Епископ новосадски и бачки др Иринеј на литургијском сабрању у Москви

[Поуке.орг - инфо]

 

 

На данашњи дан 1946. године рођен је Патријарх московски г. Кирил, а, ове године, обележава се 50 година монашког подвига и свештеномонашке службе Свјатејшег.

 

 

Животопис Његове Светости Патријархa московског и све Русије г. Кирила

 

 

Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил началствовао је у среду, 20. новембра 2019. године, на светој архијерејској Литургији у храму Христа Спаситеља у Москви, уз саслужење неколико десетина архијереја Руске Православне Цркве и других помесних Цркава. У овом литургијском сабрању учешће су узели епископи бачки Иринеј и моравички Антоније.

 

Током малог входа, указом Његове Светости Патријарха московског г. Кирила, а на основу акта Санкт-Петербуршке духовне академије од 30. августа 2019. године, о додели звања почасног доктора, Епископ бачки Иринеј добио је одликовање Руске Православне Цркве – право ношења докторског напрсног крста.

 

 

Извор: Инфо-служба Епархије бачке / Patriarchia.ru

View full Странице

[Zoran Đurović]

На јавним наступима се види где је ко. Немамо других "русофила" овде. Врата су им затворена. Подсетио бих на народну: Конац дело краси. Руси знају кога да позову. 

Наравно да је прича и сложенија, јер бачки није неко ко се диригује него самосвојна особа. Највише је спинован епископ од либераша у Србији. У једној кризи, која је најозбиљнија од 1054. овде се не треба гледати као на сврставање за неку страну, него за опстанак Православне Цркве као такве. Рак раскола само напредује. Наша улога је да јасно и гласно укажемо на проблем и бед бојс, а не да су ту сви криви и да се ништа не зна. То пропагирају мешетари који би да профитирају из такве ситуације. Ствар је јасна и нема могућности да се некаквим млаким или опсенарским изјавама може оправдати сврставање на страну расколника - али богме и јеретика - у овом пресудном историјском моменту. 

[slovoA]

  On 20. 11. 2019. at 19:04, Zoran Đurović рече

овде се не треба гледати као на сврставање за неку страну, него за опстанак Православне Цркве као такве.

Expand  

Дакле, гласање изгледа овако. Дух Свети, нула бодова. Христос, исто тако, нула бодова; без епископа, у овом случају бачког, неће Христос и не може опстати, ни да је сто пута Бог и човјек. Дивно лудило, заиста. За опстанак Тијела Христовог, Дух Свети ни за шта да не треба, само епископ (у овом случају бачки).

[Талични Том]

  On 21. 11. 2019. at 2:03, slovoA рече

Дакле, гласање изгледа овако. Дух Свети, нула бодова. Христос, исто тако, нула бодова; без епископа, у овом случају бачког, неће Христос и не може опстати, ни да је сто пута Бог и човјек. Дивно лудило, заиста. За опстанак Тијела Христовог, Дух Свети ни за шта да не треба, само епископ (у овом случају бачки).

Expand  

Дакле, лупаш глупости а да ниси ни свестан тога! Извучеш из контекста један део реченице и распали по о. Зорану... Свакако да ће Дух Свети и Христос опстати и преживети лудости патријарха васељенског и њему оданих сатрапа и без помоћи е. Иринеја бачког. Питање је само какав ћемо ми одговор пред судом историје дати? Да ли ћемо, попут е. Иринеја Буловића, п. Иринеја и још понеких српских свештених лица и лаика јасно и гласно (речима и делима) осудити све безаконе и каубојске поступке в. п. вартоломеја и његових сарадника (који руше Цркву), или ћемо - попут неких других Срба - ћутати курвински. И не само ћутати! Још горе, у увијеној форми (да се Власи не досете)  аплаудираћемо и одобравати фанарску каубојштину, са све блаженим ”Мона Лиза” осмехом.

[slovoA]

  On 21. 11. 2019. at 2:41, Талични Том рече

Дакле, лупаш глупости а да ниси ни свестан тога!

Expand  

Богу слава, што си ти свјестан свега, па и моје глупости. Једино што, ето, нисам ни поменуо Фанар, а камоли Вартоломеја, са свом његовом чежњом за новим Римом. Будалетино, једна! О Духу Светом причам, и саборности. Не, којекаквих мишљења, него живих људи.

 

[slovoA]

А са чика Зокијем се слободно сликај. Биће то дивна слика. Мало тамна, додуше, за мој укус, али ко сам сад па ја?

 

[slovoA]

А за оно, будалетино, слободно и мене сагледавај у том истом контексту, самог по себи. Без саборности. Али не, неке виртуелне, да сума мишљења засјени истину Духа. Не! Него, управо, пораженог Духом Истине. Да не буде како сам ја тај који ће било којем од владика да спочитава нешто, науштрб самог сабора. Али сабора којем се, ето, још једино надам, да може напокон разријешити ове недоумице, и владичанских, и ових наших будаластих духова.

