Jump to content

Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 23 минута, Родољуб Лазић рече

Ти и Ђуровић сте исти. Никад доста самоаплауза и самотапшања по рамену. Наводио си из ст. Порфирија. А  ја сам навео где каже - никад се не појављуј пред Богом  са врлинама, него као грешник, али као онај који није без наде. Не може бити јасније шта мисли о томе да се хвалимо и показујемо као врлински. 

Наводио си и ап. Павла, а сад сам показао који је смисао код њега. Јасно као дан. 

Прво, на мојих 19 цитата, из наведене књиге, за Порфирија сте одговорили тим једним без извора. 

Друго, и на то сам Вам одговорио, парафразирам: ко говори да се он појављивао пред Богом? Појављивао се пред људима. Па сам поменуо да ђаво нема моћ да чита мисли, можда се и пред њим хвалио. Мада то није тема јер сам доказао тврдњу и извор. А не неки тупави сајт.

Немате богословско знање, неумесни сте. Гуглате и лоше се сналазите. 

За Павла нисте показали јер је небулозна тврдња да се покајао у Коринћанима за оно у Галатима. Неозбиљно! Такође, нисте дали извор за тврдњу. А тражио сам књигу. Вама је извор сајт Светосавље. Они талибани који малтретирају људе изнуривањем. Па не објављују питања. Цензура. 

Лаж, лаж и само лаж! 

Лагали сте када сте поставили Вашу и моју тезу!

Него, кад ће текст који чекамо а који сте нам обећали? Опет лаж! 

А кад ћете објавити Ђуровићев текст на Стању ствари

Гњиде! 

+ + +

Дајете нам одговоре на питања која нисмо поставили. Срамота!

,,Формалисти, завршићете у формалину!"
                                             Блажени Леон Нови Професионалац

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.9k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 8 часа, Родољуб Лазић рече

Нетачно. Владика Николај то није говорио. Али добро, навикли смо да Зоран говори нетачно. То је ваљда постало свима јасно.

Гле, ти постао струћчњак и за Николаја?!:)) Владика Николај, је написао текст Рехабилитација тела, где вели: „Кад би се онима, који славе св. Ђорђа, показало иструлело тело овога хришћанскога јунака, и кад би се они на неки начин могли несумњиво убедити, да од њиховога патрона у овој пространој васиони нигде ништа није остало, до неколико иструлелих костију, тада би се мучно нашао од хиљаде један који би продужио да слави овога свеца. Зашто слави толики свет св. Ђорђа? Да ли зато, што је он убио аждају и - што после своје смрти исто толико постоји, колико и пре свога рођења? Никада. Пре ће бити, да га свет слави зато, што је убио аждају и што због тога и сад живи и бди над онима, који му приносе жртве и молитве; и то живи не слабијим животом од живота земаљскога, но интензивнијим, моћнијим, светлијим, срећнијим, и не без тела но у телу, у телу глорификованом, тј. бољем и лепшем од нашег тела земаљског... Кад би се пак онима, који славе св. Ђорђа, рекло, да је сем иструлелих костију још нешто преостало од њиховог свеца, наиме дух, који је без и ван сваког тела, без и ван сваке форме, сумњиво је, да ли би се која четвртина свечевих поштовалаца решила, да продужи своје свечарство. Јер мисао о једном бесформном духу њима је са свим страна: у телу замишљају они свога свеца, у телу га мисле, у телу сликају и изрезују“.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Родољуб Лазић рече

Наравно, једини светац који вреди је он. Сви остали се мере по њему. Он их одобрава или не одобрава.

Који си ти примаријус! Намести те Гриша ко младог мајмуна!:))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Родољуб Лазић рече

И каже на крају, " постадох безуман хвалећи се, али ви ме натерасте ". Хвалисање је безумно по себи, оно се ради у нужди и ради користи верника, а не ради сопствене промоције.

Па и ја се хвалим због добра других. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Рисбо рече

Иако читам Стање ствари и друге патриотске портале забрана оцу Зорану да пише на форуму  је крајње подла.

Лазић је тежак подлац. Слушај сада шта је било: https://stanjestvari.com/донације/

Ја сам на СС донатор (стоји да имам 30 донација, Рођа 4), а моје акције које је уплатила Сека Алексић (250, што је 500 еу), Лазић је обрисао са мог имена!:tongue: То ти све говори какав је то човек! Битанга! Види: "Сваки донатор/задругари добија прилику да активно учествује у стварању информативног портала који ће бити подједнако удаљен од свих држава и влада, као и од „тајкунског капитала“ и неформалних центара моћи". А мене је блокнуо да не могу ни коментаре да пишем! 

