Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'jos'.
Found 23 results
-
Pozdrav!Imam nekoliko pitanja koje me muce vec duze vrijeme a jedno od njih cu ovdje postaviti..Prvo da kazem da vec par godina ucim o nasoj Pravoslavnoj vjeri,dosta stvari me zanima,dosta sam potaknut i pitanjima ateista,muslimana itd. Prvo da kazem da ne konzumiram ni alkohol ni marihuanu,i iako je ovo pitanje,u sklopu ovih spomenitih termina,nije glavna rjec o njima,nego o nacinu razmisljanja unutar same crkve i o savrsenosti otkrovenja. Pitanje je sledeće: Na osnovu kojih moralnih zakona,temelja,na osnovu kojih ucenja Gospoda Hristosa nasa crkva na primjer moze da dopusti umjerenu konzumaciju alkohola,a zabrani umjerenu konzumaciju marihuane?Zasto je alkohol dozvoljen a marihuana nije na primer?Nisam nasao nikakav odgovor ni stav od pravoslavne crkve.Na youtube se nalazi mnogo videa (eng) od protestanata i katolika koji su se nekako uhvatili u kostac sa ovom temom iako su po meni njihovi odgovori jako losi,i iz njih nekako uvidjam da i nema nikakvih osnova za razlucenje to dvoje..
-
Iza većini nejasnog pojma boemije oduvek su se skrivali (i još uvek to čine) mnogi beznačajni kafanski slučajevi, valjda stoga jer biti boem lepše zvuči nego biti pijanac. Boemija je, ipak, mnogo više od kafane i pića, ali dobro ide i uz jedno i drugo. Svaki oblik pobune je izraz nekog nezadovoljstva i potrebe za promenom, ili barem trenutnom alternativom; svaki pobunjenik, bio on bučan ili neprimetan (jer ima i unutrašnjih pobuna koje su nekada veće i uzvišenije od onih nametljivih) jeste pobunjenik protiv konformizma i rušilac tabua, onaj koji odbija da prihvati da je ono zatečeno ujedno i najviše što se od čoveka i društva može očekivati. Danas su Monmartr i Skadarlija postali sve ono što u boemskom duhu nisu smele. Ipak, uprkos raširenom verovanju, boemi se nisu ni izgubili ni promenili, možda ih ima manje, možda se teže prepoznaju i manje ističu ali, pošto je prava boemija duhovni princip pobune i slobode, i nje će biti sve dok bude bilo neslobodnog sveta, lažnog morala i kukavičluka običnog čoveka – kao potreba da se sve to prevaziđe. Monmartr danas
-
jedna od najvećih legendi muzike moje mladosti.... neponovljivi vokal... nezaboravne pesme... počivaj u miru Aleksandre...
-
Kako je juče preneo portal Obris, Hrvatska je započela proces nabavke američkih višenamenskih helikoptera Sikorsky UH-60M Black Hawk. Nakon što je američki State Department prethodnog dana odobrio moguću prodaju dva helikoptera ovog tipa Hrvatskoj, u početku nije bilo sasvim jasno da li se radi o početku sprovođenja realizacije američke donacije UH-60M koja je objavljena oktobra 2018. godine ili je u pitanju direktna nabavka ovih letelica. Zbog ove nedoumice, iz Obris-a su pokrenuli detaljnu proveru o čemu se tu radi i iz službenih američkih izvora im je potvrđeno da se zapravo radi o kupovini UH-60M preko linije FMS – Foreign Military Sales a nezavisno od donacije dva helikoptera koja je dogovorena ranije. Kako dalje navode isti izvori, Hrvatska je zahtev Sjedinjenim Državama za kupovinu dva UH-60M poslala još u julu ove godine. Hrvatski portal podsetio je i da je to deo plana da hrvatsko Ratno vazduhoplovstvo postepeno dobije ukupno 10 Crnih jastrebova. Obris takođe podseća da bi prva dva UH-60M koji će biti predmet donacije (vrednost od 53,2 miliona dolara u potpunosti pokrivaju SAD) i koji bi trebali da stignu sledeće godine, trebala biti u konfiguraciji za specijalne jedinice i iznosi informaciju da je ovoga puta reč o dva primerka u standardnoj varijanti. Kada je reč o vrednosti helikoptera koji se kupuju, navodi se da je procenjena vrednost čitavog paketa oko 115 miliona dolara od kojih se oko 38 miliona dolara odnosi na same helikoptere a ostatak na prateću opremu i rezervne delove. U prenošenju vesti da je američka Agencija za odbrambeno-bezbednosnu saradnju DSCA (Defence Security Cooperation Agency) objavila da je State Department odobrio moguću kupovinu dva helikoptera UH-60M, Obris je naveo i spisak dodatne opreme koja je navedena u saopštenju DSCA a koju je, pored dva helikoptera, Hrvatska zatražila od SAD. Na spisku se, pored dva UH-60M u standardnoj konfiguraciji za američke državne korisnike (GFE – Government Furnished Equipment) nalazi i do 9 motora T700-GE-70 ID, do 9 sistema navigacije GPS/INS H-764GU (Embeded Global Positioning/Inertial Navigation – EGI), IFF transponderi AN/APX-123A, radio uređaji AN/ARC-201D RT-1478D i AN/ARC-231 RT-1808A, potom rezervni delovi, oprema za logističku podršku, oprema za komunikaciju, uređaji za noćno letenje, alati, oprema za ispitivanje, usluge kalibracije, naoružanje, municiju, osiguranje samih helikoptera, podrška za osiguranje operativnosti, publikacije i tehnička dokumentacija, obuka kadra i uređaji za obuku, izviđanje lokacija, usluge tehničke logističke podrške Vlade SAD i ugovornih izvršitelja kao i ostala logistička i programska podrška vezana za čitav posao. DSCA u svom saopštenju napominje da obaveštenje da je State Department odobrio Hrvatskoj nabavku helikoptera ne znači da je posao sklopljen, što kako Obris navodi predstavlja formalnu činjenicu. Hrvatski portal takođe podseća da se priča o nabavci UH-60 provlači još od 2014. godine, da su od tada američki helikopteri ovog tipa dva puta boravili u Hrvatskoj i da je sada konačno izvesno da će doći do potpisivanja ugovora za kupovinu prva dva helikoptera. Međutim, Ministarstvo odbrane Hrvatske će ovaj posao morati prvo da predstavi pred Odborom za odbranu hrvatskog Sabora, koji bi, kako navodi Obris, prema Zakonu o odbrani, pre pokretanja procesa trebalo da iznese svoje mišljenje. Prema izvorima Obrisa, iz SAD bi za oko 15 dana u Hrvatsku trebalo stići službeni dokument sa konkretnom cenom ove željene nabavke Hrvatske nakon čega bi odbrambeni resor trebao pokrenuti proceduru u Saboru. Hrvatskoj nakon donacije dva helikoptera UH-60M odobrena nabavka još dva helikoptera istog tipa - Tango Six TANGOSIX.RS Kako je juče preneo portal Obris, Hrvatska je započela proces nabae američkih višenamenskih helikoptera Sikorsky UH-60M Black Hawk. Nakon što...
-
Nejasno je da li se inicijativa pokojnog Olivera Ivanovića pridružila Srpskoj listi ili je to istup pojedinaca. Iz Beograda pred kosovske izbore poručuju da je samo Srpska lista dovoljno srpska, a ostali kvare jedinstvo. Izbori početkom oktobra mogli bi da donesu tektonske promene na kosovskoj političkoj sceni, nove većine i možda prvi odlazak Demokratske partije Kosova (PDK) Hašima Tačija u opoziciju. No za srpsku zajednicu neizvesnost nije takve političke prirode. Naime, tri partije i jedna koalicija su Centralnoj izbornoj komisiji predale liste štiklirajući da kandidati na njima predstavljaju srpsku zajednicu. No sudeći prema izjavama beogradskih Naprednjaka, samo su jedni „pravi“, dok su drugi „albanski predstavnici Srba“. Taj jedan „jedinstven i monolitan“ predstavnik Srba, kako je nazivan u kampanjama od 2013. naovamo, je po čitanju iz Beograda samo Srpska lista. Svi ostali – Samostalna liberalna stranka, Partija kosovskih Srba i koalicija Progresivne demokratske stranke, Nove partije Kosova, dve građanske inicijative i dva nezavisna kandidata pod nazivom „Sloboda“ – „ne žele da budu deo jedinstvenog nacionalnog korpusa i ne žele da rade u koordinaciji sa zvaničnim Beogradom“. Hvalospevi o jedinstvu koje održava Srpska lista pred svake izbore bivali su propraćeni i mračnim, kritičkim tonovima koji su ukazivali na pretnje, zastrašivanja kandidata, psihološke pritiske na birače. Ta je stvar kulminirala ubistvima dvojice kandidata za gradonačelnika Severne Mitrovice – kumova, Dimitrija Janićijevića i Olivera Ivanovića. U „monolit“ Srpske liste je, prema vestima koje su potresle javnost, stupila i građanska inicijativa ubijenog Ivanovića „Sloboda demokratija pravda“ (SDP). To je prvi put da ta inicijativa učestvuje na kosovskim parlamentarnim izborima i to u redovima onih koji su Ivanovića targetirali kao „izdajnika“ i „albanskog čoveka“. Za potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem kosovske vlasti tragaju u vezi sa ubistvom Ivanovića. „Veliki greh“, „sramota“ samo su neke od reakcija kosovskih Srba na vest da će se potpredsednica SDP Ksenija Božović naći na Srpskoj list. Uzvratili su predsednik Aleksandar Vučić i Marko Đurić opisujući Kseniju Božović kao „ozbiljnu, inteligentnu ženu“ koja se „opredelila da bude u okviru jedinstvene državne politike Srbije“ i kojoj zbog toga „tajkunski mediji i predstavnici opozicije“ žele da „uzmu politički skalp“. „Zbijamo redove“ Ubrzo nakon što je sa zvanične adrese SDP stiglo saopštenje o priključenju Srpskoj listi reagovao je Dušan Milunović, jedan od odbornika SDP u Severnoj Mitrovici. Milunović i Igor Rajčić, koji su uz Božović lokalni odbornici SDP, optužili su Božović da se oglušila o volju većine članova stranke, ali i volje njihovih glasača. „Svi smo potreseni odlukom koju je donela lično Ksenija Božović“, kaže Milunović za DW. „Što se tiče ostalih članova SDP, pokušavamo da ih ne provlačimo kroz blato i da ne koristimo ovaj momenat da radimo na bilo kakvoj prevlasti ili bilo čemu. Želimo da svako ima svoj stav, ali moje mišljenje je da je apsolutna većina smatra da nema prostora za ovu vrstu saradnje.