Претражи Живе Речи Утехе

Да бисмо објаснили ово питање, обратићемо се једном од древних учитеља Цркве, Светом Василију Великом. Ево шта он пише о болестима: „Постоје болести које су материјалне природе, а овде је потребна лекарска вештина; Постоје болести као казна за грех , а овде су потребни стрпљење и покајање; има болести које се дају за трпљење али и за свргавање безбожника, као код Јова, и болести које су пример за нестрпљиве, као код Лазара; И светитељи пате од болести, показујући свима смиреност и ограниченост људске природе, која је свима заједничка. Не надај се, дакле, лекарској вештини без благодати и не одбацуј је самовољно, него се моли Богу да сазна узрок казне, а затим се моли за избављење од слабости, трпљења резања, паљења, горких лекова и свих казни лекарских“. Протојереј Валентин Свенцицки (1882-1931), руски мислилац 20. века, чији радови, нажалост, још увек нису у потпуности доступни и нису у потпуности објављени у Русији, сасвим јасно износи свој став о болестима у светлу патристичког учења . Постоје болести које су последица казне, дате ради просветљења, да се испита стрпљење и вера – али све оне имају у основи наше грехе, почев од првобитног греха, иу том смислу болест је почетак телесне смрти. У вези са различитим духовним узроцима болести, болесни се могу обратити Богу на различите начине. Молећи се на богослужењу за исцељење болесника, Црква верује да чин вере и љубави, који Црква сведочи у тој молитви, испуњава оно што Господ жели од душе болесника. И Господ му даје исцељење. Али понекад оваква молитва појединаца и целе Цркве није довољна. Болест се наставља. Као да Бог позива човека на нешто веће. Он га посећује са том болешћу. Од њега жели или покајање, или исправљање, или веру, или трпљење . Човек постаје свестан тога, али се осећа духовно слабим, потребна му је посебна благодатна помоћ. Затим се моли Цркви за Тајну болесничког миропомазања, Тајну светог јелеја .Ова Тајна је истовремено и покајање, и молитва за исцељење, и завет да ће човек после исцељења свој живот посветити Богу, молба за благодат Божију, која ће дати снагу да се све то испуни. Прочитајте молитве које свештеник изговара за време прослављања ове Тајне: „Исцели слугу Твога од телесних и духовних немоћи које га муче, и оживи га благодаћу Христа Твога...“ Нека нас не збуни чињеница да светоотачко учење наводно превише повезује болест са грешношћу. Ово неразумевање лежи у недовољно дубоком разумевању суштине грешног чина и узрочно-последичног закона у појавама нашег живота. Познато је да свака болест има свој узрок. На пример, ако велики пушач развије хронични бронхитис или чак рак плућа, са већом или мањом вероватноћом, савремена медицина ће узрок болести видети у страсти за пушењем. А зар то није грех? Неверство у вези између супружника може довести до венеричних болести. Грех и казна су овде очигледни. Може се навести много оваквих примера: када се код неких родитеља рађају деца са урођеним аномалијама, када се после првог абортуса развије неплодност и када се, отворено или тајно, крше други закони и узрочно-последичне везе које је створио Творац. Врло често се болести јављају због претераног и неумереног једења (угађања) и непоштовања постова, због раздражљивости и других разлога, који са хришћанске тачке гледишта нису ништа друго до грех: према Богу, према ближњима или према нама самима. Осим тога, постоје болести узроковане чисто физичким, рекло би се, случајним узроцима (међутим, и тада је потпуна случајност само привидна појава). Постоје болести код којих се не могу открити очигледни узроци који би могли изазвати развој одређене болести. Али у тим случајевима, са становишта светоотачког учења, болест је настала под утицајем Највишег Промисла. Свети Оци су придавали велики значај страстима у настанку болних стања, као факторима који штетно делују не само на душу него и на тело. „Немир душе и страсти кваре крв и штете здрављу“, пише свети Теофан затворник. О овом питању потпуније говори Свети Јован Кронштатски у следећем изводу: „Искуство показује да грех и страсти уништавају здравље душе и тела, а победа над страстима ствара небески мир душе и тела. Победите многоглаву хидру греха и бићете здрави. Чувајте у себи душевни мир и немојте да вас узнемиравају никакве потешкоће, увреде или неправде – и увек ћете уживати у душевном и физичком здрављу. „Немир, узбуђење, ватра страсти од разних порока, изазивају у нама многе душевне и телесне болести." А ево како је руски филозоф Владимир Соловјов схватао менталне поремећаје и шта је видео као узроке њиховог настанка: „Ја не верујем у чисто физичке узроке душевних болести и скоро нико не верује у њих. „Психички поремећај је крајњи начин самоспознаје унутрашњег бића кроз жртву његовог видљивог менталног „ја“, које се показало недовољним у решавању духовног задатка нашег постојања. Веома дубока мисао, за разлику од многих савремених патофизиолошких и биохемијских концепата који не удубљују и не откривају суштину сукоба између живота и његове борбе са препрекама и тешкоћама, већ само