Jump to content

Treba li se izbaciti mašta iz molitve?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Али није сликање тема, Бог се јавља човјеку, нема потребе да га замишља. Као са храном или женом - чему пусто замишљање?

Или како си рекао ниједна измаштана слика, не може замјенити праву особу - Бога

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 165
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 11 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Добро може се рећи ако су видилац и сликар имали добру сарадњу, али има то преношење, није свеједно на коме мјесту се формира слика, нпр у уму па се пренесе, или одма на платну.

Сликање је рад упарен са опажањем (без замишљања)

Ako slikaš iz svoje glave kako može bez zamišljanja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Или како си рекао ниједна измаштана слика, не може замјенити праву особу - Бога

Nema bitne razlike da li iz mašte ili upotrebom foto aparata to je i dalje slika.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, kopitar рече

Ako kažeš da je mašta ok onda zašto je loša kod molitve.

Виђења створена маштом, ако их ум допусти себи у молитви, постаће непрозирна завеса и преградни зид између ума и Бога. „Они који у току својих молитава никога и ништа не виде – виде Бога“ (Мелетије Исповедник).

... и сав живот свој Христу Богу предајмо

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 33 минута, kopitar рече

Da li je kralj David koristio maštu dok je pisao psalme?

Није. А има и једна молитва која се чита пред читање Псалтира и навешћу ти један њен део: ''Свесвета Тројице,  Боже и Саздатељу свега света, похитај и управи срце моје, да почне разумно и сврши с добрим делима богонадахнуте ове књиге (Псалама), које Свети Дух устима Давидовим изговори, које ћу сада говорити ја недостојни''. Дакле, Бог је Давида удостојио да буде ''предајник'' богонадахнутих речи осталом људском роду. Није Давид Псалтир створио, већ му је Бог говорио шта да пише: ''..које Свети Дух устима Давидовим изговори''..

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, kopitar рече

Ako slikaš iz svoje glave kako može bez zamišljanja.

Да ти кажем може, и то на више начина, упутио сам те на Далија и надреалисте, можеш и кроз филозофију да посматраш, није свако мишљење замишљај ни свака слика представа.

пре 2 минута, kopitar рече

Nema bitne razlike da li iz mašte ili upotrebom foto aparata to je i dalje slika.

Ма да нема везе да ли сам ја замислио светог или ми се он јавио, да ли сам замислио печено пиле или га појео, да ли сам неку цицу замислио или је са мном у кревету.

"Замишљен пас не уједа"

Ум има и друге могућности осим замишљања, предлажем ти да их опробаш

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Вукашин рече

I Siluan Atonski kaze, da mu sam Duh vodi ruku i da ne zna unapred kako ce izgledati to sto pise.

Али кад Дух и од Сина излази, онда би и он да води, али шта води -тек своје замишљање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И читава западна метафизика је на томе, Декартова когитација је замшљај- до Ничеа који схвата да то нема покрића, да је то ништење (нихилизам) и Хајдегера који то напушта, а онда наши умишљени, са својим онтолошким замишљајима - превазлазе Силуана :kucanje:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Плаво Небо рече

Није. А има и једна молитва која се чита пред читање Псалтира и навешћу ти један њен део: ''Свесвета Тројице,  Боже и Саздатељу свега света, похитај и управи срце моје, да почне разумно и сврши с добрим делима богонадахнуте ове књиге (Псалама), које Свети Дух устима Давидовим изговори, које ћу сада говорити ја недостојни''. Дакле, Бог је Давида удостојио да буде ''предајник'' богонадахнутих речи осталом људском роду. Није Давид Псалтир створио, већ му је Бог говорио шта да пише: ''..које Свети Дух устима Давидовим изговори''..

 

Pa nije Muhamed da mu je u uho diktirano.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И читава западна метафизика је на томе, Декартова когитација је замшљај- до Ничеа који схвата да то нема покрића, да је то ништење (нихилизам) и Хајдегера који то напушта, а онда наши умишљени, са својим онтолошким замишљајима - превазлазе Силуана default_kucanje.gif

Зато је Ниче тежи за читање и често га погрешно разумију као пјесника. Хајдегер је радикално сузио простор погрешног разумевања и ако му се приступа са замишљајућим разумјевањем ништа се не може разумјети јер његов текст не ствара преставе него их разара ( деконструише и фундира).У нововјековној метафизичкој традицији је наступило доба слике света и ми не живимо више у свијету него у сопственој престави од њему. (Намножиле су се истините представе толико да смо одљелили. Дон Кихот)У ствари тако смо одлучени од времена. (Битије и вријеме) За разумијевање Хајдегера потребно је научити феноменолошки читати, не у представама, него слично молитвеном читању, само што одјек тог читања није у Богу него у свијету. Јер циљ је повратак у свјет (из истине о њему - метафизике) а.не богословље.Али такав приступ осим што све метафизичко богословље оставља на сметљиште отвара пут за трезвеноумно и непрелесно православно богословље.Када у том светлу посматрамо наше персонологе, постаје јасно колико су ретроградни, а не напредни, јер филозофске основе су им метафизичке (дакле предничеанске), а притом су занемарили вјеру.

Зато њихово изобличавање не треба да се врши само путем светогорских отаца јер њих презиру, него са запада на који комплексашки слине, кроз правилну рецепцију Хајдегера и Ничеа.

Која понављам одсуствује у мејнстрим српској теолошкој мисли и држи је у раљама метафизике (19 вјек) а са теолошком и осталу мисао и друштво.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@kopitar  Да не останем дужан на пољу умјетности, истина је да је замишљајуће сликање било актуелно колико и западна метафизика (и данас је кроз виртуелну стварност , 3д макс....) од Декарта до Ничеа због којег  појављује Маљевич са беспредметним сликарством (односно непредстављајућим)

и даље надреализмом који је условило откриће параноје, зато Дали каже ја нисам сликар него кибернетичар, јер ускаче у однос човјека и света (слику) и мјења је. 

До Марине Абрамович која увременошћу, на бази Хајдегера изводи преформансе тако што нас из слике о свјету враћа у свјет - догађај.

Тако да иконоборачки спор још није разрјешен, и у грдној су прелести они који своје представе сматрају за стање будућега вјека.

Постоије они који руше лажне слике, као и они који их праве, јер икону разумјевају као идеалану преставу Христа.

Невоља са правом иконом је јер је по инерцији разумјевају као представу, као што Ничеа сматрају пјесником. Са Марином је то немогуће јер слике нема.

757z468_MARINA1.jpg
WWW.POLITIKA.RS

Хвала вам на раном буђењу, обратила се Марина Абрамовић јутрос многобројним новинарима који су испунили салу...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

''..које Свети Дух устима Давидовим изговори''..

О неком облику синергије је сигурно рјеч, јер само дјела љубави опстају, постају историјска - непролазна ( узгред речено антиномија есхатологија - историја је још један гег, јер је историја вријеме + есхатологија).

У тој синергији Дух освештава и узвишава човјека и дјелује уважавајући и прилогађавајући се његовом саставу ( ипостаси).

Мој кум би рекао није могао Бог дати некој баби да открије теорију релавитета, јер њен је престо постављен тако да може добити божанствене уштипке.

Дакле из дана и дан ми постављамо жтрву, и може и да не сиђе огањ и да је не спали. Јер смо неподобни и у нечему жречеви. Односно не морају уштипци да успију.

А такође могу да се пишу љепши псалми него Давидови и љепше иконе него Рубљовове јер божанствена љепота се није исцрпила...

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...