kopitar Написано Јануар 15, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 15, 2020 пре 19 часа, Justin Waters рече Filioque je neobavezno...Racinger je javno čitao simbol bez filiokve...ako je to mogao da učini onda je ispovjedio jeres, ili zapravo nije ispovjedio jeres jer taj dodatak je nastao u specifičnim istorijskim okolnostima i pravoslavni ga takvog trebaju i smatrati. Jer svaki će ti katolik reći da Duh Sveti ne ishodi po prirodi od Sina. Pa normalno da ne ishodi po prirodi jer bi to značilo stvaranje Svetoga Duha i negiranje njegovog Božanstva. Možda da bude lakše mi kažemo da Duh Sveti izlazu od Oca i Sina s tim da prvo spominjemo Oca i niko ne kaže izlazi od Sina i Oca. Mislim da je uredu u tom kontekstu u vjerovanju pomenuti Trojstvo a ne samo Oca i Duha Svetoga. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Justin Waters Написано Јануар 15, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 15, 2020 пре 1 сат, kopitar рече Pa normalno da ne ishodi po prirodi jer bi to značilo stvaranje Svetoga Duha i negiranje njegovog Božanstva. Možda da bude lakše mi kažemo da Duh Sveti izlazu od Oca i Sina s tim da prvo spominjemo Oca i niko ne kaže izlazi od Sina i Oca. Mislim da je uredu u tom kontekstu u vjerovanju pomenuti Trojstvo a ne samo Oca i Duha Svetoga. Svi su se u prvoj polovini prvog milenijuma nastojali boriti protiv raznih učenja koja su negirala božanstvo jednom od lica sv.Trojice, najčešće Sinu ili Duhu Svetoma, mislim da Oca nikad niko nije negirao da je Bog. Kapadokijski Oci su razvili trijadologiju koja govori o prirodi i odnosima lica u sv.Trojici, gdje je Otac nerođen, uzrok Sinu i Duhu Svetome, Sinu kroz rođenje Duhu sv. kroz ishođenje...šta je to rođenje i ishođenje u ovom slučaju, mi ljudi to ne možemo zamisliti možda najbolje kao žena koja rodi za razliku od poroda carski rezom koje bi bilo ekvivalent ishođenju...ali je stvar da u oba slučaja samo Otac daje svu prirodu Sinu i Sv.Duhu. Djelovanje Sina prema Sv.Duhu nema veze s tim da Duh kroz Sina dobija svoju prirodu tj suštinu....Vjerujem da su i Katolici saglasni sa ovom istočnom trijadologijom....Pravoslavni taj član simbola vjere "koji do Oca ishodi" razumiju da se odnosi na utvrđivanje postanka Sv.Duha, koji je ishođen od Oca, kao što su drugom članu za Sina govori da je od Oca rođen. Kako vidim po tvom odgovoru, Katolici ovaj član simbola gdje se spominje i od Oca ishodi razumiju u vremenskom kontekstu, tj način prisustva Duha u svijetu, u tom slučaju i pravoslavni stoje na istom stajalištu da se Duh kroz Sina daje svijetu, od Oca kroz Sina. Dakle ima to nesaglasije da li se taj član razumije kao definisanje načina postojanja Duha, ili načina njegovog prisustva u svijetu.....Zato mislim da se ove stvari mogu riješiti dijalogom da to nije toliko strašno, samo ako ima obre volje sa obe strane kopitar је реаговао/ла на ово 1 Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
slovoA Написано Јануар 16, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 16, 2020 On 15.1.2020. at 12:06, Justin Waters рече ali je stvar da u oba slučaja samo Otac daje svu prirodu Sinu i Sv.Duhu Не даје Отац ту никакву природу, јер не би онда био ни Син Бог, сам по себи, а ни Дух Свети. А јесу, свака од три ипостаси Свете Тројице су Бог, сам по себи. И читав проблем је у неразликовању природе (божанства), од ипостаси Свете Тројице. Али и у самом неразликовању тих Ипостаси. Па нам је само Отац боголик, Христос већ човјеколик, а Дух Свети некаква флека на папиру. Не дугује Син Оцу никакво божанство, ни Дух Свети, него је Бог Отац начело постојања тог божанства, које је једнако, и у Богу Сину, и у Богу Духу Светом. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Justin Waters Написано Јануар 17, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 17, 2020 пре 37 минута, slovoA рече Не даје Отац ту никакву природу, јер не би онда био ни Син Бог, сам по себи, а ни Дух Свети. А јесу, свака од три ипостаси Свете Тројице су Бог, сам по себи. И читав проблем је у неразликовању природе (божанства), од ипостаси Свете Тројице. Али и у самом неразликовању тих Ипостаси. Па нам је само Отац боголик, Христос већ човјеколик, а Дух Свети некаква флека на папиру. Не дугује Син Оцу никакво божанство, ни Дух Свети, него је Бог Отац начело постојања тог божанства, које је једнако, и у Богу Сину, и у Богу Духу Светом. Zizijulaština? Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
