Црква као дом културе

[Вилер Текс]

  On 6. 7. 2019. at 12:07, Родољуб Лазић рече

 

Не размем баш тачно шта значи да би живот требало да буде литургија. У смислу служења Богу у свему, и приношења целог живота Богу, да.

Но, ако је тако, и ако цео наш живот, у разним аспектима, може (треба?)  да се  "улије" у храм, да ли мислиш да би могли муж и жена да се љубе у храму? Брак је благословен, света је тајна. Да ли би деца и одрасли могли да доводе своје кућне љубимце у храм. Животиње су део нашег живота, било да су домаће животиње на селу или љубимци у граду. 

Ако је култури место у храму, као неком нашем животном приносу, као продужетку литургије,  да ли је још више место у храму  другим, специфичније црквеним активностима, који нису богослужење? Ако може да се одржи монодрама или изложба, утолико пре може да заседа црквени суд у храму. Црквениопштински одбор, који је самоуправно црквено тело, или епархијски одбор, који је такође црквено тело, који који брину о финансијским, организационим и другим питањима везаним за функционисање парохије и епархије у свету, такође треба да држе седнице у храму.Верско добротворно старатељство, црквени фондови и задужбине, који се баве добротворним и другимкорисним активностима и јесу најјаснији продужетак литургије у свету, треба свакако да држе састанке у храму. Зар не? Зашто мислиш да је састанак Верског добротворног старатељства мање важна активност  од промоције књиге о краљу Александру (у крипти је одржана промоција те књиге).Да ли су школе појања или иконописа мање важне од изложбе слика или фотографија, или моннодраме о Надежди Петровић? (коју, узгред буди речено, неизмерно волим и поштујем).Зашто се те школе не држе у храму? Има ли ишта Богу милије него спремати нове генерације које га славе појањем и сликањем? А веронаука? Па наравно, и веронаука. И она је литургија после литургије, поучавање народа Божјег вери и животу у Богу.

 А седнице светог архијерејског Сабора и Синода? Куд ћеш значајнијих ствари од њих?

  Али ништа од свега наведеног се не врши у храмовима, иако је врло битно за Цркву и јесте врло блиско везано за њено деловање,  како per se, тако и у односу са светом. И јесте литургија после литургије, много више од културних и уметничких приредби.  Зашто је тако? Једини логичан одговор је - зато што су храмови богослужбени простор. Свети Симеон Солунски говори о томе да је олтар небо над небесима, обиталиште Божје, а наос је преображено небо и земља, рајско обиталиште.  Припрата је област овоземаљског. Дакле, као што нико осим свештенослужитеља и њихових помагача не улази у олтар, и не чини ништа у олтару, и  као што нико, осим хора и чтечева не обитава на солеји, тако и нико осим народа Божјег, обједињеног у молитви ради сједињења са Богом у Исусу Христу не пребива у наосу. И као што се у олтару не ради ништа друго него свештеници обављају молитве, превасходно евхаријстијске, ради вршења Тајне, тако и у наосу народ учествује у служби. Све остале благословене, лепе и корисне људсаке активности све врше ОКО цркве - или у порти или у парохијском дому. 

 

Expand  

Брате ја сам рекао да се чита шта сам написао а не онако како ти тумачиш. Лепо сам рекао да ничим од наведеног не мислим да треба да се људи понашају недолично у храму. Него да се Литургија прожима кроз читав наш живот и ми живимо Литургију.

Кад смо код пољубаца, постоји у храму и целив а и сви венчани нека потврде да ли су се пристојно пољубили после венчања. 

Владан је феноменално објаснио то малопре.

Мислим да се ти оптерећујеш стварима које уопште нису проблематичне.

Кад причамо о храму, већи ми је проблем кад хор на Литургији не да народу да бекне или када ради продавница за време богослужења. 