наводе физичке телесне промене које су произашле из других основних узрока. Искључива заслуга патристичког учења је јединствено схватање корисности болести. Шта је корисно у патњи? – питају многи људи у недоумици када први пут чују за овакав поглед на живот. И заиста, људи се можда највише плаше смрти и тешких болести. Хришћанство, пак, даје човечанству пример савладавања и достојне припреме за оно најгоре што човека чека. Недавно је и званична медицина потврдила овај концепт корисности болести у одређеним случајевима (а њена практична примена је почела доста давно – на пример, вакцинација, која често није ништа друго до вештачки изазвана болест у благом или слабом облику у циљу спречавања озбиљније и опасније болести). Постоји мишљење да се одређене болести могу сматрати кризом чишћења (на пример, прехлада и грип). После неких болести, тело формира трајни или мање трајни имунитет, који се може оценити само са позитивне стране. Из перспективе светоотачког учења, болесник мање греши и трезвеније размишља о смислу живота. Како је рекао свети Игњатије Брјанчанинов: „Болнички кревет често постаје место богопознања." Храбро подношење болести формира у човеку особине као што су стрпљење, истрајност, издржљивост и неке друге врлине. Постоје и други важни разлози који дозвољавају да се болести не посматрају само кроз призму патње и неизмерне беде. Подвижници светости веровали су да уз правилно разумевање и однос према болести она може донети корист души. Као пример који показује хришћански однос према болести може послужити следећи извод из мишљења Светог Григорија Богослова: „Болестима телесно сам ослабљен. Неки уображени људи могу се ругати мојој патњи. Делови тела су ми слаби, а ноге нестабилне. Не знам да ли је то последица уздржања, или последица греха, или неке борбе. Али исцели болест, исцели је речју Својом, Твоја реч ми је спас! А ако ме не излечиш, дај ми стрпљења да све поднесем“. На другом месту свети Григорије каже: „Болести служе и као извесно очишћење моме духу, и сваком је потребно очишћење, ма колико они били јаки." Много пре појаве психосоматског правца у медицини, светоотачко учење је указивало на међусобну повезаност душе и тела: „Поквареност душе је узрок телесних болести“, писао је Свети Јован Златоусти. Као средство за исцељење од болести, Свети Оци су пре свега сматрали молитву, пост, Свете Тајне, као и земаљске лекове, јер су у лекарима видели помоћнике, по промислу Самог Бога, за олакшање страдања и за лечење болести („Господ је створио лекове од земље – Господ их не одбацује“). Осим тога, било каква магијска делатност, враџбина и надрилекарство није се сматрало угодним Богу и категорички је одбацивано („Боље је да умремо него да идемо непријатељима Божијим. Каква је корист лечити тело а уништавати душу...“ – пише свети Јован Златоуст). Размишљања на тему 1. Да ли су све болести последица греха? Не све, али велики број њих. Неке се јављају и због непажње. Попустљивост, пијанство и незапосленост изазивају и болести (Св. Јован Златоуст). 2. Болести се јављају и за наше испитивање у доброти (св. Јован Златоуст). 3. Ако у време телесне слабости не прихватимо помоћ поста и покажемо још већу небригу, нанећемо себи највећу штету (св. Јован Златоуст). 4. Телесне болести очишћују душевне болести (Схимамонах Макарије). 5. У болестима – пред лекарима и лековима молитва (Св. Нил Синајски). 6. Болести се шаљу на очишћење од греха, а понекад и на смирење гордости (Св. Јован Лествичник). 7. Болест се због нестрпљења погоршава (Св. Тихон Задонски). 8. Узрок болести је грех, сопствена воља, а не нека нужда (св. Јефрем Сирин). 9. Можемо ли тражити лечење од лекара и примати лекове? У томе нема греха, јер је све од Господа, па и лекови и лекари. И нема греха у томе што човек прибегава лековима, већ у томе што болесник сву наду у оздрављење полаже само у лекаре и лекове, заборављајући да све зависи од свемилостивог и свемоћног Бога, Који једини оживљава или одузима живот (Св. Амвросије Оптински). 10. Из житија многих светитеља познато је да су им дуге и исцрпљујуће болести биле више него од помоћи, јер су смиривале страсти, лишавале их утисака световног живота који одвлаче пажњу од удубљавања у скровишта духа (Св. Лука Војно-Јасењецки). 11. Пошто је Бог живот, а болести и немоћи удаљавање од живота, довољно је да нас првобитни, први Живот дотакне и исцели (Св. Јован Кронштатски). 12. Да ли треба да се лечимо? А зашто да се не лечимо? Бог је створио и лекаре и лекове. Да ли их је џабе створио? Не, него да лече болести; Избегавање лекара и лекова је срамота према Богу (св. Теофан Затворник). Владимир Константинович Невјарович "Терапија душе" извор

Са благословом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија, редовни професор ПБФ у Београду, др Предраг Драгутиновић, беседиће у крипти храма св. Марка на Ташмајдану у четвртак 18. априла 2024. године на тему "Библијско схватање слободе". Предавање ће бити одржано после Акатиста Пресветој Богородици који почиње у 18 сати. Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"