“ Hijerarhija u SDP je konfuzna jer ta inicijativa ni dve godine od ubistva lidera nije odabrala novo rukovodstvo. Tako političko nasleđe Ivanovića sada može postati predmet borbe dve struje – one koja podržava saradnju sa Srpskom listom i one koja se tome oštro protivi. Foto: EPA-EFE/MALTON DIBRA Da stvari budu još komplikovanije, trenutno nije jasno koja od te dve struje ima nadmoć. S jedne strane, Božović, ali i predsednik Vučić govore o većem broju članova SDP koji su se odlučili za saradnju sa Srpskom listom, ali je Božović jedina koja je iza svoje odluke stala javno. Njoj se na listi Srpske liste pridružio i stranački kolega Svetislav Jokić što je javnost saznala tek nakon što je Srpska lista objavila imena kandidata. Međutim ni Jokić, ni ostali članovi SDP nisu se javno oglašavali o ovom pitanju. Ni sam Milunović ne može da potvrdi koliko članova SDP prećutno podržava odluku Božović, a ne negira da je diskusija na tu temu bilo i da Božović nije imala potrebnu većinu za zajedničku odluku. „Nezvanično postoji informacija da su još jedan ili dva člana prećutno saglasni sa ovim. Ali, ukoliko to sami žele, mogu javno da izraze svoj stav, bez obzira na to što nisu odbornici. Ne želim da govorim u tuđe ime. Igor (Rajčić) i ja smo se putem saopštenja javno oglasili,“ podseća za DW. U pomenutom saopštenju stoji da se Srpskoj listi neće pridružiti zbog ličnog dostojanstva. „Ova naša odluka ni na koji način nije usmerena na razdor jedinstva srpskog naroda, već je doneta radi očuvanja ličnog dostojanstva i dostojanstva ljudi koji su za nas glasali i podržavali.“ Ipak Milunović ne namerava da odustane od SDP, tvrdi da ova inicijativa postoji dok traju njihovi mandati u skupštini. „Mi smo građanska inicijativa i bavimo se lokalnim temama, imamo nameru da zbijamo redove i zadržimo članstvo koje prati politiku koju nam je Oliver sam ponudio i iza koje smo stali kada smo se kandidovali na lokalnim izborima,“ navodi za DW. Ksenija Božović tokom jučerašnjeg dana nije bila dostupna za komentar. Demokratska liga favorit Izbori 6. oktobra dolaze nakon nešto više od mesec dana političke neizvesnosti koju je u Prištini izazvala ostavka premijera Ramuša Haradinaja zbor poziva da u svojstvu osumnjičenog da iskaz Specijalnom sudu za zločine UČK. Vest je mnoge stranke na Kosovu dočekala nespremne, a u prvom redu trenutno najveću parlamentarnu i opozicionu stranku na Kosovu – Demokratsku ligu Kosova (LDK), koja se našla usred procesa unutrašnjih izbora. Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ Upravo ova partija je viđena kao najpoželjniji partner koji bi gotovo svakoj predizbornoj koaliciji doneo velike šanse za pobedu. Umerena, sa iskustvom u upravljanju institucijama, poštovana u međunarodnoj zajednici i bez istaknutih ratnih komandanata, LDK najbliže odražava i želje međunarodne zajednice. Najozbiljnije pregovore o predizbornoj koaliciji LDK je imala sa pokretom Samoopredeljenje, ali su razgovori propali na pitanju ko će biti kandidat za premijera. Da je do dogovora došlo, ta koalicija bi bez sumnje osigurala komotnu većinu i, što je za mnoge aktere u Prištini najbitnije, oformila vladu bez glasova Srba. Srpska lista je inače do samog kraja podržavala prošlu Vladu Ramuša Haradinaja. Iako do koalicije nije došlo, LDK ostaje favorit i teško je zamisliti buduću vladu bez ove partije. Neizvesnost je ogromna za sve ostale, a ponajviše Demokratsku partiju Kosova (PDK) koja bi po prvi put u dve decenije mogla da ode u opoziciju. Ovaj izborni proces mogao bi biti istorijski i za Samoopredeljenje koje je bliže nego ikada da po prvi put postane deo izvršne vlasti. Tada će se videti koliko su Aljbin Kurti i ostali iz ovog pokreta ozbiljno mislili kada su najavljivali borbu protiv korupcije, nepotizma, uzurpiranog sudstva i organizovanog kriminala, što bi do srži moglo da uzburka kosovsku političku senu. Za učešće na izborima prijavilo se ukupno dvadeset partija, četiri koalicije i jedan nezavisan kandidat.
-
Pokazna antiteroristička vežba Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova “Zajednički udar 2018“ održana je juče na dve lokacije u Kraljevu, na Trgu srpskih ratnika i Atletskom stadionu, uz prisustvo gotovo svih najviših državnih zvaničnika na čelu sa predsednikom Srbije. Osim pomenute vežbe, prikazan je vojni pešadijski ešalon snaga za reagovanje u kome su vojnici bili opremljeni naoružanjem i vojnom opremom po “Programu 1500“ a održana je i svečanost polaganja zakletve vojnika na služenju vojnog roka generacije ’’jun 2018’’. Pripadnici SAJ u dejstvu uz podršku oklopnog vozila “Miloš“ / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Na vežbi je učestvovalo oko 2500 vojnika i pripadnika MUP-a, od vojnih jedinica bile su prisutne Specijalna brigade, Vojna policija među kojima i bataljon specijalne namene ‘’Kobre, potom snage za podršku iz obe vazduhoplovne brigade RV i PVO. Od vojnih vazduhoplova su se na nebu iznad Kraljeva mogla videti dva helikoptera, po jedna Gazela i Mi-8T iz sastava 119. mešovite helikopterske eskadrile, 98. vazduhoplovne brigade. Sadejstvo je vršeno sa snagama za reagovanje MUP-a među kojima su bili pripadnici Žandarmerije, Specijalne antiterorističke jedinice, Helikopterske jedinice, Interventne jedinice i Policijske brigade. Helikopterska jedinica učestvovala je sa tri helikoptera Gazela i jednim AB-212. U okviru izvršavanja taktičke vežbe koja je sadržala više radnih tačaka, prikazano je rešavanje talačkih kriza na više načina i u više situacija. Tako je viđen prepad na motorna vozila, različite objekte koje su zaposele terorističke grupe kao i njihovo neutralisanje. Postorjeni ešalon Vojske Srbije sa vojnicima koji su opremljeni naoružanjem i vojnom opremom u programu “Projekat 1500“ / Foto: Vojska Srbije Cilj ove vežbe je između ostalog bio i zajedničko osposobljavanje i uvežbavanje vojnih i policijskih snaga za reagovanje u planiranju, organizovanju i realizaciji protivterorističkih dejstava. Nakon završetka vežbe prisutnima se obratio predsednik Srbije Aleksandar Vučićkoji je rekao da će država nastaviti da ulaže u vojsku i policiju i da ćemo do kraja ove godine imati 14 najmodernijih lovaca 4. generacije koji će biti, kako je rekao, do zuba naoružani i sa novim radarima. On je dodao i da je iz Rusije naručeno još 7 transportnih i borbenih helikoptera i da će Vojska Srbije osim 9 Erbasovih H145M dobiti još tri transportna Mi-17 i 4borbena helikoptera Mi-35. Takođe najavio je i da će do kraja godine stići “najmoderniji PVO sistem“, ne precizirajući o kom sistemu se radi.
-
Još jedna tragedija! Iznad Aleksinca se srušila vojna Gazela
тема је објавио/ла Милан Ракић у Ваздухопловство
Nakon jutrošnjeg incidenta na aerodromu Ečka kada je tokom izvođenja leta smrtno nastradao Vladimir Bulat, kako saopštava Ministarstvo odbrane, došlo je do udesa helikoptera Gazela u rejonu sela Rutevac kod Aleksinca. Prilikom redovne letačke obuke i vežbe „vanaerodromsko sletanje“ došlo je do oštećenja helikoptera gazela Ho-42 iz 98. vazduhoplovne brigade Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, oko 19.10 časova, u rejonu sela Rutevac u opštini Aleksinac. U helikopteru su bila dva člana posade koji prema prvim pregledima nemaju težih povreda i koji su van životne opasnosti. -
Ministarstvo odbrane planira da nabavi još, pre svega borbenih, helikoptera H145M. Ruski helikopteri trebalo bi da dođu dva meseca ranije od planiranog datuma, Orao 2.0 je prioritetni program za što skorije uvođenje u RV i PVO, Specijalna brigada je tražila „Zolja dron“. Ovo su ukratko najbitnije stavke koje je istakao pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse dr. Nenad Miloradović u intervjuu za Tango Six poslednjeg dana ovogodišnjeg sajma Partner. Kako je rekao, potrebe za helikopterom H145M za RV i PVO ne završavaju se na trenutnom broju. Razlog nabavke ove letelice po njegovim rečima je činjenica da stoji tačno između dva druga tipa helikoptera: – Zašto smo uzeli baš ovaj Erbasov helikopter a oni imaju toliko raznovrsnu gamu proizvoda? Ovaj helikopter tačno je na sredini između Gazele koju planiramo da ostavimo u funkciji i helikoptera Mi-17 koji će i dalje biti srednji transportni helikopter RV i PVO. Sa H145M smo dobili trenutno najmoderniju tehniku, tehnologiju, počevši od HForce sistema. Svetla budućnost za H145 čije će borbene verzije dobiti obeleživač ciljeva i domaće vođeno naoružanje / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Zašto baš ovaj broj naručenih helikoptera? Da bi na adekvatan način i odgovarajućim tempom primili novu tehniku, proradili njenu doktrinu, integrisali domaće naoružanje. Idemo ka domaćem vođenom oružju za H145M, za to će nam trebati i elektro-optički sistem sa obeleživačem. Prvi put smo opremili RV i PVO odgovarajućim helikopterom za SAR i CSAR. Kao što ste čuli od predsednika H145M priča tek počinje, potrebe Vojske Srbije za ovim helikopterom su veće, broj od samo tri borbena primerka nije dovoljan. – rekao je Miloradović. Protivoklopne rakete Pauk i 2T5 naći će se na H15M i Mi-17 / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Specijalna brigada Vojske Srbije tražila je „Zolja dron“ kao dopunu taktici upotrebe Malog Miloša / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Dodao je da nabavka ruskih helikoptera teče po planu, da se mogu očekivati i dva meseca ranije. Miloradović je takođe pojasnio zbog čega je napravljen koncept „Zolja drona“, kako napreduje projekat Orao 2.0, šta ima novo u PVO segmentu, ispričao nam je novosti o unapređenoj verziji rakete Munja ali i drugim vođenim raketama koje će u perspektivi opremiti Gazele, H145M i helikoptere Mi-17. Petar VOJINOVIĆ