пс: Немој бити тако буквалан и помињати кућне љубимце. Једно је читање књиге а друго шетња пса. Кажем ти брате дар расуђивања је огроман дар.

[Родољуб Лазић]

Брате, када кажеш да је цео живот литургија и као такав може и треба да буде присутан у храму, ја сам само разрадио то што си рекао. И брак је део живота, и љубимци и домаће животиње су део живота. Па онда могу да уђу у храм?  Свети Спиридон је био човек пастир, гајио је овце. Оне су биле велики део његовог живота. Старац Тадеј је у манастиру имао много мачака, волео их је и мазио. И оне су биле део његовог живота. Да ли је то - цео живот је литургија - флоскула или реалност? Ако је реалност, шта је проблем да мачка буде у храму код старца Тадеја, или овца код св. Спиридона? Или је само неки део живота литургија, а не сав живот? Да ли су само култура и уметност, као део живота, литургија? А љубав брачних другова није литургија, и љубав према животињама није литургија? 

Но, осим овога, ништа ниси одговорио на оне битније делове моје поруке, у којима показујем да се ништа  ни од  специфично црквених активностости (али које нису богослужење)  не одвија у храму, иако би, следећи вашу логику, то било сасвим нормално и очекивано? Како то да Црквени суд не заседа у храму и како то да се састанци Верско-добротворног старатељства (да не причам о седницама Синода) не одржавају у храму? Нити се одржавају школе појања и иконописа? Ни веронаука?  Да ли је све то мање битно и мање "литургија после литургије"  од изложбе фотографија или књиге о краљу Александру? 

Што се тиче тог указивања на дар расуђивања (са јасном инсинуацијом да га ја не поседујем), то једноставно није леп манир, није коректно. Можда га и не поседујем, а можда га поседујем. А можда га ти не поседујеш, али ја не сматрам да је коректно да ти то кажем. 

 

[Vladan :::.]

  On 6. 7. 2019. at 12:07, Родољуб Лазић рече

да ли мислиш да би могли муж и жена да се љубе у храму? Брак је благословен, света је тајна.

Expand  

Љубе се на венчању а и касније након службе, са другим људима у образ а супружници могу и у уста, ништа страшно. Али једно је да дођу у храм да би се љубили а друго да се пољубе када су већ тамо. Јер би оно прво било егзибиционизам који би био осуђен свуда а не само у храму. Јер то, између осталог, може да наведе људе на блудне помисли а ако то раде кући онда не.
 

  On 6. 7. 2019. at 12:07, Родољуб Лазић рече

Да ли би деца и одрасли могли да доводе своје кућне љубимце у храм. Животиње су део нашег живота, било да су домаће животиње на селу или љубимци у граду. 

Expand  

Животиње се канонски не доводе у храм што да га не би опоганиле а и зато што немају од тога никакве користе јер не знају где су. Мада, има случајева мислим у неким руским манастирима који су пуни мачада да уђу у храм. Неки кажу јер тако контролишу мишеве. Дешава се и да улете птице итд. Довођење животиње (осим у случају неке катастрофе па да им се сачувају животи) не подржавам јер оне од тога немају ништа а то није случај са људима, уметницима итд.

  On 6. 7. 2019. at 12:07, Родољуб Лазић рече

другим, специфичније црквеним активностима, који нису богослужење? Ако може да се одржи монодрама или изложба, утолико пре може да заседа црквени суд у храму. Црквениопштински одбор, који је самоуправно црквено тело, или епархијски одбор, који је такође црквено тело, који који брину о финансијским, организационим и другим питањима везаним за функционисање парохије и епархије у свету, такође треба да држе седнице у храму.Верско добротворно старатељство, црквени фондови и задужбине, који се баве добротворним и другимкорисним активностима и јесу најјаснији продужетак литургије у свету, треба свакако да држе састанке у храму. Зар не?

