Природне лепоте

[Плаво Небо]

Живот на селу зна да буде много тежак, али, и леп. Уз Божју помоћ све је лако.

[Плаво Небо]

U VUKOSAVCIMA KOD ARANĐELOVCA DOK DRUGI NAPUŠTAJU SELA: Marija od detinjstva sama obrađuje 16 hektara

Bojana CARANOVIĆ | 27. jul 2019. 22:02 |

Imala je samo devet godina kad je otac Dragoljub iznenada preminuo, a ona i majka Natalija ostale same. Seje, sadi, obrađuje, balira, kosi, poliva, vozi traktor, kombajn, a testerom barata kao igračkom

Marija Ivanović Foto D. Milovanović

San mi je da jednog dana skupim novac i pokrenem seoski turizam, pa da usporim

IMANjE u selu Vukosavci, kod Aranđelovca, 16 hektara pod travom i žitaricama, šumom i voćem sama obrađuje Marija Ivanović (34). Ova devojka, lepa i uvek nasmejana, ne samo da nije, poput svojih vršnjaka, otišla iz sela, već sve, pa i one baš muške poslove - obavlja svojim rukama. Seje, sadi, obrađuje, balira, kosi, poliva, vozi traktor, kamion, kombajn, a motornom testerom barata kao igračkom. Uz sve to, kada završi posao na svom polju, radi na tuđim njivama!

A kada nađe vremena za izlazak i dotera se, u zanosnoj lepotici niko ne prepoznaje devojku sa traktora!

Svako ko upozna Mariju, ostane zbunjen tolikom energijom. Marija ne samo da je vredna, ona je čigra, kojoj baš ništa nije teško. Gazdinstvom u prelepom selu pod Bukuljom rano je počela da upravlja. Imala je samo devet godina kad je otac Dragoljub iznenada preminuo, a ona i majka Natalija ostale same.

- Mama nije imala primanja ni penziju i znala sam da moram da se pokrenem, ako mislim da opstanemo - seća se Marija. - Otac mi je kao maloj mnogo toga u poljoprivredi već pokazao, jer sam bila neobično zainteresovana za muške poslove, mašine, naročito traktore i poljoprivrednu mehanizaciju. Bilo je u početku, kada smo ostale same, mnogo teško. Plakala sam, jer nisam mogla da dohvatim kočnicu i kvačilo, pa sam morala da vozim stojeći. Sećam se muka jer nisam umela da naštelujem plugove... S vremenom sam učila i preuzimala sve poslove. Sad orem, tanjiram, sejem, radim s utovarnim presama, baliram...

Sve u vezi sa poljoprivredom Marija obavlja sama. Zna da popravi kvarove na traktoru, pa joj se nikada nije desilo da ostane u njivi. Natalija je usmerena na stoku. Imaju sedamdesetak ovaca, krave Anu, Maru, Maricu i tek pristiglo tele, kao i svinje i živinu. Uz sve to, trenutno imaju i osam pasa, jer se Marija sažali na svaku lutalicu. Dva štenca pulina krotiće ovce, a ostali su za ljubav i razonodu. Osim muških poslova, koje obavlja sa lakoćom, ova neobična devojka sa majkom izrađuje kravlje i ovčje sireve, kao i raznovrsna slatka, domaće sokove i džemove.

Da bi stigla sve da završi, Marija za san ima tek nekoliko sati! Budi se pre petlova, a leže u ponoć. Zato su je u Vukosavcima prozvali "vampir". Mnogo je onih, i žena i muškaraca, koji je s pravom zovu žena zmaj.

- Kada ustanem, prvo popijem šolju našeg domaćeg mleka, pa tek onda kafu i počinjem da se spremam za posao - priča ova devojka. - Odnedavno sam preuzela brigu o zasadu organskih malina i kupina koje pripada Konjičkom klubu iz Aranđelovca, pa ujutru prvo organizujem posao oko malinjaka. Polivanje, berbu, pakovanje, a onda krećem na sezonske poslove, ili setvu, ili košenje, baliranje...

Svaki luft, i najmanji, ne koristi za odmor, već za rad na tuđim gazdinstvima. Uz sav posao i trud, život na selu nije lak i uvek je dobrodošla "tezga" sa strane. Kako kaže, da ima svoj kombajn, gde bi joj kraj bio!