slovoA Написано Јануар 17, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 17, 2020 On 14.1.2020. at 17:58, Благовесник рече Знате да у Православној Цркви један део отворено верује да Вазнесење ПБМ представља Њено упокојење, али не и узнесење телом (!), док други део верује као и католици, да услед усељења божанског Логоса у Њену утробу Она је ван пропадљивости и да Бог није дозволио да види трухљења као ни Њен Син, те је васкрсла и узнесена до трећег дана! Не! Тај "један део", то је оно православље које је већ постало идеологија. А Православна Црква истинито свједочи о Успењу пресвете Богородице. Не, о вазнесењу, већ о успењу, иначе би то била четврта Ипостас, а није. Него је Син примио Пресвету и увео је у Његово царство, једини који има ту силу, васкрсења и вазнесења. Природа је ту потпуно небитна. Ништа не помаже то пеглање појмова. Без повратка на Никејско-цариградски символ вјере, Римска црква може само да лута. Преузносећи се у својим тумачењима, до саблазни. Па шта је уосталом папизам, него увођење четврте ипостаси у биће Божје? Благовесник је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
slovoA Написано Јануар 17, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 17, 2020 пре 29 минута, Justin Waters рече Zizijulaština? Шта значи тај термин? И кад се прије примио? Кад је Црква изрекла свој став, да тако слободно пљујеш на теологију једног архијереја? А Сабор га осудио? Можда би требало да ипак сачекаш ту оцјену, не уздижући своје мишљење на туђи трон. Па не царује ту нико понаособ, него Сабор одлучује у Духу. А јеси ли ти Тај? By the way, тачан термин би био зизјуласовштина. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Justin Waters Написано Јануар 17, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 17, 2020 пре 8 часа, slovoA рече Шта значи тај термин? И кад се прије примио? Кад је Црква изрекла свој став, да тако слободно пљујеш на теологију једног архијереја? А Сабор га осудио? Можда би требало да ипак сачекаш ту оцјену, не уздижући своје мишљење на туђи трон. Па не царује ту нико понаособ, него Сабор одлучује у Духу. А јеси ли ти Тај? By the way, тачан термин би био зизјуласовштина. Citiram Damaskina, tačno izloženje pravoslavne vjere I glava, 8. o Sv.Trojici: Јер велимо да је, од њега, односно, од природе Оца, рођење Синово. Наиме, рађање је у томе да из суштине онога који рађа происходи оно што је рођено подобно по суштини, док стварање и саздавање бива споља а не из суштине саздатеља и творца, а творевина и саздање потпуно су неслични са творцем. Šta sam ja rekao drugačije od onog što je podvučeno? Da je Sinova priroda - suština proistekla od Očeve kroz rađanje. Zašto suprotstavljaš zizijulaštinu ovom izloženju koje nimalo nije nejasno i nesporno? Благовесник је реаговао/ла на ово 1 Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
slovoA Написано Јануар 17, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 17, 2020 пре 19 минута, Justin Waters рече Šta sam ja rekao drugačije od onog što je podvučeno? Da je Sinova priroda - suština proistekla od Očeve kroz rađanje. Да. Али то није исто што и оно прво, кад кажеш да Отац даје природу Сину. Јер то `даје` би значило да прије тога, или Син није постојао, или није био Бог, сам по себи. У сваком случају би означавало неку дистанцу. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Volim_Sina_Bozjeg Написано Јануар 17, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 17, 2020 On 15.1.2020. at 10:12, kopitar рече Pa normalno da ne ishodi po prirodi jer bi to značilo stvaranje Svetoga Duha i negiranje njegovog Božanstva. Možda da bude lakše mi kažemo da Duh Sveti izlazu od Oca i Sina s tim da prvo spominjemo Oca i niko ne kaže izlazi od Sina i Oca. Mislim da je uredu u tom kontekstu u vjerovanju pomenuti Trojstvo a ne samo Oca i Duha Svetoga. Sin se radja a Duh ishodi istovremeno ako uzmemo tako vremenski da formulisemo. Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
