Никола Чобић: Удар на последњи стуб – Српску православну цркву

[Desiderius Erasmus]

пре 2 минута, ana čarnojević рече

zasto deplasirana? crkve su zatvorene nedeljom. zar neces ici na opelo Hristovo? 

 

 

 

Ako dotle ne uvedu 24-časovni policijski čas...

[JESSY]

МОНАХИЊА ЈЕЛИСАВЕТА СЕЊЧУКОВА
У сваком случају сада је Он затворио за нас храмове... Сада, кад се међу нама чују гласови: «Црква не може живети без Евхаристије! Како смеју да нам забрањују посету храмова?» - треба се присетити како смо ми ломили копља доказујући да имамо право причешћивати се «по било коју цену».

«А из дима изиђоше скакавци на земљу и даде им се власт као што имају власт скорпије на земљи. И речено им би, да не шкоде трави земаљској, нити икаквој зелени, нити икаквом дрвету, него само људима који немају печата Божијега на челима својим. И даде им се не да их убијају, него да их муче пет мјесеци; и мучење њихово бијаше као мучење од скорпије кад уједе човјека. И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и пожељеће да умру, и смрт ће од њих бјежати. А изглед скакаваца бијаше сличан коњима спремним за бој, и на главама њиховим бијаху као неки вијенци слични злату, и лица њихова као лица људска; И имаху косе као косе женске, и зуби њихови бијаху као зуби у лавова; И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и шум крила њихових бијаше као бука многих коњских кола када јуре у бој. И имаху репове сличне скорпијама, и жаоке»(Откр. 9:3-9).
Слутим недоумицу: како? Може ли Господ послати катастрофе целом свету као казну за грехе неких? То чак није ни по старозаветном: само ради десет праведника Бог је обећао помиловати Содом.
Бог није створио ову епидемију или пандемију зато што уопште не шаље искушења. Пандемију је послало или једење слепих мишева или институт за вирусологију – то уопште није важно. Али Бог је поставио управо нас, управо сада и управо у ово време. Кога — «нас»? Мислим на оне који сматрају себе ближм Њему. Нас. Хришћане.
«Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло. Од пете до главе нема ништа здрава, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцијеђене ни завијене ни уљем заблажене» (Ис.1:5-6).
У сваком случају сада је Он затворио за нас храмове. Затворио – често рукама власти. А овде их не можете ни назвати «властима не од Бога» —јер данас они испуњавају своју примарну функцију заштите народа, одржавање реда када прети да наступи хаос.
Али шта са тим? Не бисмо ли се требали молити за избављење од невоље? Кајати се за почињене грехе?
«Што ће ми мноштво жртава ваших? вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом тријему? Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити». (Ис.1:11-14).
У историји је већ било епидемија, ратова и других катастрофа, када је народ, видевши то, ишао са покајањем и молитвом у храм. Ми те дане чак посебно празнујемо. Али ми се разликујемо од наших благочастивих (не баш толико) предака. Одступајући од истине, они су бар схватили да одступају од нечега (и од Некога). Ми се гордимо собом. Како се то зове? «Потпуни осећај сопственог достојанства». Наше границе не могу бити нарушене, нас морају «апсолутно прихватити», против нас се не сме рећи ни једна реч, зато што су код нас и окидачи и ране.
Ми не бивамо криви.
Сада, кад се међу нама чују гласови: «Црква не може живети без Евхаристије! Како смеју да нам забрањују посету храмова?» - треба се присетити како смо ми ломили копља доказујући да имамо право причешћивати се «по било коју цену».
Можда непрочитани канони, телесна нечистоћа, и чак греси сами по себи нису препрека за учешће у Таинствима, али превише код нас све испадне несмирење, прегласно, са истом том пеном на устима самог тог анђела.
Можда је садашњи патријархов благослов да се не иде у храмове – епитимија одозго? Ми истински подсећамо на Марију Египћанку – грешили смо дуго и са укусом. Она је сама на себе наложила епитимију. Ми не желимо. Нас Сам Господ изгони у пустињу нашег срца – да се молимо, да тражимо у њему обећану земљу Царства небеског.
Само да не буде на 40 година.
«Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо, нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца».
Епитимья
Бог не творил пандемию, но закрыл для нас храмы
Монахиня Елизавета (Сеньчукова)
31 марта, 2020

preuzeto sa Crkva.net

[Desiderius Erasmus]

пре 2 минута, Ćiriličar рече

Са друге стране, треба да видимо мало како је када су нам мили храмови и литургије сада донекле недоступни. 