- Sa boljom mehanizacijom, pa ja bih odradila pola Vojvodine sama - kroz smeh priča Marija. - Nažalost, sve je to preskupo i ne mogu da uštedim dovoljno da uložim u mehanizaciju. Kad neko u selu kupi novu mašinu, ja prva dotrčim da je isprobam. Imala sam ponude da odem u inostranstvo i odbila sam ih. Zasada opstajem ovde, ali me zaboli kad pomislim da bih za ovoliki posao koji obavljam ovde negde mogla da ostvarim sve svoje zamisli i ciljeve.

Vukosavci imaju oko 120 kuća, ali Marija je među najmlađim stanovnicima. Prva kuća je na kilometar od njene.

- Svi su otišli u grad i selo uveliko zamire - priča sa setom ova devojka. - Da bih obzbedila prohodnu stazu do Aranđelovca, morala sam da prokrčim žbunje i naspem put sama, jer ovde i nema ko da ti pomogne.

Kad isprati našu ekipu, "skokne" do grada do opere kola i registruje ih, vraća se u selo, ide u žetvu, pa da podigne seno, koje je već izbalirala, jer je najavljena kiša. Uradiće još 100 poslova do ponoći. Da može, da stiže, Marija bi obnovila i stari voćnjak šljiva, koji je još njen otac sadio, i nastavila da pravi domaću rakiju. A najviše od svega bi volela da se u svom selu bavi turizmom.

- Vukosavci, moja kuća, moje imanje, najlepše mi je mesto na svetu - priča Marija sa osmehom, šireći ruke kao da želi da zagrli celo selo i Šumadiju. - Takve lepote, prirode, nema nigde na svetu. Jezero je na samo nekoliko stotina metara odavde. Često razmišljam kako je šteta što i drugi ne mogu da uživaju u svemu ovome. San mi je da jednog dana skupim dovoljno novca i pokrenem seoski turizam, da gostima spremam domaću hranu. Tada bih mogla malo da usporim...

ORGANSKE MALINE

KONjIČKI klub Aranđelovac, za koji održavam 65 ari pod kupinama i malinama, omogućio je da svako ko želi da dođe u Vukosavce, ponese svoju gajbicu i nabere voće po najpovoljnijim mogućim cenama - kaže Marija. - Kilogram malina koštaće ih 200, a kupina 150 dinara! Zainteresovani mogu da se jave na telefon 060 6711057.

RAME UZ RAME

TURIZAM, kao najveći Marijin san, možda bi bio i šansa za još jednu veliku želju - da njen život dobije novu dimenziju i da formira svoju porodicu.

- Uz ovaj tempo, teško je ostvariti se kao supruga i majka - iskrena je ova devojka. - Teško je mene pratiti i ići sa mnom rame uz rame. A takvog bih partnera iskreno najviše volela pored sebe.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:808667-DOK-DRUGI-NAPUSTAJU-SELA-Marija-od-detinjstva-sama-obradjuje-16-hektara

[Мирослав1]

Сликано 12 маја, поље кукуруза

 

[Плаво Небо]

Село Војниће.

[БанеЛ]

Ето, ко воли живот на селу може да се потруди код ове домаћице. Свака јој част! 

[Плаво Небо]

пре 32 минута, БанеЛ рече

Ето, ко воли живот на селу може да се потруди код ове домаћице. Свака јој част! 

Баш тако, девојци свака част. Дај Боже да упозна мушкарца са којим ће још више стећи у животу.

[Мирослав1]

На испаши.

 

[БанеЛ]

On 10.8.2019. at 16:26, Плаво Небо рече

са којим ће још више стећи у животу.

Ма, да роди, шта да стекне? 

[Плаво Небо]

OD MALENA JE VOLEO STOKU, A KRAVAMA PUŠTA NARODNJAKE Dragan Simović je mlad, lep i uspešan, ima samo jedan problem sa ženama (FOTO)

AUTOR: Alo.rs/ TV Požega/ M. I. DATUM I VREME: 21.02.2020. 09:31

 

Iz štale mu s tranzistora trešte narodnjaci jer, kaže, krave kad slušaju muziku daju više mleka.

Dragan Simović , Foto: Printscreen

Dragan Simović (25) iz Srednje Dobrinje kod Požege uliva nadu da stara dobra sorta vrednog srpskog domaćina ipak nije izumrla. Ponosan je na svoje pretke i imanje koje su mu ostavili, a koje on unapređuje svakog dana uspešno se baveći stočarstvom jer, kako kaže, od malena je stoku voleo.