Expand  

Може црквени одбор да одржи састанак и у храму што да не? Поготово ако треба да се ради нешто на храму па да се тачно види о чему се говори. Или ако због неке више силе немају где другде. Могу и свечане и јубиларне седнице са наградама итд. Наравно не могу сви састанци да се држе у храму јер он није за то практичан али неки по потреби могу.

Може и ВДС да одржи активности у храму као додела пакетића или помоћи, захвалница или читање верном народу извештаја шта су урадили и слично. Опет, не могу нити би требало све активности ВДС-а да се држе у храму, јер он за то није практичан и намењен али неке могу и баш би и требало.

Може, рецимо, да се одржи нека хуманитарна трка. И затим да се захвалнице и помоћ уруче у храму након литургије. Али сама трка не може у храму јер за то нема услова, у питању је практичан проблем и то је све.

Што се веронауке тиче у свим плановима и програмима је предвиђено да се поједини часови за које је то важно одрже у храмовима. Не наравно сви, јер нема услова да сви наставници све часове држе у свим храмовима, али неки да.

  On 6. 7. 2019. at 12:07, Родољуб Лазић рече

Да ли су школе појања или иконописа

Expand  

Неки часови баш морају да се одрже у храмовима јер ће ти људи у храмовима и да поју и да сликају али, наравно, не сви часови, испити и слично јер храм за то није опремљен и практичан...

У својим аргументима имаш апсолутна уопштавања, као да би требало и да се преселимо у храмове, и фабрике и продавнице и болнице и аеродроме и све. Нико то не каже.

Ја мислим да све што има везе са хришћанским животом у Цркви и што је корисно за хришћанско назидање верних може и треба да се по расуђивању и у складу са практичним захтевима и условима одвија и у храмовима и у другим објектима, али не увек и све само у храмовима као што ти имплицираш да неки овде мисле.

Јер Црква се шири и ван храма и зато није неопходно да се све угура у храм али исто тако мислим да нема разлога и да се оно што може бити ван храма апсолутно и увек искључи из њега. Ваља "само" имати расуђивање шта је добро за целу Цркву и имати благосов епископа за то.
 

[Родољуб Лазић]

  On 6. 7. 2019. at 13:26, Vladan :::. рече

У својим аргументима имаш апсолутна уопштавања, као да би требало и да се преселимо у храмове, и фабрике и продавнице и болнице и аеродроме и све. Нико то не каже.

Expand  

То нису уопштавања, него указивање на грешку  става да је сав живот литургија и може да уђе у храм. У храм не улази и не треба да уђе ништа што није богослужбено, као што сам објаснио, имајући у виду шта је олтар и брод цркве у коме се  иначе одигравају ти културни догађаји. Храм је еклисиа - сабрање верног народа ради сједињења са Богом. То је сабрање у култу. Није сабрање ради одавања поштовања и уживања у људском стваралаштву , што би се могло назвати културом/уметношћу.  И није сабрање ради обављања пара-црквених делатности, било да је то школа иконописа или заседање црквеног суда или Синода.  Све то се обавља ван храма, тј око храма, било да је то парохијски дом, црквена сала, црквена порта...

Ствари су врло једноставне.

 

[Vladan :::.]

  On 6. 7. 2019. at 13:57, Родољуб Лазић рече

То нису уопштавања, него указивање на грешку  става да је сав живот литургија и може да уђе у храм.

Expand  

Тај твој став је грешка. Јер сав живот јесте Литургија у Цркви. (Рецимо када из хришћанске љубави помогнеш да се спречи поплава у насељу, то јесте литургија и јесте у Цркви али није у зиданом храму, него у Духу Светом коме смо сви храмови.) Међутим, шта ће од свег хришћанског живота, који јесте литургија, ући у храм, одлучује Црква кроз саборе, каноне, епископе...