Ma, ja i ne vidim kao neku tragediju kosmičkih razmera ako mesec dana ne budemo mogli da idemo u Crkvu, pa čak i ako za Vaskrs budemo kod kuće.

Samo smatram da se to možda moglo izbeći.

[Ćiriličar]

пре 5 минута, JESSY рече

МОНАХИЊА ЈЕЛИСАВЕТА СЕЊЧУКОВА
У сваком случају сада је Он затворио за нас храмове... Сада, кад се међу нама чују гласови: «Црква не може живети без Евхаристије! Како смеју да нам забрањују посету храмова?» - треба се присетити како смо ми ломили копља доказујући да имамо право причешћивати се «по било коју цену».

«А из дима изиђоше скакавци на земљу и даде им се власт као што имају власт скорпије на земљи. И речено им би, да не шкоде трави земаљској, нити икаквој зелени, нити икаквом дрвету, него само људима који немају печата Божијега на челима својим. И даде им се не да их убијају, него да их муче пет мјесеци; и мучење њихово бијаше као мучење од скорпије кад уједе човјека. И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и пожељеће да умру, и смрт ће од њих бјежати. А изглед скакаваца бијаше сличан коњима спремним за бој, и на главама њиховим бијаху као неки вијенци слични злату, и лица њихова као лица људска; И имаху косе као косе женске, и зуби њихови бијаху као зуби у лавова; И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и шум крила њихових бијаше као бука многих коњских кола када јуре у бој. И имаху репове сличне скорпијама, и жаоке»(Откр. 9:3-9).
Слутим недоумицу: како? Може ли Господ послати катастрофе целом свету као казну за грехе неких? То чак није ни по старозаветном: само ради десет праведника Бог је обећао помиловати Содом.
Бог није створио ову епидемију или пандемију зато што уопште не шаље искушења. Пандемију је послало или једење слепих мишева или институт за вирусологију – то уопште није важно. Али Бог је поставио управо нас, управо сада и управо у ово време. Кога — «нас»? Мислим на оне који сматрају себе ближм Њему. Нас. Хришћане.
«Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло. Од пете до главе нема ништа здрава, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцијеђене ни завијене ни уљем заблажене» (Ис.1:5-6).
У сваком случају сада је Он затворио за нас храмове. Затворио – често рукама власти. А овде их не можете ни назвати «властима не од Бога» —јер данас они испуњавају своју примарну функцију заштите народа, одржавање реда када прети да наступи хаос.
Али шта са тим? Не бисмо ли се требали молити за избављење од невоље? Кајати се за почињене грехе?
«Што ће ми мноштво жртава ваших? вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом тријему? Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити». (Ис.1:11-14).
У историји је већ било епидемија, ратова и других катастрофа, када је народ, видевши то, ишао са покајањем и молитвом у храм. Ми те дане чак посебно празнујемо. Али ми се разликујемо од наших благочастивих (не баш толико) предака. Одступајући од истине, они су бар схватили да одступају од нечега (и од Некога). Ми се гордимо собом. Како се то зове? «Потпуни осећај сопственог достојанства». Наше границе не могу бити нарушене, нас морају «апсолутно прихватити», против нас се не сме рећи ни једна реч, зато што су код нас и окидачи и ране.
Ми не бивамо криви.
Сада, кад се међу нама чују гласови: «Црква не може живети без Евхаристије! Како смеју да нам забрањују посету храмова?» - треба се присетити како смо ми ломили копља доказујући да имамо право причешћивати се «по било коју цену».
Можда непрочитани канони, телесна нечистоћа, и чак греси сами по себи нису препрека за учешће у Таинствима, али превише код нас све испадне несмирење, прегласно, са истом том пеном на устима самог тог анђела.
Можда је садашњи патријархов благослов да се не иде у храмове – епитимија одозго? Ми истински подсећамо на Марију Египћанку – грешили смо дуго и са укусом. Она је сама на себе наложила епитимију. Ми не желимо. Нас Сам Господ изгони у пустињу нашег срца – да се молимо, да тражимо у њему обећану земљу Царства небеског.
Само да не буде на 40 година.
«Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо, нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца».
Епитимья
Бог не творил пандемию, но закрыл для нас храмы
Монахиня Елизавета (Сеньчукова)
31 марта, 2020

preuzeto sa Crkva.net

 

пре 7 минута, Ćiriličar рече

Нека ми Бог опрости, а зна да не осуђујем сада никога, али и наш народ се причешћивао 4 пута годишње у времена тешка, а било је народа па се причешчивао једном у неколико година. Ја не верујем да многи од њих нису у Царству Божијем! Или ти, верујем да многи од њих јесу Тамо! Богу је, Хосе, све могуће! Не кажем ја, и ја сам за често пришећивање, али можда смо и у томе претерали у смислу да смо се опустили па нисмо се уподобљавали за ту Свету Тајну колико смо требали и могли? Можда смо и олако Светињи приступали?