- U današnje vreme najveći je problem biti domaćin i čovek seljak - kaže mladi Dragan kom je nimalo lagodan život na selu pre vremena darovao mudrost mnogo "matorijeg" čoveka. Tome je verovatno doprinela i činjenica da je ovako mlad jedina muška glava u svojoj porodici. Dragan brine o baki, mami i sestri.

Dragan Simović , Foto: Printscreen

 

Ima 20 grla, pune ruke posla, ali to ga nije sprečilo da brine o imanju, porodici pa i da studira, te će uskoro steći i diplomu. Mehanizaciju skoro ima svu za govedarstvo, a i svake godine se nešto, kaže, prinovi.

 

Iz štale mu s tranzistora trešte narodnjaci jer, kaže, krave kad slušaju muziku daju više mleka.

- Stoku sam voleo od malena, ovo ne može da radi ko ne voli životinje - dodaje Dragan da treba ostajati, da se treba boriti kao i da je odmalena voleo selo i rad na selu.

Dragan je neoženjen, a kaže u današnje ludo vreme teško je i naći pravu osobu koja je vredna i koja može da ga prati u ovom poslu, da mu daje podršku, da bude dobra majka...

Devojke neće na selo jer treba mnogo odricanja, a mladima poručuje da poštuju starije i da se manu lakomislenog života nego da pljunu u šake i da se late posla.

 

[Плаво Небо]

Захваљујући брату @БанеЛ који постави користан линк са јутјуба да поделим и ја још једну животну причу једне вредне девојке и о природним лепотама живота на селу

Uz podršku porodice apsolventkinja poljoprivrednog fakulteta Jelena Popović iz Maglića se bavi organskim baštovanstvom

BY Vladimíra Dorčová Valtnerová

 

 

Stara izreka kaže da zdravlja i znanja nikada nije dosta. A kada ovoj kombinaciji dodate želju i prirodnu potrebu da pomažete drugima, dolazite do opisa mlade dame – baštovanke – Jelene Popović iz Maglića, koja u svako svoje organski uzgojeno voće, povrće i začinsko i lekovito bilje utka i ljubav prema zdravoj prirodi i životu.

 

Ustvari mlada baštovanka Jelena, apsolventkinja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (smer agroekonomija) sa svojih 25 godina uspeva da osmisli svoj život u potpunosti – u stilu stvarnog zdravog načina življenja. Kroz svoju odluku da se bavi organskom proizvodnjom voća, povrća, začinskog i lekovitog bilja uspeva da neguje stvaran zdrav život. I to uz fizičku aktivnost u bašti (ali i kroz vežbanje), konzumiranje zdrave hrane koju velikim delom sama proizvede i koju nudi i drugim ljudima, koji shvataju da zdravlje nadmašuje sva moguća dobra tako znatno da je zdrav prosjak sretniji od bolesnog kralja.

Srele smo se jednog kišovitog jutra u kasno leto i jedan pogled na nju i njenu prirodnu okolinu – njenu baštu – je rekao sve o njoj. Spontan i prijatan osmeh na licu sa kojim nas je sačekala u dvorištu njene porodične kuće i kulturno ponašanje koje čovek uči i stiče u porodici je samo potvrdio prvi utisak o Jeleni. Vredna, odgovorna i snalažljiva, željna znanja, kojoj nije teško da uči i da pita i koja voli da pomaže drugima u njihovoj odluci ili istrajnosti na putu ka zdravom životu.

Gredice su neizostavan deo Jelenine bašte.

– Još kao mala sam radila sa dedom u bašti. Tada sam ustvari dedi pomagala da bi dobila sladoled ili neki slatkiš, – seća se Jelena svog detinjstva. – Vremenom je to prerastalo u ljubav, jer sam se u bašti osećala nekako smireno. Kasnije sam sama od dede tražila da mi pokazuje šta se i kako radi, tražila zahtevnije i teže poslove i učila polako sama.

Još kao mala sam radila sa dedom u bašti. Tada sam ustvari dedi pomagala da bi dobila sladoled ili neki slatkiš. Vremenom je to prerastalo u ljubav, jer sam se u bašti osećala nekako smireno.

Nit Jeleninog učenja od dede iznenada je prekinula njegova smrt pre dve godine:

– To je nešto što mi je najteže palo u životu, jer sam ceo život provela uz njega. Bila sam njegova mezimica, – kaže sa setom Jelena. – Tada besna i zbunjena zbog svega što se desilo obećavam da ću celu baštu preuzeti na sebe i da će deda jednog dana biti ponosan na mene. Upravo to sam i uradila tri meseca posle dedine smrti preuzimam da radim njegov deo bašte, iako tog trenutka niko nije verovao da ću moći.

