Епископ Григорије: Наду ми даје што видим да имам с ким!

[Поуке.орг - инфо]

 

„Наду ми даје што видим да имам с ким“, каже о стању цркве у Немачкој епископ Григорије. Он је за ДW говорио о увођењу служби на немачком, проблему Kосова и разлозима што се све више Срба исељава у Немачку.

 

 

 

„Постојала је прича о плану 'разграничења', никада се ништа није јасно рекло, па не знам ни да ли тај план постоји“, каже о косовском проблему у интервјуу за ДW владика Григорије. „Глупа је та теза да ћемо, када се разграничимо, живети добро једни поред других. Не, ми не можемо да живимо једни поред других. И кад се разграничимо живећемо једни са другима. Први сусед је увек учесник у нашем животу.“

 

Епископ Диселдорфа и целе Немачке је рекао да црква има „јасан и недвосмислен став о Kосову и Метохији“. „Људи тамо морају бити заштићени и, без обзира што неко овако или онако тумачи косовски завет, тај завет схватам само као то да човек треба да штити другог човека.“

 

Владика је прокоментарисао и чињеницу да двадесет или тридесет година након ратова исте теме доминирају регионом. „Људи су увек били паметни толико да се после рата окрену животу. А сад се то стално подгрејава и мислим да уопште не треба кривити народ за то. Него треба кривити оне који контролишу медије, а то су на Балкану политичари. Зато су толико важне борбе за медијску слободу.“

 

Службе на немачком језику као шанса

 

Ове године се обележава педесет година епархије на чијем је челу од прошле године владика Григорије. У разговору за ДW он је поновио да је затекао хаотично стање, посебно у погледу финансија. Српска православна црква – за разлику од руске, грчке или румунске – у Немачкој нема статус „друштва капитала јавног права“ већ обичног удружења. Kако каже владика, малтене као „риболовачко удружење“.

 

„Нема перманентног финансирања, него се живи од прилога народа“, каже он. „Са друге стране, не можемо запослити свештеника у Немачкој као што можемо у Србији, без плате и осигурања. То је ствари компликовало код мојих претходника који су преносили начин рада из Србије овде, а то није могуће. Зато је дошло до губљења тла под ногама.“

 

Владика је уверен да ће, када епархија санира све проблеме, добити тај жељени статус у Немачкој. „Наду ми даје што видим да имам с ким. Постоји народ, постоје добри свештеници, убудуће можемо имати још боље свештенике, боље образоване, спремније да говоре и немачки и српски, да уче и знају теологију.“

 

Доласком Григорија на чело епархије се службе све више одржавају на немачком језику. „Живимо у земљи у којој је немачки главни језик. Ми већ имамо четири генерације људи овде. Али то долази највише због тога што наша деца говоре немачки као основни језик. А они су нам најважнији, они су будућност ове цркве и будућност нашег постојања овде и уопште“, наводи Григорије.

 

Григорије службу на немачком види као велику шансу и да се српска црква приближи другим православцима и хришћанима. „Тачно видим да католици и протестанти имају оно што ми немамо. Организацију, озбиљан прогресиван приступ, излазак проблемима у сусрет, акценат на добротворну, друштвену, културну делатност, на свеопшти живот. Они су увек имали снажан утицај и давали животу своју ноту, а од тога примали нешто корисно за себе.“

 

Kаже да из дубоке ране коју је оставио раскол католика и протестаната нешто може да се научи, јер људи данас у Немачкој живе једни са другима: „Моје дубоко искуство је да ране, како наше личне, тако и свеопште, не морају увек да буду смртоносне, већ и живоносне ако пустимо да кроз њих уђе благодат и милост Божија, уколико не правимо инфекције на ранама нашим ситничарењем и злобама.“

 

„Одговорност на сваком појединцу“

 

„Ми на Балкану имамо исту земљу као у Немачкој – исте планине, реке и језера, можда немамо баш такве путеве мада видим да се граде и путеви. Имамо чак и законе, али их не спроводимо“, рекао је Григорије, цитирајући једног верника у Немачкој који му је рекао: „Некад су људи ишли трбухом за крухом, а данас иду мозгом за достојанством.“

 

Људи који се селе у Немачку „носе свој завичај у срцу, али покушавају да и овде буду добри грађани, да буду добри људи и да буду, што је за мене као свештеника посебно важно, да буду хришћани у правом смислу те речи.“

 

Владика је додао да је одговорност за дешавања у Србији „на власти и опозицији, на народу, на сваком појединцу“. „У Немачкој постоји култура у којој се више плашимо да бацимо нешто кроз прозор аутомобила од грађана, него од власти и закона. Грађани ће нас први искритиковати. Док код нас се плашимо да ћемо добити батине од онога који је бацио нешто кроз прозор ако га опоменемо.“

 

Епископ Григорије је оценио да су односи државе Србије и Српске православне цркве већ годинама у силазној путањи. „Био сам уморан од тога да треба добро познавати неког министра или председника и да то одређује да ли ћеш остварити своја права. Један од хиљаду разлога што сам дошао у Немачку је зато што хоћу да знам на шта имам право по закону, да то добијем, а да нипошто не добијем оно на шта немам право. Онда сам миран.“

 

„Хришћански етос“ Ангеле Меркел

 

Говорећи о доласку великог броја избеглица што је тема која обузима Немачку годинама, владика Григорије је оценио да је Ангела Меркел у одлучујућим тренуцима показала „хришћански етос“ који носи из породице. Помоћ избеглицама сматра „дубоко хришћанским задатком, а не питањем хоћемо или нећемо. То једино може Немачка, то не могу мале земље.“

 

„Страх од странаца увек постоји и он је разумљив, али жица никада неће никоме помоћи. То доживљавам као слабост тих малих земаља, не замерам им, али морамо да увидимо да је то слабост“, рекао је диселдорфски епископ.

 

„Немачка је показала одговорност, Ангела Меркел је рекла ’Успећемо’. Многи мисле да је то само реч, али то јесте добра воља – велики број људи је овде нашли кров над главом, хлеб, топлоту, посао, живот из здравље, њихова деца иду у школу… из моје перспективе хришћанина и свештеника то је узвишено дело.“

 

Владика Григорије ипак наглашава да постоји и одговорност миграната. „То говорим и нашим људима: морамо да учимо овај језик, да учимо културу, да покажемо да смо одговорни грађани, захвални што живимо у овој земљи. Такву одговорност треба да имају и људи који долазе из земаља које су источније од нас“, закључује он у разговору за ДW.

 

Извор: Dw.com

View full Странице

[Неко тамо]

Хришћанство Ангеле Меркел ... 

„Немачка је показала одговорност, Ангела Меркел је рекла ’Успећемо’. Многи мисле да је то само реч, али то јесте добра воља – велики број људи је овде нашли кров над главом, хлеб, топлоту, посао, живот из здравље, њихова деца иду у школу… из моје перспективе хришћанина и свештеника то је узвишено дело.“ 

 

[Неко тамо]

Епископ Григорије рече у интервјуу за Дојче Веле и не поцрвене: «Моји предходници су најчешће преносили начин рада из Србије у Њемачку а то није било могуће. И зато је дошло до губљења тла под ногама. И онда смо дошли у ситуацију у коју смо дошли».

Владика Григорије, иначе родом из једног села централне Босне, упирањем прста у своје претходнике и начин рада из Србије, не само да отворено говори неистину већ као да има неку чудну потребу измишљања рата са ветрењачама, понижавања својих претходника и самоистицања неке његове мниме генијалности. Понижавање својих претходника на епископском трону у Немачкој и истицање неке своје генијалности у решавању проблема, сложићемо се, не само да није јеванђелски већ то нећете наћи ни у правилима западног бонтона, ни у традиционалним патријахалним обичајима опште културе.

Друго, неистина је да су његови предходници најчешће користили начин рада из Србије, јер његова три претходника нису уопште ни дошли из Србије. Ко још преноси начин рада из земље из које није дошао? Пре њега у Немачкој је кратко био епископ Андреј који је рођен у истој тој Немачкој, који је паралелно био, и јесте и данас, епископ у Аустрији и Швајцарској и који највећи део живота живи на западу. Са Србијом и начином рада из Србије епископ Андреј нема пуно везе. Пре епископа Андреја у Немачкој је био епископ Сергије који је као и Григорије дошао из Босне и Херцеговине. Значи опет епископ за Немачку није дошао из Србије која се као неки дух из Аладинове лампе повремено јавља епископу Григорију а нарочито кад даје полтронске, самохвалисаве и политички кукавичке интервјуе србофобним западним медијима. Пре епископа Сергија, у Њемачкој је више деценија био епископ Константин, који је такође дошао из Босне и Херцеговине. Где сад епископ Григорије виде Србију и начин рада из Србије у својим претходницима на владичанском трону у Немачкој, то вероватно није јасно ни њему самоме. Можда је то јасно само некој његовој личној исфрустрираности и непрележаном сеоском менталитету који је понео са високох планина центарле Босне.   

[о.Небојша]

Временом се навикнемо да смо најбољи и најљепши, па да нас због тога прозивају и завиде и онда то не примамо к срцу. Босна је одувијек била српска земља, још у Љетопису Попа Дукљанина имамо регнум Сервие квод ест Босна и нико од нас не сматра да смо мањи Срби од оних преко Дрине. Или да Војводина и КиМ нису Србија.

Ко год је упознао начин рада на парохијама на Западу, мора се сложити да је другачији, него у матици, као што сваки крај има своје особености и да неки не може рећи, одакле сам ја дошао ради се тако, мене слушајте, него се мора водити рачуна о средини у којој се дође.

И још једна информација, владикино родно село се зове Планиница.

[Неко тамо]

пре 21 минута, о.Небојша рече

Временом се навикнемо да смо најбољи и најљепши, па да нас због тога прозивају и завиде и онда то не примамо к срцу.

Вероватно се због тога оче Небојша и осврнусте на то. Јер управо то не примате к срцу. 

[о.Небојша]

Свакако, ни најмање Вам не замјерим, него се молим Господу да Вас просвијетли љубављу и смирењем. И нисам са планине, него из равнице, као дјетету било ми је жао зими, што се не могу санкати.

[Неко тамо]

Ни ја Вама оче Небојша нигде нисам рекао да сте Ви са планине. Само прокоментарисах Вашу упадицу да сте најбољи и најлепши, као и о нечијој умишљеној зависти и прозивању због ње. Планина и јесте лепа, као и равница. Све на свој начин. Али оно што се у жаргону зове "сеоски менталитет" је нешто сасвим друго од планине или равнице. Молим се Господу да нам обојици дарује смирења и љубави. Као и Преосвећеном Епископу Григорију. Амин. 

[о.Небојша]

Нисте рекли, али сте помислили,  ја сам мало прозорљив За већину оних који критикују нас из РСрпске је увријежена предрасуда да је  то планински простор.

Владика је прво добар као човјек, а остало башка. И мала грешка у његовој биографији, овде на форуму. Богословију је уписао је 1985., а завршио 1989.године.

 

 

[Ćiriličar]

Управо сада, о.Небојша рече

Нисте рекли, али сте помислили,  ја сам мало прозорљив

Све пророк до пророка.

[Поет]

Једини пацијент ја. Давајте неки лек. Утепа ме стомак

[о.Небојша]

Vladika Grigorije: Bosanci su najbolji ljudi

WWW.6YKA.COM

---

"Nacionalizam je uvijek primitivizam i iz toga se mora izaći", rekao je episkop Grigorije

 

Све зависи од угла гледања илити љепота је у оку посматрача.