-
- [intervju]
- nenad
- (и још 13 )
-
Američka Centralna komanda potvrdila je juče da je iznad moreuza Hormuz, u međunarodnom vazdušnom prostoru, iranskim raketnim sistemom zemlja-vazduh oborena bespilotna letelica RQ-4. Obaranje se prema zvaničnom saopštenju dogodilo 19. juna približno oko 11:35po Griničkom srednjem vremenu, SAD su demantovale navode Iranaca da se njihova BPL nalazila u iranskom vazdušnom prostoru i nazvale su ovaj incident ‘’neisprovociranim napadom’’. Američka verzija obaranja RQ-4 – letelica je bila u međunarodnom vazdušnom prostoru. Iranski mediji preneli su da su na američki Global Hawk dejstvovale Aerokosmičke snage Revolucionarne Garde a prvobitne pretpostavke američkih medija da je oborena verzija MQ-4C Triton ispostavile su se kao netačne pošto su SAD zvanično saopštile da se radi o bespilotnoj letelici za prikupljanje obaveštajnih podataka, osmatranje i izviđanje RQ-4N BAMS-D (Broad Area Maritime Surveillance) američke Mornarice. Položaj iranskog PVO sistema sa kog je lansirana raketa i mesto obaranja RQ-4. Reč je o letelici sa evidencijskim broj 166510 koja je bila prototip MQ-4C a pripadala je eskadrili VX-20 US Navy. Najverovatnije je poletela iz vazduhoplovne baze Al Dafra u Ujedninjenim Arapskim Emiratima a prema rečima komandanta vazduhoplovnih snaga Centralne komande (U.S. Air Forces Central Command and the Combined Forces Air Component Commander) generala Džozefa GuasteljeRQ-4 je u vreme napada leteo na velikoj visini i na 34 km od iranske obale. Lansirno vozilo raketnog sistema 3. Hordad sa raketama Sayyad SD2C. Na veb-sajtu Jutjub objavljen je navodni snimak lansiranja rakete sa jednog od položaja PVO Revolucionarne garde na kome se vidi i momenat pogotka rakete. Takođe se vidi i da je u pitanju raketni PVO sistem 3. Hordad (Sevom Hordad) što je potvrdilo da je tačna informacija iranske agencije Tasnim koja je prenela vest o tome da je za obaranje američke BPL korišćen upravo ovaj sistem. Prema iranskim izvorima to se dogodilo 20. juna oko 4:05 časova po lokalnom vremenu a BPL je narušila iranski VaP u reonu mesta Kuh Mubarak, provincija Hormozgan. Iran trvdi da je američka BPL bila u njenom vazdušnom prostoru. RQ-4 pripada tzv. klasi HALE (High Altitude, Long Endurance) izviđačkih bespilotnih letelica, dakle BPL koje lete na velikim visinama i imaju veliki dolet. To je trenutno najnapredniji sistem koje koristi američka vojska i poseduje širok spektar senzora, od radarskog, preko elektrooptičkog do elektronskog sistema za prikupljanje informacija. Njihova aktivnost primećena je iznad gotovo svih današnjih kriznih žarišta u svetu od kojih je jedno i Persijski zaliv. Raketni sistem 3. Hordad je najnoviji član porodice iranskog PVO sistema Raadkoji je uveden u naoružanje septembra 2012. RQ-4 je oboren raketom Sayyad SD2C koja je razvijena na bazi američke rakete RIM-66 (SM-1) koje je Iran nabavio pre revolucije 1979. godine. Uvedena je u naoružanje 2015. godine, domet joj je do 27 km po visini a postoji mnogo različitih podataka o dometu rakete po daljini pa se tako briojke kreću od 60 do 120 km. Navođenje je poluaktivno radarsko, brzina rakete je oko 4 maha a masa bojeve glave je oko 200 kg. Živojin BANKOVIĆ
- 2 нових одговора
-
- kulminacija
- ili
- (и још 12 )
-
Kompanija Terma S.A., podružnica GEK Terma Grupe, potpisala je 18. januara sa koncesionarom beogradskog aerodroma Vansi erportsom ugovor o obavljanju radova na izgradnji i rekonstrukciji „Nikole Tesle“, saopšteno je iz Terme. Kako navode, projekat je deo zajedničkog ulaganja (joint venture – Vansi 51%, Terma 49%), a budžet predviđen za radove iznosi 262 miliona evra na period od pet godina: – Projekat obuhvata niz infrastrukturnih remonta sa ciljem razvoja i unapređenja aerodromskih kapaciteta i operativnih uslova, povećanja putničkog i kargo avio-saobraćaja, kao i omogućavanja avio-prevoznicima da ponude nove rute. Konkretno, radovi predviđeni na postojećim terminalima podrazumevaju izgradnju novih objekata sa ukupnom površinom od 42.000 metara kvadratnih, kao i obnavljanje ukupne površine od 15.000 metara kvadratnih. Projekat obuhvata i izgradnju nove piste dužine 3.500 metara, zatim obnavljanje i nadogradnju postojeće piste dužine 3.400 metara, izgradnju novih devet rulnih staza, proširenje postojeće platforme i izgradnju nove infrastrukture platformi ukupne površine od 55.000 metara kvadratnih, kao i proširenje postojeće platforme za odleđivanje ukupne površine od 6.000 metara kvadratnih. Takođe, u planu je i izgranja novih parkirališta sa 2.400 parking mesta, zatim izgradnja trotoara, kao i objekata za odlaske i dolaske, izgradnja dodatnog puta za kretanje vozila dužine 3.500 metara, izgradnja sistema za odvod kišnice, nabavka statičke signalizacije, osvetljenja i CCTV sistema. Deo projekta predviđa i formiranje pomoćnih objekata za izgradnju i druge infrastukturne radove kao što su sistem za tretiranje otpadnih voda i odlaganje čvrstog otpada, sistemi za grejanje, meteorološka stanica, postrojenje za solarne panele i druge. – stoji u saopštenju Terme. Prema nezvaničnim informacijama i dosadašnjim izjavama zvaničnika beogradski aerodrom će zbog potrebe renoviranja svoje glavne piste dobiti takozvanu „umetnutu“ pistu. Umetnuta pista, prema trenutno raspoloživim nezvaničnim informacijama, biće u upotrebi dok se postojeća renovira. Marta LUTOVAC
-
Napravio GMO bebe: 'Ponosan sam, još jedna žena je trudna'
тема је објавио/ла Драгана Милошевић у Медицина
Podsjetimo, kineske zdravstvene vlasti i članovi etičkog povjerenstva pokrenuli su istragu nakon što je kineski liječnik na YouTube kanalu objavio da je prvi put u povijesti uspio "stvoriti" genetski modificirane bebe Kineski znanstvenik He Jiankui sa Southern University of Science and Technology u Shenzhenu koji je genetski modificirao bebe kaže da je ponosan na svoj posao. Kaže i da je druga potencijalna trudnoća genetski modificiranog embrija u ranoj fazi, piše Daily Mail. Podsjetimo, kineske zdravstvene vlasti i članovi etičkog povjerenstva pokrenuli su u ponedjeljak istragu nakon što je kineski liječnik na YouTube kanalu objavio da je prvi put u povijesti uspio "stvoriti" genetski modificirane bebe, izazvavši zgražanje struke. U istraživanju koje bi bilo protuzakonito da je izvedeno u većini zemalja svijeta, profesor He Jiankui i kolege tvrde da su obavili izmjene na genima embrija sedam parova koji su podvrgnuti umjetnoj oplodnji. U međuvremenu je sveučilište Southern University of Science and Technology u gradu Shenzenu priopćilo da nisu imali nikakva saznanja o tom eksperimentu te da je profesor He na neplaćenom dopustu od veljače. Kineske zdravstvene vlasti su izrazile "veliku zabrinutost" tom viješću i naredile pokrajinskim vlastima da "smjesta provedu istragu i razjasne cijeli slučaj". izvor -
https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3006601-stize-jos-19-mocnih-letelica-za-vojsku-srbije-detaljan-plan-nabavke-aviona-helikoptera-i-posebne-opreme-iz-kine-foto-video?utm_source=nove_povezane_vesti&utm_medium=najnovije&utm_campaign=nove_povezane_vesti&utm_content=2 Stići će još nešto - rekao je Vučić, ali da ne može detaljnije da govori, jer bi nam, dodao je, neki uveli sankcije Foto: Tanjug/Rade Prelić, Predsedništvo Srbije Niko u regionu ne može da se poredi sa Vojskom Srbije, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon što je prisustvovao vojnoj vežbi "Vek pobednika", koja je između ostalog izvedena na Pasuljanskim livadama i Pešteru. On je najavio nova ulaganja u Vojsku Srbije, kako u naoružanju i opremi, tako i u podizanju standarda njenih pripadnika. On je najavio i da će u Parizu razgovarati sa franuskim predsednikom Emanuelom Makronom "da uzmemo nešto i od Mistrala u budućnosti". Na pitanje gde je VS vojska u odnosu na one u regionu Vučić je rekao da se, osim vojske Rumunije, koja ima mnogo veću vojsku, niko u regionu ne može porediti sa nama. - Mi i Mađari smo tu negde, a ostali daleko iza - rekao je predsednik Srbije. - Vojska Srbije je ozbiljna vojska i sve je ozbiljnija, nastaviće se velika ulaganja i u narednom periodu će se videti i ono što je već naručeno - dodao je predsednik Srbije. - Stići će još nešto - rekao je u razgovoru s vojnicima jedne jedinice kojima je govorio o nabavci nove opreme i naoružanja, ističući da je to već plaćeno, ali da ne može detaljnije da govori, jer bi nam, dodao je, neki uveli sankcije. Međutim, ukazao je da se mora rešiti pitanje opreme, čizama kojih mora biti više od dva para, zatim uniformi, majica i podvukao da će i to sve brzo biti rešeno, uz angažman i napore Vlade Srbije. Vojska će imati i novi dizajn uniformi, kaže i ističe da Jumko radi u tri smene. NEŠTO VIŠE OD MILIJARDU EVRA ZA MINISTARSTVO ODBRANE I VOJSKU Budžet Ministarstva odbrane za sledeću godinu iznosiće oko 650 miliona evra, a realno oko milijardu do milijardu i 50 miliona evra, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vucicć. Vučić je to rekao odgovarajući na pitanja novinara nakon završetka dela vojne vežbe "Vek pobednika" koja se održala na Pešteru. - To je najteže pitanje koje ste mogli da postavite zato što se strašno sekiramo kada vidimo koliko para ode na odbranu i mnogo novca trošimo. . . ali kako da vam kažem, videćete mnogo više osmeha dogodine na ovom ili nekom drugom mestu - rekao je Vučić.
