera u natprirodno ima sličan učinak kakav se očekuje od droge. Ona je u isto vreme i energetsko piće i varljiva uteha!

(SUDBINA ZLA, Poslanica Pet, Ljubomir Anđelković)

[dragisa]

@ZeroPercent 

Pošto znam kako će otprilike da ide ova priča, (ja se tebi ispovedim, sve opišem, ukažem na posledice koje je to meni lično donelo, naglasim da sam vernike pre toga smatrao za malo šalala, da niko u kući nije verujući, a da je to najvažniji događaj u mom životu) ti ćeš na sve to iznaći neko svoje objašnjenje (jer jel to ne može biti, garantovano neka psihotična faza ili sl.) jer to nije deo tvog iskustva i (normalno) ne veruješ već nudiš svoje viđenje.

Ako stvarno hoćeš potvrdu to moraš istinski da želiš.

Evo ti jedna vežbica da se melo razmrdaš, stani pred ogledalo, pogledj i vidi koliko možeš izdržati sa pitanjem: ko sam ja? Ako ti bude ne lagodno, onda se malo zapitaj o tim stvarima....

Samo pažljivo pošto oće da udari...

[Tumaralo.]

Dakle, radi se o tome da je religioznost deo fenotipa ljudske vrste (homo religiosus).

Stimulacijom određenih delova u mozgu je moguće izazvati religijsko nadahnuće kod čoveka.

U split brain ekspermentima je utvrđeno da jedna polovina može biti religiozna a druga ateistička.

Religioznost je evolutivna prednost organizma koji 1. ima hipertrofiran frontalni režanj  2. ima mnogo slobodnog vremena na raspolaganju.

[Grizzly Adams]

1 minute ago, ZeroPercent said:

Znaci tebi je vise bitno sta ti daje vise komforta da verujes?

Шта има више смисла. Шта је ”логичније” у неком филозофском, метафизичком смислу.

А верујеш у сваком случају. Не можеш да ”знаш”.

[dragisa]

пре 1 минут, Grizzly Adams рече

Не можеш да ”знаш”.

Postoje mnogobrojna upravo suprotna svedočanstva

[Tumaralo.]

Poznato je da su kod Dostojevskog izvor religijskih nadahuća bili oni njegovi epileptični napadi. Ovako ih je opisivao:

"I ja osetih kako se nebo spusti na zemlju i proguta me. Boga sam osetio kao jednu uzvišenu duboku istinu i osećao sam kako me on prožima. Da, postoji bog, uzviknuh ja. Šta se posle toga desilo, ja ne znam. Vi i ne slutite kako božansko osećanje milja obuzima epileptičara jednu sekundu pre napada. Ja ne znam da li je ovo milje trajalo sekundama ili satima, ali verujte mi da ne bih želeo sve radosti sveta za ovo... Da, isplati se dati čitav Život za jedan takav trenutak... U ovim minutima bila mi je jasna duboka, čudovišno lepa reč: doći će jednom doba kad vreme neće više postojati. 
Ima sekundi kad vi iznenada osetite večnu harmoniju, koja ispunjava čitavo biće: To je kao kad čovek iznenada oseti u sebi celu prirodu i kaže — da, to je istina... to nije samo ljubav, to je više nego ljubav. Užasno je kako su ta osećanja tako jasna, a radost tako ogromna... U ovih 5 sekundi ja preživljujem čitav jedan život, čemu celokupni razvitak, kad je cilj već postignut."
Dostojevski

U neko drugo vreme  on bi bio šaman ili prorok.

[Grizzly Adams]

1 minute ago, dragisa said:

Postoje mnogobrojna upravo suprotna svedočanstva

У праву си, требало је да се изразим прецизније - не можеш напором свог телесног ума да сазнаш.