А гледај како се Дух Свети наругао са њим: "Да бисмо избегли правне потешкоће и заврзламе у земљи Србији – где је власт традиционално „наклоњена“ независним медијима – у овој фази „стањестварашког задругарства“ сваки прилог ће се водити као донација, бити уредно нотирана (и на самом сајту), а даће Бог да се једном на задругарској скупштини она озваничи. До тада остаје да верујете на реч, уз наду да ће и у Србији поново заживети оно да се човек држи за реч и да једном може некога да пређе. А како радили и држали реч, тако нам Бог помогао!". Баш ти је Бог помогао, Лазићу! Мене је успео да једном зајебе, платио сам школу. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Гле, ти постао струћчњак и за Николаја?!:)) Владика Николај, је написао текст Рехабилитација тела, где вели: „Кад би се онима, који славе св. Ђорђа, показало иструлело тело овога хришћанскога јунака, и кад би се они на неки начин могли несумњиво убедити, да од њиховога патрона у овој пространој васиони нигде ништа није остало, до неколико иструлелих костију, тада би се мучно нашао од хиљаде један који би продужио да слави овога свеца. Зашто слави толики свет св. Ђорђа? Да ли зато, што је он убио аждају и - што после своје смрти исто толико постоји, колико и пре свога рођења? Никада. Пре ће бити, да га свет слави зато, што је убио аждају и што због тога и сад живи и бди над онима, који му приносе жртве и молитве; и то живи не слабијим животом од живота земаљскога, но интензивнијим, моћнијим, светлијим, срећнијим, и не без тела но у телу, у телу глорификованом, тј. бољем и лепшем од нашег тела земаљског... Кад би се пак онима, који славе св. Ђорђа, рекло, да је сем иструлелих костију још нешто преостало од њиховог свеца, наиме дух, који је без и ван сваког тела, без и ван сваке форме, сумњиво је, да ли би се која четвртина свечевих поштовалаца решила, да продужи своје свечарство. Јер мисао о једном бесформном духу њима је са свим страна: у телу замишљају они свога свеца, у телу га мисле, у телу сликају и изрезују“.

"Рехабилитацијом тела, тј. онога, што је људима најближе, најсимпатичније, Хришћанство је постало оно што је постало, тј. једном светском силом и моћним фактором историје...Хришћанство је рехабилитовало тело проповеђу о васкрсењу Христа из мртвих и о ваплоћењу Бога, а рехабилитујући тело оно је тим извршило преокрет у смислу освежења и подмлађења света... Насупрот платонском учењу, да је тело људско зло и тамница, насупрот учењу Филона и многих верских секти (Гностици), да Бог није могао створити телесни свет,"и управо у рехабилитацији тела Владика Николај види снагу Васкрсења.

Ми припадамо цивилизацији тела,наглашене телесности,доминације телесног над духовним.Ово је иначе  време кратке форме,смс комуникације,Instagramа-довољно је залепити слику,ни реч није више на цени,селфи као образац идентитета,итд.

Лепо је наћи неки баланс између телесног у духовног,но крајности у свему су карактеристика поготово нашег менталитета.

У времену софистициране технологије када се човек разлаже до најситнијих детаља,и негде са стране се креира контекст и значење свему ,ипак оно што је духовно некако лакше  измиче банализацији и манипулацији и само  потврди да је истинска  рехабилитација тела могућа једино на плану духовног,и да то није негација телесног,него његова афирмација.

Размишљам о овој теми из перспективе некога ко због неког проблема у зглобу колена од јуче поподне не може да хода.Покушавам јутрос да на крилима духа прелетим са терасе до маркета,али нисам изгледа толико духовна.:flying-helicopter-smiley-emoticon:

Нифада :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Нифада рече

Размишљам о овој теми из перспективе некога ко због неког проблема у зглобу колена од јуче поподне не може да хода.Покушавам јутрос да на крилима духа прелетим са терасе до маркета,али нисам изгледа толико духовна.

Tebi nogu nisam pominjao...:))

Ово је супер Николајево дело јер је промишљено теолошки. Има он пастирских и са другим карактером. Саће Рођа да ми цитира Николајев Катихизис па да покаже како је ован недоследан мислиоц!:))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Текст о рехабилитацији тела је, по стилу се види, рани текст св. Николаја. Али чак ни ту он не говори о васкрслом телу него о загробном телу. Да си пажљиво прочитао текст, видео би да у ствари прави антитезу античком поимању бесмртне душе као аморфне. Ево шта каће при крају чланка:

"Загробни живот, сходно представи хришћанској, телесан је – и ако у једном нарочитом, глорификованом телу (У својој књизи, штампаној на немачком језику под насловом: Die Auferstehung Christials Grunddogma derapostolichen Kirche „Васкрсење Христово као основна догма апостолске цркве“, ја сам покушао, да одредим појам, који је прва црква имала о загробном телу)." И још: " живот по смрти није бесформан „небесним“ телом, није само очајна сен но пун, и ако не тако чулни као живот земаљски."