 

[Ćiriličar]

@Desiderius Erasmus Ето горе текст од Јесике, и оно што рекох пре него је објавила...а нисма читао текст....па ти сад види.

Заједно са, ја то зовем, либерализација духовности, и након наших свађа око двери и причешчивања, наишла је појава, не судим, не осуђујем, да смо вероватно олако приступали Светињи.

Ја, исповед, много пута сам сам себи дао неки назови епитимију, јер сам се плашио да приступим. А било ми је тешко. Једном сам у подворју Валама у Москви, дуго се нисам био причестио, имао неке проблеме, падове - ушао на литругију, и када см ушао, а нисма се псремио за причешче, почео сам горко да плачем....онда сам поечо да се тресм од плача, толико ме дупа болеле јер не могу да се причестим, а нисам дуго (тада сам ујутро пио кафу и нисам ни намеравао...дакле након падова и слабости, сад сам се и предао, попио кафу и нисам ни планирао, оно као: пао си лоло, низапта ниси)....народ је стајао у реду за исповест, био сам на крају храма, у крају и плакао...више се то није могло крити, грдан мушки плач, сузе лију, бришеш, па ма како кришом виде те.

Онда се сви они људи, ја не знам како су ме видели, јесу ли видели, њих 10так у реду, одмакоше...није ми јасно како, па иза њих сам био, никава звука нисам испуштао. Макели су се у страну и показивали ми да приђем калушеру који је исповеда.

Ја сам пришао, сузних очију, а он ми је рекао, брижно, али скоро заповедно: "Брате, причеси се, причести се брате"!

И како је он зна шта је мени? Како је он знао за чим, Ким ме душа боли? Ја му речи не рекох. Ја се не исповедих. Кад ми је рекао неколико пута, благослови, без речи, као да ми чита душу и мисли, ја му кажем: "Оче, много ми је тешко, нисам се причестио дугу (пар месеци биће), хвала Вам (на бризи) али данас не могу, покушаћу што пре.

Тепке су то, грдне ствари...и сматрам да треба д аих оставио на личном плану, и у личном односу Бога и човека, али уз ПОСРЕДСТВО свештеник. Ето, исповедам и вама, и сад се нисам дуго причестио...и много ми је тешко...али на личном плану. зато ја свеку одлуку Цркве сматрам као да Живи Бог говори и саветује!

[Ćiriličar]

пре 19 минута, Desiderius Erasmus рече

Samo smatram da se to možda moglo izbeći.

Ма ок, брате, не полемишем са тобом, и уопште не сматрам да чак различито мислимо иако је различито....Црква наша Света је рекла своје, а у Њу Дух надахњује и Господ Христос Архиипастирује....да не бригамо, но да на личним плановим аисправљамо себе и тиме ће и тело да ојача.

Биће добро, надати се....ја смао знам, а залетео сам понекад да и неког владику покритикујем, да је Црква Света наше све, да је залог напег опстанка и спасења....све стало је форма. А Хрису не можемо осим кроз Њу, Њу је Он основао ради нас. Да је хтео да ми појединачно пружамо мердевине на Небо не би је оснивао. Зато је мени свака одлука Цркве, ма како ја имао неке моје (по)мисли, света! Посбно кад азнам кави људи је данас воде...почев од дивног Синода па даље....

Каже лепо владика Стефан (нови владика, Шарић): кад мени моја црква каже нешто, па то је ја за мене светиња, ја нии нећу да мислим другаије. Не значи то да је он, или ма ко, неки дебил...не, таквима Бог просветљује ум...

Да се смиримо, ослупкујемо, ма пта да је ово, једноставно је наивно и претенцуиозно мислити да знамо ишта о овоме, као и шта и како треба...чудне ствари се дешавају. Верујем да ће Господ да окрене све на добро. Не дај Боже страдања каквих је било у 20. веку, з акоје нисмо спремни....ово је ништа. И да упокоји Господ све умрле од ове пошасти.