– Najzreliji i najslađi je onaj paradajz, čija kožica malo i pukne, – kaže Jelena.

Baštovanka Jelena kreće u akciju

I tako Jelena pre dve godine kupuje svoje prve sadnice maline koje i danas zauzimaju jednu trećinu njene bašte, a kasnije sadi i jagode. Ali naša baštovanka ubrzo shvata da život ne piše bajke, već romane, jer tada počinje njena prva borba sa baštenskim vetrenjačama.

– Tada počinje prava borba, jer je to bila najlošija godina za malinu što se tiče cene a ja na početku, kada treba da ulažem u ostalu opremu za baštu. Ali shvatila sam da neko je rođen pod srećnom zvezdom a neko da postane borac, i nisam odustajala od svojih planova. Snalazila sam se na sve moguće načine da zaradim, – priča Jelena i dodaje da je radila i tokom sezone na njivama, učila od ljudi koji se bave poljoprivredom i baštovanstvom godinama.

Sedimo na terasi sa Jelenom i pričamo opušteno. Doduše, ona mnogo više, jer dugačka je njena priča o baštovanskim počecima, ali nikako dosadna. Baš kao što ona uči od iskusnijh, tako i mi upijamo neke „cake“ o organskoj proizvodnji povrća, voća i lekovitih i začinskih biljaka.

– Pošto baštu godinama nismo tretirali hemijskim sredstvima, odmah u startu se odlučujem se za organsku poljoprivredu, – kaže naša sagovornica i naglašava da ona organski gaji voće, povrće i lekovito bilje, a ne nudi organske proizvode, jer ima razlika u tome u smislu sertifikovanja. – I opet se odričem svega i radim više poslova da bi zaradila za plastenik. Uspevam da ga kupim i tada počinjem da radim i sa povrćem, za koje sam sama napravila rasad.

Jelena stalno u razgovoru sa nama pominje učenje, znanje, informacije, iskusnije proizvođače i poljoprivrednike i to je vredno pažnje, jer ova mlada dama je shvatila odavno da znanje nije zatvorena množina. – Dosta sam čitala i učila sama o tretiranju organskih biljaka. Gde god sam mogla, pričala sam sa ljudima, od kojih sam dobijala odlične savete uz veliku dozu poštovanja, bez obzira na to da ću im možda biti ‘konkurencija’.

I ne mora Jelena ni da kaže da njena ljubav prema baštovanstvu postaje sve veća i veća. Oči kažu umesto nje.

Foto: Jelena Popović – Flekica Nature lover

Prekretnica u Jeleninom životu i podrška porodice

Pre pola godine dolazi do velike prekretnice u Jeleninom životu usled ozbiljnog zdravstvenog problema, koji je, na sreću, rešila.

– Donela sam veliku odluku a to je da ja budem ta koja će pomagati drugim ljudima. Da ne čuvam sve za sebe i porodicu, već da ponudim i drugima. Ove godine sam i počela sa prodajom svojih proizvoda iz bašte, kao i sa lekovitim biljkama i gljivama iz prirode, jer to učim već preko 15 godina. Ali i kroz pisanje bloga pomažem drugim ljudima, – kaže Jelena. – Tek sada shvatam da je ovo što sad radim nešto, što sam oduvek želela, i da dalje kroz život želim da idem ovim putem…

 

Blog nature_lover_flekica imam manje od godinu dana. Kada sam se razbolela, rešila sam da skroz promenim ishranu i da krenem drugačijim putem. Pošto kuvam od osnovne škole, i uživam u kuhinji, htela sam da spojim lepo i zdravo, nešto drugačije. Da pokažem ljudima da ako nema šećera, margarina i beloga brašna, da opet može biti ukusno. Da podelim svoje ideje sa ljudima koji možda isto ne bi trebali to da jedu, ali ne znaju kako da spreme neko jelo. A opet i da mogu da pročitaju o svakom mom proizvodu posebno i da saznaju za šta je koristan.

Podrška porodice je ključna i u Jeleninoj odluci da se bavi organskim baštovanstvom.

