„Парада поноса“ – два дана касније и много једа у мени

[Bokisd]

пре 2 часа, Ronald рече

Ovde je dobro opisano koliko danas sve i da hoce vecina duhovnika nemaju takvu mogucnost sa posvecenoscu i analizom vjernika, njihovog zivota, grijehova itd. To nije mogao starac Tadej pa mu je bilo tesko kad se molio. Cesto i ljudi ne kazu sve detaljno, a on koji je kao malo ko htio nije imao vremena da ih propitkuje jer su ga iscrpljivali do besvijesti, zato je dobio blagoslov na kraju da se povuce.

Da, slazem se, vec sam to negde i pominjao da nazalost danas nemamo bas tako iskusne i prosvecene duhovnike tipa starih o kojima citamo u duhovnoj literaturi i zitijama svetih koji su mogli adekvatno da lece ljudske duse i psihu. Ali, mislim da mogu da se nadju dobri duhovnci i u Srbiji ali naravno i u drugim pravoslavnim crkvama, ja sam dosta vremena proveo na Svetoj Gori i nesto malo sam video ali sam mnogo vise cuo price o nekim velikim duhovnicima.... tako da ima dobrih duhovnika ali je tesko pronaci ih i stupiti u kontakt.

U sustini, mislim da i svete tajne ispovesti i Pricesca ako covek pridje sa iskrenom zeljom za pokajanjem i verom, mogu da pruze veliku blagodat i pomoc coveku, kao i mnoge druge tajne i molitve i sluzbe koje postoje u Crkvi.... da ne filozofiram mnogo ali zaista verujem u ono sto pise u pismu... da tamo gde su velike nevolje i teskoce tamo je i velika blagodat i pomoc za coveka...

[Ronald]

пре 14 часа, Bokisd рече

Dobro, crkva treba da vodi racuna i kolike su mogucnosti i koliko mogu da podnesu (ili mozda bolje reci ponesu) vernici duhovne epitimije i to je ono sto kaze sv.Grigorije Niski u tom svom 4.kanonu.... moguce je onome koji raspolaze (ispovednik i duhovnik) na korist crkvenom ikonomijom da skrati vreme slusanja i uskori obecanje.... i ta ikonomija se moze koristiti radi spasenja i rukovodjenja mnogih u crkvi - kako se ona i definise.

Ipak, iako ikonomija ima svoje odredjeneo mesto u crkvi, ali ni ona ne sme da predje odredjene granice i da pravda greh i bezakonje kao sto kaze sv.Jovan Zlatoust.... Potrebna je ikonomija, tamo gde se ne prestupa zakon..... i zbog toga ne treba smetnuti sa uma i da svaki kanon poseduje i kanonsku akriviju - Акривија (грч. ακριβεια — тачност) је строго примењивање црквених канона у случајевима где доктрина и традиција Цркве треба да буду безусловно поштоване.....u kojoj se prepoznaje ono u veri i kanonima sto je dogmatskog i nepromenjivog sadrzaja sto je kod ovih kanona sto smo spomenuli grehovi, preljube, bluda, ubistva, muzeloznistva i slicno. Znaci, svaki kanon ima svoju akriviju i ikonomiju u praksi i Crkva treba mudro i pastirski da primenjuje one stvari koje su u veri vecne i nepromenjive.

Razumijem ja ovo sto citiras, medjutim u praksi stvari cesto stoje drugacije i daleko neodgovornije, 95% pastira nema vremena da pazi. Takodje se ovde pokrenulo pitanje homosexualnih veza, a posto Crkva odnosno njeni pastiri moraju da paze na to koliko koji vjernik moze da izdrzi i na osnovu njegovog duhovnog stanja da odlucuju, u slucaju osobe homosexualne orijentacije ne postoji izbor osim devstvenosti u samoci mirjanskog zivota. Monasenje takodje nije lak izbor jer se direktno izlazu strastima. Osim toga na sexualne veze homo osoba se u Crkvi ne gleda na isti nacin kao hetero osoba koje nisu u braku. Ako ima to su rijetki pojedinci, koji koliko toliko pokusavaju da razumiju i njihovu situaciju, dok se vecina daleko vise zgtozava u odnosu na grijehove koje su vrlo moguce oni pocinili dok nisu bili u braku iki ih i dalje cine. Zato ce uvijek 4-5% stanovnistva LGBT populacije biti daleko od Crkve, osim nekoliko koji su tu prisutni ali bez prihvatanja od zajednice.