[obi-wan]

пре 2 часа, Desiderius Erasmus рече

Meni samo nije jasno kako sad mi te drugosrbijanske kritike primamo kao nešto neočekivano? Pa, valjda nam je moralo biti jasno da ako u javnost izađe snimak kako se u sred pandemije desetine ljudi pričešćuje iz iste kašičice - da će jedva dočekati da nas raščereče u medijima. I mi sad umesto da ukapiramo gde smo pogrešili i vidimo šta možemo da promenimo, mi kukamo i pričamo kako je protivno nacionalnim interesima kritikovati nas.

Ovo sto pises je jedna neopisana sramota.

Da krijemo da se pricescujemo iz Jednog, Jednom, da bi bili Jedno?? Da budemo jude i pritvorice?? Da poljupcem izdajemo Sina Bozijeg???
Predlazes da se pred bezboznicima i crkvomrziteljima krijemo??

"Ko se mene postidi u ovom svetu zlom i preljubotvornom, postidecu se i ja njega u Carstvu Oca moga".

"Jer se srcem veruje za pravednost, a ustima ispoveda na spasenje".

A sad, u casu kad je uzburkan najgori mulj sa dna mocvare, najbolji je - i presudan! - momenat da stanemo uz Onog uz koga treba uvek i da stojimo. Ovaj metez i nije nista drugo nego Njegovo pitanje - "Simone, sine Jonin, ljubis li me?"

A tesko i pretesko onom ko se sablazni o neogranicenu ljubav Oca nebeskog.

Kapiram da ne mali broj vas svrbi sve to - i treba da vas svrbi, to bi trebalo da vam ukaze da nesto ne valja kod vas, i da to treba hitno da menjate - ali je neshvatljivo kako se um u coveka razvrati toliko u samo pola koraka, da je spreman da se postidi Svetinje pred kolekcijom najnecovecnijeg olosa na ovoj planeti.

Narode, dodjite sebi dok ne bude prekasno. Dok nas ne zgrabi Domacin, jer kad On zgrabi "vise nema ko da izbavi".

[Desiderius Erasmus]

пре 2 минута, obi-wan рече

Ovo sto pises je jedna neopisana sramota.

Da krijemo da se pricescujemo iz Jednog, Jednom, da bi bili Jedno?? Da budemo jude i pritvorice?? Da poljupcem izdajemo Sina Bozijeg???
Predlazes da se pred bezboznicima i crkvomrziteljima krijemo??

"Ko se mene postidi u ovom svetu zlom i preljubotvornom, postidecu se i ja njega u Carstvu Oca moga".

"Jer se srcem veruje za pravednost, a ustima ispoveda na spasenje".

A sad, u casu kad je uzburkan najgori mulj sa dna mocvare, najbolji je - i presudan! - momenat da stanemo uz Onog uz koga treba uvek i da stojimo. Ovaj metez i nije nista drugo nego Njegovo pitanje - "Simone, sine Jonin, ljubis li me?"

A tesko i pretesko onom ko se sablazni o neogranicenu ljubav Oca nebeskog.

Kapiram da ne mali broj vas svrbi sve to - i treba da vas svrbi, to bi trebalo da vam ukaze da nesto ne valja kod vas, i da to treba hitno da menjate - ali je neshvatljivo kako se um u coveka razvrati toliko u samo pola koraka, da je spreman da se postidi Svetinje pred kolekcijom najnecovecnijeg olosa na ovoj planeti.

Narode, dodjite sebi dok ne bude prekasno. Dok nas ne zgrabi Domacin, jer kad On zgrabi "vise nema ko da izbavi".

To što pišeš je teška demagogija.

Zamisli, molim te, jude smo i pritvorice, postideli smo se Hrista, poljupcem izdajemo Sina Božjeg, postideli smo se Svetinje, i šta još sve ne... zato što kažemo da se u vreme epidemije treba pričešćivati iz zasebnih kašičica ili dobijati Pričešće u ruku. 

[obi-wan]

пре 1 сат, Desiderius Erasmus рече

Čoveče, ti sa svojim strahom radi šta hoćeš, i ja sa svojim, ali ne možemo od drugih tražiti da dele taj naš spokoj. Jel' kontaš da u nama vide potencijalne širitelje pandemije? A mi se zablentavili za tu istu kašičicu, kao da je to središte naše vere. E, zato ćemo sad Vaskrs da slavimo u kući.