– Da nemam ovoliku podršku porodice, ništa od ovog ne bi ni uspela. Oni su mi najveći oslonac i pokretač. Mislim da je u ovakvim odlukama najbitnije imati nekoga ko će vas kao prvo podržati, pa sve ostalo.., – naglašava ulogu porodice baštovanka iz Maglića i objašnjava porodična zaduženja u njenom baštovanskom poslu:

– Tata je taj koji realizuje svaku moju zamisao što se tiče opreme, tehničkih stvari i slično, a mama je tu više da pomogne ako nešto treba. Mada se trudim da ih ne opterećujem previše i gledam da radim sama. Mislim da je tako najpametnije, jer svako radi svoje .

Gljivarenje kao druga velika Jelenina ljubav

Prikupljanje jestivih gljiva ili gljivarenje za vreme sezone na vlažnim šumskim proplancima nije nimalo naivna stvar. Sa gljivama se ne vredi zezati: ili ih poznaješ i upoznaješ ili ostavljaš gljivarenje iskusnima. Jelena Popović je „na ti“ i sa gljivama. Kako kaže, poznaje oko stotinjak vrsti, ali to je mali deo u odnosu na broj vrsti gljiva i pečuraka na ovoj planeti. Svakako zna mnogo više o gljivama od prosečnog čoveka.

 

Crni vrganj u Jeleninim rukama / Foto: Jelena Popović – Flekica Nature lover

– Gljivariti smo počeli porodično i to još 2000. godine na planini Tara, – kaže Jelena. – I evo, ta ljubav traje već 18 godine. Svake godine proširujemo znanje, otkrivamo nove vrste, učimo iz razne literature. Ja lično komuniciram sa članovima Gljivarskog društva Novi Sad o determinacijama ili ako nešto ne mogu sama da saznam. Konzumiramo oko 20 vrsta gljiva. Skoro svake nedelje smo na Fruškoj gori, bez obzira nna to da li je kiša, sneg, sunce, jer uvek ima nešto da se nađe i ubere.

Jelena polako ubira plodove svog baštovanskog rada na životnom putu, ali pre svega gradi poverenje među ljudima i to ne samo u odnosu proizvođač – kupac, već u odnosu čoveka prema čoveku. A to je jedna od njenih najboljih i najlepših vrlina.

– Što se tiče životnog puta, mislim da sam tek sada na pravom. Imam konkretan cilj i težim ka njemu, – kaže Jelena i ispraća nas iz svoje bašte. – Ovo je nešto što mene ispunjava i što bih želela da radim celog života.

 

Uz podršku porodice apsolventkinja poljoprivrednog fakulteta Jelena Popović iz Maglića se bavi organskim baštovanstvom - Storyteller

WWW.STORYTELLER.RS

---

tara izreka kaže da zdravlja i znanja nikada nije dosta. A kada ovoj kombinaciji dodate želju i prirodnu potrebu da pomažete...

 

[Flojd]

пре 20 часа, Плаво Небо рече

Захваљујући брату @БанеЛ који постави користан линк са јутјуба да поделим и ја још једну животну причу једне вредне девојке и о природним лепотама живота на селу

Uz podršku porodice apsolventkinja poljoprivrednog fakulteta Jelena Popović iz Maglića se bavi organskim baštovanstvom

BY Vladimíra Dorčová Valtnerová

 

 

Stara izreka kaže da zdravlja i znanja nikada nije dosta. A kada ovoj kombinaciji dodate želju i prirodnu potrebu da pomažete drugima, dolazite do opisa mlade dame – baštovanke – Jelene Popović iz Maglića, koja u svako svoje organski uzgojeno voće, povrće i začinsko i lekovito bilje utka i ljubav prema zdravoj prirodi i životu.

 

Ustvari mlada baštovanka Jelena, apsolventkinja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (smer agroekonomija) sa svojih 25 godina uspeva da osmisli svoj život u potpunosti – u stilu stvarnog zdravog načina življenja. Kroz svoju odluku da se bavi organskom proizvodnjom voća, povrća, začinskog i lekovitog bilja uspeva da neguje stvaran zdrav život. I to uz fizičku aktivnost u bašti (ali i kroz vežbanje), konzumiranje zdrave hrane koju velikim delom sama proizvede i koju nudi i drugim ljudima, koji shvataju da zdravlje nadmašuje sva moguća dobra tako znatno da je zdrav prosjak sretniji od bolesnog kralja.