  On 6. 7. 2019. at 13:57, Родољуб Лазић рече

У храм не улази и не треба да уђе ништа што није богослужбено

Expand  

Тај став ако се апсолутизује као што имаш обичај води овоме:

Јесу ли телефони богослужбени? Да их оставимо напољу. Онда и све торбе, ранчеве, кључеве од куће и аута. А онда и ствари за бебе и децу да избацимо јер ни то није богослужбено. А новац на иконама? И он је сумњив да ли је баш богослужбен. А струја у храму? Струја није богослужбена, може литургија и без ње итд. итд.

  On 6. 7. 2019. at 13:57, Родољуб Лазић рече

Храм је еклисиа - сабрање верног народа ради сједињења са Богом.

Expand  

Ауф... Не, него је Црква еклисиа (сабор) а храм је место где се Црква пројављује, сабира, а она може да се пројави и сабере било где где Црква то реши. Црква може и без храмова, икона, одежди, књига итд. итд. као што је и било током древних и савремених гоњења.

Храм је место (у времену и простору) где се пројављује Црква (тј. заједница људи) која није ограничена временом и простором. Храм служи Цркви не Црква њему.
 

[Вилер Текс]

  On 6. 7. 2019. at 13:19, Родољуб Лазић рече

Брате, када кажеш да је цео живот литургија и као такав може и треба да буде присутан у храму, ја сам само разрадио то што си рекао. И брак је део живота, и љубимци и домаће животиње су део живота. Па онда могу да уђу у храм?  Свети Спиридон је био човек пастир, гајио је овце. Оне су биле велики део његовог живота. Старац Тадеј је у манастиру имао много мачака, волео их је и мазио. И оне су биле део његовог живота. Да ли је то - цео живот је литургија - флоскула или реалност? Ако је реалност, шта је проблем да мачка буде у храму код старца Тадеја, или овца код св. Спиридона? Или је само неки део живота литургија, а не сав живот? Да ли су само култура и уметност, као део живота, литургија? А љубав брачних другова није литургија, и љубав према животињама није литургија? 

Но, осим овога, ништа ниси одговорио на оне битније делове моје поруке, у којима показујем да се ништа  ни од  специфично црквених активностости (али које нису богослужење)  не одвија у храму, иако би, следећи вашу логику, то било сасвим нормално и очекивано? Како то да Црквени суд не заседа у храму и како то да се састанци Верско-добротворног старатељства (да не причам о седницама Синода) не одржавају у храму? Нити се одржавају школе појања и иконописа? Ни веронаука?  Да ли је све то мање битно и мање "литургија после литургије"  од изложбе фотографија или књиге о краљу Александру? 

Што се тиче тог указивања на дар расуђивања (са јасном инсинуацијом да га ја не поседујем), то једноставно није леп манир, није коректно. Можда га и не поседујем, а можда га поседујем. А можда га ти не поседујеш, али ја не сматрам да је коректно да ти то кажем. 

 

Expand  

Брате, ја ти то каже људски да је расуђивањ велики дар. И на основу твог писања сматрам да би требало да га развијаш. Ја сматрам да је коректно рећи јер смо у разговору. Нисам хтео да те увредим и немаш разлог да се вређаш.

Немој бити буквалиста. Једно је промоција књиге а друго је љубав међу брачницима која је интима а интиму Црква поштује.

Треће су кућни љубимци...итд.

Не могу да одговарам на све јер ти следиш правничку логику којој овде нема места.

Опет лепо је Владан написао.

[Родољуб Лазић]

  On 6. 7. 2019. at 14:17, Vladan :::. рече

Тај твој став је грешка.

Expand  

То није био мој став, него мојих опонената, који сам оповргавао.

 

  On 6. 7. 2019. at 14:17, Vladan :::. рече

Јесу ли телефони богослужбени? Да их оставимо напољу. Онда и све торбе, ранчеве, кључеве од куће и аута. А онда и ствари за бебе и децу да избацимо јер ни то није богослужбено. А новац на иконама? И он је сумњив да ли је баш богослужбен. А струја у храму? Струја није богослужбена, може литургија и без ње итд. итд.