-
Nisam ni psihijatar niti psiholog, nisam član Pravoslavne crkve, ne živim u Srbiji. Nisam pratila njegov profesionalni i ljudski život, nisam pročitala mnogo njegovih knjiga. Uživo sam ga čula tek nekoliko puta. A ipak, njegova me smrt pogodila u ono mjesto koje biva pogođeno kada umre tkogod od bliskih nam ljudi. Kako starim, sve više mi se čini da sam, tih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog stoljeća, odrastala, među ostalim i zahvaljujući nekolicini iznimnih osoba u javnom životu tadašnje države. Oni su oblikovali ono što bismo mogli nazvati narativnim identitetom. Taj je identitet istkan od utjecaja po čemu nam važnih ljudi, priča, knjiga, misli i osjećanja. Zahvaljujući njima prepoznajemo se tijekom vremena kao ono najdublje ”ja“ koje ostaje vjerno obećanju što ga dajemo samima sebi da bismo bili i nastojali biti tko doista jesmo. Izniman čovjek svakako je bio i Vladeta Jerotić. Bio je liječnik, psihijatar, književnik, akademik. Sebe je rado nazivao kršćanskim antropologom. Rođen je 2. kolovoza 1924. godine u Beogradu, gdje je i umro 4. rujna ove, 2018., godine. Specijalizirao je neuropsihijatriju, radio nekoliko desetljeća kao šef Odjela za psihoterapiju bolnice ”Dr. Dragiša Mišović“, a od 1985. kao profesor kolegija Pastirska (pastoralna) psihologija i medicina na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Bio je član Udruženja književnika Srbije i Srpske akademije nauka i umetnosti. Nikad nije bio član ni jedne političke partije ili stranke, dakle: nikad u lažnom kompromisu ili mlakom oportunizmu. U svojoj autobiografiji kaže: ”Virus ostrašćenosti Srba za politiku, koji je odavno, da ne kažem oduvek (ali, bar, od početka Prvog srpskog ustanka do danas), donosio, i donosi još uvek, bezbroj nevolja i, često, smrtne opasnosti svim rđavo politizovanim Srbima (a rđavo su politizovani svi oni koji pojma nemaju šta je politika i u njoj pravo i ekonomija, dijalog, tolerancija i diplomatija), od prostog seljaka do visoko školovanog intelektualca – mene nije zarazio“ Napisao je preko trideset knjiga. Prva (1974.) mu bijaše o problemu narkomanije. Potom je objavio niz knjiga o vezi psihoanalize i kulture (Psihoanaliza i kultura iz biblioteke ”XX. vek“ još je na mojoj polici), pa o Jungu, onda o različitim neurotičnim pojavama našega vremena, o identitetu čovjeka kao psihološkoga i religioznoga bića. Godine 1995. objavio je knjigu pod naslovom Vera i nacija. Potom je pisao o ljubavi, o kršćanstvu i duhovnosti, o psihoterapeutskoj praksi. Potom niz knjiga o kršćanskim svetiteljima (svetim ljudima): Jovanu Lestvičniku, Isaku Sirinu, Marku Podvižniku… Krajem sedamdesetih i osamdesetih godina održao je niz javnih predavanja i tribina iz područja psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima tadašnje Jugoslavije, pa tako i u Zagrebu. Tu sam ga i prvi puta čula uživo na dvije tribine: jednoj krajem sedamdesetih koju je organizirao župnik crkve Sv. Marka Križevčanina Franjo Jurak, te drugoj u sklopu Teoloških četvrtaka što ih je pokrenulo Teološko društvo Kršćanska sadašnjost, odnosno o. Tomislav Janko Šagi-Bunić sa suradnicima. Nakana pokretača ovih tribina bila je situacijska konkretizacija Drugoga vatikanskog koncila ili preciznije: okupljala je intelektualce različitih usmjerenja koji su problematizirali Crkvu, svijet te njihov međusobni odnos nastojeći oko dijaloške strukture promišljanja. Uz Vladetu Jerotića gostovali su: Ante Bilokapić, Ante Kresina, Aldo Starić, Geert van Dartel, Tonko Maroević, Vjekoslav Bajsić, Ljiljana Matković-Vlašić, Srđan Vrcan, Irinej Bulović, Dimitrije Bogdanović, Josip Turčinović, Nikola Milošević, Branko Zbutega, Predrag Matvejević, Zdenko Anton, Boris Vušković, Alojz Peterle i mnogi drugi te, dakako, Tomislav J. Šagi-Bunić. Sjećam se tema obaju izlaganja Vladete Jerotića. Jedno je bilo o Jungovoj psihologiji, a drugome je bio naslov: ”Kriza kao šansa za obraćenje“. Što pamtim s tih predavanja i zašto sam nakon njih Vladetu Jerotića ubrajala među autoritete koji su sudjelovali u oblikovanju mojega sazrijevanja? Ne zbog sadržaja predavanja, premda je on bio bogat, argumentirano, eklektički i zanimljivo koncipiran. Ne zbog posebnog interesa za psihologiju ili psihoanalizu, premda je dr. Jerotić govorio tako jednostavnim, živim stilom da je mogao privući pozornost i neobrazovanoga slušatelja. Ostavio je na mene dojam zbog toga što je njegovo predavanje bilo, zapravo, svjedočanstvo. Svjedočanstvo da je moguć život za kakvim sam sama tragala: život u kojem će obrazovanje i vjera biti u međusobnom skladu (govorio je o dodirnim točkama dvaju koncepata: Jungove individuacije i ljudskog obožanstvenja), u kojem će se podudarati ono što se govori s onim što se misli i živi (to je zračilo iz Jerotićeve pojave i načina na koji su njegove riječi odjekivale ne samo u razumu, nego i u srcu). Dakle, dojmilo me se njegovo obrazovanje kakvo se nije svodilo na nabrajanje činjenica, nego je njegov plod bilo povezivanje i naizgled udaljenih pojmova iz različitih sustava u svrhu traganja za tim što znači biti čovjek i kako to biti na najbolji mogući način. Njegove asocijacije na najrazličitije autore nisu služile pokazivanju širine vlastite obrazovanosti, nego sintetiziranju znanja bez zanemarivanja razlika. Govorio je poput glazbenika koji slijedi osnovnu partituru, ali slobodno improvizira putem ne udaljujući se od okvirnoga tonaliteta i stila. Dojmila me se njegova sposobnost da ništa ne podcjenjuje niti precjenjuje, ništa ne isključuje i sve uvažava. Ali ne poopćava, već propituje. Živimo u vremenu kada naivna vjera – ukoliko ne želimo živjeti u šizofrenoj situaciji između srednjovjekovne retorike kakvom se o vjeri najčešće govori u Crkvi i suvremene kulture koja sve dovodi u pitanje – teško da je moguća. Danas, čini mi se, ne bi više valjalo postavljati Kantovo pitanje: ”Kako se možemo odreći znanja da bismo napravili mjesta vjeri?“ ili obrnuto, nego prije ono anselmovsko: ”Kako u punini vjere možemo kritički objasniti značenje pretpostavki i brige generirane vjerom?“ Vladeta Jerotić kretao se jednostavnom lakoćom kroz dijalektiku povjerenja i sumnje, dijalektiku kakva izražava dobrobit sumnje kao sredstvo epistemološke poniznosti. Rečenica koju je najčešće citirao iz Evanđelja bila je: ”Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi.” Pritom bi najčešće citirao tumačenje patrijarha Pavla: Bog nam je dao um da ga beskrajno razvijamo, ali nam je dao i dobrotu koju moramo razvijati usporedno s umom. Jer, kako je običavao reći: ”Ako um pobedi, onda on postaje hladan, a ljudi otuđeni, nadmeni, gordi, ali s druge strane, ako samo razvijamo dobrotu, ona je slepa (ne kažu džabe da su budala i dobar braća), pa mora um da vodi. Ako se napravi ta ravnoteža, paralelno razvijanje uma beskrajno i dobrote beskrajno, onda mi letimo u nebeske visine“. Posljednjih godina svojega života i dalje je neumorno sudjelovao u javnim predavanjima i razgovorima o važnim temama za ljudsko sazrijevanje te stekao veliku popularnost u Srbiji. Na njegovim predavanjima dvorane su bivale dupkom pune ljudi željnih njegove jednostavne životne mudrosti filtrirane kroz golemu erudiciju, psihoterapijsku praksu i osobnu založenost u rastu do ”mjere uzrasta punine Kristove“ (usp. Ef 4,13). Kadikad sam slušala njegove razgovore, prenesene na Youtube (hvala Bogu na internetu!) u serijalu emisija beogradske televizije ”Studio B“ pod nazivom ”Agape“ koju je 2005. pokrenuo zajedno s metropolitom Porfirijem Perićem te urednikom i voditeljem Aleksandrom Gajšekom. Globalna tema serijala je ”Savremeno društvo i religija“, a pod teme uključuju teme kao što su: smisao, brak, odgoj, mediji, ljubav, narkomanija, samoubojstvo, bolest, žena i muškarac, život i smrt, mistika, stvaralaštvo… Nakana autora bila je, i jest, da pokažu kako kršćanstvo nije zastarjelo te kako itekako može pomoći suvremenom čovjeku da se snađe u krizama identiteta, pronađe smisao i životnu radost. U razgovorima s Vladetom Jerotićem voljela sam jednostavnost i prisnost kakvima je pokazivao opušteno umijeće da doista razgovara, a ne samo iznosi svoje stavove i razmišljanja. Voljela sam onaj smiješak s druge obale koji je kadikad zatitrao u kutku njegovih usana ili se zaiskrio u očima. Bio je do kraja zainteresiran za svijet, ali istodobno i ne od ovoga svijeta. Mudar čovjek. Mitropolit Porfirije ga je u jednom intervjuu nazvao ”urbanim svetiteljem“. Za mene je, premda ga nisam osobno poznavala i do mene su doprle tek mrvice s njegove bogate trpeze, to doista bio. Počivao u miru Božjem!
-
FOTO: ANTONIO BAT / EPA; Nakon pobede reprezentacije Hrvatske nad Danskom posle penala (4:3) navijači "vatrenih" su znali da proslave ovaj značajan trijumf širom regiona. Jedan snimak te radosti dolazi nam iz Novog Travnika, malog grada u Bosni i Hercegovini. Poznat po čuvenom spomeniku žrtvama fašizma, sada je i po nečem drugom. A za to drugo pobrinuli u se mladi ljudi iz ovog mesta koji su odlučili da zanemare sve ono ružno što je bilo u prošlosti. FOTO: ANADOLIJA Verovali ili ne, Hrvati su zaigrali srpsko (užičko) kolo u sred BiH. Zvuči pomalo neverovatno, zar ne? Posebno ako uzmemo u obzir ovaj turbulentan Balkan, prošaran ratovima, mržnjama i podelama na to ko je koje nacionalnosti ili vere. A ovaj gradić? Njega je najbolje opisao književnik Mladen Oljača: "Ovo je grad bez sedih vlasi. Ovde nema penzionera. Ovo je grad bez skintnica i besposličara. Ovo je grad bez groblja i knjiga umrlih, jer ovde još niko nije sahranjen". I to je istina, nije sahranjena ona ljudskost, kada se na ovim prostorima živelo bez prekih pogleda i podela na to ko je odakle i da li je pravoslavne, katoličke ili muslimanske veroispovesti. A to je možda i najvažnija lekcija koju možemo naučiti od ovih mladih ljudi. BLIC
-
Haradinaj: Vatikan će priznati Kosovo, ali još nije izvesno kad
тема је објавио/ла Милан Ракић у Политика