Srele smo se jednog kišovitog jutra u kasno leto i jedan pogled na nju i njenu prirodnu okolinu – njenu baštu – je rekao sve o njoj. Spontan i prijatan osmeh na licu sa kojim nas je sačekala u dvorištu njene porodične kuće i kulturno ponašanje koje čovek uči i stiče u porodici je samo potvrdio prvi utisak o Jeleni. Vredna, odgovorna i snalažljiva, željna znanja, kojoj nije teško da uči i da pita i koja voli da pomaže drugima u njihovoj odluci ili istrajnosti na putu ka zdravom životu.

Gredice su neizostavan deo Jelenine bašte.

– Još kao mala sam radila sa dedom u bašti. Tada sam ustvari dedi pomagala da bi dobila sladoled ili neki slatkiš, – seća se Jelena svog detinjstva. – Vremenom je to prerastalo u ljubav, jer sam se u bašti osećala nekako smireno. Kasnije sam sama od dede tražila da mi pokazuje šta se i kako radi, tražila zahtevnije i teže poslove i učila polako sama.

Još kao mala sam radila sa dedom u bašti. Tada sam ustvari dedi pomagala da bi dobila sladoled ili neki slatkiš. Vremenom je to prerastalo u ljubav, jer sam se u bašti osećala nekako smireno.

Nit Jeleninog učenja od dede iznenada je prekinula njegova smrt pre dve godine:

– To je nešto što mi je najteže palo u životu, jer sam ceo život provela uz njega. Bila sam njegova mezimica, – kaže sa setom Jelena. – Tada besna i zbunjena zbog svega što se desilo obećavam da ću celu baštu preuzeti na sebe i da će deda jednog dana biti ponosan na mene. Upravo to sam i uradila tri meseca posle dedine smrti preuzimam da radim njegov deo bašte, iako tog trenutka niko nije verovao da ću moći.

– Najzreliji i najslađi je onaj paradajz, čija kožica malo i pukne, – kaže Jelena.

Baštovanka Jelena kreće u akciju

I tako Jelena pre dve godine kupuje svoje prve sadnice maline koje i danas zauzimaju jednu trećinu njene bašte, a kasnije sadi i jagode. Ali naša baštovanka ubrzo shvata da život ne piše bajke, već romane, jer tada počinje njena prva borba sa baštenskim vetrenjačama.

– Tada počinje prava borba, jer je to bila najlošija godina za malinu što se tiče cene a ja na početku, kada treba da ulažem u ostalu opremu za baštu. Ali shvatila sam da neko je rođen pod srećnom zvezdom a neko da postane borac, i nisam odustajala od svojih planova. Snalazila sam se na sve moguće načine da zaradim, – priča Jelena i dodaje da je radila i tokom sezone na njivama, učila od ljudi koji se bave poljoprivredom i baštovanstvom godinama.

Sedimo na terasi sa Jelenom i pričamo opušteno. Doduše, ona mnogo više, jer dugačka je njena priča o baštovanskim počecima, ali nikako dosadna. Baš kao što ona uči od iskusnijh, tako i mi upijamo neke „cake“ o organskoj proizvodnji povrća, voća i lekovitih i začinskih biljaka.

– Pošto baštu godinama nismo tretirali hemijskim sredstvima, odmah u startu se odlučujem se za organsku poljoprivredu, – kaže naša sagovornica i naglašava da ona organski gaji voće, povrće i lekovito bilje, a ne nudi organske proizvode, jer ima razlika u tome u smislu sertifikovanja. – I opet se odričem svega i radim više poslova da bi zaradila za plastenik. Uspevam da ga kupim i tada počinjem da radim i sa povrćem, za koje sam sama napravila rasad.

Jelena stalno u razgovoru sa nama pominje učenje, znanje, informacije, iskusnije proizvođače i poljoprivrednike i to je vredno pažnje, jer ova mlada dama je shvatila odavno da znanje nije zatvorena množina. – Dosta sam čitala i učila sama o tretiranju organskih biljaka. Gde god sam mogla, pričala sam sa ljudima, od kojih sam dobijala odlične savete uz veliku dozu poštovanja, bez obzira na to da ću im možda biti ‘konkurencija’.

I ne mora Jelena ni da kaže da njena ljubav prema baštovanstvu postaje sve veća i veća. Oči kažu umesto nje.

Foto: Jelena Popović – Flekica Nature lover

Prekretnica u Jeleninom životu i podrška porodice

Pre pola godine dolazi do velike prekretnice u Jeleninom životu usled ozbiljnog zdravstvenog problema, koji je, na sreću, rešila.