Tako su nekad u drevnim hriscanima videli one koji sire bezboznistvo (?!), koji su protiv kulture i civilizovanosti, protiv ovog i onog.
I sveti Djordje, Dimitrije, Pantelejmon i brojni i neizbrojni drugi su stali na tu zadnju crtu, znajuci da dalje od toga nema gde.

A ti sad predlazes da se kao zadnje sekaperse i zarozane strine povucemo pred neznalicama i probisvetima.

I kako ce iko od njih da uopste nauci bilo sta o veri ako se verujuci sami odricu mesta koje im pripada?

Kakvu poruku ce da posalju verujuci "onima koji su van", kad ovi van vide kako se mi povlacimo kao sline na prvo iskusenje?

Sta bi se, daleko bilo, desilo da krene stvarno fizicko gonjenje, kao sto je nekad bilo, a kakvo uvek moze ponovo trenutno da izbije?

I najvaznije - zar svi vi zaboravljate koji je taj koji stoji iza svih bezboznika i bogoboraca? `Ocete sa njim da budete kao argumentovani i pitomi? Jeste li pri pameti, da vas covek pita?? Zar ste zaboravili da je necastivi "covekoubica od iskoni", koji "kao lav ricuci ide, i samo trazi koga da prozdere"?

Ako ne mozete da citate sta veliki Oci i Mucenici imaju da kazu o tome, citajte Njegosa, Dostojevskog, Egziperija.

Uradite bilo sta, samo izadjite iz tog polumraka.

[Вукашин]

пре 4 минута, obi-wan рече

Ovo sto pises je jedna neopisana sramota.

Da krijemo da se pricescujemo iz Jednog, Jednom, da bi bili Jedno?? Da budemo jude i pritvorice?? Da poljupcem izdajemo Sina Bozijeg???
Predlazes da se pred bezboznicima i crkvomrziteljima krijemo??

"Ko se mene postidi u ovom svetu zlom i preljubotvornom, postidecu se i ja njega u Carstvu Oca moga".

"Jer se srcem veruje za pravednost, a ustima ispoveda na spasenje".

A sad, u casu kad je uzburkan najgori mulj sa dna mocvare, najbolji je - i presudan! - momenat da stanemo uz Onog uz koga treba uvek i da stojimo. Ovaj metez i nije nista drugo nego Njegovo pitanje - "Simone, sine Jonin, ljubis li me?"

A tesko i pretesko onom ko se sablazni o neogranicenu ljubav Oca nebeskog.

Kapiram da ne mali broj vas svrbi sve to - i treba da vas svrbi, to bi trebalo da vam ukaze da nesto ne valja kod vas, i da to treba hitno da menjate - ali je neshvatljivo kako se um u coveka razvrati toliko u samo pola koraka, da je spreman da se postidi Svetinje pred kolekcijom najnecovecnijeg olosa na ovoj planeti.

Narode, dodjite sebi dok ne bude prekasno. Dok nas ne zgrabi Domacin, jer kad On zgrabi "vise nema ko da izbavi".

Баш тог дана, на младенце, кад је кренула хајка и снимци из НС-а у свим црквама у Србији читало се Јеванђеље: 

Ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца својега са светим ангелима (Јеванђеље по Марку 8:38)

 

[obi-wan]

пре 12 минута, Desiderius Erasmus рече

To što pišeš je teška demagogija.

Zamisli, molim te, jude smo i pritvorice, postideli smo se Hrista, poljupcem izdajemo Sina Božjeg, postideli smo se Svetinje, i šta još sve ne... zato što kažemo da se u vreme epidemije treba pričešćivati iz zasebnih kašičica ili dobijati Pričešće u ruku. 

Tacno tako. Stidis se pred antiteistima da uzmes Svetinju iz kasike iz koje inace uzimas, jer su ti oni nesto prigovorili.

A to je stvarno jezivo. Ja kad vidim kako ti npr. razmisljas, ja sam se u..ro od prpe, kao da sam ja to uradio. Nemam reci da opisem kakav utisak to proizvodi na mene prakticno neprestano, iz dana u dan, od kad smo jos prvi put o tome pricali.