А ово о васкрсењу тела говори у тумачењу Символа вере у "Вери образованих људи":

"Ни смрт ни гроб не могу пресећи ваш пут. Ако и помру тела ваша пре него што се Он последњи пут јави свету, нећете бити изгубљени ни заборављени. Само ћете чекати пред капијом вечне светлости, док труба архангелска не затруби.
Јербо ће труба архангелска затрубити. Тој небеској трубној јеци следоваће васкрсење мртвих из гробова. Васкрсењу ће следовати Страшни Суд Божји. А Страшном Суду Божјем – живот праведника у вечноме царству Христовоме. Тако је проречено од Истинитога. Сва Његова пророчанства испунила су се. Испуниће се и ово." 

https://svetosavlje.org/vera-obrazovanih-ljudi/15/

 

А то говори и у Катихизису

 https://svetosavlje.org/wp-content/uploads/2016/03/VeraSvetih.pdf,

(објашњење Символа вере, члан једанаест и дванаест). Ту говори,  опет о ономе што ти називаш "блејањем душа"

А пише и у 133. мисионарском писму, о васкрсењу тела:

"Млада или стара тела нису ли у смрти једнака? И не разлажу ли се и једна и друга у прашину, из које су првобитно и саздана? Али и једна и друга подједнако ће лако васкрснути у последњи дан, у Дан Суда, речју Саздатеља. "

Дакле, нису васкрсла, него ЋЕ васкрснути.

Дакле, св. Николај не говори то што му ти импутираш.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Родољуб Лазић рече

Дакле, св. Николај не говори то што му ти импутираш.

Знам, шалим се ја... Да ли бих могао неки курс да упишем код тебе?:))

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Tebi nogu nisam pominjao...:))

Ово је супер Николајево дело јер је промишљено теолошки. Има он пастирских и са другим карактером. Саће Рођа да ми цитира Николајев Катихизис па да покаже како је ован недоследан мислиоц!:))

А неке си помињао и рехабилитовао,добро,добро. Ја иначе имам проблем да ми људи поверују да  имам проблем,било здравствени,финасијски или било који други, причам о реалности ван ЖРУ-а .Ово ми је једина опција ,значи или да се неко помоли да ми израсту крила,или да ми се колено одблокира:pcelica:.

Нифада :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Знам, шалим се ја... Да ли бих могао неки курс да упишем код тебе?

Не бих да додатно губим време с тобом.

А ево шта још св. Порфирије говори о себи:

Улажем напор да се предам љубави Божјој и служењу Њему. Свестан сам своје грешности, али живим у нади. Рђаво је када губиш наду. Јер, онај ко је безнадежан, осећа горчину, губи вољу и снагу. За то време, онај ко се нада, иде напред. Баш зато што осећа да је сиромашан, труди се да се обогати. Погледајмо шта ради сиромашан човек: ако је паметан, труди се да нађе начина да се обогати... 
  Па и сада, када се ближи крај мога живота, нисам неспокојан, нема у мени никакве агоније, него размишљам овако: када се о Другом доласку Господњем појавим пред Њим и када ми Христос каже: "Пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха?" (Мат.22,12), сагнућу главу и одговорићу Му: "Нека буде оно што Ти хоћеш, Господе мој! Нека буде оно што хоће љубав Твоја! Знам, нисам достојан. Пошаљи ме онамо куда одреди љубав Твоја! Достојан сам пакла. И у пакао да ме бациш, довољно је да сам с Тобом. Једно хоћу, једно желим, једно иштем - да будем с Тобом. Где год и како год Ти хоћеш..."
 
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Нифада рече

Ово ми је једина опција ,значи или да се неко помоли да ми израсту крила,или да ми се колено одблокира:pcelica:.

Јесам чудотворац, али ћу изабрати ову другу варијанту!:))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Толико. Не бих да ми и викенд пропада у причи око нечега што је потпуно јасно. Искључујем се, а ако баш ти и Леон немате намеру да станете, видећу шта пишете па ћу проценити да ли има смисла причати. Да ниси после мог одласка овде настављао без мене и причао свашта, не бих ни сада настављао. И даље сматрам да смо рекли шта смо имали и да је тема завршена. А то причају и други форумаши. Но како год. Видећу шта ће бити овде па ћу одлучити. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Родољуб Лазић

Има ли књиге о тумачењима светих Отаца на посланицу Галатима? 

Наравно, да није сајт Светосавље12:smeha:

,,Формалисти, завршићете у формалину!"
                                             Блажени Леон Нови Професионалац

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...