– Donela sam veliku odluku a to je da ja budem ta koja će pomagati drugim ljudima. Da ne čuvam sve za sebe i porodicu, već da ponudim i drugima. Ove godine sam i počela sa prodajom svojih proizvoda iz bašte, kao i sa lekovitim biljkama i gljivama iz prirode, jer to učim već preko 15 godina. Ali i kroz pisanje bloga pomažem drugim ljudima, – kaže Jelena. – Tek sada shvatam da je ovo što sad radim nešto, što sam oduvek želela, i da dalje kroz život želim da idem ovim putem…

 

Blog nature_lover_flekica imam manje od godinu dana. Kada sam se razbolela, rešila sam da skroz promenim ishranu i da krenem drugačijim putem. Pošto kuvam od osnovne škole, i uživam u kuhinji, htela sam da spojim lepo i zdravo, nešto drugačije. Da pokažem ljudima da ako nema šećera, margarina i beloga brašna, da opet može biti ukusno. Da podelim svoje ideje sa ljudima koji možda isto ne bi trebali to da jedu, ali ne znaju kako da spreme neko jelo. A opet i da mogu da pročitaju o svakom mom proizvodu posebno i da saznaju za šta je koristan.

Podrška porodice je ključna i u Jeleninoj odluci da se bavi organskim baštovanstvom.

– Da nemam ovoliku podršku porodice, ništa od ovog ne bi ni uspela. Oni su mi najveći oslonac i pokretač. Mislim da je u ovakvim odlukama najbitnije imati nekoga ko će vas kao prvo podržati, pa sve ostalo.., – naglašava ulogu porodice baštovanka iz Maglića i objašnjava porodična zaduženja u njenom baštovanskom poslu:

– Tata je taj koji realizuje svaku moju zamisao što se tiče opreme, tehničkih stvari i slično, a mama je tu više da pomogne ako nešto treba. Mada se trudim da ih ne opterećujem previše i gledam da radim sama. Mislim da je tako najpametnije, jer svako radi svoje .

Gljivarenje kao druga velika Jelenina ljubav

Prikupljanje jestivih gljiva ili gljivarenje za vreme sezone na vlažnim šumskim proplancima nije nimalo naivna stvar. Sa gljivama se ne vredi zezati: ili ih poznaješ i upoznaješ ili ostavljaš gljivarenje iskusnima. Jelena Popović je „na ti“ i sa gljivama. Kako kaže, poznaje oko stotinjak vrsti, ali to je mali deo u odnosu na broj vrsti gljiva i pečuraka na ovoj planeti. Svakako zna mnogo više o gljivama od prosečnog čoveka.

 

Crni vrganj u Jeleninim rukama / Foto: Jelena Popović – Flekica Nature lover

– Gljivariti smo počeli porodično i to još 2000. godine na planini Tara, – kaže Jelena. – I evo, ta ljubav traje već 18 godine. Svake godine proširujemo znanje, otkrivamo nove vrste, učimo iz razne literature. Ja lično komuniciram sa članovima Gljivarskog društva Novi Sad o determinacijama ili ako nešto ne mogu sama da saznam. Konzumiramo oko 20 vrsta gljiva. Skoro svake nedelje smo na Fruškoj gori, bez obzira nna to da li je kiša, sneg, sunce, jer uvek ima nešto da se nađe i ubere.

Jelena polako ubira plodove svog baštovanskog rada na životnom putu, ali pre svega gradi poverenje među ljudima i to ne samo u odnosu proizvođač – kupac, već u odnosu čoveka prema čoveku. A to je jedna od njenih najboljih i najlepših vrlina.

– Što se tiče životnog puta, mislim da sam tek sada na pravom. Imam konkretan cilj i težim ka njemu, – kaže Jelena i ispraća nas iz svoje bašte. – Ovo je nešto što mene ispunjava i što bih želela da radim celog života.

 

Uz podršku porodice apsolventkinja poljoprivrednog fakulteta Jelena Popović iz Maglića se bavi organskim baštovanstvom - Storyteller

WWW.STORYTELLER.RS

---

tara izreka kaže da zdravlja i znanja nikada nije dosta. A...

 

Ovakvi tekstovi bi trebalo da budu na svim naslovnim stranama zute stampe.

[Натан]

[Плаво Небо]

Čuva koze i sama pravi sir: Maloj Zaječarki kućni poslovi draži od bicikla

V. Đ. | 23. jun 2020. 09:56

Sara Tonić (8), iz Zaječara, posle škole svakog dana posveti se ozbiljnim kućnim poslovima. Umesto bicikla koji je majka htela da joj kupi, devojčica tražila i dobila na poklon - jare.