[Драшко]

пре 2 часа, Desiderius Erasmus рече

Meni samo nije jasno kako sad mi te drugosrbijanske kritike primamo kao nešto neočekivano? Pa, valjda nam je moralo biti jasno da ako u javnost izađe snimak kako se u sred pandemije desetine ljudi pričešćuje iz iste kašičice - da će jedva dočekati da nas raščereče u medijima. I mi sad umesto da ukapiramo gde smo pogrešili i vidimo šta možemo da promenimo, mi kukamo i pričamo kako je protivno nacionalnim interesima kritikovati nas.

upravo !

nema nista od zgrazavanja nad reakcijama ljudi koji ne znaju sta je Crkva i nemaju nikakav kompetentan uvid. Plus imaju neki "pik" reda radi, ili su mozda stvarno protivnici ili su pak samo....glupi!

Ne treba se svadjati ili polemisati ostrasceno sa njima. Mudro traziti resenja.  

[Desiderius Erasmus]

пре 1 минут, obi-wan рече

Tako su nekad u drevnim hriscanim videli one koji sire bezboznistvo (?!), koji su protiv kulture i civilizovanosti, protiv ovog i onog.
I sveti Djordje, Dimitrije, Pantelejmon i brojni i neizbrojni drugi su stali na tu zadnju crtu, znajuci da dalje od toga nema gde.

A ti sad predlazes da se kao zadnje sekaperse i zarozane strine povucemo pred neznalicama i probisvetima.

I kako ce iko od njih da uopste nauci bilo sta o veri ako se verujuci sami odricu mesta koje im pripada?

Kakvu poruku ce da posalju verujuci "onima koji su van" kad ovi van vise kako se mi povlacimo kao sline na prvo iskusenje?

Sta bi se, daleko bilo, desilo da krene stvarno fizicko gonjenje, kao sto je nekad bilo, a kakvo uvek moze ponovo trenutno da izbije?

I najvaznije - zar svi vi zaboravljate koji je taj koji stoji iza svih bezboznika i bogoboraca? `Ocete sa njim da budete kao argumentovani i pitomi? Jeste li pri pameti, da vas covek pita?? Zar ste zaboravili da je necastivi "covekoubica od iskoni", koji "kao lav ricuci ide, i samo trazi koga da prozdere"?

Ako ne mozete da citate sta veliki Oci i Mucenici imaju da kazu o tome, citajte Njegosa, Dostojevskog, Egziperija.

Uradite bilo sta, samo izadjite iz tog polumraka.

Hrišćane mogu da optužuju osnovano ili neosnovano. Kad su nekad optuživali hrišćane da su protiv kulture i civilizovanosti, lupali su gluposti. Ako sada kažu da zajednička kašičica može da predstavlja rizik, a vidimo da to izgleda smatraju i čitave pomesne Crkve i eparhije, to nije potpuno neosnovano.

Georgije, Dimitrije i Pantelejmon su postradali za Hrista, a ne za kašičicu.

Kakvu poruku šaljemo onima van? Da smo odgovorni i da mislimo na bližnje.

A ovo za seka perse i strine je toliko glupo da neću ni odgovarati.

[obi-wan]

A sad covek u clanku upravo objasnjava sve ovo: ne zato sto mi nesto pogresno radimo - nabrojao je i sam sta sve ljudi u Crkvi grese, narocito iz visokog klira - nego zato sto su odane sluge necastivog UVEK i neprestano ostrvljeni na Crkvu, i samo cekaju ma i najbanalniji povod da je pljuju i blate.

Lepo napisao covek, i opet izgleda nema kome da pise, jer neki svesno drze oci zatvorene.

Kad je rec o bezumnoj raskosi, kojom se recimo kite popovi i (narocito) vladike - to jeste tacno, i to jos kako mora da se menja.

Ali kad je rec o Temelju, o Svetinji nad svetinjama, tu nema sta ko od tih moralnih kepeca da kaze, niti da se uopste pita.

[Desiderius Erasmus]

пре 4 минута, obi-wan рече

Tacno tako. Stidis se pred antiteistima da uzmes Svetinju iz kasike iz koje inace uzimas, jer su ti oni nest prigovorili.

Aj, ako ti bolje od mene znaš da li se stidim ili ne stidim, nek' ti bude...

пре 5 минута, obi-wan рече

A to je stvarno jezivo. Ja kad vidim kako ti npr. razmisljas, ja sam se u..ro od prpe, kao da sam ja to uradio. Nemam reci da opisem kakav utisak to proizvodi na mene prakticno neprestano, iz dana u dan, od kad smo jos prvi put o tome pricali.

A, šta da ti kažem... i mene tvoj stav po ovom pitanju sablažnjava, pa šta da se radi...