[Талични Том]

  On 21. 11. 2019. at 2:50, slovoA рече

Богу слава, што си ти свјестан свега, па и моје глупости. Једино што, ето, нисам ни поменуо Фанар, а камоли Вартоломеја, са свом његовом чежњом за новим Римом. Будалетино, једна! О Духу Светом причам, и саборности. Не, којекаквих мишљења, него живих људи.

Expand  

Стани испред огледала, погледај оног у огледалу и до бесвести понављај: ”Будалетино, једна! Будалетино, једна! Будалетино, једна!”...

[Н И Н Е]

Надам се да ће епископ Иринеј успети да смири тензије. Не треба нам раскол у Православљу. 

[slovoA]

  On 21. 11. 2019. at 6:34, Талични Том рече

погледај оног у огледалу

Expand  

У огледалу не могу видјети онога, него оно, тј. тијело. А пошто тијело свакако не иде без душе, видјећу у ствари природу, која не може бити ни оваква, ни онаква, него је просто људска. Али дотле сеже, изгледа, то разумијевање "одговорности пред судом историје", и то несврставање у таборе; изгубљен у маси. Свеједно што та маса може бити јасно изражена у првим борбеним редовима, преузимајући ингеренције Духа Светога. И не бранећи Цркву нигдје, осим по својим уобразиљама.

Сабор! Сабор! И сабор! А не папски ауторитети и у Српској Цркви, па још наводно борећи се против источног папизма.

[Zoran Đurović]

  On 21. 11. 2019. at 10:26, slovoA рече

Сабор! Сабор! И сабор! А не папски ауторитети и у Српској Цркви, па још наводно борећи се против источног папизма.

Expand  

Ти си озбиљно душевно болесна индивидуа.

[logdanov]

  On 21. 11. 2019. at 10:26, slovoA рече

У огледалу не могу видјети онога, него оно, тј. тијело. А пошто тијело свакако не иде без душе, видјећу у ствари природу, која не може бити ни оваква, ни онаква, него је просто људска. Али дотле сеже, изгледа, то разумијевање "одговорности пред судом историје", и то несврставање у таборе; изгубљен у маси. Свеједно што та маса може бити јасно изражена у првим борбеним редовима, преузимајући ингеренције Духа Светога. И не бранећи Цркву нигдје, осим по својим уобразиљама.
Сабор! Сабор! И сабор! А не папски ауторитети и у Српској Цркви, па још наводно борећи се против источног папизма.

Брате... шта ли си... Ко те је толико повредио? Шта то пишеш? Да ли се свађаш или се јадаш? Да ли причаш сам са собом или машташ? Дај нешто конкретно. Немој да кренеш једно, наставиш друго, завршиш треће.
Замишљам те као тужног лепотана што мирише нарцис пред огледалом и прича сам себи.

[slovoA]

  On 21. 11. 2019. at 15:42, logdanov рече

Дај нешто конкретно.

Expand  

Шта значе све те осуде, на основу једног мишљења, формираног испред огледала? Ни читава скупина ту сабраних глава не означава Дух Цркве, изражен кроз саборност. Па опет те главе себи дају за право да буду духовно ауторатативне, шта год то значило. И не мислим уопште на владике сад, свако се ту може наћи. А на овом сајту се то већ јасно види, тај покушај формирања некаквих ауторитета. Као да Сабор не служи управо за то да порази свако мишљење које би да се наметне у Цркви као ауторитет у духу једног папе.

[Талични Том]

  On 21. 11. 2019. at 10:26, slovoA рече

Сабор! Сабор! И сабор! А не папски ауторитети и у Српској Цркви, па још наводно борећи се против источног папизма.

Expand  

Хајде да још једном поновимо градиво!

Свети Архијерејски Сабор СПЦ, 6-7. новембар 2018.

  Цитат

Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије

12. Новембар 2018 - 15:53

Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије

Дводневно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве (6. – 7. новембар текуће године) било је посвећено трима главним темама – стању на Косову и у Метохији, унапређењу школства и просвете у Српској Православној Цркви и црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије. Своје виђење стања на Косову и Метохији, као и перспективу борбе за очување те мученичке српске покрајине у саставу Србије у условима непрестаних провокација вођства лажне државе и сталних притисака великих западних сила, Сабор је предочио нашој јавности посебним саопштењем. 

Њој је мање-више већ позната и делатност Сабора на пољу црквеног школства и просвете, али саборски став по питању  Цркве у Украјини само делимично. Разлог за то је чињеница да је о саборском ставу требало најпре службено обавестити све Православне Цркве, почевши од Цариградске и Московске Патријаршије, и то на одговарајућим језицима (грчки, руски и енглески), а за тај посао је било потребно извесно време. Пошто је то учињено, сада је тренутак да се став Српске Православне цркве изнесе у целости пред нашу јавност.

Сабор најпре са жаљењем констатује да је Цариградска Патријаршија донела канонски неутемељену одлуку да рехабилитује и за епископе призна двојицу вођâ расколничких групација у Украјини, Филарета Денисенка и Макарија Малетича, заједно са њиховим епископатом и клиром, од којих је први својевремено канонски лишен чина, а потом искључен из црквене заједнице и подвргнут анатеми, а други је ионако лишен апостолског прејемства као духовни изданак секте такозваних самосветих, због чега Свети Архијерејски Сабор ту одлуку цариградског Синода сматра необавезујућом за Српску Православну Цркву.

Сабор не признаје наведене личности и њихове следбенике за православне епископе и клирике и, следствено, не прихвата литургијско и канонско општење са њима и њиховим присталицама.

И на крају, Сабор предлаже Цариградској Патријаршији и свим осталим помесним аутокефалним Православним Црквама да се питање аутокефалије и питање православне дијаспоре што скорије размотре на свеправославном сабору, како би се потврдили и оснажили саборност и јединство Православне Цркве и убудуће избегла искушења као што је ово кроз које сада пролази свето Православље.

Епископ бачки Иринеј, 
портпарол Српске Православне Цркве

http://www.spc.rs/sr/stav_srpske_pravoslavne_crkve_o_crkvenoj_krizi_u_ukrajini_posle_najnovijih_odluka_carigradske_patrij

Expand  

васељенски патријарх вартоломеј, 05. јануара 2019.

  Цитат

Вартоломеј украјинскиим расколницима дао „аутокефалију“ коју је себи потчинио

• 15:50 05.01.2019.
• коментара
• Штампај

ТОМОС ПОТПИСАО У ЦАРИГРАДУ - У ПРИСУСТВУ УКРАЈИНСКЕ ПОСТПУЧИСТИЧКЕ ВРХУШКЕ

* Томос је калиграфски исписан на пергаменте у манастиру Ксенофонт на Светој Гори, а у њему се Православна црква Украјине назива духовном кћерком Цариградске патријаршије. Томосом су остале помесне цркве позиване да је признају „као своју сестру“ и да је помињу под именом „Пресвета црква Украјине“

* Томосом се уједињени украјински расколници обавезују да „значајна црвена, духовна или канонска питања“ решавају „преко Цариграда“. Чак и да свето миро `не производе сами` него да га набављају од Цариградске патријаршије

* Портпарол руског патријарха Александар Волков оценио је да се патријарх Вартоломеј, тиме што је уручио томос расколницима у Украјини, потпуно удаљио од светског православља. А руководилац Одељења Синода РПЦ за односе са друштвом и медијима – Владимир Легојда – указао: „Томос је папир који је плод необузданих политичких амбиција. Уприличили су га за 5. јануар да бу украли Божић милиона православних верника Украјине, али у томе неће успети“

______________________________________________________________________________

          НЕ ОДУСТАЈЕ амерички цариградски патријарх који би да буде православни папа.

          Како се и могло очекивати, Вартоломеј је у данас у Цариграду потписао томос којим је дао октроисану аутокефалност „Православној цркви Украјине“ коју је створио од двеју расколничких структура.

         Пре тога је одржао молебан којем су присуствовали и председник Украјине Петар Порошенко, председник украјинског парламента Андреј Парубиј, шеф кијевске дипломатије Павел Климкин, министар одбране Степан Полторак и поглавар уједињених расколника митрополит Епифаније.

         Вартоломеј је у резиденцији примио украјинског председника и митрополита Епифанија, потом је у Храму Светог Ђорђа, који се налази поред Вартоломејеве резиденције, потписан томос.

         Партијарх Вартоломеј рекао је да је украјински народ седам векова чекао овај дан. Баш њега брига што пре седам векова никакав украјински народ није ни постојао.  

         Томос је калиграфски исписан на пергаменте у манастиру Ксенофонт на Светој Гори.

         У томосу се Православна црква Украјине назива духовном кћерком Цариградске патријаршије“, а остале помесне цркве позивају да је признају „као своју сестру“ и да је помињу под именом „Пресвета црква Украјине“.

         Томосом се уједињени украјински расколници обавезују да „значајна црвена, духовна или канонска питања“ решавају „преко Цариграда“. Чак и да свето миро `не производе сами` него да га набављају од Цариградске патријаршије.

         Томосом је Православна црква Украјине проглашена за аутокефалну иако она то – као што се види – нипошто није. И не само зато што је Епифаније митрополит, а не патријарх.

         Вартоломеј , иначе, и не скрива превише да је нова „црква“ политички пројекат. Зато је и у томосу поменуо председника Украјине својеврсни поклон Порошенку који рачуна да ће му „формирање Цркве“ помоћи да уђе бар у други круг председничких избора заказаних за 31. март.