Sara Tonić

 

SARA Tonić, učenica drugog razreda zaječarske OŠ "Hajduk Veljko", za razliku od svojih vršnjaka, koji slobodno vreme provode uz mobilne telefone i računare, bavi se - kozarstvom i pravljenjem sira. Iako ima samo osam godina, kada se vrati iz škole, najpre, izvede stado od dvadesetak burskih koza na pašu. Nakon toga, predveče ih pomuze i onda krene da pravi sir. I, to radi bez ičije pomoći.

 

- Mene ovo ispunjava - smeje se Sara. - Najviše volim da, čim dođem iz škole, izvedem koze na pašu.

Ove pitome životinje kao da razumeju Saru. Idu za njom, kuda god ona pođe.

- Kada se predveče vratim kući, u štali najpre pomuzem koze - smeje se Sara, dok govori o imanju na periferiji Zaječara. - Sve su dobre i poslušne. Ni sama ne znam koliko mleka namuzem, a pomaže mi majka Sanja koja drži životinje.

Nakon muže, Sara kreće sa pravljenjem kozjeg sira.

- U kantu sipam sirilo - objašnjava nam devojčica. - Nakon toga "pogača" ide na kalup, iseče se, posoli se i to je, najjednostavnije, kako bih nekom objasnila kako se pravi sir.

Sara je toliko izvežbana, budući da ovo radi poslednje dve godine, da tačno zna koliko soli treba da stavi.

- "Pogača" posle ide u cediljku, a nakon toga se sir seče na kriške - nastavlja Sara. - Na dnu mi ostane surutka, koju, takođe koristim, jer od nje pravim napitak koji koriste ljudi koji imaju problema sa jetrom.

Sir odstoji preko noći, a Sara se "baca" na druge obaveze. Nahrani kokoške i pse, posle čega uči i radi domaći zadatak.

- Ma, sve stignem. Ništa mi nije teško. U školi imam sve petice, ali svoje imanje i životinje obožavam - smeje se Sara.

Ova devojčica legne nešto pre ponoći i ujutru ostaje orna i čila. Obiđe životinje, pa opet ide u školu. I tako već dve godine.

- Pre izvesnog vremena, mama je rešila da me nagradi - od srca se smeje Sara. - Dala mi je novac i odvela me na vašar. Rekla mi je da sebi kupim bicikl.

Ali, umesto bicikla, Sara je na vašaru kupila - jare.

- Šta da vam kažem - umešala se Sarina majka Sanja. - Umesto bicikla, na zadnjem sedištu auta kući smo vozili jare. Jednostavno, Sara je luda za životinjama.

- Nedavno sam dobila ljubimca - prase - očarana je ova devojčica. - Sašila sam mu odeću i kada god mogu igram se sa njim.

SAMA OJARILA KOZU

PRE izvesnog vremena, Sara je, potpuno sama, ojarila kozu!

- Sišla sam do štale, jer me je probudilo nešto nalik plaču - priča nam Sara. - Strčala sam i videla kozu iz koje su virile noge jareta.

Sara nije razmišljala.

- Odmah sam uhvatila jare za noge i izvukla ga na svet - smeje se ova curica. - Odmah nakon toga, pomogla sam kozi da ojari još dva jareta. I, na kraju sam makazama isekla pupčanu vrpcu i obrisala sluz sa njuški jarića, kako se ne bi ugušili.

MAŠTA O PONIJU

Sarina najveća želja je da ima - ponija.

- Imaću ga - sigurna je. - Prosto, želim da imam konjića. I, od para koje zaradim, kupiću ga. Ma, napraviću ovde mali zoološki vrt. Biće to prava atrakcija. Ne verujete mi. Molim vas, budite samo malo strpljivi i razuveriću vas...

Čuva koze i sama pravi sir: Maloj Zaječarki kućni poslovi draži od bicikla | Srbija | Novosti.rs

WWW.NOVOSTI.RS

---

Sara Tonić (8), iz Zaječara, posle škole svakog dana posveti se ozbiljnim kućnim poslovima. Umesto bicikla koji je majka htela...

 

[obi-wan]

On 20.5.2020. at 16:51, Flojd рече

Ovakvi tekstovi bi trebalo da budu na svim naslovnim stranama zute stampe.

E, onda to ne bi bila zuta stampa.

#akomerazumete