Kosovo je na dobrom putu da ga Vatikan prizna, ali ne znam da li će se to dogoditi ove godine, rekao je premijer Kosova Ramuš Haradinaj koji se pre tri dana sastao sa poglavarom rimokatoličke crkve papom Franjom. Haradinaj je kazao da je papu Franju upoznao sa političkim dešavanjima na Kosovu i evro-atlantskim integracijama i istakao da je Kosovo primer suživota među narodima i verske tolerancije. Premijer Kosova Ramuš Haradinaj istakao je na konferenciji za novinare posvećenoj svom susretu sa poglavarom rimokatoličke crkve papom Franjom da je u Vatikanu srdačno dočekan. On je kazao da je papi Franji uručio zahtev za priznavanje Kosova. „Imao sam mogućnost, osim da se zahvalim o brizi i poštovanju koje ima za Kosovo, da izrazim i ovaj zahtev građana Kosova, rekavši da 'narod Kosova ima nadu u Vas, oči su im uprte u Vas' i on je, zaista, bio otvoren kad je dobio zahtev. Rekao mi je sledeće reči – 'u srcu mi je narod Kosova, lično ću se moliti se za vas i za vašu zemlju'. I on ima veliku nadu da će narod Kosova naći mir“, rekao je Haradinaj. Haradinaj je kazao da je nezavisnost Kosova kao tema sada dosta prisutna u Vatikanu i da postoji mogućnost da Kosovo bude priznato. „Ne mogu da kažem vreme kada će se to desiti - odgovor pape je da voli narod Kosova i da oseća da ćemo biti zajedno sa drugim narodima. Mislim da je to jedna održiva i značajna poruka za nas. Da ne preterujemo sa nekim najavama, ali mislim da je dobra situacija za našu zemlju“, kazao je predsednik Vlade Kosova. Haradinaj se u Vatikanu sastao i sa državnim sekretarom kardinalom Pietrom Parolinijem koga je upoznao sa političkim dešavanjima i izazovima Kosova. „Imao sam priliku da objasnim šta dobija evropska porodica sa Kosovaom, šta dobija Evropska unija ako dobijemo liberalizaciju viza. Ne dobija ni kriminalitet, ni rizike, ni emigrante, nego će dobiti razmenu. Šta dobija svet ako budemo članovi Interpola - dobiće veću bezbednost, veće garancije za zaštitu od bilo kog kriminala ili rizika. Istovremeno priznavanjem Kosova se dobija jedan zaista održivi mir na balkanu za sve“, kazao je Haradinaj.. Na pitanje novinara da prokomentariše to što opština Dečani odbija da izvrši odluku Ustavnog suda i manastiru Visoki Dečani vrati imovinu, Haradinaj je kazao da zakon treba da se poštuje. „Narod Kosova - Albanci u Metohiji su uvek vodili računa i poštovali su manastir, kako Pećku Patrijaršiju tako i manastir Dečani. Imovinski konflikti se nastavljaju, to su teme za sud, koje su osetljive. Ne bih imao neki stav osim tog da trebaju da se poštuju zakoni i nadam se da će se naći neko rešenje. Ono što želim da kažem jeste da su ovi manastiri živeli među Albancima vekovima i živeće vekovima među Albancima. Uvek smo imali međusobno poštovanje“, rekao je Ramuš Haradinaj. Posle 16 godina sudskog parničenja, Ustavni sud Kosova je maja 2016. godine potvrdio pravo manastiru Visoki Dečani na 24 hektara zemlje. Međutim Opština Dečani odbija da izvrši konačnu i neopozivu odluku suda. Budimir NIČIĆ-
- haradinaj:
- vatikan
- (и још 7 )
-
Helikopterska jedinica MUP-a obeležila je danas 51. godinu rada, a tom prilikom prisutnima su se obratili komandant te jedinice Vladan Kosić i ministar Nebojša Stefanović. Ministar Stefanović je, između ostalog, govorio i o nabavci novih Erbasovih helikoptera H145M kao jednom od bitnih koraka modernizacije jedinice i naglasio da postoji mogućnost da policija pored planirana tri helikoptera dobije i četvrti: -Mi smo u pregovorima za još jedan, neću sada spominjati detalje, ali mislim da će to na kraju biti četiri H145M helikoptera. Pored toga razgovaraćemo i o nabavci dva transportna helikoptera koji će biti deo ove helikopterske jedinice. – Komandant Kosić govorio je detaljnije i o istorijatu i dosadašnjim aktivnostima, ali i konkretnom učinku jedinice u toku prethodne godine: – Tokom 2017. godine naši helikopteri su bili oko 1.400 sati u vazduhu, ostvarili smo nalete od 100 sati po pilotu, prevezli smo 3.045 lica u našim helikopterima, kao i 230 tona raznog tereta . – Takođe, 24 pripadnika helikopteske jedinice MUP-a i svi njeni piloti odlučili su da podrže program doniranja organa, potpisali su saglasnost i danas postali vlasnici donorskih kartica. Tim povodom, predstavnica Vojnomedicinske akademije (ustanove ovlašćene za doniranje donorskih kartica) doktorka Svetlana Antić simbolično je uručila donorsku karticu komandantu Kosiću i istakla značaj njihove odluke da se podrže program. Marta LUTOVAC
-
Poznata beogradska kafana "Čuburska lipa" na Vračaru srušena je juče, a na njenom mestu ostala je samo gomila šuta. Sugrađani su uz tužne komentare delili fotografije srušenog objekta na društvenim mrežama. "Srušili su moje omiljeno mesto gde sam naučio šta je prava kafana, ništa neće ostati za nama, pozdrav Čuburskoj lipi", napisao je jedan od korisnika Tvitera ispod fotografije šuta koji je iza nje sada ostao. Ova kafana nosila je naziv po drvetu lipe koje je bilo staro preko 90 godina. Kako komentarišu sugrađani na društvenim mrežama, u ovom delu Vračara izgrađene su tri-četiri zgrade na mestu gde su se nalazile manje kuće. Čuvena "Čuburska lipa" dugo im je prskosila. Podsetimo, slična sudbina krajem prošle godine zadesila je i restoran "Mihajlovac" na Banovom brdu, na kojem će uskoro nići osmospratnica.
-
Kako je za Tango Six rekao pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse dr. Nenad Miloradović, pregovori o trećoj fazi, odnosno modernizaciji 10 letelica MiG-29 Vojske Srbije traju, ali nikakav ugovor još nije potpisan. Potvrdio nam je da će precizniji detalji o obimu modernizacije biti poznati tek nakon okončanja prve dve faze osnovnih tehničkih radova, kao i da će realizacija treće faze doći tek posle prve dve. Na današnjoj konferenciji za medije ministra odbrane i njegovog vojnog kolegijuma načelnika vojnih uprava i agencija povodom predstavljanja rezultata rada Ministarstva odbrane u prvih 100 dana rade Vlade Srbije, Tango Six je iskoristio priliku da postavi pitanja o modernizaciji MiG-ova kao i novim dešavanjima u Muzeju vazduhoplovstva. Treće faze će biti ali ne još Odgovarajući na naše pitanje o konkretnijim detaljima vezanim za treću fazu, Miloradović je potvrdio naša izveštavanja u prethodnim danima uz ponavljanje plana, odnosno želja, o obimu i dubini modernizacije. Plan modernizacije i dalje nepromenjen / Foto: Ministarstvo odbrane Treća faza dakle postoji kao definicija želja srpske strane, razgovori o njenoj relizaciji jesu počeli ali će ona doći tek nakon višemesečnog (možda i višegodišnjeg) procesa rada na prvoj i drugoj fazi. Nikakav konkretan ugovor trenutno nije potpisan jer se čekaju iskustva i zaključci iz prve dve faze: – Kao što smo više puta rekli, radiće se u tri faze. Prve dve faze odnose se na procese donošenja aviona u vlasništvo republike Srbije, remont i prevođenje na održavanje po tehničkom stanju uz obezbeđivanje logističkog paketa za dugotrajnu, rekli smo od 10 do 14 godina upotrebu, što šest aviona koji su došli iz Rusije, što četiri koje već imamo. Treća faza tehnološki i u svakom drugom pogledu dolazi posle prve dve faze koje su već u toku. Treća faza je u najvećem obimu dogovorena, svi tehnički razgovori i pripreme su završene, odgovarajuće ponude su pred nama i predstoje završni pregovori i potpisivanje ugovora. Zašto to do sada nije završeno? Prosto iz razloga jer treća faza tehnološki dolazi posle prve dve faze. Postoji takođe i mogućnost da se tokom radova na prvoj i drugoj fazi dođe do zaključaka šta i kako treba promeniti u okviru treće faze koja se odnosi na, da tako kažem, drugi deo modernizacije aviona i opremanje najsavremenijim ubojnim sredstvima. – rekao je Miloradović i ponovio željenu dubinu modernizacije. Nešto što je već izjavljivao u prvim danima objavljivanja projekta ruske donacije ali i neke nove detalje: – Grubo govoreći bez navođenja baš svih detalja, a da maksimalno izađemo u susret želji javnosti, pogotovo stručne da sazna šta je to, pre svega će biti izvršena modernizacija radarskog sistema na svim avionima. Biće izvršena modernizacija napadno-navigacijskog sistema, zatim modernizacija sistema upravljanja naoružanjem, dakle biće integrisani blokovi elektronike i instalacije koji će omogućiti upotrebu nove generacije vođenog vazduhoplovnog naoružanja, biće urađen novi digitalni „data logger“ odnosno uređaj za registrovanje parametara i podataka leta i tako dalje. Što se tiče vazduhoplovnog naoružanja kojim je planirano da letelice tokom treće faze budu opreljene, radi se o najsavremenijoj, da kažem sledećoj generaciji vazduhoplovnih raketa vazduh – vazduh u odnosu na one kojima smo mi već opremljeni, znači kako o raketama sa poluaktivnim radarskim samonavođenjem sa većim dometom od postojećih, tako i raketama sa aktivnim glavama za radarsko samonavođenje, zatim je predviđeno opremanje raznim vrstama vođenog vazduhoplovnog naoružanja vazduh – zemlja. Osim toga, kao što znate, pored novog naoružanja ići će i zemaljska oprema za održavanje i dijagnostiku tih raketa, proveravanje novih sistema na avionu, obuka, dokumentacija i tako dalje. – rekao je Miloradović za Tango Six. Petar VOJINOVIĆ
-
- [poslednja
- vest]
- (и још 20 )
-
Nakon jučerašnjih ozbiljnih priča i suštinske brige za budućnost srpskog vojnog vazduhoplovstva danas nam dolazi nešto bizarno i izuzetno zabavno. Akteri su, sa jedne strane, konglomerat „namenske“ industrije državno preduzeće Jugoimport SDPR a sa druge Amerikanac Kris Beskar i njegova kompanija Stavati Erospejs. Da se radi o privatnom sektoru i da se strastveni kreativci igraju sa viškom svoga vremena sve što sledi bilo bi zabavno ali budući da je u priči i jedna ozbiljna, državna institucija koja je nosilac razvoja celokupne vojne industrije u Srbiji i koja je tesno povezana sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije, onda je u javnom interesu da se rekonstruiše nešto što očigledno poprima dimenzije jednog od zabavnijih Spilbergovih ostvarenja. Upoznajte „Catch me if you can“ karaktera iz pravog života, ovlašćenog da promoviše prodaju gotovo celokupnog inventara srpske vojne avijacije ali i njegovu istoriju koja se graniči sa bizarnim i postavlja pitanje: zbog čega su ozbiljni ljudi iz SDPR-a ušli u saradnju sa njim na toliko zvaničnom nivou? „Rešiti“ Utvu Utva iz Pančeva nesuđeno je postala „žrtva“ ove komedije ali iz jednog mnogo ozbiljnijeg razloga. Preuzimanjem najveće srpske fabrike aviona (druga bi uskoro trebalo da se preseli u Jagodinu) SDPR je ušao u vazduhoplovni biznis i kao proizvođač. U pitanju je pozitivan razvoj događaja imajući u vidu da je Utva projektom Laste i saradnjama sa drugim domaćim i inostranim proizvođačima lagano počela da se stabilizuje. Započeti su projekti i van proizvodnje letelica a uskoro ćemo imati i probni let novog/starog projekta aviona Sova. SDPR već više od godinu dana ozbiljno radi na želji da Utvu aktivira, donese joj nove projekte i mušterije. Ništa neobično, štaviše veoma pohvalno. Međutim, umesto da izveštavamo o napornom „rešavanju“ situacije u Utvi i prenosimo vam pozitivne vesti, iskočila je bizarna pojava u vidu Amerikanca Krisa Beskara koja preti da sroza reputaciju SDPR-a. Kako smo već izvestili, Stavati i Utva su u aprilu ove godine potpisali „sporazum o strateškoj i dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji“. Kako je saopštila američka kompanija, ključni elementi sporazuma su zajednički marketing („reimagining“ – marketinško osveženje postojećih proizvoda), modifikacije, sertifikacija i proizvodnja letelica Utve iz Pančeva kao i drugih proizvođača „povezanih sa Utvom“. Zatim su se kao ciljevi naveli i zajednički razvoj i proizvodnja novih Stavati letelica, pogonskih grupa i sistema ali i proizvodnja komponenata za njihove letelice u Pančevu. Zatim je saradnja „konkretizovana“ u junu i najinteresantniji argument koji sam mogao da čujem iz SDPR-a, kao opravdanje ovakvog aranžmana, bio je da „Stavati učestvuje u T-X programu i da je zbog toga bitan igrač“. View image on Twitter Twitter Ads info and privacy Prilično kontroverzna odluka, poput drugih sličnih koje će uslediti i koje su se dešavale godinama ranije. Da li je menadžment SDPR-a znao za Beskarovu prošlost i da li se potrudio da svog novog partnera podrobnije istraži ne znamo ali pronašli smo toliko „crvenih zastava“ da bi njegova „poslovna istorija“ i kredibilitet ako se ikada dokažu bile astronomske slučajnosti. Novi momenti Naslovna fotografija na ličnom sajtu Krisa Beskara Najnovija sekcija na sajtu Stavatija zove se „Military Aerospace“ i zapravo je opis aktivnosti tzv. „Military Aerospace Division“ kompanije. Pročitajte tekst sa pažnjom. Dakle, kompanija Stavati nudi na prodaju skoro svaku letelicu iz asortimana kako Utve tako i srpskog RV i PVO i po svemu sudeći imovine Ministarstva odbrane koja je trenutno parkirana u Muzju vazduhoplovstva. Letelice od kojih neke postoje, neke su bile zamišljene kao razvojni predlozi dok neke uopšte ne postoje na način na koji su opisane. Beskar za nepostojeće projekte navodi da su „raspoloživi za isporuku u 2017. godini“ i tako kompanija Stavati nudi: Lastu. Koju je Beskar preimenovao u „SM-95“ i za koju tvrdi da je „raspoloživa odmah“. Budući da ne postoje raspoložive Laste u Utvi i da se jedini primerci nalaze u višegodišnjem uvođenju u naoružanje RV i PVO postavlja se pitanje da li bi SDPR i Ministarstvo odbrane uzeli te letelice i prodali ih Beskarovim kupcima? Zatim tu su turboprop i light attack opcije Laste (dakle nude se tri verzije), SM-4 Super Galeb, SM-5 Super Galeb i SM-22 Super Orao. Kris Beskar je do sada samo crtao fantasy projekte a sada za nepostojeće letelice iz Srbije tvrdi da su ili spremne za isporuku u ovoj godini ili spremne za proizvodnju a isporuku u sledećoj. Za Super Orao tako kaže da je sa Motor Sič AI-322-30F pogonskom grupom, HOTAS-om i „staklenim kokpitom“ spreman za „trenutnu proizvodnju“ i „isporuku u 2018. godini. Avion po brošuri koju je sam napravio(bez pitanja uzeo fotografiju Dimitrija Ostojića) košta 20 miliona dolara. Vratimo se na početak Kris Beskar, kako piše na njegovom ličnom bio-sajtu, je „otac, mislilac, umetnik, avijatičar, preduzetnik, industrijalista, fizičar, futurista i inženjer“. I dok bi većini bilo dovoljno jedno površno skrolovanje kroz gomilu hiperbola koje je Beskar pisao o sebi u trećem licu, ljudima iz SDPR-a je izgleda sve bilo na mestu. Jer siguran sam, proverili su ga temeljno. U toj proveri mogli su da vide da tvrdi da je projektovao (zapravo samo nacrtao u prilično efektnim renderima) preko 20 letelica. Nikada ni jedan projekat nije realizovao, nikada ništa nije proziveo ali je očigledno imao dar da od sebe napravi priču i proda je naivcima. Beskar je osnovao „Stavatti Aerospace“ o kojem govori kao da je u pitanju tim ljudi što je prilično sumnjivo kako smo se kasnije uverili. Tvrdi da je „projektovao“ (negde i „proizveo“) preko 20 letelica: od jurišnika, COIN jurišnika, lovaca, taktičkih transportera. „Razvijao je i proizvodio“ i letelice za generalnu avijaciju, osnovao više kompanija unutar Stavati grupe i van nje a šlag na tortu je tvrdnja iz njegove autobiografije da je „pionir u inovativnim rešenjima u kontroli visokih temperatura u Hidrogensko-Boronskoj fuziji što je osnova za međuplanetarne i međuzvezdane letelice sa ljudskom posadom“. Ispostavilo se da je Beskar decenijama ranije pokušavao da raširi svoju imperiju i malo je reći da je bio aktivan. Najraniji trag je iz 2003. godine i ni manje ni više je u pitanju „laserska puška“. Beskar, inače fan naučne fantastike (logično) napravio je projekat laserske puškekoji je privukao pažnju novinara. Posle kraćeg istraživanja proglašen je prevarantom uz bisere kao što je tvrdnja da ima 60 zaposlenih da bi na insistiranje novinara da lupa gluposti priznao da ih je tada bilo samo troje i da su radili pro bono. Kompanija mu se te 2003. godine pored proizvodnje aviona bavila i prodajom muzičkih instrumenata – gajdi. Pronašli smo svedočanstvo iz 2005. godine gde pokušava da proda nepostojeću letelicu kupcu, doduše po fer uslovima – kada ona poleti. Letelica nikad nije poletela a neduđeni klijent piše kako mu je čudno da je neko toliko zaludan da raširi priču o nečemu što je okarakterisao kao „prevara“. Megalomansko preterivanje sa još jednim entitetom nazvanim „Stavatti Heavy Industries“donelo mu je više komentara, naravno negativnih. Institucionalizovanje Iako skoro nikada ništa nije napravio od onoga što je usnio i nacrtao, Kris je na izvanredan način iskoristio dve prilike vezane za američko Ministarstvo odbrane i Ratno vazduhoplovstvo i tako sebi obezbedio intenzivno medijsko pokrivanjekoje je verovatno i „upecalo“ menadžment SDPR-a. Verovali biste nekome ko tvrdi da ovako nešto može napraviti? Stavati SM-39 „Razor“ Naime, Beskar je sebe nametnuo kao učesnika na projektima T-X – avion za obuku nove generacije za američko RV i OA-X – jurišni avion nove generacije koji bi trebalo da zameni legendarni A-10. Prijava za učešće na ovakvim projektima je otvorena za sve (koji imaju dozvolu za proizvodnju i izvoz naoružanja, kao i administrativna odobrenja – što je Stavati sve posedovao) ali sam taj čin ne dokazuje kredibilitet aplikanta. Kao što je većina američkih medija iz industrije sa podsmehom i primetila, više puta. Međutim, klasični mediji, opčinjeni maštovitim crtežima koji podsećaju na Star Wars letelice dali su Beskaru gas i bio je svuda. Na mnogo više lokacija nego ostale prijavljene kompanije koje su zapravo imale fizičke projekte. Srbija Beskar je tek ove godine otkrio tviter i očigledno ga sam vodi pišući o sebi u trećem licu. Verovatno oduševljen da mu je prošla priča sa SDPR-om, a ne bi li kredibilizovao svoju širu piramidalnu šemu „projekata i aktivnosti“, na tviteru je objavio i ugovor za srpskom kompanijom. Direktor Jugoslav Petković je tako potpisao ugovor sa neuspelim proizvođačem laserkih pušaka i aviona o strateškom partnerstvu. Prema ovom ugovoru dve kompanije radiće sve i svašta a blamantan deo za srpsku kompaniju je onaj poslednji. Twitter Ads info and privacy SDPR je ugovorom ovlastio Beskara kao zastupnika u promociji svih aktivnosti u domenu projektovanja i proizvodnje vazduhoplova. Kako Tango Six saznaje iz više izvora iz SDPR-a ali i drugih naučno-proizvodnih institucija srpske vazduhoplovne industrije, gotovo svaki naš vazduhoplovni inženjer koji je prisustvovao sastanku sa Beskarom savetovao je menadžmentu da se on zaobiđe u širokom luku. Žargonski rečeno, provalili su ga. Ipak, menadžment je nastavio sa saradnjom. Tango Six je više puta kontaktirao Beskara za komentar ali on nije odgovarao na postavljena pitanja u vezi sa saradnjom sa SDPR-om već je konstantno naglašavao u kojoj se sve zemlji nalazi i zbog kog sve „važnog sastanka ne stiže“. Istina, u poslednje vreme je bio prilično aktivan, išao je po svetu i potpisivao ugovore ili dogovore sa svima o svemu – 1,2,3. Fool me twice… Kris Beskar je više od interesantne pojave. Očigledno je reč o fascinantnoj ličnosti sa velikom energijom i resursima da svoju kreativnost izrazi na načine za koje bi „normalna“ osoba rekla da su previše. Na javnim Flickr fotografijamanjegove nekadašnje saradnice vidi se dobroćudan zanesenjak koji očigledno ima misiju da u životu postigne nešto veliko i to kroz vazduhoplovstvo. Pojava o kakvoj smo već gledali tipske filmove ili neshvaćeni genije čije vreme tek dolazi? Malo je verovatno da će uspeti da napravi bilo kakvu materijalnu štetu SDPR-u i Utvi. Pojedini iz ovih kompanija komentarišu i „da ga treba pustiti da proba, da nešto možda i uradi“. Međutim, šteta po reputaciju ionako posustale domaće vazduhoplovne industrije već je napravljena. Jer kao što Beskar dobro i zna, kada nemaš ništa možeš uvek graditi neku priču. Problem je što nama treba pozitivna, kredibilna i neprevarantska priča. Njemu je dovoljno rukovanje sa zvaničnicima, da može da objavi ugovor što pre na tviteru i da tako nastavi sa kredibilizacijom svoje agende. Ili je SDPR bio toliko očajan da pokrene stvari, pre svega oko Utve, ili nisu dovoljno dobro proverili svog poslovnog partnera ili im jednostavno ništa od gore navedenog ne deluje kao čudno, sumnjivo ili nemoguće i jednostavno se nadaju da neko ko ima toliki „pristup američkom i svetskom tržištu“ nešto može uraditi. Videćemo. Petar VOJINOVIĆ
-
Sveštenik iz Hercegovine Darko Đogo pita je svoje prijatelje šta misle o tome da se pokrene jedan pravoslavni sajt. Većina je odgovorila da bi to bilo dobro i da je ideja doba. Дарко Ристов Ђого 24. август у 16:45 · Pale, Republika Srpska, Bosnia and Herzegovina · Драги пријатељи, Замолио бих да у коментарима оставите одговоре на питања: 1.)Да ли постоји неки добар црквени сајт који цијените а да на њему можете да прочитате више од "црквених вијести" (ко је с ким служио, у којим одеждама и каква је била трпеза)? Не рачунам фб профиле, рецимо оНенад Илић и сл. 2.)Да ли сматрате да постоји потреба за тако нечим? 3.)Шта бисте очекивали од занимљивог црквеног сајта (светоотачке и богословске текстове, тумачења Светог Писма и богослужења, цртице и анегдоте из црквеног живота, савремене проблеме, одговоре на личне недоумице?) 4.)Да ли сматрате да би један нови сајт имао смисла? 5.)Колико бисте били вољни да помогнете?