slovoA Написано Јануар 17, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 17, 2020 пре 36 минута, Justin Waters рече Zašto suprotstavljaš zizijulaštinu А могао би и ти мени да одговориш. На основу чега тако осуђујеш једног архијереја Христове Цркве? Јеси ли ти Сабор? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
logdanov Написано Јануар 17, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 17, 2020 пре 9 часа, slovoA рече Не! Тај "један део", то је оно православље које је већ постало идеологија. А Православна Црква истинито свједочи о Успењу пресвете Богородице. Не, о вазнесењу, већ о успењу, иначе би то била четврта Ипостас, а није. Него је Син примио Пресвету и увео је у Његово царство, једини који има ту силу, васкрсења и вазнесења. Природа је ту потпуно небитна. Ништа не помаже то пеглање појмова. Без повратка на Никејско-цариградски символ вјере, Римска црква може само да лута. Преузносећи се у својим тумачењима, до саблазни. Па шта је уосталом папизам, него увођење четврте ипостаси у биће Божје? Објасни мало, да те неко не схвати погрешно, каква је разлика између израза успење и вазнесење. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Жика Написано Јануар 17, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 17, 2020 пре 9 минута, slovoA рече А могао би и ти мени да одговориш. На основу чега тако осуђујеш једног архијереја Христове Цркве? Јеси ли ти Сабор? Неће га Сабор осудити јер је један од главних људи у Цариградској патријаршији и промовише ту теологију. Једино да га осуде неке друге Помесне Цркве. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
sanja84 Написано Јануар 17, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 17, 2020 @kopitar problem je da je to jedinstvo uslovljeno jedinstvom pod kapom pape, koji je u pravoslavlju shvaćen kao antihrist- blago rečeno. jer na sebe uzima puno. Ne znam ni sama šta sve...ključeve raja i pakla, predstavnika Hrisa na zemlji...ne znam ni sama....ajde ti nama objasni, stvarno pitam. Цитат Nekako mi je čudno da neko može biti istinski kršćani a da pri tome nije svim svojim bićem za jedinstvo ili ekumenizam "Drži svoj um u adu i ne očajavaj" Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Eurod Написано Јануар 17, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 17, 2020 пре 35 минута, logdanov рече Објасни мало, да те неко не схвати погрешно, каква је разлика између израза успење и вазнесење. Успење нема никакве везе с успињањем, него са спавањем, уснућем (усипалница је место покоја, нпр. заједничка гробница, или капела на гробљу). Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Justin Waters Написано Јануар 17, 2020 Пријави Подели Написано Јануар 17, 2020 Пре сат времена, slovoA рече Да. Али то није исто што и оно прво, кад кажеш да Отац даје природу Сину. Јер то `даје` би значило да прије тога, или Син није постојао, или није био Бог, сам по себи. У сваком случају би означавало неку дистанцу. Ne mora da znači, ako je osnovni postulat kada pričamo o unutartrojičnim odnosima da nema vremena. пре 55 минута, slovoA рече А могао би и ти мени да одговориш. На основу чега тако осуђујеш једног архијереја Христове Цркве? Јеси ли ти Сабор? Ne osuđujem ga...upotrebljavam malo robustan izraz da naglasim nepotrebnost isticanja njegove dogmatike oko stvari koje su poprilični jasno definisano odavno. Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука