Неко тамо

Атанасије Тврдошки не рече једну једину јавну реч против тешких гафова, безобразних интервјуа и тешких клевета епископа Максима против Синода и Патријарха. Ни у вези безакоња у Америци са тзв. новим Уставом ни у вези одбране промовисања дарвинизма од стране епископа Максима. Ни у вези срамних петиција око ПБФ-а, које је Максим скупио од западних балетана тзв. Пентагонских теолога и интелектуалаца. Ни у вези подршке Фанару око Украјине ... итд. Не само да га Атанасије Тврдошки није опоменуо и изкритиковао већ га је стално најотвореније хвалио и бодрио. Чак га је назвао и похвалом целог Православља. То се зове Атанасијева подршка велеиздаји! Нема другог назива. Али кад неко "сломи тацну" у Патријаршији Атанасије одмах најпримитивније оптужи Патријарха Иринеја, Свети Синод, посебно епископа Бачког Иринеја, па измђу редова и митрополита Порфирија и све оне које не мисли као он и његови суфлери из Тврдоша. Атанасијеве бесмислице потом уредно објаве "пријатељи" СПЦ из западне жуте штампе Данас и Блиц и разних "неовисних" Телевизија. Зато ако се буде судило оцу Зорану Ђуровићу тада се по истом аршину треба судити и Атанасију Тврдошком. Па ако лети епитрахиљ нека лети и митра. По истом принципу прејаких речи на више инстанце.

Анђелковићев текст има искреност. Он је дефинитивно овде писао срцем, али на брзину и исхитрено. Има и пуно истине у ономе што пише, али он не схвата неке основне ствари у вези десрбизације Црне Горе. Десрбизација и црногоризација Срба у Црној Гори је давни међународни антиправославни пројекат у коме су главни извршиоци они који су плаћеници запада на власти у Црној Гори. Овог пута то је Мило Ђукановић са својим ДПС-ом, и образновним системом у Црној Гори. Као и са целим државним апаратом и методама уцена при запослењу или опстанка у неком бизнису. Дакле, Анђелковић овде у старту веома греши када на првом месту напада Патријарха Иринеја и Александра Вучића. Мислим да је то врло некоректно, бесмислено и врло наивно са његове стране. Какве везе има пад процента Срба у Црној Гори са Патријархом Иринејем и Александром Вучићем? Ако се Вучићу и може нешто по том питању приговорити, ни тада то нема доминатни утицај на пад процента броја Срба у Црној Гори. То се може мерити промилима. За Патријарха Иринеја би се то не би могло рећи ни у најмањој мери. Дапаче, Патријарх је својим србовањем док је обилазио Црну Гору и уопште кад говори о Црној Гори и Цркви у Црној Гори коју увек назива Српском, крилатио и бодрио Србе у Црној Гори. И то као отворену контру црногорствовању Амфилохијевом. Србовањем се не може похвалити и Митрополит Амфилохије који већ годинама није рекао за себе да је Србин. Или да каже: Ја као православни Србин. Или просто ја сам Србин и ово је Српска Црква. Или ја као Српски Митрополит. Док њему реч "Српска" пређе преко уста он као да се порађа. Нека велика србовања дакле одавно нећете чути од Митрополита Амфилохија. И то траје 15 година. Он ће сто пута поновити ... Ја као Митрополит Црногорски иако му је титула Митрополит црногорско-приморски. Или, ја сам Црногорац. Он је чак и у разговорима у Београду са Патријархом и Синодом захтевао да се не србује кад се говори о Цркви у Црној Гори и да се не помиње српски народ, и Српка Црква већ наш народ и Православна Црква. Међутим у Црној Гори он лично као Митрополит углавном гура црногорску причу. Главне перјнице на Цетињу Митрополиту су све сами Црногорци - о. Гојко Перовић, о. Обрен Јовановић и многи други. Из свега се да закључити да Митрополит Амфилохије и Митрополија на Цетињу не само да не гурају српску причу, они гурају црногорску причу пет пута више него српску. И стога Митрополит Амфилохије и његово црногорско окружење са Цетиња имају одређену и не малу одговорност у десрбизацији Срба у Црној Гори. И то далеко већу од Вучића која се може мерити промилима. Амфилохијева одговорност у падању броја Срба у Црној Гори се може мерити реалним процентима. Штета коју је он својим црногорствовањем нанео српском народу у Црној Гори у последњих 15 година је далеко већа од одговорности свих председника Србије у последњих 15 година. Мислим да Анђелковић не схвата ту дуплу игру врха Митрополије Црногорско-приморске и у неком свом личном разочарењу он онако на брзину, сву критику окрене према Београду и то према Патријарху и Вучићу. То је страшно непознавање чињеница. Он не схвата да тако улази у пропагандну игру коју са југа против Патријарха и Вучића и Синода играју јужни епископи у СПЦ. Не заборавимо да је Митрополит Амфилохије одавно почео гурати причу о некаквој Православној Цркви у Црној Гори док чак и име Митрополија Црногорско-приморска СПЦ ставља у други план. Он је заљубљеник у идеју аутономне Православне Цркве Црне Горе као дела Пећке Патријаршије. И то је јасно као дан. Није ми јасно како то Анђелковић до сада није укапирао.

На том Васељенском Сабору који ће доћи после свопштег рата у свету ПЦУ ће добити шут карту. Као и сви расколници и јеретици.

Отац Гојко је стари великоцрногорски спинер и велики френд са "поштеним" државним врхом нзависног Монтенегра.

Ствар је јасна. Амфилохије не сме да иде ни на аутокефалију ни на аутономију, јер за то нема подршку Јоаникија и српског народа. Да он сам као неки дон Кихот иде у ту причу око аутокефалије било би равно његовом личном самоубиству и он не сме да иде тако далеко. Није он луд чак и кад је прорачунат. Дакле Амфилохије не сме и неће тражити аутокефалију од Цариграда. То је јасно као дан. Без обзира шта он сам жели. Нека жели шта хоће. Такође тешко да сме да тражи ни аутономију од Београда, јер у овом тренутку то би се схватило у народу као издаја. Нису Срби у Црној Гори неки људи који би то њему сад прогутали. Мислим да то не би прихватио ни Јоаникије, без обзира на све притиске на њега, нити би српски народ то толерисао. Ни свештенство није за то јер зна да би их народ живе запалио. Браунбек је био у Подгорици а Амфилохије је причао и са америчком амбасадорком. Сви су после састанка били задовољни. Зар је то чудно? Али на састанцима нису били владика Јоаникије и Дака Давидовић тако да то нема никакву тежину. Нећу да се излећем са сигурним закључцима али све мирише на ултиматум Амфилохију од стране Америке али и Енглеза. Или ћете да идете бар на аутономију или пуштамо са ланца пса званог Мило на СПЦ. Пас је преко закона одвезан са ланца али се држи и даље на ланцу од стране запада. Сад се чека одговор Амфилохија. Да ли ће пристати на аутономију те тзв. Самосталне Црногорске Митрополије или не. Ако пристане, Мило неће покушати преузимати храмове. Бар за сада. Зато Амфилохије и кука пре неки дан кад је рекао - "Из Владе Црне Горе нас убеђују да неће да нам одузимају храмове, али, шта ће бити ако дође нека друга власт у Црној Гори. Они ће нам можда одузети". Ако Амфилохије не пристане ни на аутономију, а не семе пристати иако је лично јасно за то, креће сукоб. Сад нека цетињски попови аутономаши из врха Митрополије, ти црногорствујући дугогодишљи пријатељи Мила Ђукановића, нека држе гаће. Нема више црвених телефона са дон Милом, нема више тајних мејлова са врхом ДПС-а, нема више незваничних састанака са врхом режима и двоструке игре. Сад ће морати да се определе. Или Мило или планина и герила.

Подсећања ради. Од свих владика у СПЦ митрополит Амфилохије је највише говорио против уласка у ЕУ. Мало после тога изјавио је у разговору са амбасадором Италије у Црној Гори да он никада није био против уласка Црне Горе у ЕУ и да ЕУ може. Да не може само НАТО. Он дакле мења приче ко грамофонске плоче. Зато му народ српски народ у Црној Гори више и не верује ко некада. Далеко више верују Јоаникију. И нико Амфилохију није крив већ он сам и његово политиканство и непринципијелност.

План одвајања Црне Горе од СПЦ, макар постепени, ако не одједном, јесте план Енглеза који су главни за Балкан поодавно. Прича о аутономији и Самосталној Црногорској Митрополји као део Пећке Патријаршије се уклапа у тај енглески план. То су геостратегијске приче. Ћирјаковић је најпрецизније о свему рекао у емисији са Марићем. Сва прича је у томе да се елиминише било каква опасност изласка Русије на топло море преко непослушне Србије и Срба уопште тј. преко Срба у Црној Гори. Срби се једног дана могу поново ујединити и то је ноћна мора за западне центре моћи. И ујединиће се поново. Али не сада. Све у своје време. Бог је онај који на крају одлучи а не људски планови Енглеза и њихових трабаната у врху државне власти Црне Горе. Само је грешка митрополита Амфилохија у томе што он мисли да ће црногорчењем са једне стране умирити Енглезе и њиховог пиона Мила, а са друге моћи да држи Србе на окупу око себе. Срби у Црној Гори неће никакву Аутономну Самосталну Цркву по украјинском моделу РПЦ, која би била само лабаво везану за Београд и где би Амфилохије као аутономни поглавар сваки други дан понављао. "Ја као Црногорац" или "ја као Црногорки митрополит" или "нека нам је вечна Црна Гора". Не може и јаре и паре. Мора да почне и да Србује по Црној Гори, иначе ће га српски народ у Црној Гори и Јоаникије скрајнути из читавог процеса ослобођења од енглеског пиона Мила. И требају да га скрајну у страну, ако овако настави. Не треба Амфилохије да србује само кад је у Србији и само кад се из Црне Горе меша у унутрашње ствари Србије. Или кад онако сурово, офрље и неодговорно критикује Патријарха и Вучића. Сличне гафове нека задржи за цетињске кулоаре и тајне састанке са себи сличним црногорствујућим мантијашима у врху Митрополије. Биће боље и за њега и за СПЦ.

План митрополита Амфилохија није аутокефална Црква већ најшира аутономија за Митрополију Црногорску по украјинском моделу. Она аутономија коју има канонска Самостална Украјинска Православна Црква Московске Патријаршије. Да има Свој Свети Синод, врло лабаву везу са Патријаршијом СПЦ и потуну самосталност у унутрашњим црквеним питањима. Да сами бирају свог архиепископа а да га патријарх пећки/српски само потврђује. Мислите ли да је случајно да се у Никшићу на Црквено-народном сабору читало и писмо митрополита кијевског Онуфрија? Неки моји пријатељи из Црне Горе су ми већ одавно говорили да митрополит Амфилохије у разним разговорима, и са многим појединцима, уопште није крио да је за најширу аутономију украјинског типа. Једино ако се у међувремену није предомислио за што треба времена да би се проценило да ли је тако нешто по среди. Видећемо. Даће Бог. Све ће се открити.

Проћи ће и ова брука Цариграда. Као мрачни облак одуван јаким ветром. Кад почне да пуца свуда наоколо, заборавиће Фанар и Епифанија и остале расколнике. Гледаће живу главу да сачувају. Умешаће се Бог и смирити горду обрву Фанарску. Господ чува Цркву Своју.

Помагајте помодрени, смучило се јако мени, Па сад не знам шта ћу прије, Дал да самог себе бијем, Ил да сузе горке лијем. У потпису је писало. Ваш обавештајац из СПЦ

Не би ја проливао крв за њих него за нас. У Скопској Црној Гори, Куманову и Скопљу има не мало Срба. Те територије треба припојити Србији. Не смемо дозволити да нам Бугари и Шиптари преотму Скопље и Куманово. Нек Бугари узму исток Северне Македоније а Грци југ. Шиптари ће ионако узети запад. По некој правди Охрид би требао припасти Бугарима због Самуила. Скопље Србима због Душана. Битољ Грцима због хеленске Античке Македоније.

Следећи који ће признати тзв. ПЦУ ће бити Бугари и Румуни а прва Црква која ће следећа добити "аутокефалију" су македонски расколници. Питање је само како ће расколничка скопска "аутокефалија" да се зове. Да ли ће се звати Православна Црква у Северној Македонији да би се изашло у сусрет екстремним Бугарима који не воле да ико осим њих има право на титулу Охридског Архиепископа или ће се ићи на име Охридска Архиепископија да би Грци избегли било какво помињање Македоније у називу следеће "аутокефалне" Цркве и погурали причу да је Охрид у историјском смислу био Магна Грециа. Друга опција је далеко вероватнија јер има више заједничких грко-бугарских именитеља и за фанарске и великобугарске идеје. Бугари ће интерно "аутокефалну" Охридску Архиепископију сматрати само другом Бугарском Црквом на Балкану јер су већ скоро потпуно завладали епископима из северномакедонског раскола или тачније раскола у окупираној Јужној Србији. Грци ће истицањем Охрида у имену тихо гурати причу о обнови Византије са Грчким нагласком. Ми Срби треба да имамо сасвим другу политику и за почетак да се спремамо ослободити Скопље од албанске окупације. Ако ће се Северна Македонија распасти, што је врло вероватно, свако ће гледати да узме нешто за себе. Шиптари Гостивар и Тетово, Бугари Струмицу и исток Северне Македоније а ми Срби Куманово и Скопље. Грци ће пикирати Битољ као део древне Античке Македоније и Охрид јер им је близу границе. Зато да ми Срби кренемо са гурањем наше приче. До године у Скопљу Цара Душана!

Постављам једноставно питање. Зашто се нико од душебрижника Амфилохијевих и његових фанова не побуни кад је митрополит Амфилохије даровао орден Светеог Петра II Његоша, оном безбожнику и лудаку Шешељу? Где су тада били? Сад им смета орден Вучићу а не смета им орден који је Амфилохије дао безбожнику Шешљеу који се још 1992. године успротивио увођењу веронауке. Који каже да су све религије измислили људи. Коју булазни да су свети оци искривили Јеванђеље и слично. И њему је Амфилохије дао орден!? Реч нису тада зуцнули Амфилохијевци. Кад он забрља онда је то икономија. Кад Синод одликује Вучића онда је то смак света. Лицемери црногорски. Сад дижу прашину и праве поделе око ордена Вучићу. То је само још једна лукавштина Амфилохија и његових сеиза. Амфилохије је последњи човек у СПЦ који би требао да било шта коментарише у вези додељивања ордена било коме. Орден безбожнику Шешељу који је он дао говори све.

Црногорски Мапет Шоу у Београду: Двоструки Амфилохијеви аршини, београдски Црногорци и горштачки C- dur - Видовдан Магазин VIDOVDAN.ORG Црногорски Мапет Шоу у Београду Двоструки Амфилохијеви аршини, београдски Црногорци и горштачки C– dur Црногорци у Београду – Матија Бећковић и Мило Ломпар... Што се нико од душебрижника Амфилохијевих и његових Црногораца не побуни кад је митрополит Амфилохије даровао орден Светеог Петра II Његоша, оном безбожнику и лудаку Шешељу? Где су тада били? Сад им смета орден Вучићу а не смета им орден који је Амфилохије дао безбожнику Шешљеу који се још 1992. године успротивио увођењу веронауке. Који каже да су све религије измислили људи. Коју булазни да су свети оци искривили Јеванђеље и слично. И њему је Амфилохије дао орден!? Реч нису тада зуцнули Амфилохијевци. Кад он забрља онда је то икономија. Кад Синод одликује Вучића онда је то смак света. Лицемери црногорски. Сад дижу прашину и праве поделе око ордена Вучићу. То је само још једна лукавштина Амфилохија и његових сеиза.

Већ је неколико и чисто Цариградских парохија и манастира из Европе и Америке прешло у Руску Цркву: Не желе са Вартоломејем.