- 31 нових одговора
-
- pravoslavni
- jedan
-
(и још 3 )
Таговано са:
-
ISLAM I HOMOSEKSUALNOST: Abdullah je još uvijek sam
тема је објавио/ла Милан Ракић у Dijalog sa bračom muslimanima
Abdullah je hrabar mladi čovjek i neovisan mislilac jer odbija da mu drugi diktiraju duhovnost i seksualnost. Ne podređuje se nikome osim Allahu Abdullah je odrastao u muslimanskoj obitelji koja je vodila računa o vjeri. Upoznao je učenje Kur’ana, dnevne namaze, pravila ishrane i post tokom Ramazana. Osim osnovnih etičkih pravila, usvojio je i vrijednosti poput poštovanja starijih, čednosti do braka, te skromnosti. Zbog takvih vrijednosti mu je bilo teško raspravljati o činjenici da ga privlači isti spol. Da je živio samostalno, vjerovatno bi ga to manje brinulo. U svakom slučaju, njegov je lični život vezan s porodičnim i životom zajednice. Islam ohrabruje ljude na brak i celibat se ne smatra islamskom normom ili idealom. Iako postoje primjeri poslanika poput Isusa (Isaa) i Jahje (Ivana) te muslimanskih učenjaka poput (Islam Today, Scholars who never married) Taberija, Zamakhsharija, Nawawija i Ibn Taymiye koji se nikada nisu oženili, kulturološki se od Abdullaha očekivalo da se oženi i zasnuje muslimansku porodicu. Razgovarati o tome s roditeljima je tabu. Naposlijetku, o seksualnosti se obično ne razgovara u muslimanskim porodicama. Obrazovanje glede toga, u islamskim školama, je svedeno na ritualno čišćenje nakon onečišćenja tijela i važnost čuvanja čednosti. Muslimanskoj omladini se često savjetuje obaranje pogleda i pribjegavanje postu kako bi se suzbili nagoni do braka. To ne pomaže Abdullahu čija bi čednost mogla ostati trajna. Jedina seksualna ekspresija – dozvoljena njemu – je lažni brak koji otvara etička pitanja. Uz to, koji bi roditelj volio vjenčati svoga sina ili kćer za osobu koja se pežorativno naziva “homoseksualcem”? Neki konzervativni muslimani pokušavaju oštro razdvojiti seksualnost i duhovnost tvrdeći da možete biti “ili gay ili musliman”. (YouTube Video, Moderate Muslim: Being gay in Islam is PROHIBITED!) Neki izričito ponižavaju. Zbog takve duboko ukorijenjene homofobije i heteroseksizma, Abdullah svoju orijentaciju čuva skrivenom. Međutim, on ne može tek odbaciti svoje iskazivanje duhovnosti islama. Njegove vrijednosti skromnosti, vjernosti i saosjećanja prema drugima, mu omogućavaju da se odupre pritisku povinovanja prevladavajućim standardima tjelesne ljepote ili neodgovornog iskazivanja seksualnosti. Za Abdullaha neće biti razlike, odlučio da ostane na Zapadu ili ode u neku većinsku muslimansku zemlju. Omladina koja odrasta u većinski muslimanskim zemljama se, također, suočava s pritiscima koje su donijeli globalizacija i kulturološka razmjena. Abdullahu ne treba dozvola da ima seksualni odnos jer je to privatni čin kojeg prakticiraju mnogi izvan okvira lažnih brakova. Umjesto toga, njemu treba način da živi iskrenim životom koji će mu dozvoliti da legitimno ispuni svoju izvornu ljudsku potrebu za intimnošću, privlačnošću i partnerstvom. Mladi ljudi poput Abdullaha strahuju od susreta s muslimanskim imamima i razgovarati o ličnim problemima, licem u lice. Ipak, Abdullah je skupio hrabrosti da se konsultira s imamom preko interneta. Zapravo, mislio je da bi i on od svog imama mogao dobiti utjehu kakvu sveštenici i rabini pružaju LGBT omladini. To se pokazalo pogrešnim. Online imam je rekao Abdullahu da postoji ijma (konsenzus) u pitanju homoseksualnosti – koja se definira kao analni seks među muškarcima – da je to jedan od glavnih grijeha i da opravdavanje toga vodi do kufra (nevjerstva). Dodatno, od Abdullaha je traženo da se izbjegava izjašnjavati kao gay već da sebe smatra unesrećenim privlačnošću prema istom spolu. Savjetovano mu je da svoju situaciju shvati kao kušnju od Boga u kojoj se mora boriti protiv svojih istospolnih želja. Mlade ljude poput Abdullaha uče da se osjećaju unesrećenima i njihovo stanje se posmatra kao i problem ovisnosti od alkohola, droga, bluda, gledanja pornografije i sličnoga. Često se nameće argument da nema dokaza za urođenost homoseksualne orijentacije i da su ljudi koji nude dokaze za afirmiranje LGBT hermeneutike pristrasni. LGBT muslimani su pristrasni, ali su to i imami koji savjetuju mlade poput Abdullaha. Prvi traže da se živi život čovjeka, ne svetaca ili grešnika. Potonji su često vođeni vlastitom nenaklonošću i prezirom što zamračuje njihov pristup tekstovima. Ipak, moral se ne zasniva na našoj sposobnosti gađenja. Dok vođe i imami muslimanske zajednice iznose svoje predrasude, Abdullah se ne može nadati da će dobiti razuman odgovor na ono što ga muči. Dodatno, muslimani će morati shvatititi da jaka vjera ne počiva na bezumnom slijeđenju nego na konstantnom promišljanju. Doktrinu “slušamo i pokoravamo se” su teško uzurpirali oni za koje Kur’an kaže da su “uzeli svoje učenjake i monahe za gospodare pored Allaha”. Moralna sofisticiranost nam ne dopušta da povezujemo istospolne veze sa svim vrstama poroka. Bolja analogija bi bila ona sa ne-reproduktivnim vezama. Štaviše, intimne veze su zasnovane na mnogo više od samoga čina analnog seksa za koji, prema učenjacima poput Bazzara i Shafija, nema jasnog teksta niti za dovolu niti za zabranu. Ovo nam omogućava priznati da, ako nema zapreka dozvoljavanju ne-reproduktivne veze onda nema niti razloga za zabranu istospolnih veza, a takva veza bi omogućila Abdullahu život zasnovan na intimnosti, privlačnosti i partnerstvu. Takav pristup bi utemeljio srednji put u suprotnosti s ekstremima trajnog celibata ili neodgovorne seksualnosti. Optuživanje za kufr (nevjerstvo) je taktika bullyinga.Ta taktika služi da se Abdullah ušutka, čak i kada imami zauzmu odbrambeni stav zbog optužbi za homofobiju. (YouTube Video, Abdullah Hakim Quick – Homosexuality) Veći znalci su jasno rekli da su oni koji iznose takve optužbe zapravo pisci nižeg ranga. Abdullah je ućutkan argumentom kušnje koji može biti opasno zavodljiv jer mu omogućava da postane mučenik s razlogom. Doista, postoje mladići koji su napustili kritičke potencijale koje im je Allah dao zarad konformizma. (Muslim Matters, From a same-sex attracted Muslim: Between denial of reality and distortion of religion) Problem je što se argument kušnje koristi za ljude s posebnim potrebama, a gayevi nisu takva kategorija ljudi. Uzrok opresije, u ovom slučaju, je interpretacija teksta. Dakako, ako ćemo prihvatiti tvrdnju Ibn Qayyima da je šerijat u cjelosti pravda, milost i dobrobit onda sve što se razilazi s tim, u ovom slučaju nanošenje štete stalnim celibatom, mora biti odbačeno kao nesukladno s islamskim etosom. Doista, Allah ne nameće asr (nepotrebne poteškoće). Nadalje, često se tvrdi da snažnija vjera znači težu kušnju, što postavlja pitanje kada su LGBT muslimani – koji se često posmatraju kao grešni – postali tako uzvišeni da budu ovako teško iskušani. Uostalom, kada je odvratnost postala kušnja? Abdullah je ušutkan i doktrinom ijme (konsenzusa), koja je bila neprestano zloupotrebljavana da se ušutkaju oni drugačijeg mišljenja. Ovako je uprkos činjenici da nema konsenzusa o definiciji konsenzusa u islamu. Čak su nekadašnji konsenzusi bili podložni promjenama kada se pojavi snažniji dokaz koji nam dozvoljava da podržimo alternativno viđenje. U slučaju homoseksualnosti, jači dokaz se javlja iz konsenzusa profesionalnih institucija uključujući Američku asocijaciju psihologa, Američku akademiju pedijatara, Američku medicinsku asocijaciju i Libansku medicinsku asocijaciju za seksualno zdravlje. (Libanska medicinska asocijacija za seksualno zdravlje Position Statement on Sexual Orientation Change Efforts (SOCE)) Konsenzus među profesionalnim institucijama je bio moguć zbog razvoja psihologije, koja nam je pružila uvid u skrivene aspekte pojedinke pored njenih individualnih osobina. Dok su se nekadašnji učenjaci poput Am Amidiya ograničavali na manifestacije izvanjskog, savremeni učenjaci imaju mogućnost da izdaju presude zasnovane na khuntha nafsiyya (psihološkoj interseksualnosti). Stoga, kako god su klerici napravili ustupak kada je riječ o transrodnim osobama, ne postoji ovozemaljski razlog da to isto ne učine i sa gay osobama. Štaviše, opsjednutost gay genom nije produktivna u razmatranju homoseksualnosti, posebno zato što u islamu riječ seksualnih manjina može biti prihvaćena, na temelju prisege. Abdullahu je savjetovano da se izbjegava odrediti kao gay, što je zapadnocentrični socijalni konstrukt. U svakom slučaju, izjašnjavanja zasnovana na rodnim i seksualnim ekspresijama su uvijek postojala, pa su za žene korišteni nazivi zarifat (dvorske dame) ili habaib (voljene) ili pogrdni naziv ma’bun (primatelji) za muškarce. Veliki dio klasičnog diskursa je zasnovan na posmatranju homoseksualnosti kroz prizmu pederastije i bolesti koje zahvataju anus ili usne. Napredak u psihologiji je omogućio da obrnemo paradigmu od ubna (analnog svrbeža) do seksualne orijentacije. Tako nešto je moguće samo ako muslimanske zajednice prestanu posmatrati ovo kao zapadni problem i umjesto toga uvide da je to pitanje koje pritišće našu muslimansku LGBT omladinu. Čak i ako se ispravi kriva kulturna informiranost, razdvajanjem problema muslimanske LGBT omladine od eksploatacijske pederastije, zabrinjavajuće je to što religijske interpretacije strogo zabranjuju homoseksualne ekspresije. Abdullah je svjedočio koliko mnogo muslimana kopira ajete iz Kur’ana i tekstove hadisa koji strogo osuđuju homoseksualnost. Iskusio je preoštre rječi i prezir drugih muslimana. Neki su išli tako daleko da su mu navodili postojanje smrtnih kazni za homoseksualce što podržavaju popularni muslimanski govornici. (YouTube Video, Homosexualität / Homosexuality in ISLAM - Pierre Vogel + Dr. Bilal Philips) Čak i renomirani akademici naglašavaju da su mnogi nekadašnji autoriteti podržavali smrtnu kaznu. (Brown, The Shariah, Homosexuality & Safeguarding Each Other’s Rights in a Pluralist Society) Na sreću za Abdullaha, hanefijska pravna škola odbacuje smrtnu kaznu za homoseksualizam zasnovano na tome da logika qiyasa (analogije) ne može biti primijenjena na Had kazne. Dodatno, nekoliko učenjaka poput Maulane Abu Zafara Hassan Nadvija i Maulane Zaheera Abbasa Rizvija prave razliku između zločina i grijeha i odbacuju kazne za lično ponašanje. (The Times of India, Homosexuality immoral, but not criminal: Religious leaders) Ipak ovo nije od pomoći Adbullahu jer on ne živi na Zapadu gdje je pitanje kazni sporno. Abdullah je ipak, vremenom, naučio o ovom pitanju lekciju, zna za ajete koji govore o Lutovom narodu (Kur’an, sura Al-Ankebut, 29. ajet) gdje se navodi da su presretali putnike i činili nasilje na javnim skupovima (Kur’an, sura Al-Hijr, 70. ajet) gdje se spominje da je Lutov narod zabranjivao Lutu iskazivanje gostoprimstva. Tumačenje ajeta 80 iz sure Al-A’raf, prema Ibn Kesiru, jeste da su oni izmislili homoseksualnost. Naravno, arheološki dokazi o društvima prije Lutovog dokazuju suprotno. Ukupan kontekst omogućava Abdullahu da shvati da ponašnje Lutovog naroda nije bilo svedeno na istospolne veze već na nešto prisilno čemu smo u skorije vrijeme svjedočili u zatvoru Abu Ghraib u Iraku. Abdullah primjećuje da se na online forumima Kur’an (sura Al-A’raf, ajet 81, sura Ash-Shu’ara, ajet 165-166, sura Al-Naml, ajet 55.) citira mimo ovog konteksta. To ga zbunjuje jer je ovaj način izvlačenja ajeta iz konteksta najčešće pripisivan ekstremističkim grupama poput ISIS-a. Ipak, Abdullah primjećuje kako se dio teksta Kurana atatoona rijjala shahwatan (prilaziti muškarcu s požudom) najčešće tumači kao referenca na istospolne veze. Ovako je unatoč činjenici da obično čitanje zahtjeva pitanje o tome kako je cijeli Lutov narod, a ne samo podgrupa homoseksualaca, prilazila drugim muškarcima? Razumijevanje Kur’ana Kur’anom dozvoljava da shvatimo da se njihov pristup ilustrira kao nasilan. Ovo je prilično jasno kada traže od Luta da se odrekne svojih gostiju. Shvatanje da su oni prilazili drugim muškarcima tražeći njihov pristanak predstavlja špekulaciju i nije garantirano tekstom. To omogućava da Abdullahu bude jasno da ajeti ne osuđuju njega ili traže od njega da uzme supružnika drugog roda, što bi dovelo do etičkog problema poput onog kada Lut nudi svoje kćeri. Abdullah zna da je Lutova ponuda intepretirana na različite načine. Objašnjenja uključuju to da Lut prosto traži od muškaraca da se vrate svojim ženama, nudeći svoje kćeri samo kako bi im probudio savjest ili im govori da idu kod žena u gradu. Ipak, u svim ovim mogućnostima jasno je da se rulja sastojala od muškaraca koji su trebali biti zadovoljni ženama, a ipak su istrajavali na željama da napadaju putnike iz zasjede i traže Lutove goste. Abdullah također zna za učenjake koji su afirmirali muslimanske istospolne zajednice na osnovu raf al harj(odbacivanja poteškoća), irda (ljudskog dostojanstva), adla (pravde), dokaza da seksualni odnosi nisu inherentno qabih (zlo) i dokaza da ako islamski zakoni dozvoljavaju brak neplodnim parovima i starijim ženama na osnovu prihvatanja intimnosti, privlačenja i partnerstva nemamo razloga da isto odričemo istospolnim parovima. (Jahangir and Abdullatif, 2016) Uprkos svom učenju, Abdullah zna da oni koji se vode prostim copy-paste teksta, najčešće ignoriraju pažljive refleksije, dehumaniziraju homoseksualne muškarce, svode ih na puki seksualni čin i tvrdoglavo ustrajavaju na vlastitom kapricu i nastojanjima da zaniječu intimnost, privlačnost i partnerstvo gay muškarcima. Abdullah se, onakav kakav jeste, suočava sa strašnom nepopustljivošću njegove zajednice zasnovane na vjeri i ponad rastuće islamofobije u Sjevernoj Americi. Zabrinutost za djevojke koje nose maramu je višestruka jer se suočavaju s kritikama zbog načina odijevanja, pritiskom roditelja da se udaju, ali i sa stavom muslimanskih muških kolega koji se ponašaju kao policajci glede njihovih životnih odluka. Abdullah je hrabar mladi čovjek i neovisan mislilac jer odbija da mu drugi diktiraju duhovnost i seksualnost. Ne podređuje se nikome osim Allahu. Upravo je ova neodoljiva vjera u Allaha ono što mu daje snagu da ostane snažan i odan svojim istinskim vrijednostima uprkos društvenim predrasudama. Ipak, ne bi trebalo tražiti da on sam uradi sav posao kako bi bio u miru sa sobom. Ovdje se ne radi samo o Abdullahovoj mladosti već o njegovom cijelom životu: njegovom statusu, sposobnosti da preuzme vodstvo u muslimanskoj zajednici, pravu da živi s partnerom bez da ga se osuđuje uprkos teološkim razlikama i, naravno, da bude poštovan u starijoj dobi. Upravo je stvaranje sigurnog prostora za ovakve ljude veliki izazov muslimanskoj zajednici. Da li da ostavimo muslimansku omladinu poput Abdullaha da se brani sama protiv vjernika iz svoje zajednice koji ih osuđuju? Da li ćemo ih pustiti da budu sami? Junaid Jahangir i Hussein Abdullatif Korištena literatura 1. Brown, J., The Shariah, Homosexuality & Safeguarding Each Other’s Rights in a Pluralist Society, Al Madina Institute, June 18, 2016, dostupno:http://almadinainstitute.org/blog/the-shariah-homosexuality-safeguarding-each-others-rights-in-a-pluralist-so/(pristupljeno 20. aprila 2017) 2. Islam Today, Scholars who never married, dostupno: http://en.islamtoday.net/quesshow-13-602.htm, (pristupljeno 20. aprila 2017) 3. Jahangir, J., and Abdullatif, H., (2016) Islamic Law and Muslim Same-Sex Unions, Lexington. 4. Lebanese Medical Association for Sexual Health, Position Statement on Sexual Orientation Change Efforts (SOCE)dostupno:https://lebmash.wordpress.com/2013/05/17/ps1-en/, (pristupljeno 20. aprila 2017) 5. Muslim Matters, From a same-sex attracted Muslim: Between denial of reality and distortion of religion, dostupno:http://muslimmatters.org/2016/08/22/from-a-same-sex-attracted-muslim-between-denial-of-reality-and-distortion-of-religion/, (pristupljeno 20. aprila 2017) 6. Quick, A.H., How I am still being digitally transformed into a hate cleric, dostupno: http://hakimquick.com/page/2/, (pristupljeno 20. aprila 2017) 7. The Times of India, Homosexuality immoral, but not criminal: Religious leaders, July 4, 2009, dostupno:http://timesofindia.indiatimes.com/india/Homosexuality-immoral-but-not-criminal-Religious-leaders/articleshow/4736152.cms, (pristupljeno 20. aprila 2017) 8. YouTube Video, Abdullah Hakim Quick – Homosexuality, dostupno: https://www.youtube.com/watch?v=tH068VWTmgE, (pristupljeno 20. aprila 2017) 9. YouTube Video, Homosexualität / Homosexuality in ISLAM - Pierre Vogel + Dr. Bilal Philips, dostupno: https://www.youtube.com/watch?v=VyGjp0Mu53w, (pristupljeno 20. aprila 2017) 10. YouTube Video, Moderate Muslim: Being gay in Islam is PROHIBITED!dostupno: https://www.youtube.com/watch?v=vIfuq5AkSyA, (pristupljeno 20. aprila 2017)- 1 нови одговор
-
- islam
- homoseksualnost:
- (и још 4 )
-
"Pitala sam doktorku mogu li da ZAVRŠIM SMENU pa idem na biopsiju" BRANKO JANAČKOVIĆ | 04. 06. 2017 - 11:19h | Komentara: 1 Radnica „Jure“ Sanja Jovanović (35) iz Niša ostala je bez posla u toj južnokorejskoj fabrici jer joj je 31. maja istekao ugovor o radu, iako se nalazi na bolovanju zbog raka grlića materice. Foto: B. Janačković / RAS Srbija2 godine je Sanja radila na neodređeno, a ugovor joj nije produžen - Nadala sam se ugovoru za stalno i porodici, a dobila rak i ostala sam bez posla. Ima li šta strašnije od toga - kaže za “Blic” Sanja, koja je u “Juri” radila dve godine na određeno. Jovanovićeva je vest o tome da joj ugovor nije produžen primila u Kliničkom centru u Nišu, gde odlazi svakodnevno na zračenja i da bi primila hemoterapiju venskim putem. - Juče sam bila u bolnici kada su zvali iz kadrovske službe. Gde ste, pitaju. Kažem u bolnici, šta je čudno, imam rak. Znamo, kažu, razmatrali smo vaš slučaj, ali vam nije produžen ugovor. Nisam se iznenadila jer jedva čekaju da neko ode na bolovanje da bi ostao bez posla, kaže Sanja. Ona nije znala da se razbolela sve dok oko Nove godine nije osetila prve simptome. PODRŠKA POSLE OTKAZA U "JURI" Bolesnoj samohranoj majci "Blic" i Vulin nalaze posao "ŠTO DA POMOGNEMO? PLAĆAMO POREZ!" Direktor "Jure" odgovorio na pitanje zašto su otpustili bolesnu samohranu majku Samohranoj majci oboleloj od raka ponovo dali otkaz u "Juri", a imala je SAMO JEDNU MOLBU ZA NJIH - Nisam htela na bolovanje zbog straha od otkaza. Kada sam osetila prve simptome, pila sam tablete protiv bolova i išla na posao sve do 8. marta, kada me je pregledala moja ginekološkinja koja mi je rekla da imam tumor i da moram da uradim biopsiju. Pitala sam je da li mogu prvo sutradan da završim smenu pa da idem na biopsiju, a ona mi je rekla da je stvar vrlo ozbiljna i da je u pitanju život. Posle biopsije zbog krvarenja sam bila u bolnici devet dana. Onda su utvrdili da se radi o malignom tumoru i da sam u trećem B stadijumu. To znači da sam zakasnila za operaciju godinu dana pa sam započela sa hemoterapijama, počinje mučnu ispovest Sanja. Foto: N. Raus / RAS SrbijaJura Ona kaže da je vredno radila nadajući se da će dobiti ugovor za stalno, pa se čak javljala na posao i subotom. - Ako je trebalo da se smanji broj zaposlenih, mogli su da daju otkaz nekome ko je u boljoj situaciji, a nas da sačekaju da ozdravimo pa da nas otpuste. Nije ljudski ovako. Valjda nas treba neko da zaštiti u ovoj zemlji. Najgore je što mi knjižica važi još samo danas, već sutra može da ne važi. Na osnovu čega onda da se lečim, neću moći da primam terapije. Kako da nastavim lečenje bez knjižice, koja mi je preko potrebna. Nemam više ni volje da radim u takvoj firmi gde nema humanosti. Njihova firma - njihovo pravo. Istekao mi je ugovor, imaju pravo da ga ne produže, ali valjda bi trebalo da sačekaju makar da dođem sa bolovanja pa onda. Šta hoćete gore od opake bolesti i otkaza u isto vreme. Imam 40 kilograma, ionako ne mogu da jedem, još mi je samo ovo falilo. U teškoj smo materijalnoj situaciji jer i roditelji ne rade, jedino što brat ima neke prihode, navodi Sanja. SLUČAJ VIOLETE PETROVIĆ „Nećemo da pomognemo“ Generalni direktor „Jure“ za Srbiju Nam Đin Čoi je, govoreći o ponovnom otpuštanju obolele samohrane majke Violete Petrović, izjavio da njoj “nisu dali otkaz, već joj nisu produžili ugovor” i tvrdi da “nijedan zakon Srbije nisu nikada prekršili”. Foto: I. Anđelković / RAS SrbijaVioleta Petrović - Kompanija vrši evaluaciju svih radnika i odlučili smo da u konkretnom slučaju njoj ne produžimo ugovor posle dve godine, na šta kao kompanija imamo apsolutno pravo. Njeno zdravstveno stanje nema nikakve veze s prekidom naše saradnje - rekao je Nam Đin Čoi za N1. Ministar rada Aleksandar Vulin u saradnji sa “Blicom” tražio je novi posao za Violetu.
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.