Jump to content

Колизија двеју теологија на ПБФ-у у Београду: А зашто, уствари, ми умиремо?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Да ли умиремо зато што смо твари створене из земље (а земља из ништа), или зато пто је Адам био непослушан (сагрешио)? Па извол'те. Очито да се теологије на БФу сукобљавају око овога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Ćiriličar рече

Да ли умиремо зато што смо твари створене из земље (а земља из ништа), или зато пто је Адам био непослушан (сагрешио)? Па извол'те. Очито да се теологије на БФу сукобљавају око овога.

То ти је само један од огранака сукоба око еволуције.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 34 минута, Ćiriličar рече

Да ли умиремо зато што смо твари створене из земље (а земља из ништа), .

 

“ни из чега” :dedica:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одговор је врло једноставан. Умиремо зато што је Адам промашио циљ -  учинио грех (грчки амартиа - грех, промашај циља). Адам је одбио Бога и зато је, по природи ствари, умро. Поента је да смрт није казна, догађај пада не треба посматрати кроз јуридику. Бити жив (вечно) значи бити са Богом - јединим извором живота. Човек и уопште створена природа не може да постоји сама од себе, већ искључиво благодаћу Божјом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Адам је кроз одбијање Бога - активирао смрт. Пре пада, човек је имао потенцијал/призвање да буде бесмртан. Када је  Бог стварао човека, он каже "да створимо човека по икони и подобију свом". Међутим, када га је створио, створио га је по икони, подобије је прећутано. То значи да је икона дата (а то су разум и слобода) а да је подобије задато. Подобије је одзив на Божји призив. Човек треба да слободно пристане на Божји призив. Адам није пристао - зато умиремо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тврдња да умиремо зато што смо створени (мада она потиче од Светог Атанасија Великог) може да зазвучи збуњујуће. Односно, може да буде схваћена као да је Бог створио смрт. Међутим, то никако није значење ових речи. Створеност значи смртност онда и само онда када човек, својом слободном вољом, одбије Животодавца, Бога (а то је Адам и урадио, зато апостол Павле каже да кроз грех уђе смрт). Сама за себе, ван заједнице са Богом, наша природа јесте смртна и смрт јесте њено својство. Но, то својство активира човек, својом вољом - својим одговором на Божји призив.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И једно, и друго. Смрт је двозначна. Имаш смрт као пропадање, старење. И имаш смрт као прекидање заједнице са Богом.

Природа јесте створена да буде смртна, да пропада и поново се рађа, настаје. Бесмртност може постићи једино заједничарењем са Богом.

Да ли смо ми, чланови Цркве, који се сједињујемо са Богочовеком Христом, сада смртни, ил бесмртни? Да ли су светитељи који су живели пре хиљаду година мртви? Гледано са материјалне стране, да мртви су, не можеш да попијеш чај са њима. Ал и нису мртви јер стоје пред лицем Божијим.

Дал је Адам био надчовек? Видимо да је јео, што значи да је морао ићи у тоалет. Природа се прерађивала у његовом стомаку. Био је обичан човек, први човек. Дакле смртан. Био је бесмртан зато што је био у заједници са Богом, као и ми данас. Само на различит начин је заједничарио са Богом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Све што ти није јасно то ће ти г.А.Милојков, као врстан познавалац објаснити.

Или што је некад у моје доба говорио поч.проф.протођакон Војин Ракић : Душо рајска, све што те занима из догматике, наћи ћеш у моме уџбенику.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Ćiriličar

Ово питање је добро, јер потребно је расветлити неке савремене недоумице. Неко верује да је Бог створио смрт, баш онако како данас постоји у односу на целокупну творевину. Други сматрају да је такво схватање пренаглашено удовољавање научном ставу, и да смрт какву данас познајемо није постојала у самој, првобитној творевини.

Одлучније залагање за првим ставом почело је не толико давно, као подражавање става Митрополита Зизјуласа, који је поистоветио научну еволуцију са библијским стварањем, и класични Велики прасак са првобитним почетком, библијским почетком творевине. У томе је учињен превид у односу на већ унапређену и модерну космологију.

На пример, Зизјулас је простор и време поистоветио са наводним носиоцима смртног постојања по себи. Рекао је да простор и време чине раздвајање ствари и немогућност да творевина одржи јединство и постојаност. Међутим, то је површна анализа нашег космоса, који свакако постоји у смртном стању, само треба разумети на који начин постоји просторвреме да бисмо могли говорити о томе.

Просторвреме не мора да носи смртно постојање по себи. У модерној космологији, повезаној са квантном физиком, видни су конкретни помаци ка неслућеним могућностима теоријске физике. Откривено је да информације могу ићи са крај на крај космоса без протока времена, да наш космос не мора бити једини, да класични Велики прасак не мора бити првобитни почетак творевине, да је Прасак био покренут инфлатоном који омогућује готово тренутну експанзију, да је могуће такво Велико сажимање претходног космоса, итд.