[Desiderius Erasmus]

пре 9 минута, Ronald рече

Razumijem ja ovo sto citiras, medjutim u praksi stvari cesto stoje drugacije i daleko neodgovornije, 95% pastira nema vremena da pazi. Takodje se ovde pokrenulo pitanje homosexualnih veza, a posto Crkva odnosno njeni pastiri moraju da paze na to koliko koji vjernik moze da izdrzi i na osnovu njegovog duhovnog stanja da odlucuju, u slucaju osobe homosexualne orijentacije ne postoji izbor osim devstvenosti u samoci mirjanskog zivota. Monasenje takodje nije lak izbor jer se direktno izlazu strastima. Osim toga na sexualne veze homo osoba se u Crkvi ne gleda na isti nacin kao hetero osoba koje nisu u braku. Ako ima to su rijetki pojedinci, koji koliko toliko pokusavaju da razumiju i njihovu situaciju, dok se vecina daleko vise zgtozava u odnosu na grijehove koje su vrlo moguce oni pocinili dok nisu bili u braku iki ih i dalje cine. Zato ce uvijek 4-5% stanovnistva LGBT populacije biti daleko od Crkve, osim nekoliko koji su tu prisutni ali bez prihvatanja od zajednice.

Čuo sam za slučaj da je jedan gej ušao u jednu beogradsku Crkvu da se posavetuje i dobije utehu, a ovi ga izbacili napolje i još kadili za njim. Pa sad vidite kako je tim ljudima. 

[Драшко]

пре 13 минута, Desiderius Erasmus рече

Čuo sam za slučaj da je jedan gej ušao u jednu beogradsku Crkvu da se posavetuje i dobije utehu, a ovi ga izbacili napolje i još kadili za njim. Pa sad vidite kako je tim ljudima. 

Bas onako jevandjelski!!

Tako i Hristos odgonise sve koji ga se doticase?

E tu mi padamo 

[Ronald]

пре 15 минута, Desiderius Erasmus рече

Čuo sam za slučaj da je jedan gej ušao u jednu beogradsku Crkvu da se posavetuje i dobije utehu, a ovi ga izbacili napolje i još kadili za njim. Pa sad vidite kako je tim ljudima. 

Ili licemjerstvo ovog tipa, procitaj oba Jarilova teksta:

Pravoslavni peder: Epilog i komentari | B92 Blog

BLOG.B92.NET

---

�ва мо�а и�пове�� �е...

Pravoslavni peder (2) | B92 Blog

BLOG.B92.NET

---

в�ло ин�имна...

Ne otvara ispravno linkove, klikni na njegovo ime kad otvoris prvi link, i onda na trecoj strani od dna imas redom tekstove Pravoslavni peder 1, pravoslavni peder 2 i na kraju pravoslavni peder epilog i komentari.

[Desiderius Erasmus]

пре 11 минута, Ronald рече

Ili licemjerstvo ovog tipa, procitaj oba Jarilova teksta:

Pravoslavni peder: Epilog i komentari | B92 Blog

BLOG.B92.NET

---

�ва мо�а и�пове�� �е...

Pravoslavni peder (2) | B92 Blog

BLOG.B92.NET

---

в�ло ин�имна...

 

Uf, ovo je muka duhu. Zar je to stvarno toliko rašireno po manastirima? Ili su oni ciljano išli u takve manastire?

[Вукашин]

пре 22 минута, Desiderius Erasmus рече

Uf, ovo je muka duhu. Zar je to stvarno toliko rašireno po manastirima? Ili su oni ciljano išli u takve manastire?

Vidis da je isao ciljano.