Expand  

Е свашта. Кад сам рекао да у храм не улази ништа што није богослужбено, нисам могао ни помислити да ће него ту имати у виду поједине ствари. Мислио сам на деловање, на активности у храму.

 

  On 6. 7. 2019. at 14:17, Vladan :::. рече

Ауф... Не, него је Црква еклисиа (сабор) а храм је место где се Црква пројављује,

Expand  

Ауф или не ауф. Навео саам једно од имена које се кроз историју користило за храм, а који указује на сабрање верног народа, и од тог сабрања ради заједнице са Богом кроз евхаристијско и друго богослужење и сама зграда је називана еклисиа. Било је и других имена - киријакон, киријаки (дом Господњи), икос просевхис (дом молитве)...

И можемо да окрећемо и обрћемо до сутра, факат је да је храм свештено место у којем се људи окупљају ради слављења Бога и сједињења са Њим, место Култа а не место културе, у којем би се изражавало поштовање људском стваралаштву.

[Vladan :::.]

  On 6. 7. 2019. at 16:27, Родољуб Лазић рече

То није био мој став, него мојих опонената, који сам оповргавао.

Expand  

Твој став је: да је грешка да је сав живот литургија и може да уђе у храм. А тај твој став је грешка тј. није грешка да: је сав живот литургија и може да уђе у храм. И на то сам ти казао: "...сав живот јесте Литургија у Цркви. (Рецимо када из хришћанске љубави помогнеш да се спречи поплава у насељу, то јесте литургија и јесте у Цркви али није у зиданом храму, него у Духу Светом коме смо сви храмови.) Међутим, шта ће од свег хришћанског живота, који јесте литургија, ући у храм, одлучује Црква кроз саборе, каноне, епископе..."
 

  On 6. 7. 2019. at 16:27, Родољуб Лазић рече

Е свашта. Кад сам рекао да у храм не улази ништа што није богослужбено, нисам могао ни помислити да ће него ту имати у виду поједине ствари. Мислио сам на деловање, на активности у храму.

Expand  

А када се поправља клима у храму? А када на литургији учествује више хорова па врше пробе? А када вероучитељ доведе децу да им покаже храм и како све то изгледа и чему служи уживо? А када монаси прате туристе и показују објашњавају историју (а успут провуку и мало којечега другог)? А...

Видиш како уопштавање не ваља и разно може да се учита.
 

  On 6. 7. 2019. at 16:27, Родољуб Лазић рече

Навео саам једно од имена које се кроз историју користило за храм, а који указује на сабрање верног народа, и од тог сабрања ради заједнице са Богом кроз евхаристијско и друго богослужење и сама зграда је називана еклисиа.

Expand  

Тако је али такво неразликовање Цркве и храма доводи и до разних забуна а једна од њих је и ово твоје: Црква нема власт да одреди шта се ради у цркви тј. храму. Нећеш ваљда са таквим ставом да се сложиш?

 

  On 6. 7. 2019. at 16:27, Родољуб Лазић рече

је храм свештено место у којем се људи окупљају ради слављења Бога и сједињења са Њим

Expand  

Да, али није једино место, а и Црква може ту намену да прошири јер Црква није заробљена само у храму. Или мислиш да јесте?

  On 6. 7. 2019. at 16:27, Родољуб Лазић рече

а не место културе, у којем би се изражавало поштовање људском стваралаштву

Expand  

Али цео храм и јесте производ људске културе и стваралаштва, и људи му и као таквом изражавају поштовање због уметничких, културних, историјских и црквених домета и аспеката. Не можеш храм да ишчупаш из културе, сваралаштва и Цркве и да га изолујеш у неки стерилан простор који сме да се користи само онако како неко замисли. То ти је нека врста робовања храму. И то без икаквог осећаја за оне који у њега долазе (и требало би да долазе).
 