         Један од архијереја Цариградске патријаршије, који је замолио да му се не открива име, агенцији ТАСС је рекао:

         „То је политички аранжман. То потврђује потписивању томоса и присуство великог броја украјинских политичара“.

         Портпарол руског патријарха Александар Волков оценио је да се патријарх Вартоломеј, тиме што је уручио томос расколницима у Украјини, потпуно удаљио од светског православља.

         Руководилац Одељења Синода РПЦ  за односе са друштвом и медијима – Владимир Легојда – о квази цркви украјинских расколника рекао је:

         „Томос је папир који је плод необузданих политичких амбиција. Уприличили су га за 5. јануар да бу украли Божић милиона православних верника Украјине, али у томе неће успети“.

         Архиепископ канонске Украјинске православне цркве Климент Вечерја – оценио је да је Вартоломеј томом прекршио „све каноне и апостолска правила“.

http://fakti.org/orthodox-point/vartolomej-ukrajinskim-raskolnicima-dao-autokefaliju-koju-je-sebi-potčinio

Expand  

Владика Максим (Васиљевић), 17. јануар 2019.

  Цитат

Имамо и новија „таласања“ на свеправославном нивоу…

Имамо таласања. Онај ко прати историју „изнутра“ зна да са судовима треба сачекати, а поготово треба избегавати осуђивање. Историја Цркве нас учи да се Промисао Божија открива кроз потресне и парадоксалне догађаје. Сабори Цркве су примали у општење расколнике на најмањи знак покајања. Св. Јован Златоуст је као Цариградски архиепископ потпуно „неканонски“ интервенисао ван своје јурисдикције у Малој Азији и био у своје време осуђиван због тога, али је то било пастирски благотворно и историја је показала да је његов поступак има сотириолошке димензије. Поменусмо да је 1219. године Васељенски патријарх потпуно игнорисао канонску ситуацију у областима државе Стефана Немање које су, важно је истаћи, потпадале под јурисдикцију Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана (иначе, једног од најугледнијих каноничара позне Византије) и супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави. Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе „неканонског“ чина.
Садашње превирање у Украјини је један привремени проблем и верујем да нема оне геополитичке димензије које му се приписују. Ако би се Црква поделила због једне канонске турбуленције, то би значило да није била толико велика, него мала и већ пре тога изгубљена. Изнећу своје скромно мишљење за које знам да је „мањинско“: верујем да крајњи циљ интервенције првопрестоне Цркве није заузимање једног географског простора, већ узношење у литургијски свет огромне већине украјинског народа који је – из разних, оправданих или неоправданих разлога – до сада остао ван домашаја Евхаристије истинске Цркве… Онај пак део Цркве који се на тој територији већ налази у пуноћи живота Цркве не треба да негодује него да молитвено препозна прилику да сународници на другачији начин уђу у благодатни простор исте Цркве.
Треба да верујемо да ће Цркве превазићи искушења и да ће сви, можда, бити захвални што су се управо таква искушења појавила. Црква Христова историјски побеђује онда када је привидно на губитку. Можда је овим потезом Цариград на губитку, како то виде Москва и многи други. Међутим, дугорочно гледано, можда је ово квасац неког дубљег јединства који ће доћи после нашег нараштаја. Вартоломеј је на себе преузео крст једне историјске одлуке и тек ће даља историја – а не садашњи тренутак – показати да ли је био у праву.

http://teologija.net/ako-ovo-bude-kraj-znacu-da-nije-ljubav-razgovor-sa-episkopom-maksimom-vasiljevicem/

Expand  

Тако је почело. Без да иког консултује, макар из куртоазије да пита патријарха српског г. Иринеја (Гавриловића) за мишљење, в. Максим у најгоре могуће време у интервјуу сајту Сербика Американа говори о украјинском питању и износи своје мишљење о истом мимо званичног става САС СПЦ. Случајно? Како да не! Њему би требало, драги брате, да трубиш: Сабор! Сабор! Сабор! Њему, а не нама...

[Milan Nikolic]

  On 21. 11. 2019. at 18:00, Талични Том рече

Можда је овим потезом Цариград на губитку, како то виде Москва и многи други. Међутим, дугорочно гледано, можда је ово квасац неког дубљег јединства који ће доћи после нашег нараштаја. Вартоломеј је на себе преузео крст једне историјске одлуке и тек ће даља историја – а не садашњи тренутак – показати да ли је био у праву.

Expand  

Ово је једно отворено позивање на раскол и поделе, све у име једног непогрешивог, сада, произвођача очинском узрочношћу многих других Цркава. Радујте се , у спознаји једне откривене јереси која потреса Цркву. Шта има блаженије за теологију него да раскринка сваку јерес.