U kojoj meri je rasireno, ne znam, ali postoji, kao sto postoje i "prizenjeni" monasi.

Pisao je ep. David nedavno o tome. To je put svakog monaha koji krene sirokim putem.

[Bokisd]

пре 49 минута, Ronald рече

Razumijem ja ovo sto citiras, medjutim u praksi stvari cesto stoje drugacije i daleko neodgovornije, 95% pastira nema vremena da pazi. Takodje se ovde pokrenulo pitanje homosexualnih veza, a posto Crkva odnosno njeni pastiri moraju da paze na to koliko koji vjernik moze da izdrzi i na osnovu njegovog duhovnog stanja da odlucuju, u slucaju osobe homosexualne orijentacije ne postoji izbor osim devstvenosti u samoci mirjanskog zivota. Monasenje takodje nije lak izbor jer se direktno izlazu strastima. Osim toga na sexualne veze homo osoba se u Crkvi ne gleda na isti nacin kao hetero osoba koje nisu u braku. Ako ima to su rijetki pojedinci, koji koliko toliko pokusavaju da razumiju i njihovu situaciju, dok se vecina daleko vise zgtozava u odnosu na grijehove koje su vrlo moguce oni pocinili dok nisu bili u braku iki ih i dalje cine. Zato ce uvijek 4-5% stanovnistva LGBT populacije biti daleko od Crkve, osim nekoliko koji su tu prisutni ali bez prihvatanja od zajednice.

Mozda se nismo razumeli, slazemo se da danas nazalost verovatno ne postoje takva lica u crkvi koja bi bila na takvom duhovnom i podviznickom nivou kakav smo imali u proslosti kod velikih duhovnih podviznika i sta onda da radimo ako je takvo stanje za sve ljude koji su u crkvi, za tebe i mene, ne samo za homo ljude koji bi zelele da budu deo crkve. I, zbog toga sam i gore pomenuo svete tajne crkve zbog toga i u tom smislu da mislim...... ako covek zaista zeli sam da se duhovno promeni i bori sa samim sobom i svojim problemima i strastima, onda ima za to mogucnost i pomoc u tim svetim tajnama crkve kao sto su,  ispovest, Pricesce, molitve, sluzbe, duhovni razgovore, citanje knjiga i slicno koje sve te stvari ako covek stvarno ima nameru i malo vere i odlucnosti za borbu mogu da pomognu i da covek oseti i blagodat i pomoc.

Recimo, da plasticno objasnim, meni svaka liturgija znaci kao neka duhovna oaza koja me malo duhovno oporavi od svih tih stvari i problema koje covek ima u svakodnevnom zivotu i kada propustim neku liturgiju imam problem da 'nadoknadim' ono sto mi duhovno moze pruziti liturgija i u tom smislu sam mislio da opet ponovim, mogu sve ove stvari koje su ustanovljene crkvom da nam pomognu da zadobijemo tu neophodnu blagodat koja jedino moze da nam pomogne u borbi sa nasom prirodom (bilo sta da je i kako gledamo na tu nasu prirodu).... I, jos kada bi mogli da pronadjemo nekog dobrog duhovnika ili bar nekog dobrog svestenika ispovednika onda bi imali neku koliko toliko dobru osnovu za (dobru) i odgovarajucu cborbu sa nasim problemima i strastima. Opet da pomenem sebe, borim se vec vise od deset godina sa bolescu i stvarno mi nije lako u nekim situacijama kada bolest pritisne tako jako da ne znam kako covek moze takvo jedno psihicko i mentalno i duhovno stanje da izdrzi, ne znam, da mi nije vere mislim da bih mnogo teze tu bolest podneo i teze bi mi bilo da borim i izborim.

Ja licno, trenutno ne vidim neki drugi nacin da se covek nekako duhovno bori osim ovako kako sam opisao gore, to je neko moje misljenje i iskustvo boravka oko 25 godina u crkvi, mozda gresim, mozda i ima nekih drugih boljih nacina duhovne borbe. 