[Родољуб Лазић]

  On 6. 7. 2019. at 17:28, Vladan :::. рече

Твој став је: да је грешка да је сав живот литургија и може да уђе у храм.

Expand  

Мој став је да не може и не треба да улази у храм оно што није богослужење у ужем смислу. Храм Божји је у шире смислу цео свет, и свиме може да се слави Господ. Али храм у ужем смислу јесте богослужбено место , и Црква је то већ одредила. Нема шта поново да одређује. Као што не одређује ни нпр. да се евхаристија служи на хлеву и вину, а не нпр. на хлебу и меду.

 

  On 6. 7. 2019. at 17:28, Vladan :::. рече

А када се поправља клима у храму? А када на литургији учествује више хорова па врше пробе? А када вероучитељ доведе децу да им покаже храм и како све то изгледа и чему служи уживо? А када монаси прате туристе и показују објашњавају историју (а успут провуку и мало којечега другог)? А

Expand  

Овако можемо до сутра. Можеш свакој речи да понађеш реп, а ја ти нећу у томе правити друштво.

 

  On 6. 7. 2019. at 17:28, Vladan :::. рече

Да, али није једино место, а и Црква може ту намену да прошири јер Црква није заробљена само у храму. Или мислиш да јесте?

Expand  

То што није једино место, небитно је у овом тренутку за овај разговор. Да, може да прошири, као што може да одлучи да свештеник служи без епитљахиља и богослужбених одежда, на пример. Или да не буде олтара, него да храм буде без њега. Или да се храмови окрену ка западу, а не ка истоку. Свашта може, али се зна какав је поредак и шта је смисао и храма и литургије и оријентисања ка истоку. 

 

  On 6. 7. 2019. at 17:28, Vladan :::. рече

Црква нема власт да одреди шта се ради у цркви тј. храму. Нећеш ваљда са таквим ставом да се сложиш?

Expand  

Црква је одредила шта се ради у храму.Врше се богослужења. Зато се и граде храмови. Зашто би Црква која 16, 17, векова гради храмове да се у њима врше богослужења одлучила после 17 векова да се ту, осим богослужења, врше и културне приредбе? Рекло би се да то није у складу са оним што је Црква свих ових претходних векова мислила и радила. Који је разлог да се тако нешто уради? 

[Vladan :::.]

  On 6. 7. 2019. at 18:01, Родољуб Лазић рече

Мој став је да не може и не треба да улази у храм оно што није богослужење у ужем смислу. Храм Божји је у шире смислу цео свет, и свиме може да се слави Господ. Али храм у ужем смислу јесте богослужбено место у ужем смислу

Expand  

Да, али неки људи из Цркве имају другачији став а тај ужи смисао је за њих много узак а Црква, колико видим, за сада нема са тим никакав проблем.

  On 6. 7. 2019. at 18:01, Родољуб Лазић рече

и Црква је то већ одредила. Нема шта поново да одређује.

Expand  

Откуд ти идеја да ти имаш право да кажеш Цркви да она нема шта поново да одређује?

Осим тога ако ти имаш право да кажеш Цркви шта не може опет да одређује то прав имају и сви остали да кажу обрнуто  
 

  On 6. 7. 2019. at 18:01, Родољуб Лазић рече

Овако можемо до сутра. Можеш свакој речи да понађеш реп, а ја ти нећу у томе правити друштво.

Expand  

Дакле, имаш проблем са прецизном дефиницијом небогослужбених (предмета, деловања итд.) које би нека религиозна полиција имала право да забрани да се појаве у храму?
 

  On 6. 7. 2019. at 18:01, Родољуб Лазић рече

То што није једино место, небитно је у овом тренутку за овај разговор.

Expand  

Наравно да је битно јер говори о односу Цркве и храма. Ко је први и ко коме служи.