Појавила се могућност да је читав космос библијског стварања постојао пре научног Великог праска. Смрт, која сада постоји, тиче се читавог космоса, али није нужно да је исто стање (умирања) постојало у првобитном космосу. Прераспоређивање информација, као динамика просторвремена, не носи нужно процес смрти. Смрт космоса је у разбијању самих информација, када настају елементи који су неприродни за творевину (теолошки гледано).

Тамна енергија коју модерна космологија представља, има улогу умирања читавог космоса, распада сваке структуре. Начин постојања времена садашњег космоса није само у прераспоређивању информација, него разбијање информација и одумирање космоса даје стрелу времена. Пораст ентропије је процес који не завршава само на ободу црних рупа, него резултује убрзаним раздвајањем сваке структуре у космосу, тако што на ободу космоса долази до распада информација чији елементи, по холографском принципу, флуктуирају по читавом космосу и доприносе убрзаном раздвајању сваке структуре, као неки зачарани круг који води до смрти космоса.

Питање је да ли је нужно да космос који је постојао пре садашњег космоса, постоји на исти начин и истим процесом смрти. Модерна физика је окупирана проналаском конституента који би био независан од просторвремена, како би одгонетнула највеће тајне. Ентитет (честица) који би то представљао, неизоставно је повезан са природом информације, а та област истраживања се представља као најважнија у будућности.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Milan Nikolic рече

@Ćiriličar

Ово питање је добро, јер потребно је расветлити неке савремене недоумице. Неко верује да је Бог створио смрт, баш онако како данас постоји у односу на целокупну творевину. Други сматрају да је такво схватање пренаглашено удовољавање научном ставу, и да смрт какву данас познајемо није постојала у самој, првобитној творевини.

Одлучније залагање за првим ставом почело је не толико давно, као подражавање става Митрополита Зизјуласа, који је поистоветио научну еволуцију са библијским стварањем, и класични Велики прасак са првобитним почетком, библијским почетком творевине. У томе је учињен превид у односу на већ унапређену и модерну космологију.

На пример, Зизјулас је простор и време поистоветио са наводним носиоцима смртног постојања по себи. Рекао је да простор и време чине раздвајање ствари и немогућност да творевина одржи јединство и постојаност. Међутим, то је површна анализа нашег космоса, који свакако постоји у смртном стању, само треба разумети на који начин постоји просторвреме да бисмо могли говорити о томе.

Просторвреме не мора да носи смртно постојање по себи. У модерној космологији, повезаној са квантном физиком, видни су конкретни помаци ка неслућеним могућностима теоријске физике. Откривено је да информације могу ићи са крај на крај космоса без протока времена, да наш космос не мора бити једини, да класични Велики прасак не мора бити првобитни почетак творевине, да је Прасак био покренут инфлатоном који омогућује готово тренутну експанзију, да је могуће такво Велико сажимање претходног космоса, итд.

Појавила се могућност да је читав космос библијског стварања постојао пре научног Великог праска. Смрт, која сада постоји, тиче се читавог космоса, али није нужно да је исто стање (умирања) постојало у првобитном космосу. Прераспоређивање информација, као динамика просторвремена, не носи нужно процес смрти. Смрт космоса је у разбијању самих информација, када настају елементи који су неприродни за творевину (теолошки гледано).

Тамна енергија коју модерна космологија представља, има улогу умирања читавог космоса, распада сваке структуре. Начин постојања времена садашњег космоса није само у прераспоређивању информација, него разбијање информација и одумирање космоса даје стрелу времена. Пораст ентропије је процес који не завршава само на ободу црних рупа, него резултује убрзаним раздвајањем сваке структуре у космосу, тако што на ободу космоса долази до распада информација чији елементи, по холографском принципу, флуктуирају по читавом космосу и доприносе убрзаном раздвајању сваке структуре, као неки зачарани круг који води до смрти космоса.

Питање је да ли је нужно да космос који је постојао пре садашњег космоса, постоји на исти начин и истим процесом смрти. Модерна физика је окупирана проналаском конституента који би био независан од просторвремена, како би одгонетнула највеће тајне. Ентитет (честица) који би то представљао, неизоставно је повезан са природом информације, а та област истраживања се представља као најважнија у будућности.

Молим вас да ово преведете и покажете Зизјуласу кад дође. Ако буде хтео, предложите му да чује и о ,,граничној равни између суштине и личности (код Бога)", и како је немогуће да наша природа пређе у Надсуштаствено (искључиво личносно) постојање Божије,  и како не можемо да изображавамо првенство са тог нивоа. :)

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Александар Милојков рече

Адам није пристао - зато умиремо.

пре 1 сат, Ćiriličar рече

Дакле, Адам ... по слободи својој, одриче, одгони, одбацује Животодавца, активира смрт у себи и постаје смртан.

Пре колико хиљада година се то десило?
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...