Inace, pomenut je o.Tadej, pa, negde tamo pre vise od 20 godina, cesto sam isao u Vitovnicu kod o.Tadeja i bilo je leto i predvece, lepo vreme, dodje mi drugar kuci, pomagaj brate sesta mi pala u neku psihozu, daj da idemo kod o.Tadeja, dodjem kolima po njega, on nosi sestru na rukama, ona, to je neki pogled zamrznut i gleda odsutno u daljinu u neku tacku i oci se ne pomeraju, kao da nije tu sa nama, kao neki zombi u telu,, kao da je neka skroz bezivotna stvar u telu, i sad kad se setim tog pogleda rastuzim se, ......i odvedemo je u Vitovnicu kod o.Tadeja, stigli smo kasno nocu, primili nas, ja sam cekao i malo odspavao do jutra i ujutro izlaze iz crkve taj moj drugar i njegova sestra skroz povracena i zdrava i dobrog raspolozenja,.... dobila je par duhovnih saveta i otisli smo kuci,.... bio je jedinstven o.Tadej, ne znam da li takvih ljudi ima danas u crkvi....

[Жика]

On 21.9.2019. at 8:27, Ronald рече

I danas ni u tragovima ne postoje epitimije na ovom nivou godina, narocito poslednji primer koji je najucestaliji, rekao bih zastupljen na nivou cijele planete. Jer da se primjenjuje strogo bez izuzetka, niko se pricestio ne bi, a tesko da bi dosao u Crkvu nakon toga. Jos si ovde naveo samo neka, a ima ih jos mnogo podjednako strogih. Znaci da niko vise ta pravila ne postuje( 99, 99% mirjana ne znaju ni da postoje) i to nam govori da je Crkva postala elasticna i prilagodila se ovom vremenu. Pravila( epitimije) su ostala samo slovo na papiru( ako se vec ne primjenjuju) jer uglavnom za funkcionisanje Crkava u svim zemljama treba novac, iz godine u godinu sve vise novca, pa usled toga i bezbroj ostalih okolnosti sa razvojem covjecansta ugadja se ljudima pocev od krsenja ovih pravila, blagoslova za drugi ili treci brak, i jos mnogo toga sto nema nikakve slicnosti sa prvim vijekovima. Iskreno da ti kazem Kacavenda je imao najvise novca i posto je pokrivao troskove i dugove mnogih, otud da on ne bi poceo pricati sta zna( ipak je bolje gurati pod tepih), par puta i zaprijetio kad se povela prica oko njega i njegovih ozbiljnih prestupa, ali ipak mu se ugodilo sa penzionisanjem itd., sto veze sa hriscanstvom nema. Na kraju vecina pricescuje mirjane bez bilo kakve detaljne ispovijesti.

Старац Пајсије је рекао да не треба строго примењивати каноне, каже да тако у канонима пише да људи не би упадали у грех па опет падају а замисли да су епитимије блаже.

[Вилер Текс]

Видим да сте се расписали. Суштина је да се човек бори и да игра до краја, па макар губио 5:0 али да покушава да да гол па макра не прешао пола терена али да покушава. 

Бог је добар, најбољи али то не значи да ми зато треба да постанемо најгори и да истрајавамо у најгорем. Јасно као дан.

[Ronald]

пре 19 минута, Жика рече

Старац Пајсије је рекао да не треба строго примењивати каноне, каже да тако у канонима пише да људи не би упадали у грех па опет падају а замисли да су епитимије блаже.

Ja o tome i pricam jedno pise u kanonima ali prakticno se ljudi ponasaju na totalno druaciji nacin. Jer ne vidim svrhu uopste u odredjivanju epitimije od 10 godina ako se ne primjenjuje ni na koga, tacnije mislim da bi danas 99% osoba napustilo Crkvu ako bi se strogo primjenjivala. Danas imamo slucajeve da neko idredi neku simbolicnu epitimiju od 2-3 mjeseca, vjernik se naljuti i ode u drugu eparhiju vidno razocaran gdje mu se onda popusti.

[Ronald]

пре 1 сат, Bokisd рече

Mozda se nismo razumeli, slazemo se da danas nazalost verovatno ne postoje takva lica u crkvi koja bi bila na takvom duhovnom i podviznickom nivou kakav smo imali u proslosti kod velikih duhovnih podviznika i sta onda da radimo ako je takvo stanje za sve ljude koji su u crkvi, za tebe i mene, ne samo za homo ljude koji bi zelele da budu deo crkve. I, zbog toga sam i gore pomenuo svete tajne crkve zbog toga i u tom smislu da mislim...... ako covek zaista zeli sam da se duhovno promeni i bori sa samim sobom i svojim problemima i strastima, onda ima za to mogucnost i pomoc u tim svetim tajnama crkve kao sto su,  ispovest, Pricesce, molitve, sluzbe, duhovni razgovore, citanje knjiga i slicno koje sve te stvari ako covek stvarno ima nameru i malo vere i odlucnosti za borbu mogu da pomognu i da covek oseti i blagodat i pomoc.

Recimo, da plasticno objasnim, meni svaka liturgija znaci kao neka duhovna oaza koja me malo duhovno oporavi od svih tih stvari i problema koje covek ima u svakodnevnom zivotu i kada propustim neku liturgiju imam problem da 'nadoknadim' ono sto mi duhovno moze pruziti liturgija i u tom smislu sam mislio da opet ponovim, mogu sve ove stvari koje su ustanovljene crkvom da nam pomognu da zadobijemo tu neophodnu blagodat koja jedino moze da nam pomogne u borbi sa nasom prirodom (bilo sta da je i kako gledamo na tu nasu prirodu).... I, jos kada bi mogli da pronadjemo nekog dobrog duhovnika ili bar nekog dobrog svestenika ispovednika onda bi imali neku koliko toliko dobru osnovu za (dobru) i odgovarajucu cborbu sa nasim problemima i strastima. Opet da pomenem sebe, borim se vec vise od deset godina sa bolescu i stvarno mi nije lako u nekim situacijama kada bolest pritisne tako jako da ne znam kako covek moze takvo jedno psihicko i mentalno i duhovno stanje da izdrzi, ne znam, da mi nije vere mislim da bih mnogo teze tu bolest podneo i teze bi mi bilo da borim i izborim.

Ja licno, trenutno ne vidim neki drugi nacin da se covek nekako duhovno bori osim ovako kako sam opisao gore, to je neko moje misljenje i iskustvo boravka oko 25 godina u crkvi, mozda gresim, mozda i ima nekih drugih boljih nacina duhovne borbe. 

Inace, pomenut je o.Tadej, pa, negde tamo pre vise od 20 godina, cesto sam isao u Vitovnicu kod o.Tadeja i bilo je leto i predvece, lepo vreme, dodje mi drugar kuci, pomagaj brate sesta mi pala u neku psihozu, daj da idemo kod o.Tadeja, dodjem kolima po njega, on nosi sestru na rukama, ona, to je neki pogled zamrznut i gleda odsutno u daljinu u neku tacku i oci se ne pomeraju, kao da nije tu sa nama, kao neki zombi u telu,, kao da je neka skroz bezivotna stvar u telu, i sad kad se setim tog pogleda rastuzim se, ......i odvedemo je u Vitovnicu kod o.Tadeja, stigli smo kasno nocu, primili nas, ja sam cekao i malo odspavao do jutra i ujutro izlaze iz crkve taj moj drugar i njegova sestra skroz povracena i zdrava i dobrog raspolozenja,.... dobila je par duhovnih saveta i otisli smo kuci,.... bio je jedinstven o.Tadej, ne znam da li takvih ljudi ima danas u crkvi....

I ja sam u Crkvi, da kazem svjestan, i ako sam oduvijek, u njoj 25 i vise godina, sad imam 32. godine, takodje imam tesku hronicnu bolest, ali to je sastavni dio zivota i trpljenja, moja bolest takodje mnoge dovede i do teske depresije, medjutim kao hriscanin to prihvatam i borim se, kao i ti, za hriscane je to sastavni dio zivota,  medjutim homosexualnost ne treba mijesati sa tim, zato ja i ne poredim vec pokusavam gledati objektivno iz svih uglova, hriscanskog, istorijskog, naucnog i kulturnog koliko je moguce i u odnosu na Crkvu i njen odnos poredeci i sa drugim pitanjima i popustanjima.

[Ronald]

пре 2 часа, Вукашин рече

Vidis da je isao ciljano.

U kojoj meri je rasireno, ne znam, ali postoji, kao sto postoje i "prizenjeni" monasi.

Pisao je ep. David nedavno o tome. To je put svakog monaha koji krene sirokim putem.

Ima toga, nije isao ciljano, jer bi tako ispalo da su Kaci, Pohi, i co., pali iz vedra neba, tesko da je tako, to se godinama razvijalo, a losa selekcija dovodi i do losih starjesina mnogih manastira, otud i monaha itd. Sjecam se davno je jedan forumas Deki( nije vise na forumu)napisao da je njegov prijatelj radio kao majstor u jednom manastiru i nije mogao da vjeruje koliko su se monahinje motale oko njega, da nu ugode itd. To je cak i opisano u asketskoj literaturi kao prvi vid propadanja pod strastima u zenskim manastirima, u muskim je masturbacija.

[Bokisd]

пре 28 минута, Ronald рече

I ja sam u Crkvi, da kazem svjestan, i ako sam oduvijek, u njoj 25 i vise godina, sad imam 32. godine, takodje imam tesku hronicnu bolest, ali to je sastavni dio zivota i trpljenja, moja bolest takodje mnoge dovede i do teske depresije, medjutim kao hriscanin to prihvatam i borim se, kao i ti, za hriscane je to sastavni dio zivota,  medjutim homosexualnost ne treba mijesati sa tim, zato ja i ne poredim vec pokusavam gledati objektivno iz svih uglova, hriscanskog, istorijskog, naucnog i kulturnog koliko je moguce i u odnosu na Crkvu i njen odnos poredeci i sa drugim pitanjima i popustanjima.

Ali, kako da ne poredimo u smislu da treba da bude borba duhovna i mentalna u crkvi, pa ko koliko ima snage da izdrzi, padnes i ustanes i ides dalje, kao recimo ona prica o nekom gresniku koji je cesto gresio i stalno se uvece kajao i tako ga i Bog uzeo kao pokajnika za svoj greh.... pa, neka se i homo covek bori u crkvi, padne i ustane, pa tako mislim da i mi u sustini radimo, nema tu neke velike razlike.... kako da ne trazi crkva i veru i borbu od svih radi spasenja dusa, evo i ti sam znas koliko borbe i snage treba da se covek odrzi mentalno normalnim i zdravim kada imamo neku tesku hronicnu bolest i nemamu mi tu nekih velikih izbora, svaki ima svoj neki krst i Bog nece da nekome da' veci krst od onoga (krsta) koji ne moze i poneti i dace i snage da se taj krst i nosi u zivotu i to moze da se primeni i na homo ljude i na sve druge, .... neko kad mi ne veruje koliko mi je tesko u bolesti kazem, samo kad bi bio jedan dan na mojem mestu, ali eto, takav je krst bolesti koji je toliko tezak da ga svetitelji uporedjuju sa mucenistvom i onda i ne mogu bas svi ljudi da nose kako treba taj krst, ....tako mozda i homo ljudi, takav je krst i neka ga nose kako treba ako su vec u crkvi i veri, neka se bore pa ako i padnu kao sto i svi padamo, neka ustanu i krenu dalje....

[Sofija_]

пре 35 минута, Ronald рече

prijatelj radio kao majstor u jednom manastiru i nije mogao da vjeruje koliko su se monahinje motale oko njega, da nu ugode itd. 

ajde!!! jedino da je bio srpski Bred Pit, pa bih mogla da razumem, ovako moze i da umisli...cuj motale se, pa naravno hoce da usluze, ccc ja cesto boravim po manastirima gde se renovira, radi...pa moraju radnici pojesti, popiti kafu...itd. ko ce im to doneti? ili mislis da ce i da rade i sami sebi kuvaju?