  On 6. 7. 2019. at 18:01, Родољуб Лазић рече

Да, може да прошири, као што може да одлучи да свештеник служи без епитљахиља и богослужбених одежда, на пример. Или да не буде олтара, него да храм буде без њега. Или да се храмови окрену ка западу, а не ка истоку. Свашта може, али се зна какав је поредак и шта је смисао и храма и литургије и оријентисања ка истоку.

Expand  

А тај поредак је мењањем претходних поредака установила Црква, па може и променом садашњег поретка да прави нови. Без обзира што је некада неко имао став или га и сада има да: Црква нема шта поново да одређује.
 

  On 6. 7. 2019. at 18:01, Родољуб Лазић рече

Црква је одредила шта се ради у храму.Врше се богослужења. Зато се и граде храмови. Зашто би Црква која 16, 17, векова гради храмове да се у њима врше богослужења одлучила после 17 векова да се ту, осим богослужења, врше и културне приредбе? Рекло би се да то није у складу са оним што је Црква свих ових претходних векова мислила и радила. Који је разлог да се тако нешто уради?

Expand  

Мисионарске потребе Цркве али и самог верног народа и свештенства. Тако је и Христос прекршивши многовековни поредак послао Павла међу незнабошце. И још, преко свега, без обавезе да се обрезују и држе јеврејске обичаје и прописе. Скандал.
 

[Родољуб Лазић]

  On 6. 7. 2019. at 18:01, Родољуб Лазић рече

Да, али није једино место, а и Црква може ту намену да прошири јер Црква није заробљена само у храму. Или мислиш да јесте

Expand  

Може свашта. Може човек да сазида кућу, па онда да јој пришири намену - наспе земљу у две собе и посеје кукуруз. Али кућа се гради за становање, а не да се у њој сеје кукуруз. Зна се где се кукуруз сеје.

[Родољуб Лазић]

  On 6. 7. 2019. at 18:22, Vladan :::. рече

Мисионарске потребе Цркве али и самог верног народа и свештенства. Тако је и Христос прекршивши многовековни поредак послао Павла међу незнабошце. И још, преко свега, без обавезе да се обрезују и држе јеврејске обичаје и прописе. Скандал.

Expand  

Замисли...мисионарске портребе? Ко би рекао? Значи, људи ће да долазе на монодраме у храм, а онда ће да схвате из тога да ће у Цркви задобити спасење, па ће кренути на богослужења? А 17 векова никоме није пало на памет да мисионари тако што ће да цркве буду домови културе? 

Или је то "мисионарење" пресликано из Другог ватиканског концила и "ађорнамента" који је тај Концил промовисао?

[Панарет]

Слажем се генерално да цркве ваља отворити културном стваралаштву. Међутим, мора се бити јако опрезан, заиста прети опасност профанизације. 

Нпр, да ли промовисати квалитетан џез албум у цркви? 

[Vladan :::.]

  On 6. 7. 2019. at 18:23, Родољуб Лазић рече

Може свашта. Може човек да сазида кућу, па онда да јој пришири намену - наспе земљу у две собе и посеје кукуруз. Али кућа се гради за становање, а не да се у њој сеје кукуруз. Зна се где се кукуруз сеје.

Expand  

Алал ти аналогија, поново идеш у екстреме...  

Али ОК, може и Црква то да уради, да наспе земљу у храм и посади кукуруз, али она је ипак одлучила да се читају књиге и држе предавања. И теби је то ужас, а требало би да будеш срећан због тога, то је супер  
 

[Вилер Текс]

  On 6. 7. 2019. at 18:31, Панарет рече

Слажем се генерално да цркве ваља отворити културном стваралаштву. Међутим, мора се бити јако опрезан, заиста прети опасност профанизације. 

Нпр, да ли промовисати квалитетан џез албум у цркви? 

Expand  

Наравно да не. Духовна предавања, књиге, часови веронауке, родољубива предавања, дељење поклона деци... Неке нормалне ствари.